ФИРМА ЧЕДОМИРА ЈОВАНОВИЋА ЗАРАЂИВАЛА НА ДРЖАВНИМ ПРОЈЕКТИМА!!!

[eremita]

Firma Čedomira Jovanovića zarađivala na državnim projektima

, dana 18. aprila, u 08 : 03



Firma Čedomira Jovanovića “Basic solution group”(sadašnji naziv kompanije “SHSF”) učestvovala je kao dobavljač na različitim građevinskim projektima koji su finansirani novcem iz budžeta. Jedan od tih projekata je i izgradnja turističkog kompleksa na Staroj planini, gde je Jovanovićeva firma snabdevala armaturom glavnog izvođača radova, kompaniju Milana Beka, “Denezu M“. Zbog nedostatka Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, ovakve situacije su dozvoljene.
Piše: Vladimir Kostić

[TABLE="align: left"]
[TR]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Fotografija čoveka preplanulog tena, sa tetovažom preko grudi, golog do pojasa i do kolena u snegu preplavila je srpske novine i internet portale prošle godine. Bila bi to samo još jedna promocija nekog sportiste da na slici nije bio Čedomir Jovanović, lider Liberalno demokratske partije (LDP) i poslanik Narodne skupštine Srbije u planinama Južne Amerike, sa planinarske ekspedicije. Mediji su nagađali koliko je Jovanovića koštalo ovo privatno zadovoljstvo. Ovo nije prvi put da se štampa bavila Jovanovićevim imovnim stanjem. Pisalo se o njegovom životu u vili, vožnji džipovima i njihovim poreklom, skupocenim letovanjima. U emisiji “Utisak nedelje” od 18. novembra prošle godine, na insistiranje voditeljke da kaže odakle mu novac i čime se bave firme u kojima je vlasnik, Jovanović je rekao da za život zarađuje od agrara, izrade televizijskih projekata i medija. Ipak, jednu od svojih poslovnih aktivnosti nije naveo.
Centar za istraživačko novinarstvo je došao do dokumentacije koja dokazuje da je firma Čedomira Jovanovića “Basic solution group” (BSG) prodavala armaturu firmi “Deneza M”, pod kontrolom biznismena Milana Beka, koju je ova koristila u projektu izgradnje hotelskog kompleksa na Staroj Planini. Prema podacima sajta Jovanovićeve firme, koji više nije aktivan, dokumentacije i razgovora sa direktorom jedne građevinske kompanije, ovo nije jedini državni projekat na kojem je preduzeće planiralo učešće ili je učestvovalo. Ovi poslovi lidera LDP-a su do sada bili nepoznati javnosti između ostalog i zbog nedostatka antikoruptivnog zakona u Srbiji. Naime, on nalaže da se Agenciji za borbu protiv korupcije prijave svi ugovori koje firme funkcionera direktno sklapaju sa državom ili drugim korisnikom budžeta. Ukoliko do novca iz budžeta dolaze na posredan način, kao u ovom slučaju, političari nemaju nikakve obaveze. Tatjana Babić, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije, ovo smatra “rupom u zakonu”.
Tajanstveno vlasništvo
Firmu SHSF je osnovao krajem 2009. godine tada sedamdesettrogodišnji Dragoslav Nedeljković. Prvobitni naziv kompanije je bio “Basik solution”, a pretežna delatnost “konsalting i menadžment poslovi”. Kako je bilo navedeno na njihovom sajtu, firma je “osnovana sa ciljem da se u periodu investicione gradnje u Srbiji pozicionira kao jedan od značajnijih snabdevača proizvodima od čelika“. Nakon Nedeljkovića, kompaniju je preuzela jedna panamska of-šor kompanija, a tek kasnije Čedomir Jovanović.[TABLE="align: right"]
[TR]
[TD][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"] Stari sajt “Basic solution group”
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Ko je Dragoslav Nedeljković? Ko su ljudi koji su se nalazili iza ofšor kompanije?
Na mnogobrojne pozive na broj telefona koji se u imeniku vodi na Nedeljkovića, niko se nije javio. Potom su novinari CINS-a pošli u Vranić, na adresu na kojoj je Dragoslav Nedeljković u vreme osnivanja firme bio prijavljen.
Tamo smo zatekli porodicu koja tu stanuje više od 10 godina. Ni oni, a ni neki od njihovih komšija koji tu žive više od 30 godina, nikada nisu čuli za Dragoslava Nedeljkovića.
Svetlana Krstić, koja je od osnivanja do 2011. godine bila direktorka “Basic solution group”, nije želela da nam o Nedeljkoviću kaže više od onoga što piše u dokumentima. Prema njenim rečima ona se sa njim nije družila, nema njegov kontakt jer više ne radi tamo i u svakom slučaju ne bi nam ga ni dala. Ona nije htela da govori ni o ostalim ofšor firmama koje su se pojavljivale u vlasništvu BSG.
“Ja ne želim o tome da pričam sa vama. Imate dokumenta, pročitajte, objavite, to je sve legitimno”.
Krstić je ujedno bila i osnivačica “Agroposlova“ doo, kompanije čiji je danas jedan od vlasnika i Jovanovićeva “SHSF“. Ona je bila i član upravnog odbora firme “Silos“ iz Kovina čiji su većinski vlasnik upravo “Agroposlovi“.


Dinamično vlasništvo
Deo vlasništva u firmi “Basic solution group” je do danas ostao tajanstven. Skoro godinu dana nakon osnivanja, u septembru 2010. godine, Dragoslava Nedeljkovića kao vlasnika menja “Noble finance corp.” iz Paname. U decembru iste godine, Čedomir Jovanović kupuje 25% vlasništva od panamske firme. Na pitanje ko je vlasnik panamske firme od koje je kupio četvrtinu preduzeća, tim pravnih zastupnika Čedomira Jovanovića nas je uputio na domaće i inostrane registre kompanija. Panama je ofšor zona u kojoj su formalni vlasnici često advokatske kancelarije pa je nemoguće videti ko je pravi vlasnik. Tokom 2011. godine Noble finance corp.” je zamenjen firmom “Basic solution (London) limited” iz Londona. Na pitanje ko je londonski vlasnik dela BSG, isti tim zastupnika je odgovorio: “Basic Solution je oformljen kapitalom više investicionih fondova koji posluju u skladu sa zakonima Velike Britanije, a funkciju upravljanja vrše menadžeri imenovani u skladu sa propisima”, i dodao uveravanje da je Jovanović vlasnik samo u domaćem privrednom društvu.


Nedugo po osnivanju, firmi su počeli da rastu prihodi. Prema podacima Uprave carina, BSG je 2010. godine uvezla oko 900 tona rebrastog gvožđa i čeličnih armaturnih šipki, a ukupna vrednost te robe je bila oko 350.000 evra. Roba je kupljena od firme “Kurum international” iz Albanije, što je prema podacima Privredne komore Srbije smestilo BSG na sedmo mesto najvećih uvoznika iz ove države (strana 4).
“Basic solution group” je sarađivao i sa drugim firmama. Tako se na njihovom nekadašnjem sajtu moglo videti da su im dobavljači bili firme “Mechel” iz Rumunije, “Stomana” iz Bugarske, “Sidenor” iz Grčke, “Pittini” iz Italije, “MSW” iz Moldavije i “Mittal Zenica” iz Bosne i Hercegovine. Isti sajt daje informaciju da je firma 2010.godine ostvarila ukupan finansijski promet od 2,5 miliona evra i ukupan promet robe 4.000 tona.

./.
​

 

[eremita]

Čelična veza sa državnim projektima
[TABLE="align: left"]
[TR]
[TD="align: center"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE="align: left"]
[TR]
[TD][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"] Pečati “Deneza M” i “Basic solution group”[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Luksuzni hoteli, ski staze, spa centar, vodeni park i centralno mesto na Staroj Planini kao novi turistički centar – to je bila ideja Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja kada je odlučilo da uđe u projekat investicije u turizmu. Investitor je zvanično bilo Javno preduzeće “Stara planina”, a deo izgradnje, vredan više od 30 miliona evra je poveren i beogradskoj kompaniji “Deneza M”, kojom upravlja poznati biznismen Milan Beko.
Prema dokumentaciji koju Centar za istraživačko novinarstvo poseduje, korist od ulaganja države u Staru Planinu stekla je i firma Čedomira Jovanovića, “Basic solution group”.
Koliko tačno novca je BSG ovom prilikom zaradio nije poznato, jer JP “Stara planina” ne poseduje ugovore između dobavljača i izvođača radova. Međutim, overeni atesti (potvrde kvaliteta) za armaturnu mrežu korišćenu u ovom projektu potvrđuju saradnju “Deneze M” i “Basic solution group”. Na mnogima od njih se nalazi pečat Jovanovićeve firme. Na jednom od izveštaja o ispitanom uzorku armaturnih mreža, koji smo putem Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja dobili od JP “Stara planina”, nalaze se zajedno pečat “Deneza M” i “Basic solution group”, kao i datum – 14. februar 2011. godine. O vezi Čedomira Jovanovića i Milana Beka se dugo govori u medijima, ali se do sada nisu pojavili čvrsti dokazi.Sam Jovanović nije krio da poznaje Beka ali o poslovnim odnosima sa njim nikada nije govorio.


Zvanično, vlasnice “Deneza M” sa po 50% su kiparska firma “Agratic limited” i srpska “Ladinvest doo”. Vlasnik ”Ladinvesta”, prema podacima Agencije za privredne registre, je holandska “Laderna international B.V.”. U septembru 2007. godine, svedočeći na suđenju takozvanoj “stečajnoj mafiji”, Beko je izjavio da “nije neposredno identifikovan kao vlasnik” kompanije koja se zove “Laderna”, ali da “neposredno kontroliše” to preduzeće. Milan Beko je od marta 2012. predsednik nadzornog odbora u firmi “Deneza M”.
U odgovoru koji je “Deneza M” poslala CINS-u se između ostalog kaže da ova firma “svoje dobavljače/poslovne partnere bira na način da troškovi svakog poslovnog poduhvata budu najniži mogući, uz poštovanje propisanih standarda kvaliteta i imajući u vidu kriterijum stabilnog, redovnog i blagovremenog snabdevanja svoje proizvodnje”. Oni navode i da su sve poslove sa državom odnosno budžetskim korisnicima dobili u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. Na pitanje kada i na kojim sve projektima je “Deneza M” sarađivala sa “Basic solution group”, nismo dobili odgovor.
Ovo nije jedini državni ili privatni projekat na kojem je BSG učestvovao kao dobavljač.
Za 2011.godinu, prema sajtu “Basic solution group”, na osnovu dogovora sa kupcima očekivao se promet robe od 15.000 tona i finansijski promet od nešto više od osam miliona evra”. Planirani projekti u Srbiji su bili:

1. “Deneza M”: Stara planina (1.500 tona robe), “Rafinerija Pančevo” (3.000 tona robe), “4.juli” (1.500 tona robe), Blokovi (3.500 tona robe)
2. “Inter kop”: Obilaznica Novi Sad ( 1.000 tona), Pošta Zemun (1.500 tona)
3. “Neimar V”: Blok 67 (3.000 tona), “4.juli” (1.500 tona)

Planiran je bio i internacionalni projekat u saradnji sa“Deneza M” na izgradnji zgrade u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Nije poznato da li je ovaj projekat izveden.
Centar za istraživačko novinarstvo je došao i do otpremnica i ugovora koji dokazuju da je Jovanovićeva firma učestvovala i u građevinskim projektima koji se nisu našli na njenom nekadašnjem sajtu. Tim pravnih zastupnika Čedomira Jovanovića nas je, na pitanje o tome u kojim sve poslovima je “SHSF” učestvovao, uputio na samu kompaniju.
Prema saznanjima CINS-a, jedan od tih ugovora je sklopljen 23.9.2011. godine sa beogradskom ispostavom slovenačke firme “Primorje” po kojem oni od “Basic solution group” kupuju 5.000 tona proizvoda crne metalurgije. Ugovorena cena je bila više od 64 dinara po kilogramu. Štefan Činč, direktor firme “Primorje”, jedan od retkih koji je pristao da govori za CINS i da pruži nešto više informacija o poslovnoj saradnji sa firmom BSG, kaže da je ova armatura korišćena za projekat izgradnje mostova na sektoru B5 obilaznice oko Beograda (još jedan državni projekat). Prema njegovim rečima, ugovor nije ostvaren u celosti. Isporučeno je samo 327 tona obrađene armature.
“Niko od njih (dobavljača) nije proizvođač. Oni skupe ponude od raznih potrošača kao što smo mi, odu sa tim na primer u Zenicu (železara Mittal Zenica) i dogovore veliku kupovinu. Što je veća količina, to je povoljnija cena. Ja sam bih dobio lošiju cenu” – objašnjava Činč zbog čega njegova firma nije robu nabavljala direktno od proizvođača.
Štefan Činč kaže da je “Primorje” sarađivalo sa BSG i na izgradnji postrojenja za preradu vode za Beograd “Makiš 2” u 2009. i 2010. godini i da je ukupna količina isporučene armature bila 176 tona.
Jovanović je preko svoje firme sarađivao i sa preduzećem ”LHR” doo, vlasništvo Đorđa Hajvaza, tasta nekadašnjeg ministra državne uprave i lokalne samouprave Milana Markovića. Prema podacima iz dve otpremnice koje CINS poseduje, može se saznati da je ukupna isporučena količina skoro 50 tona armature, a da je vrednost više od tri miliona dinara. U firmi “LHR” nisu mogli da nam daju više podataka o ovom poslu, niti da nam kažu za šta je konkretno armatura korišćena.
[TABLE="align: right"]
[TR]
[TD][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"] Jelena Jovanović, supruga Čedomira Jovanovića, zastupnik firme SHSF od decembra 2012. godine[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Zastupnik “SHSF” je u decembru 2012. godine postala i Jelena Jovanović, supruga Čedomira Jovanovića, a u martu ove godine, pretežna delatnost firme je umesto “trgovine metalima i metalnim rudama” postala “proizvodnja opereme za distribuciju električne energije i opreme za upravljanje električnom energijom”.

Rupa u zakonu
U članu 36. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije se kaže da je preduzeće javnog funkcionera dužno da obavesti Agenciju ako učestvuje u bilo kom postupku čiji je rezultat zaključivanje ugovora sa državom ili drugim korisnikom budžeta.
[TABLE="align: left"]
[TR]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Na pitanje da li je “rupa u zakonu” to što preduzeće funkcionera ne mora da obavesti Agenciju ukoliko u javnim nabavkama ili sličnim postupcima učestvuje kao dobavljač ili čak podizvođač, Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije, Tatjana Babić, kaže:

“Trebalo bi razmisliti kako da se to reguliše pošto na ovaj način preduzeća funkcionera očigledno mogu da zarađuju novac iz budžeta. Zakon ne propisuje obavezu da nas pravno lice, nakon zaključenja ugovora obaveštava o svojim podizvođačima i dobavljačima. Njihovi međusobni odnosi podležu proveri drugih državnih organa kao što su Poreska uprava, uprava za sprečavanje pranja novca, policija, tužilaštvo i tako dalje”, kaže Babićeva.​

Novim nacrtom o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, za sada, nije predviđeno rešavanje ovog nedostatka, pa posledica ni ubuduće za javne funkcionere i njihove firme, neće biti.

*************************************

Питам се - ХОЋЕ ЛИ СЕ ПОЈАВИТИ НЕКО НОРМАЛАН У ОВОЈ РАСПАЛОЈ ДРЖАВИ да ухапси ово ђубре, хохштаплера и лопужу ???

 

[vučji čopor]

А на чему би другом могла тако брзо да расте?

 

[Milan od Gruze]

Retko kada je u mračnim kuhinjama srpskih obaveštajnih službi napravljen takav političko-špijunski rankenštajn kakav je Čedomir Jovanović. Dramaturgiju njegovog uspona, od siromašnog studenta do potpredsednika Vlade Srbije, strasnog korisnika zemaljskih zadovoljstava i poverenika britanskih obaveštajnih službi na Balkanu, osmislili su nekadašnji šefovi Državne bezbednosti, danas haški optuženici, Franko Simatović i Jovica Stanišić. U novom režimu koji je ostvario puni kontinuitet sa prethodnim, Jovanović je nastavio sa svojom pozorišnom predstavom. Pozadina mu je danas crvena, ali belo i dalje dominira

Nekada sam bio Ciganin, a sada sam Rom, kakva divna promena u životu mom!

Ovaj stih, tvrde upućeni, Brana Crnčević je posvetio tada mladom srpskom političaru Čedomiru Jovanoviću, jednom od najistaknutijih Roma u Srbiji.

Čedomir Jovanović je rođen 13. aprila 1971. godine u Beogradu. Osnovnu školu završio je u Beogradu, a prvi razred srednje započeo je u Devetoj beogradskoj gimnaziji, da bi se ubrzo prebacio u Treću ekonomsku školu. Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, 1998. godine.

U službenoj biografiji gospodina Jovanovića zabeleženo je da je bio jedan od lidera studentskog protesta 1996/97. kada je stekao znatnu popularnost. Tih dana je navodno izvesna studentkinja Mia lansirala i bedž sa natpisom „Čedo, oženi me!'' što je Jovanović objašnjavao time da se ljudima verovatno dopada to što on priča. Studentkinju Miu nikad niko nije video, a izmislili su je operativci Državne bezbednosti Srbije, koji su tada pravili imidž svom pulenu Čedi. Jovanović tvrdi da je u to vreme bio hapšen i prebijan više puta od strane policije, mada o tome dokaza u policiji, i živih svedoka, nema.

Po okončanju protesta, sa Čedomirom Antićem i grupom tadašnjih istomišljenika osnovao je Studentski politički klub koji je podržao bojkot republičkih izbora 1997.

Demokratskoj stranci gospodin Jovanović pristupio je tek 1998. godine! A već u oktobru 2001. izabran je za njenog potpredsednika!

Učestvovao je u izbornim kampanjama u septembru i decembru 2000. godine. Tokom kampanje nalazio se na mestu šefa izbornog štaba Demokratske stranke i Demokratske opozicije Srbije. Na republičkim izborima decembra 2000. godine izabran je za poslanika u Skupštini Srbije. Čedomir Jovanović brzo napreduje do pozicije potpredsednika DS-a na koju je izabran 2001. godine.

Od januara 2001. do marta 2003. godine bio je na funkciji šefa poslaničke grupe, odnosno DOS - Reforma Srbije. Bio je najmlađi političar na toj funkciji u istoriji Srbije. Bio je i jedan od organizatora hapšenja Slobodana Miloševića u martu 2001. godine i jedan od glavnih pregovarača o njegovoj mirnoj predaji, i potom njegovog izručenja Haškom tribunalu, 28. juna iste godine.

U Vladi Republike Srbije formiranoj nakon smrti Zorana Đinđića, 18. marta 2003. godine postao je potpredsednik Vlade Republike Srbije zadužen za evropske integracije i koordinaciju reformi.

Godine 2008. Jovanović se kandidovao za predsednika Srbije, a nakon glasanja bio je peti, sa 5,34 odsto osvojenih glasova.

Oženjen je Jelenom Savić, i otac je četvoro dece - Mihajla Lajfa, Jane Hart, Zore Fejt i Anđelije Fej.

Ne pada iver daleko od klade. Mada nikada nije demantovao da je poreklom Rom, njegova narav i život to potvrđuju.

”Imam neke drugove, poznate po tome što preziru Cigane, a poštuju Rome„, ovim stihom je Brana Crnčević opisao one koji se stide svog porekla.

Čedomir Jovanović je u politički život Srbije ušao niotkuda. Menjao je prijatelje, opredeljenja, stavove i ideje ''k'o Ciganin konje''.

Mladi Čedomir Jovanović je, kao brucoš, bio sledbenik Četničkog pokreta, a potom i Šešeljev dobrovoljac na frontu. Angažovanje mladog Čedomira na očuvanju ”svetih srpskih teritorija i srpstva„ opravdava i njegovo desetogodišnje studiranje dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti. Diplomu je Jovanoviću obezbedio Zoran Đinđić, kada se Čedomir 1998. godine učlanio u Demokratsku stranku.

Jedan je Vojvoda

Vojislav Šešelj je jedini srpski političar za koga Čedomir Jovanović, minulih godina, ima lepe reči. Prijatelji Jovanovićevi tvrde da je Šešelj istinski idol Čedi. Dok je Šešelj bio poslanik u Skupštini, Voja je sedeo u redu iza Čede, i uvek su bili u prisnim odnosima. Čeda ga je oslovljavao sa Debeli.

Kada je neko na vukovarskom frontu preporučio pažnji Franka Simatovića mladog Šešeljevog dobrovoljca, uz odobrenje Jovice Stanišića počelo se sa radom na Čedinom imidžu. Kada je Čeda predstavljen Stanišićevim operativcima, koje je predvodio tadašnji načelnik Obaveštajne uprave Dragan Filipović, jedan od njih je zapevušio - Ciganče, Ciganče, kupiću ti zlatno lanče...

Posle obuke od instruktora Državne bezbednosti, Čedomira Jovanovića ubacuju u studentski pokret. Da bi ga držali pod kontrolom i oslobodili urođenog straha od policije i mase, instruktori Državne bezbednosti navlače Čedu na kokain, kojim su ga godinama snabdevali.

U vreme studentskog pokreta 1996/67. godine Čedomir Jovanović je na Fakultetu dramskih umetnosti bio tek na drugoj godini studija. Državna bezbednost je, da se studentski pokret ne otrgne kontroli, ubacila među studente svog čoveka, Čedu Jovanovića. DB je izmislila studentkinju Miu i bedž sa natpisom ”Čedo, oženi me!''

Izabranica Čedomira Jovanovića izabrana je od onih koji su, dolaskom DOS-a na vlast, iz Zoranovog uticaja otrgli njegovog ljubimca Čedu. Tadašnjeg šefa poslaničke grupe DOS-a u Narodnoj skupštini Srbije preuzeli su saradnici engleske obaveštajne grupe, koju je predvodio tadašnji Đinđićev savetnik za bezbednost Zoran Janjušević.

U toj grupi je bio i pedijatar iz Banjaluke Mijat Savić, u to vreme direktor Republičkog fonda penzionog i zdravstvenog osiguranja. Gospodin Savić je opelješio penzioni fond, čak je bio i pod sudskom istragom. Njegovu Jelenu preporučili su narkomanu Čedi da bude pod kontrolom.

Za govornicom Narodne skupštine Srbije tadašnji šef poslaničke grupe DOS-a Čedomir Jovanović javno se zalagao da nove vlasti treba da omoguće mladima da imaju pravo da uživaju lake droge! Takav stav je, kazao je Jovanović za skupštinskom govornicom maja 2002. godine, i stav Demokratske stranke!

Posle dolaska DOS-a na vlast, bolje reći nakon 5. oktobra 2000. godine, Čedomir Jovanović postaje saradnik surčinskog klana, na čijem je čelu u to vreme bio penzionisani autolimar Ljubiša Buha Čume. On je svakodnevno u Šilerovoj, u stambeno-poslovnom zdanju Dušana Spasojevića. Dušan ga snabdeva novcem, drogom, kupuje mu džipove, odela.

Kamere su beležile Jovanovićeve dolaske u Šilerovu, a on je odlazio i u posetu Spasojeviću, dok se nalazio u pritvoru u Okružnom zatvoru u Beogradu, kada je deportovan iz Francuske.

Osim Dušana Spasojevića, dolazak bande iz DOS-a u posetu banditima iz Šilerove i bratske poljupce snimala je i Vojna služba bezbednosti, kamerama koje su bile postavljene na zgradi Doma zdravlja.

Teško je izračunati koju količinu novca je Čedomir Jovanović dobio od surčinskog i zemunskog klana. Dušan Spasojević je umeo da zahvali onima koji su pokrivali njegove poslove. Spasojević je za račun CIA švercovao tone heroina i kokaina za Evropu. Transporte su obezbeđivale Crvene beretke.

Kada je Čeda na početku svog uspona, kao šef poslaničke grupe DOS-a, precenio svoj uticaj i mesto u surčinsko-zemunskom klanu, Ljubiša Buha Čume zapalio mu je 2001. godine džip koji su mu mafijaši poklonili. Džip je izgoreo kod Kalenića pijace. Bilo je to samo malo upozorenje Čedi narkomanu da zna gde je.

Čedomira Jovanovića i njegov politički projekat pomagao je i Dragoljub Marković, zvani Krmoje, čovek koji je zaradio milione na prodaji stočne hrane, Vladimir Beba Popović, kasnije šef DOS-ove kominterne, ali su ga finansijski pomagale i pojedine ličnosti iz Crne Gore, poput Duška Kneževića, takozvanog kontroverznog biznismena, vlasnika Atlas imperije, čija Atlasmont banka ima kancelariju u Beogradu na Trgu Republike. Knežević je inače i vlasnik Atlas televizije iz Podgorice i najverovatnije vlasnik brojnih preduzeća u Srbiji.

 

[Milan od Gruze]

Čedomir Jovanović je planirao i kidnapovanje vlasnika Delta kompanije Miroslava Miškovića, za čiji otkup je kompanija otmičarima morala da isplati pet miliona maraka. Kao otmičare policija je uhapsila Dušana Spasojevića i njegove mafijaše. Čeda Jovanović je izdejstvovao da budu pušteni na slobodu.

Deo novca od otmice biznismena Miškovića, na parkingu iza beogradskog hotela „Hajat”, jedan od otmičara Dejan Milenković Bagzi je lično predao Čedomiru Jovanoviću. Bagzi i Čeda izašli su iz svojih vozila, rukovali se, Milenković je predao crnu akten-tašnu u kojoj su bile devize. Sve se odigralo munjevito.

Na primopredaju novca kod „Hajata” Čedomir Jovanović došao je sa dva BMW. Jedno od ta dva vozila vidi se na TV snimku od 12. marta 2003, kad Zorana Đinđića odvoze u Urgentni centar. Iz tog vozila je neko zaustavljao saobraćaj mašući znakom „Stop!”

Koliki je moj deo?

Nakon višegodišnjeg ćutanja u vezi sa slučajem njegovog kidnapovanja i iznuđivanja višemilionskog otkupa, oglasio se pre tri godine u javnosti Miroslav Mišković, vlasnik kompanije Delta, i pozvao Čedomira Jovanovića da odgovori na niz pitanja.

Između ostalog i na to da li je dao dozvolu, uputstvo ili garantovao imunitet otmičarima, da li je uzeo pet miliona maraka kao deo krvavog novca od otmice, ako je otmičare posećivao u zatvoru da li je uticao na tužioca i sud da ih oslobode pritvora, da li je na bilo koji način uticao da sudski proces zbog otmice odumre, a da istina o tvorcima plana, ortakluku politike i mafije i podeli plena zauvek ostane tajna...

Jovanović nikada nije odgovorio ni na jedno od ovih pitanja niti je ikada demantovao niti izneo bilo kakav validan dokaz da nije uzeo svoj deo od otkupa Miroslava Miškovića. Naprotiv, znajući dobro da je napad najbolja odbrana, pokrenuo je medijsku hajku na Miškovića i njegovu kompaniju ne bi li ova neprijatna pitanja bila što brže zaboravljena.

U obraćanju javnosti povodom napada Čedomira Jovanovića na njega, Mišković je prvi put javno ispričao da mu se pokojni premijer Zoran Đinđić žalio kako ne može Jovanovića da odvoji od mafije.

- Nisam progovorio ni kad me je pokojni Đinđić, posle svega, pozvao na razgovor. Ja znam šta mi je premijer rekao o otmici, isplati i podeli. Ja sam svedok njegovog ogorčenja što ne uspeva - ni kaznama, ni pretnjama, ni prekidom prijateljstva i kontakata - da sebi bliskog mladog saradnika odmakne od mafije. Ime tog ortaka mafije je danas stavljeno pred porotu celokupne srpske javnosti - ispričao je tom prilikom Mišković. Na optužbe da je bio član zemunskog klana, Čedomir Jovanović je odgovorio: „Možda su mi ruke prljave, ali mi je savest čista”.

Kada je tadašnji premijer Zoran Đinđić stavio na led svog pulena Jovanovića, on je već, uveliko, bio deo zaverničkog tima koji mu je došao glave.

Čedin tast Mijat Savić bio je 12. marta 2003. godine saslušavan pred istražnim sudijom Drugog opštinskog suda u Beogradu. Zamolio je istražnog sudiju da mu dozvoli da drži uključen mobilni telefon, jer očekuje važnu vest! Kada mu je telefon zazvonio, javili su mu da je premijer ubijen!

Istog dana uvedeno je vanredno stanje, nekoliko dana kasnije Čeda je postao potpredsednik u vladi Zorana Živkovića i jedan od aktera zloglasne akcije „Sablja”, u kojoj je uhapšeno 13.000 ljudi. Na Jovanovićevo insistiranje uhapšeni su i Franko Simatović i Jovica Stanišić, da ne otkriju istinu o njemu, kao i Aca Tomić, bivši načelnik Uprave za bezbednost Vojske Jugoslavije. Nakon ukidanja vanrednog stanja, Stanišić i Simatović isporučeni su Hagu, a tužiteljka Karla del Ponte je kasnije izjavila da je obojicu ekspresno optužila, jer je to traženo iz Beograda! Kada nije mogao da sa svojom kriminalnom grupom preuzme Demokratsku stranku, Jovanović je osnovao prvo unutar stranke frakciju, a potom i svoju Liberalno-demokratsku partiju.
Odakle tolika količina novca Čedomiru Jovanoviću?

Od kada je u braku sa Mijatovom kćerkom Jelenom, Čeda se dnevno savetuje sa tastom, koji na njegovo delovanje ima presudan uticaj. Čeda je svom tastu uspeo da obezbedi kupovinu mnogih preduzeća, bez naknade. Veliki finansijeri Čedomira Jovanovića su Milan Beko, Miodrag Kostić i Viktorija grupa, preko direktora Zorana Mitrovića. Veliku količinu novca dobijao je i od Stanka Subotića Caneta, dok se nije razišao sa Bebom Popovićem. Biznismeni Beko i Kostić obezbeđuju Jovanoviću velike količine novca. Čedomir je postao vlasnik stana od 140 kvadrata na prestižnoj lokaciji kod hale Limes. Njegov stan je na trećem spratu, a Koletov na prvom. Zgrada ima portira, a Jovanović pored policijskog, ima i privatne čuvare. Čedomir Jovanović i njegov LDP osiguravaju interese Beka i Kostića. Ko bi ugrozio njihove interese, Jovanović i njegovi poslanici zalajali bi na sav glas!

Pre više od godinu dana Čedomira Jovanovića napustio je Vladimir Beba Popović, prekinuvši sve kontakte sa njim, opisujući ga kao kao narkomana i ludaka. Time su prekinuti i Jovanovićevi kontakti sa engleskom obaveštajnom službom. Zahvaljujući nepostojanju institucija i rasulu u zemlji, koje je stvorio Boris Tadić, Čeda je još na slobodi.

Veliki Čedomirov donator je i Viktorija grupa, sa čijim direktorom Zoranom Mitrovićem je Čeda u velikom prijateljstvu. Viktorija grupa obrće stotine miliona evra, koje uzima iz državnih fondova. Direktor Viktorija grupe Zoran Mitrović je otac troje dece, a oženio se drugom ženom koja ima četvoro dece. U ovoj kompaniji je došlo do sukoba među vlasnicima, jer je jedan od vlasnika, Stanko Popović, napustio Novi Sad i vratio se u Šabac.

Čedomir Jovanović je u lošim odnosima i sa Ružicom Đinđić, koja ne želi da ga vidi zbog njegovog učešća u atentatu na njenog muža Zorana! Na letovanje u Grčku Jovanović sa porodicom putuje avionom koji iznajmi od Pink kompanije. Dva kombija, kojima upravljaju policajci MUP-a Srbije, iz Beograda kreću za Grčku, voze Čedin motor i druge potrepštine. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije diplomatskim putem obezbeđuje Jovanoviću zaštitu i na moru, jer jedan naoružani policajac, Grk, takođe vodi računa o Čedinoj bezbednosti. Po povratku sa odmora, Jovanovići donose skupocena pića, potroše stotine hiljada evra na razne predmete. U kafanama, u kojima Čeda danonoćno šenluči, za njega i njegovo društvo toče se čivas, don perinjon, služe se kavijar, lososi...

Čedina supruga Jelena ima neobičan hobi. Svakoga dana posećuje pedikire, manikire. Obožava da kupuje cipele. Ima ih više od Imelde Markos, supruge bivšeg filipinskog diktatora Markosa. Svoje dadilje, međutim, Čeda loše plaća.

Gospođa Jelena Jovanović je 9. novembra prošle godine u preduzeću „Nova Fidelinka” ponovo uključila mlinove, pošto je prethodno potpisan ugovor između stečajnog upravnika te firme i preduzeća „Agroposlovi”, na čijem čelu je supruga predsednika LDP-a Čedomira Jovanovića. Ta firma, čiji je osnivač u Londonu, novi je zakupac „Fidelinke”. Jelena Jovanović je u fabrici sa predstavnicima lokalne samouprave Subotice i rukovodstvom preduzeća svečano pokrenula proizvodnju u mlinu, koja je druga kćerka fabrika kompanije „Fidelinka”, izdata u zakup za 15.000 evra mesečno. U „Agroposlovima” su ranije odbacili glasine da je pravi vlasnik te firme upravo porodica Jovanović. Supruga Čede Jovanovića, koji je inače krajem oktobra prošle godine odbio da javno komentariše poslovne poteze svoje lepše polovine, izjavila je tada da iza nje „stoji 120 jakih ljudi”, ne navodeći njihova imena.

Lider LDP-a ni svoje najbliže saradnike ne smatra vrednim poštovanja. Ni Zoran Ostojić, osim poslaničke plate, nema nikakvih drugih prihoda. Čedomir plaća samo svoje okruženje. Njegovu partiju su napustili glumac Branislav Lečić, Goran Petrović, bivši šef Državne bezbednosti Srbije, Vesna Pešić...Prva dvojica javno su opisali Jovanovića kao kriminalca, narkomana i prevaranta.

Ali, Čedomir Jovanović ide dalje. Njemu je upala sekira u med. I on će taj med lizati sve dok mu sekira, umesto u med, ne zapadne za vrat. A mnogo je onih koji bi Čedi otkinuli glavu. Mnogo je onih koji su zbog svih njegovih zaokreta i preokreta ostali bez imovine, koji su bili kidnapovani, osramoćeni.



Siromašni Rom Čeda Jovanović danas živi kao lord. On i njegova supruga Jelena putuju po belom svetu, i godišnje na provode troše oko dva miliona evra!

 

[Nepozvani Junak]

Firma Čedomira Jovanovića zarađivala na državnim projektima

, dana 18. aprila, u 08 : 03



Firma Čedomira Jovanovića “Basic solution group”(sadašnji naziv kompanije “SHSF”) učestvovala je kao dobavljač na različitim građevinskim projektima koji su finansirani novcem iz budžeta. Jedan od tih projekata je i izgradnja turističkog kompleksa na Staroj planini, gde je Jovanovićeva firma snabdevala armaturom glavnog izvođača radova, kompaniju Milana Beka, “Denezu M“. Zbog nedostatka Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, ovakve situacije su dozvoljene.
Piše: Vladimir Kostić

[TABLE="align: left"]
[TR]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Fotografija čoveka preplanulog tena, sa tetovažom preko grudi, golog do pojasa i do kolena u snegu preplavila je srpske novine i internet portale prošle godine. Bila bi to samo još jedna promocija nekog sportiste da na slici nije bio Čedomir Jovanović, lider Liberalno demokratske partije (LDP) i poslanik Narodne skupštine Srbije u planinama Južne Amerike, sa planinarske ekspedicije. Mediji su nagađali koliko je Jovanovića koštalo ovo privatno zadovoljstvo. Ovo nije prvi put da se štampa bavila Jovanovićevim imovnim stanjem. Pisalo se o njegovom životu u vili, vožnji džipovima i njihovim poreklom, skupocenim letovanjima. U emisiji “Utisak nedelje” od 18. novembra prošle godine, na insistiranje voditeljke da kaže odakle mu novac i čime se bave firme u kojima je vlasnik, Jovanović je rekao da za život zarađuje od agrara, izrade televizijskih projekata i medija. Ipak, jednu od svojih poslovnih aktivnosti nije naveo.
Centar za istraživačko novinarstvo je došao do dokumentacije koja dokazuje da je firma Čedomira Jovanovića “Basic solution group” (BSG) prodavala armaturu firmi “Deneza M”, pod kontrolom biznismena Milana Beka, koju je ova koristila u projektu izgradnje hotelskog kompleksa na Staroj Planini. Prema podacima sajta Jovanovićeve firme, koji više nije aktivan, dokumentacije i razgovora sa direktorom jedne građevinske kompanije, ovo nije jedini državni projekat na kojem je preduzeće planiralo učešće ili je učestvovalo. Ovi poslovi lidera LDP-a su do sada bili nepoznati javnosti između ostalog i zbog nedostatka antikoruptivnog zakona u Srbiji. Naime, on nalaže da se Agenciji za borbu protiv korupcije prijave svi ugovori koje firme funkcionera direktno sklapaju sa državom ili drugim korisnikom budžeta. Ukoliko do novca iz budžeta dolaze na posredan način, kao u ovom slučaju, političari nemaju nikakve obaveze. Tatjana Babić, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije, ovo smatra “rupom u zakonu”.
Tajanstveno vlasništvo
Firmu SHSF je osnovao krajem 2009. godine tada sedamdesettrogodišnji Dragoslav Nedeljković. Prvobitni naziv kompanije je bio “Basik solution”, a pretežna delatnost “konsalting i menadžment poslovi”. Kako je bilo navedeno na njihovom sajtu, firma je “osnovana sa ciljem da se u periodu investicione gradnje u Srbiji pozicionira kao jedan od značajnijih snabdevača proizvodima od čelika“. Nakon Nedeljkovića, kompaniju je preuzela jedna panamska of-šor kompanija, a tek kasnije Čedomir Jovanović.[TABLE="align: right"]
[TR]
[TD][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"] Stari sajt “Basic solution group”
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Ko je Dragoslav Nedeljković? Ko su ljudi koji su se nalazili iza ofšor kompanije?
Na mnogobrojne pozive na broj telefona koji se u imeniku vodi na Nedeljkovića, niko se nije javio. Potom su novinari CINS-a pošli u Vranić, na adresu na kojoj je Dragoslav Nedeljković u vreme osnivanja firme bio prijavljen.
Tamo smo zatekli porodicu koja tu stanuje više od 10 godina. Ni oni, a ni neki od njihovih komšija koji tu žive više od 30 godina, nikada nisu čuli za Dragoslava Nedeljkovića.
Svetlana Krstić, koja je od osnivanja do 2011. godine bila direktorka “Basic solution group”, nije želela da nam o Nedeljkoviću kaže više od onoga što piše u dokumentima. Prema njenim rečima ona se sa njim nije družila, nema njegov kontakt jer više ne radi tamo i u svakom slučaju ne bi nam ga ni dala. Ona nije htela da govori ni o ostalim ofšor firmama koje su se pojavljivale u vlasništvu BSG.
“Ja ne želim o tome da pričam sa vama. Imate dokumenta, pročitajte, objavite, to je sve legitimno”.
Krstić je ujedno bila i osnivačica “Agroposlova“ doo, kompanije čiji je danas jedan od vlasnika i Jovanovićeva “SHSF“. Ona je bila i član upravnog odbora firme “Silos“ iz Kovina čiji su većinski vlasnik upravo “Agroposlovi“.


Dinamično vlasništvo
Deo vlasništva u firmi “Basic solution group” je do danas ostao tajanstven. Skoro godinu dana nakon osnivanja, u septembru 2010. godine, Dragoslava Nedeljkovića kao vlasnika menja “Noble finance corp.” iz Paname. U decembru iste godine, Čedomir Jovanović kupuje 25% vlasništva od panamske firme. Na pitanje ko je vlasnik panamske firme od koje je kupio četvrtinu preduzeća, tim pravnih zastupnika Čedomira Jovanovića nas je uputio na domaće i inostrane registre kompanija. Panama je ofšor zona u kojoj su formalni vlasnici često advokatske kancelarije pa je nemoguće videti ko je pravi vlasnik. Tokom 2011. godine Noble finance corp.” je zamenjen firmom “Basic solution (London) limited” iz Londona. Na pitanje ko je londonski vlasnik dela BSG, isti tim zastupnika je odgovorio: “Basic Solution je oformljen kapitalom više investicionih fondova koji posluju u skladu sa zakonima Velike Britanije, a funkciju upravljanja vrše menadžeri imenovani u skladu sa propisima”, i dodao uveravanje da je Jovanović vlasnik samo u domaćem privrednom društvu.


Nedugo po osnivanju, firmi su počeli da rastu prihodi. Prema podacima Uprave carina, BSG je 2010. godine uvezla oko 900 tona rebrastog gvožđa i čeličnih armaturnih šipki, a ukupna vrednost te robe je bila oko 350.000 evra. Roba je kupljena od firme “Kurum international” iz Albanije, što je prema podacima Privredne komore Srbije smestilo BSG na sedmo mesto najvećih uvoznika iz ove države (strana 4).
“Basic solution group” je sarađivao i sa drugim firmama. Tako se na njihovom nekadašnjem sajtu moglo videti da su im dobavljači bili firme “Mechel” iz Rumunije, “Stomana” iz Bugarske, “Sidenor” iz Grčke, “Pittini” iz Italije, “MSW” iz Moldavije i “Mittal Zenica” iz Bosne i Hercegovine. Isti sajt daje informaciju da je firma 2010.godine ostvarila ukupan finansijski promet od 2,5 miliona evra i ukupan promet robe 4.000 tona.

./.
​

nije tačno

 

[Nepozvani Junak]

Čelična veza sa državnim projektima
[TABLE="align: left"]
[TR]
[TD="align: center"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE="align: left"]
[TR]
[TD][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"] Pečati “Deneza M” i “Basic solution group”[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Luksuzni hoteli, ski staze, spa centar, vodeni park i centralno mesto na Staroj Planini kao novi turistički centar – to je bila ideja Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja kada je odlučilo da uđe u projekat investicije u turizmu. Investitor je zvanično bilo Javno preduzeće “Stara planina”, a deo izgradnje, vredan više od 30 miliona evra je poveren i beogradskoj kompaniji “Deneza M”, kojom upravlja poznati biznismen Milan Beko.
Prema dokumentaciji koju Centar za istraživačko novinarstvo poseduje, korist od ulaganja države u Staru Planinu stekla je i firma Čedomira Jovanovića, “Basic solution group”.
Koliko tačno novca je BSG ovom prilikom zaradio nije poznato, jer JP “Stara planina” ne poseduje ugovore između dobavljača i izvođača radova. Međutim, overeni atesti (potvrde kvaliteta) za armaturnu mrežu korišćenu u ovom projektu potvrđuju saradnju “Deneze M” i “Basic solution group”. Na mnogima od njih se nalazi pečat Jovanovićeve firme. Na jednom od izveštaja o ispitanom uzorku armaturnih mreža, koji smo putem Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja dobili od JP “Stara planina”, nalaze se zajedno pečat “Deneza M” i “Basic solution group”, kao i datum – 14. februar 2011. godine. O vezi Čedomira Jovanovića i Milana Beka se dugo govori u medijima, ali se do sada nisu pojavili čvrsti dokazi.Sam Jovanović nije krio da poznaje Beka ali o poslovnim odnosima sa njim nikada nije govorio.


Zvanično, vlasnice “Deneza M” sa po 50% su kiparska firma “Agratic limited” i srpska “Ladinvest doo”. Vlasnik ”Ladinvesta”, prema podacima Agencije za privredne registre, je holandska “Laderna international B.V.”. U septembru 2007. godine, svedočeći na suđenju takozvanoj “stečajnoj mafiji”, Beko je izjavio da “nije neposredno identifikovan kao vlasnik” kompanije koja se zove “Laderna”, ali da “neposredno kontroliše” to preduzeće. Milan Beko je od marta 2012. predsednik nadzornog odbora u firmi “Deneza M”.
U odgovoru koji je “Deneza M” poslala CINS-u se između ostalog kaže da ova firma “svoje dobavljače/poslovne partnere bira na način da troškovi svakog poslovnog poduhvata budu najniži mogući, uz poštovanje propisanih standarda kvaliteta i imajući u vidu kriterijum stabilnog, redovnog i blagovremenog snabdevanja svoje proizvodnje”. Oni navode i da su sve poslove sa državom odnosno budžetskim korisnicima dobili u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. Na pitanje kada i na kojim sve projektima je “Deneza M” sarađivala sa “Basic solution group”, nismo dobili odgovor.
Ovo nije jedini državni ili privatni projekat na kojem je BSG učestvovao kao dobavljač.
Za 2011.godinu, prema sajtu “Basic solution group”, na osnovu dogovora sa kupcima očekivao se promet robe od 15.000 tona i finansijski promet od nešto više od osam miliona evra”. Planirani projekti u Srbiji su bili:

1. “Deneza M”: Stara planina (1.500 tona robe), “Rafinerija Pančevo” (3.000 tona robe), “4.juli” (1.500 tona robe), Blokovi (3.500 tona robe)
2. “Inter kop”: Obilaznica Novi Sad ( 1.000 tona), Pošta Zemun (1.500 tona)
3. “Neimar V”: Blok 67 (3.000 tona), “4.juli” (1.500 tona)

Planiran je bio i internacionalni projekat u saradnji sa“Deneza M” na izgradnji zgrade u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Nije poznato da li je ovaj projekat izveden.
Centar za istraživačko novinarstvo je došao i do otpremnica i ugovora koji dokazuju da je Jovanovićeva firma učestvovala i u građevinskim projektima koji se nisu našli na njenom nekadašnjem sajtu. Tim pravnih zastupnika Čedomira Jovanovića nas je, na pitanje o tome u kojim sve poslovima je “SHSF” učestvovao, uputio na samu kompaniju.
Prema saznanjima CINS-a, jedan od tih ugovora je sklopljen 23.9.2011. godine sa beogradskom ispostavom slovenačke firme “Primorje” po kojem oni od “Basic solution group” kupuju 5.000 tona proizvoda crne metalurgije. Ugovorena cena je bila više od 64 dinara po kilogramu. Štefan Činč, direktor firme “Primorje”, jedan od retkih koji je pristao da govori za CINS i da pruži nešto više informacija o poslovnoj saradnji sa firmom BSG, kaže da je ova armatura korišćena za projekat izgradnje mostova na sektoru B5 obilaznice oko Beograda (još jedan državni projekat). Prema njegovim rečima, ugovor nije ostvaren u celosti. Isporučeno je samo 327 tona obrađene armature.
“Niko od njih (dobavljača) nije proizvođač. Oni skupe ponude od raznih potrošača kao što smo mi, odu sa tim na primer u Zenicu (železara Mittal Zenica) i dogovore veliku kupovinu. Što je veća količina, to je povoljnija cena. Ja sam bih dobio lošiju cenu” – objašnjava Činč zbog čega njegova firma nije robu nabavljala direktno od proizvođača.
Štefan Činč kaže da je “Primorje” sarađivalo sa BSG i na izgradnji postrojenja za preradu vode za Beograd “Makiš 2” u 2009. i 2010. godini i da je ukupna količina isporučene armature bila 176 tona.
Jovanović je preko svoje firme sarađivao i sa preduzećem ”LHR” doo, vlasništvo Đorđa Hajvaza, tasta nekadašnjeg ministra državne uprave i lokalne samouprave Milana Markovića. Prema podacima iz dve otpremnice koje CINS poseduje, može se saznati da je ukupna isporučena količina skoro 50 tona armature, a da je vrednost više od tri miliona dinara. U firmi “LHR” nisu mogli da nam daju više podataka o ovom poslu, niti da nam kažu za šta je konkretno armatura korišćena.
[TABLE="align: right"]
[TR]
[TD][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"] Jelena Jovanović, supruga Čedomira Jovanovića, zastupnik firme SHSF od decembra 2012. godine[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Zastupnik “SHSF” je u decembru 2012. godine postala i Jelena Jovanović, supruga Čedomira Jovanovića, a u martu ove godine, pretežna delatnost firme je umesto “trgovine metalima i metalnim rudama” postala “proizvodnja opereme za distribuciju električne energije i opreme za upravljanje električnom energijom”.

Rupa u zakonu
U članu 36. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije se kaže da je preduzeće javnog funkcionera dužno da obavesti Agenciju ako učestvuje u bilo kom postupku čiji je rezultat zaključivanje ugovora sa državom ili drugim korisnikom budžeta.
[TABLE="align: left"]
[TR]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Na pitanje da li je “rupa u zakonu” to što preduzeće funkcionera ne mora da obavesti Agenciju ukoliko u javnim nabavkama ili sličnim postupcima učestvuje kao dobavljač ili čak podizvođač, Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije, Tatjana Babić, kaže:

“Trebalo bi razmisliti kako da se to reguliše pošto na ovaj način preduzeća funkcionera očigledno mogu da zarađuju novac iz budžeta. Zakon ne propisuje obavezu da nas pravno lice, nakon zaključenja ugovora obaveštava o svojim podizvođačima i dobavljačima. Njihovi međusobni odnosi podležu proveri drugih državnih organa kao što su Poreska uprava, uprava za sprečavanje pranja novca, policija, tužilaštvo i tako dalje”, kaže Babićeva.​

Novim nacrtom o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, za sada, nije predviđeno rešavanje ovog nedostatka, pa posledica ni ubuduće za javne funkcionere i njihove firme, neće biti.

*************************************

Питам се - ХОЋЕ ЛИ СЕ ПОЈАВИТИ НЕКО НОРМАЛАН У ОВОЈ РАСПАЛОЈ ДРЖАВИ да ухапси ово ђубре, хохштаплера и лопужу ???

ne slažem se ni sa ovime
a uostalom Mita vredja javnu ličnost

znam ja da je ovo folklor na Krsti, al čeda nema pederčine u upravnom odboru kao Ivica Dačić a baš oni najglasniji...
Nije ni čudo - dršte lopova dok ja kradem

 

[Nepozvani Junak]

Retko kada je u mračnim kuhinjama srpskih obaveštajnih službi napravljen takav političko-špijunski rankenštajn kakav je Čedomir Jovanović. Dramaturgiju njegovog uspona, od siromašnog studenta do potpredsednika Vlade Srbije, strasnog korisnika zemaljskih zadovoljstava i poverenika britanskih obaveštajnih službi na Balkanu, osmislili su nekadašnji šefovi Državne bezbednosti, danas haški optuženici, Franko Simatović i Jovica Stanišić. U novom režimu koji je ostvario puni kontinuitet sa prethodnim, Jovanović je nastavio sa svojom pozorišnom predstavom. Pozadina mu je danas crvena, ali belo i dalje dominira

Nekada sam bio Ciganin, a sada sam Rom, kakva divna promena u životu mom!

Ovaj stih, tvrde upućeni, Brana Crnčević je posvetio tada mladom srpskom političaru Čedomiru Jovanoviću, jednom od najistaknutijih Roma u Srbiji.

Čedomir Jovanović je rođen 13. aprila 1971. godine u Beogradu. Osnovnu školu završio je u Beogradu, a prvi razred srednje započeo je u Devetoj beogradskoj gimnaziji, da bi se ubrzo prebacio u Treću ekonomsku školu. Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, 1998. godine.

U službenoj biografiji gospodina Jovanovića zabeleženo je da je bio jedan od lidera studentskog protesta 1996/97. kada je stekao znatnu popularnost. Tih dana je navodno izvesna studentkinja Mia lansirala i bedž sa natpisom „Čedo, oženi me!'' što je Jovanović objašnjavao time da se ljudima verovatno dopada to što on priča. Studentkinju Miu nikad niko nije video, a izmislili su je operativci Državne bezbednosti Srbije, koji su tada pravili imidž svom pulenu Čedi. Jovanović tvrdi da je u to vreme bio hapšen i prebijan više puta od strane policije, mada o tome dokaza u policiji, i živih svedoka, nema.

Po okončanju protesta, sa Čedomirom Antićem i grupom tadašnjih istomišljenika osnovao je Studentski politički klub koji je podržao bojkot republičkih izbora 1997.

Demokratskoj stranci gospodin Jovanović pristupio je tek 1998. godine! A već u oktobru 2001. izabran je za njenog potpredsednika!

Učestvovao je u izbornim kampanjama u septembru i decembru 2000. godine. Tokom kampanje nalazio se na mestu šefa izbornog štaba Demokratske stranke i Demokratske opozicije Srbije. Na republičkim izborima decembra 2000. godine izabran je za poslanika u Skupštini Srbije. Čedomir Jovanović brzo napreduje do pozicije potpredsednika DS-a na koju je izabran 2001. godine.

Od januara 2001. do marta 2003. godine bio je na funkciji šefa poslaničke grupe, odnosno DOS - Reforma Srbije. Bio je najmlađi političar na toj funkciji u istoriji Srbije. Bio je i jedan od organizatora hapšenja Slobodana Miloševića u martu 2001. godine i jedan od glavnih pregovarača o njegovoj mirnoj predaji, i potom njegovog izručenja Haškom tribunalu, 28. juna iste godine.

U Vladi Republike Srbije formiranoj nakon smrti Zorana Đinđića, 18. marta 2003. godine postao je potpredsednik Vlade Republike Srbije zadužen za evropske integracije i koordinaciju reformi.

Godine 2008. Jovanović se kandidovao za predsednika Srbije, a nakon glasanja bio je peti, sa 5,34 odsto osvojenih glasova.

Oženjen je Jelenom Savić, i otac je četvoro dece - Mihajla Lajfa, Jane Hart, Zore Fejt i Anđelije Fej.

Ne pada iver daleko od klade. Mada nikada nije demantovao da je poreklom Rom, njegova narav i život to potvrđuju.

”Imam neke drugove, poznate po tome što preziru Cigane, a poštuju Rome„, ovim stihom je Brana Crnčević opisao one koji se stide svog porekla.

Čedomir Jovanović je u politički život Srbije ušao niotkuda. Menjao je prijatelje, opredeljenja, stavove i ideje ''k'o Ciganin konje''.

Mladi Čedomir Jovanović je, kao brucoš, bio sledbenik Četničkog pokreta, a potom i Šešeljev dobrovoljac na frontu. Angažovanje mladog Čedomira na očuvanju ”svetih srpskih teritorija i srpstva„ opravdava i njegovo desetogodišnje studiranje dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti. Diplomu je Jovanoviću obezbedio Zoran Đinđić, kada se Čedomir 1998. godine učlanio u Demokratsku stranku.

Jedan je Vojvoda

Vojislav Šešelj je jedini srpski političar za koga Čedomir Jovanović, minulih godina, ima lepe reči. Prijatelji Jovanovićevi tvrde da je Šešelj istinski idol Čedi. Dok je Šešelj bio poslanik u Skupštini, Voja je sedeo u redu iza Čede, i uvek su bili u prisnim odnosima. Čeda ga je oslovljavao sa Debeli.

Kada je neko na vukovarskom frontu preporučio pažnji Franka Simatovića mladog Šešeljevog dobrovoljca, uz odobrenje Jovice Stanišića počelo se sa radom na Čedinom imidžu. Kada je Čeda predstavljen Stanišićevim operativcima, koje je predvodio tadašnji načelnik Obaveštajne uprave Dragan Filipović, jedan od njih je zapevušio - Ciganče, Ciganče, kupiću ti zlatno lanče...

Posle obuke od instruktora Državne bezbednosti, Čedomira Jovanovića ubacuju u studentski pokret. Da bi ga držali pod kontrolom i oslobodili urođenog straha od policije i mase, instruktori Državne bezbednosti navlače Čedu na kokain, kojim su ga godinama snabdevali.

U vreme studentskog pokreta 1996/67. godine Čedomir Jovanović je na Fakultetu dramskih umetnosti bio tek na drugoj godini studija. Državna bezbednost je, da se studentski pokret ne otrgne kontroli, ubacila među studente svog čoveka, Čedu Jovanovića. DB je izmislila studentkinju Miu i bedž sa natpisom ”Čedo, oženi me!''

Izabranica Čedomira Jovanovića izabrana je od onih koji su, dolaskom DOS-a na vlast, iz Zoranovog uticaja otrgli njegovog ljubimca Čedu. Tadašnjeg šefa poslaničke grupe DOS-a u Narodnoj skupštini Srbije preuzeli su saradnici engleske obaveštajne grupe, koju je predvodio tadašnji Đinđićev savetnik za bezbednost Zoran Janjušević.

U toj grupi je bio i pedijatar iz Banjaluke Mijat Savić, u to vreme direktor Republičkog fonda penzionog i zdravstvenog osiguranja. Gospodin Savić je opelješio penzioni fond, čak je bio i pod sudskom istragom. Njegovu Jelenu preporučili su narkomanu Čedi da bude pod kontrolom.

Za govornicom Narodne skupštine Srbije tadašnji šef poslaničke grupe DOS-a Čedomir Jovanović javno se zalagao da nove vlasti treba da omoguće mladima da imaju pravo da uživaju lake droge! Takav stav je, kazao je Jovanović za skupštinskom govornicom maja 2002. godine, i stav Demokratske stranke!

Posle dolaska DOS-a na vlast, bolje reći nakon 5. oktobra 2000. godine, Čedomir Jovanović postaje saradnik surčinskog klana, na čijem je čelu u to vreme bio penzionisani autolimar Ljubiša Buha Čume. On je svakodnevno u Šilerovoj, u stambeno-poslovnom zdanju Dušana Spasojevića. Dušan ga snabdeva novcem, drogom, kupuje mu džipove, odela.

Kamere su beležile Jovanovićeve dolaske u Šilerovu, a on je odlazio i u posetu Spasojeviću, dok se nalazio u pritvoru u Okružnom zatvoru u Beogradu, kada je deportovan iz Francuske.

Osim Dušana Spasojevića, dolazak bande iz DOS-a u posetu banditima iz Šilerove i bratske poljupce snimala je i Vojna služba bezbednosti, kamerama koje su bile postavljene na zgradi Doma zdravlja.

Teško je izračunati koju količinu novca je Čedomir Jovanović dobio od surčinskog i zemunskog klana. Dušan Spasojević je umeo da zahvali onima koji su pokrivali njegove poslove. Spasojević je za račun CIA švercovao tone heroina i kokaina za Evropu. Transporte su obezbeđivale Crvene beretke.



Čedomira Jovanovića i njegov politički projekat pomagao je i Dragoljub Marković, zvani Krmoje, čovek koji je zaradio milione na prodaji stočne hrane, Vladimir Beba Popović, kasnije šef DOS-ove kominterne, ali su ga finansijski pomagale i pojedine ličnosti iz Crne Gore, poput Duška Kneževića, takozvanog kontroverznog biznismena, vlasnika Atlas imperije, čija Atlasmont banka ima kancelariju u Beogradu na Trgu Republike. Knežević je inače i vlasnik Atlas televizije iz Podgorice i najverovatnije vlasnik brojnih preduzeća u Srbiji.

Kao što znamo sve patriotske stranke radile pošteno
i radnike prijavljivali

 

[Lepi Bora]

Beograd je svet !!!

Doci ce zima , pravicemo sneska , bice i Srbija slobodna ko Ceska !

 

[Nepozvani Junak]

Čedomir Jovanović je planirao i kidnapovanje vlasnika Delta kompanije Miroslava Miškovića, za čiji otkup je kompanija otmičarima morala da isplati pet miliona maraka. Kao otmičare policija je uhapsila Dušana Spasojevića i njegove mafijaše. Čeda Jovanović je izdejstvovao da budu pušteni na slobodu.

Deo novca od otmice biznismena Miškovića, na parkingu iza beogradskog hotela „Hajat”, jedan od otmičara Dejan Milenković Bagzi je lično predao Čedomiru Jovanoviću. Bagzi i Čeda izašli su iz svojih vozila, rukovali se, Milenković je predao crnu akten-tašnu u kojoj su bile devize. Sve se odigralo munjevito.

Na primopredaju novca kod „Hajata” Čedomir Jovanović došao je sa dva BMW. Jedno od ta dva vozila vidi se na TV snimku od 12. marta 2003, kad Zorana Đinđića odvoze u Urgentni centar. Iz tog vozila je neko zaustavljao saobraćaj mašući znakom „Stop!”

Koliki je moj deo?

Nakon višegodišnjeg ćutanja u vezi sa slučajem njegovog kidnapovanja i iznuđivanja višemilionskog otkupa, oglasio se pre tri godine u javnosti Miroslav Mišković, vlasnik kompanije Delta, i pozvao Čedomira Jovanovića da odgovori na niz pitanja.

Između ostalog i na to da li je dao dozvolu, uputstvo ili garantovao imunitet otmičarima, da li je uzeo pet miliona maraka kao deo krvavog novca od otmice, ako je otmičare posećivao u zatvoru da li je uticao na tužioca i sud da ih oslobode pritvora, da li je na bilo koji način uticao da sudski proces zbog otmice odumre, a da istina o tvorcima plana, ortakluku politike i mafije i podeli plena zauvek ostane tajna...

Jovanović nikada nije odgovorio ni na jedno od ovih pitanja niti je ikada demantovao niti izneo bilo kakav validan dokaz da nije uzeo svoj deo od otkupa Miroslava Miškovića. Naprotiv, znajući dobro da je napad najbolja odbrana, pokrenuo je medijsku hajku na Miškovića i njegovu kompaniju ne bi li ova neprijatna pitanja bila što brže zaboravljena.

U obraćanju javnosti povodom napada Čedomira Jovanovića na njega, Mišković je prvi put javno ispričao da mu se pokojni premijer Zoran Đinđić žalio kako ne može Jovanovića da odvoji od mafije.

- Nisam progovorio ni kad me je pokojni Đinđić, posle svega, pozvao na razgovor. Ja znam šta mi je premijer rekao o otmici, isplati i podeli. Ja sam svedok njegovog ogorčenja što ne uspeva - ni kaznama, ni pretnjama, ni prekidom prijateljstva i kontakata - da sebi bliskog mladog saradnika odmakne od mafije. Ime tog ortaka mafije je danas stavljeno pred porotu celokupne srpske javnosti - ispričao je tom prilikom Mišković. Na optužbe da je bio član zemunskog klana, Čedomir Jovanović je odgovorio: „Možda su mi ruke prljave, ali mi je savest čista”.

Kada je tadašnji premijer Zoran Đinđić stavio na led svog pulena Jovanovića, on je već, uveliko, bio deo zaverničkog tima koji mu je došao glave.

Čedin tast Mijat Savić bio je 12. marta 2003. godine saslušavan pred istražnim sudijom Drugog opštinskog suda u Beogradu. Zamolio je istražnog sudiju da mu dozvoli da drži uključen mobilni telefon, jer očekuje važnu vest! Kada mu je telefon zazvonio, javili su mu da je premijer ubijen!

Istog dana uvedeno je vanredno stanje, nekoliko dana kasnije Čeda je postao potpredsednik u vladi Zorana Živkovića i jedan od aktera zloglasne akcije „Sablja”, u kojoj je uhapšeno 13.000 ljudi. Na Jovanovićevo insistiranje uhapšeni su i Franko Simatović i Jovica Stanišić, da ne otkriju istinu o njemu, kao i Aca Tomić, bivši načelnik Uprave za bezbednost Vojske Jugoslavije. Nakon ukidanja vanrednog stanja, Stanišić i Simatović isporučeni su Hagu, a tužiteljka Karla del Ponte je kasnije izjavila da je obojicu ekspresno optužila, jer je to traženo iz Beograda! Kada nije mogao da sa svojom kriminalnom grupom preuzme Demokratsku stranku, Jovanović je osnovao prvo unutar stranke frakciju, a potom i svoju Liberalno-demokratsku partiju.
Odakle tolika količina novca Čedomiru Jovanoviću?

Od kada je u braku sa Mijatovom kćerkom Jelenom, Čeda se dnevno savetuje sa tastom, koji na njegovo delovanje ima presudan uticaj. Čeda je svom tastu uspeo da obezbedi kupovinu mnogih preduzeća, bez naknade. Veliki finansijeri Čedomira Jovanovića su Milan Beko, Miodrag Kostić i Viktorija grupa, preko direktora Zorana Mitrovića. Veliku količinu novca dobijao je i od Stanka Subotića Caneta, dok se nije razišao sa Bebom Popovićem. Biznismeni Beko i Kostić obezbeđuju Jovanoviću velike količine novca. Čedomir je postao vlasnik stana od 140 kvadrata na prestižnoj lokaciji kod hale Limes. Njegov stan je na trećem spratu, a Koletov na prvom. Zgrada ima portira, a Jovanović pored policijskog, ima i privatne čuvare. Čedomir Jovanović i njegov LDP osiguravaju interese Beka i Kostića. Ko bi ugrozio njihove interese, Jovanović i njegovi poslanici zalajali bi na sav glas!

Pre više od godinu dana Čedomira Jovanovića napustio je Vladimir Beba Popović, prekinuvši sve kontakte sa njim, opisujući ga kao kao narkomana i ludaka. Time su prekinuti i Jovanovićevi kontakti sa engleskom obaveštajnom službom. Zahvaljujući nepostojanju institucija i rasulu u zemlji, koje je stvorio Boris Tadić, Čeda je još na slobodi.

Veliki Čedomirov donator je i Viktorija grupa, sa čijim direktorom Zoranom Mitrovićem je Čeda u velikom prijateljstvu. Viktorija grupa obrće stotine miliona evra, koje uzima iz državnih fondova. Direktor Viktorija grupe Zoran Mitrović je otac troje dece, a oženio se drugom ženom koja ima četvoro dece. U ovoj kompaniji je došlo do sukoba među vlasnicima, jer je jedan od vlasnika, Stanko Popović, napustio Novi Sad i vratio se u Šabac.

Čedomir Jovanović je u lošim odnosima i sa Ružicom Đinđić, koja ne želi da ga vidi zbog njegovog učešća u atentatu na njenog muža Zorana! Na letovanje u Grčku Jovanović sa porodicom putuje avionom koji iznajmi od Pink kompanije. Dva kombija, kojima upravljaju policajci MUP-a Srbije, iz Beograda kreću za Grčku, voze Čedin motor i druge potrepštine. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije diplomatskim putem obezbeđuje Jovanoviću zaštitu i na moru, jer jedan naoružani policajac, Grk, takođe vodi računa o Čedinoj bezbednosti. Po povratku sa odmora, Jovanovići donose skupocena pića, potroše stotine hiljada evra na razne predmete. U kafanama, u kojima Čeda danonoćno šenluči, za njega i njegovo društvo toče se čivas, don perinjon, služe se kavijar, lososi...

Čedina supruga Jelena ima neobičan hobi. Svakoga dana posećuje pedikire, manikire. Obožava da kupuje cipele. Ima ih više od Imelde Markos, supruge bivšeg filipinskog diktatora Markosa. Svoje dadilje, međutim, Čeda loše plaća.

Gospođa Jelena Jovanović je 9. novembra prošle godine u preduzeću „Nova Fidelinka” ponovo uključila mlinove, pošto je prethodno potpisan ugovor između stečajnog upravnika te firme i preduzeća „Agroposlovi”, na čijem čelu je supruga predsednika LDP-a Čedomira Jovanovića. Ta firma, čiji je osnivač u Londonu, novi je zakupac „Fidelinke”. Jelena Jovanović je u fabrici sa predstavnicima lokalne samouprave Subotice i rukovodstvom preduzeća svečano pokrenula proizvodnju u mlinu, koja je druga kćerka fabrika kompanije „Fidelinka”, izdata u zakup za 15.000 evra mesečno. U „Agroposlovima” su ranije odbacili glasine da je pravi vlasnik te firme upravo porodica Jovanović. Supruga Čede Jovanovića, koji je inače krajem oktobra prošle godine odbio da javno komentariše poslovne poteze svoje lepše polovine, izjavila je tada da iza nje „stoji 120 jakih ljudi”, ne navodeći njihova imena.

Lider LDP-a ni svoje najbliže saradnike ne smatra vrednim poštovanja. Ni Zoran Ostojić, osim poslaničke plate, nema nikakvih drugih prihoda. Čedomir plaća samo svoje okruženje. Njegovu partiju su napustili glumac Branislav Lečić, Goran Petrović, bivši šef Državne bezbednosti Srbije, Vesna Pešić...Prva dvojica javno su opisali Jovanovića kao kriminalca, narkomana i prevaranta.

Ali, Čedomir Jovanović ide dalje. Njemu je upala sekira u med. I on će taj med lizati sve dok mu sekira, umesto u med, ne zapadne za vrat. A mnogo je onih koji bi Čedi otkinuli glavu. Mnogo je onih koji su zbog svih njegovih zaokreta i preokreta ostali bez imovine, koji su bili kidnapovani, osramoćeni.



Siromašni Rom Čeda Jovanović danas živi kao lord. On i njegova supruga Jelena putuju po belom svetu, i godišnje na provode troše oko dva miliona evra!

Ljubomorni lopovi - on i zaradi i pošalje ženu kod pedikira
Nema dlakave noge kao patriotkinje, pogledajte kako su džombave

- - - - - - - - - -

Beograd je svet !!!

Doci ce zima , pravicemo sneska , bice i Srbija slobodna ko Ceska !

Kad Poljaku padne pritisak samo mu pomenu Rusiju...

 

[eremita]

nije tačno

Болесни ТРОЛУ - одјебИ!!!

 

[Nepozvani Junak]

Болесни ТРОЛУ - одјебИ!!!

Au propade Srbija zbog Čede... al se dosetile patriote od poštenja...

I, šta kažeš koliko je to para pa da poredimo štetu sa drugim strankama?
Nije lepo što nastupaš emotivno kad vidiš da će ti nebuloza propasti

 

[JA SUMADINAC]

Vreme je da se konacno kaze ko stoji iza tog smrdljivog olosa zvanog Ceda Prasak.Taj olos je odavno zreo za zatvora...minimalno...

 

[vučji čopor]

Важно да он има ко да га брани

 

[Mandrake]

Ovo sve je laž, naravno...

ALi uzmimo samo pretpostavku da nije... Kakve to veze ima sa bilo čime????

Čeda nije u vlasti... Čeda je opozicionar... Kakve veze ima kao mu firma radi za državu? Gde je tu njegova krivica?

Nego Mito, lošem qurtzu I dlaka smeta...

 

[eremita]

Важно да он има ко да га брани

Чим га овде брани корисник "Длакава стрвина" тј. "Ирон Лорд" а сада "Непозвани јунак" ја знам КОЛ'КО ЈЕ САТИ:::...


DEMANTI

Fidelinka: Jovanović
i supruga nisu vlasnici kompanije!
Autor: Tanjug | 18.04.2013 - 16:45:00h |






Kompanija "Fidelinka" a.d. u stečaju iz Subotice saopštila je danas da nije sponzor Vatrepolo kluba "Crvena zvezda" iz Beograda, niti da sa tim klubom ima bilo kakav ugovorni ili poslovni odnos, kao i da lider LDP-a Čedomir Jovanović i njegova supruga nisu vlasnici te kompanije ni po kom osnovu. Lider LDP-a napadnut je u Segedinu, gde je bio na utakmici vaterpolo kluba "Crvena zvezda", koji finansijski pomaže firma "Fidelinka", čiji je vlasnik njegova supruga, rečeno je sinoć u toj stranci.

U toj stranci navode da je Jovanović sa suprugom i prijateljima, uoči utakmice, ušao u restoran gde su bili "Zvezdini" navijači i većina se sa njim pozdravila, ali je grupa od oko 20 huligana počela da ga vredja, nakon čega su i fizički nasrnuli na suprugu i njega.


Kako se navodi u saopštenju "Fidelinke", rešenjem stečajnog sudije Privrednog suda u Subotici od 28. jula 2010. godine otvoren je stečajni postupak nad kompanijom "Fidelinka", a za stečajnog upravnika imenovan je Zoran Stojanović.

"Čedomir Jovanović i njegova supruga nisu vlasnici kompanije 'Fidelinka' a.d. u stečaju iz Subotice ni po kom osnovu, već je Jelena Jovanović osnivač privrednog društva 'Agroposlovi' doo iz Beograda, koje je zakupac dela proizvodnih kapaciteta stečajnog dužnika na određeno vreme", navodi se u saopštenju, koje je potpisao stečajni upravnik Zoran Stojanović.

 

[VERTIGON]

Jovanović: Napadači na mene su mutanti, ljudsko dno i talog

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/378374/Jovanovic-Napadaci-na-mene-su-mutanti-ljudsko-dno-i-talog

e sad, ja ne bih rekao da se ovo odnosi samo na one iz Segedina

 

[VERTIGON]

nego jel vam ne smeta sto Chedine firme i dalje posluju a pod blagoslovom nove nacional-patriotske vlasti? mislim ono, nesto mi tu ne stima

pa zar nece silikonac da uhapsi Chedu kad je vec na krsti dokazani krimos? mislim, koj moj i treba vise dokaza, a narocito kreativnog tumacenja istih?

 

[kami83]

A to u Srbiji postoje neki drugi projekti osim drzavnih na kojima moze da se zaradjuje?

 

[Alter_Ego_]

U toj grupi je bio i pedijatar iz Banjaluke Mijat Savić, u to vreme direktor Republičkog fonda penzionog i zdravstvenog osiguranja.

Не знам ко је Мијат Савић али знам да су Републички фонд за ПИО и Републички завод за здравствено осигурање две различите институције па ме интересује, да ли је Савић био директор фонда ПИО или Завода за здравствено осигурање?

 

[eremita]

Не знам ко је Мијат Савић али знам да су Републички фонд за ПИО и Републички завод за здравствено осигурање две различите институције па ме интересује, да ли је Савић био директор фонда ПИО или Завода за здравствено осигурање?

цитат:
........"педијатар из Бањалуке Мијат Савић, у то време директор Републичког фонда пензионог и здравственог осигурања. Господин Савић је опељешио пензиони фонд"............,

 

[Alter_Ego_]

Ама бре, да неће по овом сценарију Пуниша да прави филм о Чеди?

- - - - - - - - - -

цитат:
........"педијатар из Бањалуке Мијат Савић, у то време директор Републичког фонда пензионог и здравственог осигурања. Господин Савић је опељешио пензиони фонд"............,

Пензионог или здравственог фонда? То су две различите институције. Осим ако није био директор у обе институције.

 

[Новица]

Ма, немогуће!

 

[eremita]

Ама бре, да неће по овом сценарију Пуниша да прави филм о Чеди?

- - - - - - - - - -



Пензионог или здравственог фонда? То су две различите институције. Осим ако није био директор у обе институције.

.... да у праву си... тек сада видим....... ово пензионо може бити и инвалидско али не и здравствено.... то је одавно одвојено... па не знам ... можда је раније било заједнички фонд... претражићу...

 

[eremita]

Ама бре, да неће по овом сценарију Пуниша да прави филм о Чеди?

- - - - - - - - - -



Пензионог или здравственог фонда? То су две различите институције. Осим ако није био директор у обе институције.

Ево - пронашао сам:


Biografija Mijata Savića


Obrazovanje:
- Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu 1978.
- Specijalizacija iz pedijatrije na Medicinskom fakultetu u Sarajevu 1988.
- Specijalizacija iz neonatologije na Medicinskom fakultetu u Sarajevu 1990. godine


Radno iskustvo:
- Lekar opšte prakse u Dom zdravlja "Nevesinje" od 1978. do 1982.
- Regionalni medicinski centar "Dr Safet Mujić" u Mostaru od 1982. do 1992.
- Ratna bolnica 1992-1994.
- Privatna lekarska ordinacija "Medical Trust" od 1994. do 2001.
- Direktor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje od 2001. do 2005.
- Klinika "Bel medik" od 2006. Obavlja pedijatrijske preglede ambulantnih i hospitalizovanih pacijenata. Pregled kod dr Savića košta 4.500 dinara i potrebno ga je zakazati nekoliko sati ranije.