- Poruka
- 79.976
Finska i Švedska bi uskoro mogle u NATO savez
NATO zvaničnici su kazali za CNN kako su rasprave o pridruživanju Švedske i Finske bloku postale veoma ozbiljne nakon ruske invazije.
Prema riječima visokih zvaničnika američkog State Departmenta, piše CNN, to pitanje bilo je na dnevnom redu ovosedmičnog sastanka ministara vanjskih poslova NATO-a, kojem su prisustvovali i ministri vanjskih poslova Stockholma i Helsinkija.
Oni su kazali kako ovakve rasprave naglašavaju u kojoj je mjeri invazija ruskog predsjednika Vladimira Putina poslužila samo da se oživi i ujedini NATO savez.Ruski predsjednik je zahtijevao da se NATO prestane širiti na istok i primati nove članice, optužujući blok za prijetnju ruskoj sigurnosti. Umjesto toga, NATO je povećao svoju podršku Ukrajini i sprema se dočekati nove članice.
https://ba.n1info.com/svijet/finska...ogle-u-nato-savez-potaknute-ratom-u-ukrajini/
Vojna neutralnost Švedske i Finske odlazi u istoriju
Decenijama ljubomorno čuvana vojna neutralnost Švedske i Finske ubrzano odlazi u istoriju. Rat u Ukrajini i strah od „ruske čizme” za samo nekoliko nedelja rasplamsali su u ovim nordijskim zemljama donedavno samo tinjajuću podršku NATO-u.Uprkos upozorenjima Moskve da vojno svrstavanje neće ostati bez odgovora, Helsinki je na dobrom putu da uskoro i pre Stokholma donese istorijsku odluku o pristupanju zapadnoj alijansi. Ali i donedavno kolebljiva manjinska švedska socijaldemokratska vlada, pod pritiskom opozicije, na dobrom je putu da se odrekne svoje dvovekovne neutralnosti, trasirane još u vreme Napoleonovih ratova.
Mogućnost pridruživanja Finske i Švedske NATO-u bila je i jedna od tema tokom sastanka ministara spoljnih poslova vojne alijanse u Briselu, potvrdio je i visoki zvaničnik američkog Stejt departmenta. Tim povodom šef Stejt departmenta Entoni Blinken imao je i kratak razgovor s finskim ministrom spoljnih poslova Pekom Havistom.
„U junu će biti održan važan samit NATO-a u Madridu. Naravno, u alijansi se pitaju da li će Finska i eventualno Švedska pre toga podneti prijave za članstvo”, objašnjava finski šef diplomatije za Rojters.
Havisto kaže da je vlada spremna da brzo predloži ulazak u NATO, ako bude imala dovoljnu podršku poslanika. Stoga će vlada već sledeće nedelje parlamentu dostaviti izveštaj o tome kako je odluka Rusije da napadne Ukrajinu promenila bezbednost Finske. Iako premijerka Sana Marin kaže kako će tek otkriti svoj stav, nema sumnje da naginje odluci da njena zemlja stane pod zapadni „bezbednosni kišobran”. To se dalo naslutiti još prošlog vikenda, kada je rukovodstvu Socijaldemokratske stranke poručila da „Rusija više nije sused kakav smo mislili da jeste” i da bi odluka o eventualnom ulasku u NATO trebalo da bude doneta u toku proleća i bez referenduma.
Istraživanje političkog foruma „Eva” pokazuje veliku promenu u raspoloženju Finaca od početka ruske intervencije u Ukrajini. Sada se čak 60 odsto žitelja Finske zalaže za ulazak u NATO, što je dramatičan skok podrške alijansi u odnosu na prethodne godine kada se kretala između 20 i 25 procenata.
Na anketu finske državne televizije Ile o ulasku u NATO odgovorilo je 112 od 200 poslanika. Od tog broja 71 se izjasnio za ulazak u alijansu, 35 je bilo neodlučno, a samo šestoro je bilo protiv.
Najjača finska opoziciona snaga Nacionalna koaliciona partija nema dileme šta uraditi u ovakvoj situaciji kad se u svetu menja geopolitička ravnoteža: „Da bismo poboljšali svoju bezbednost i garantovali svoju nezavisnost, trebalo bi da se pridružimo NATO-u. Još imamo moćnog i agresivnog suseda”, poručio je za „Fajnenšel tajms” lider stranke Peteri Orpo.
Ali, ulazak Finske u zapadni vojni blok ovoj članici EU, koja s Rusijom deli granicu dugu 1.300 kilometara, mogao bi da donese nove bezbednosne rizike. Neutralnost Finske je garantovana sporazumom o prijateljstvu sa Sovjetskim savezom iz 1948, a potom posle raspada SSSR-a potvrđena novim sporazumom Helsinkija i Moskve iz 1992.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov kaže da bi Rusija, ako Finska i Švedska uđu u NATO, morala da se prilagodi novonastaloj situaciji: „Moraćemo da naš zapadni bok učinimo sofisticiranijim u smislu naše bezbednosti. Ali, Rusija takav potez neće videti kao egzistencijalnu pretnju, poput razmišljanja o mogućoj upotrebi nuklearnog oružja”, rekao Peskov za Skaj njuz.
I dok generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg i uglavnom baltičke članice EU ohrabruju Helsinki i Stokholm da im se što pre pridruže, iz Dume stižu i „pretnje”.
Ruski senator Vladimir Džabarov upozorava da bi odluka Helsinkija da se pridruži NATO-u bila „strateška greška”. Finska je razvila bliske veze s Rusijom, ali bi članstvo u alijansi koju predvodi SAD značilo da bi ona postala meta:
„Mislim da bi to bila užasna tragedija za ceo finski narod”, kaže Džabarov.
Za razliku od svoje koleginice iz Finske, premijerka Švedske Magdalena Anderson je na početku ruske vojne intervencije bila obazriva poručivši da bi ulazak njene zemlje u NATO dodatno destabilizovao ovaj deo Evrope. Ali već krajem marta Andersenova je počela da menja stav: „Ni na koji način ne isključujem članstvo u NATO-u”.
Švedska javnost godinama je, s podrškom od oko 35 odsto, bila naklonjenija ulasku u NATO od Finske. Ali, od početka rata u Ukrajini, sudeći po anketama, broj onih koji se zalažu za ulazak u zapadni vojni blok popeo se na 50 odsto.
Budući da ovu skandinavsku članicu EU u septembru očekuju parlamentarni izbori, odnos prema NATO-u prvi put će biti jedno od glavnih pitanja oko kojeg će stranke u kampanji ukrstiti politička koplja.
U švedskom parlamentu – Riksdagu, od osam partija, četiri su za ulazak u NATO, ali one još nemaju većinu. Međutim, predstavnici stranke treće po snazi, populističke Švedske demokrate, izjavili su da su sada otvoreni za moguće članstvo u Severnoatlantskoj alijansi. S njima bi se odnos snaga u parlamentu promenio, jer bi se onda uspostavila pro-NATO većina, što bi na kraju moglo da iznudi podršku Socijaldemokrata premijerke Magdalene Anderson.
Inače, brojne uticajne ličnosti iz redova socijaldemokrata već su dale podršku članstvu u NATO-u, što je kulturni šok za političku stranku čiji su identitet i istorija čvrsto ukorenjeni u stavu protiv pridruživanja Zapadnoj alijansi.
„Prema poslednjim signalima iz Stokholma, mislim da će se socijaldemokrate pridružiti podršci NATO-u, ne zato što to žele, već zato što moraju iz nužde”, kaže za „Juronjuz” Ana Vislander, direktorka za severnu Evropu u Atlantskom savetu.
https://www.politika.rs/sr/clanak/504419/Vojna-neutralnost-Svedske-i-Finske-odlazi-u-istoriju
Umesto da se ide ka nekom sporazumu o neširenju NATO kako Putin želi dešava se suprotno. Pre par meseci je Putin tražio i vraćanje na 1997 godinu. Dosta toga zavisi od rata u Ukrajini.
Poslednja izmena od moderatora:
