FILOZOFIJA

filozofija se postulira na praznim naklapanjima ljudi koji filozofiju vide kao prostor da razglabaju u prazno i presipaju iz šupljeg u prazno.
da nije tako bila bi neka nauka a ne nešto što i ne zna se šta je.
 
vandalija:
Interesantno, šta je bit postojanja čoveka.Prvo se mora dati definicija "biti"(to be or not to be"),potom termina "postojanje"(je li to egzistencija, ne mora da bude),pa onda čoveka.E, odgovor zavisi koji filozofski pravac zastupamo, je li on zapadni ili istočni,recimo za Bhagavad Gitu bit postojanja je negiranje samog pojma "biti"(kao biti "u svetu"), a za zapadnjake,e, tu možemo krenuti od više tačaka evo- šta vele "praksisovci", šta "egzistencijlisti", šta "postmodernisti", neka krene recimo prvi neki egzistencijalista.
Kliknite za proširenje...

Lepo izneseno misljenje, pravo izvodjenje, ali ja se ne bih slozio oko nekih stvari, nemoj mi zameriti.
Bit je sinonim sa sustinom, ove dve reci oznacavaju isti pojam. Biti u neko drugom kontekstu oznacava samo postojanje.
Dobro pitanje koje se javlja iz ovoga jeste koja je sustina biti biti? Covek jeste, ocigledna cinjenica, ali na koji nacin jeste, na koji nacin je njegovo bivstvovanje obelezeno njegovom biti?
Dekart je imao tu prvo stanviste. MIsliti, to znaci postojati. Sve dok covek misli on postoji, cak kada misli da ne misli, on u sustini opet misli. Mi prestajemo da mislimo kad umremo.
Misliti, tako covek jeste. Slobodna volja kao konstituent samoga misljenja jeste iza misljenja, samim tim i njegova osnova. Misliti, dakle svoju volju ispoljavati, dakle bitisati. Sloboda misljenja je nas nacin bitisanja, nalazenja u sutini, u celini, a misliti jeste bivstvovati.
 
Čovek misli i po tome on jeste,bez obzira kako mislio,piše actus.To znači,ako misli dobro,onda je čovek,a ako misli loše onda je nečovek odnosno,ako postoji delo,onda postoji i nedelo,što opet znači da imamo dvojnu definiciju čoveka- po mišljenju i delanju, što je opet neka vrsta praksisa,da o čoveku sude njegova dela, a delo je,po meni,kategorija za sebe i nema veze sa čovečnošću, odnosno,ljubazan čovek,milina jedna,intelektualac a, kako Njegoš kaže "tragovi mu smrde nečoveštvom".Definicija preko slobode mi je nekako buržoaska i povezana je sa voljom,slobdnom voljom itd, opet vuče na "bijedu građanske filozofije"(Grlić).Mislim da se treba okrenuti novom putu u definiciji i čoveka definisati preko njegove "povesnosti", odnosno "istoričnosti" jer čovek istorije nije i čovek povesti jer istorija po pravilu pravi "ropotarnice" a povest guraju humane, dakle krajnje ljudske jedinke- o tome je jako dobro pisao blaženopočivši Kangrga (Kan Grga) u Praksa,Vrijeme, Svijet, gde je dao vanrednu kritiku filozofije od Aristotela do egzistencijalista.Voleo bih da k tome okrenemo raspravu
 
Znaci bit coveka - pojedinca,ali sta cemo ako bit posmatramo kroz covecanstvo kao kontinuitet. Pa misli nikad nisu prekinute i nastavljaju se kroz komunikaciju i vracaju se na pocetak ali u drugoj formi. Onog trenutka kada je izgovorena prva misao nekome ona je pokrenula i ostale, znaci perpetumobile. Opet ono ciklicno zatvoreno telo, centar je bit - pokretac misli i reci.
 
Priznajem da ovo o cemu pricate prilicno vidim kao nekorisno i zabludno caskanje....
Jer bilo koji pojedinac ne prati svaki trenutak, svaki dogadjaj, svaku aktivnost i ne ukljucuje se u svakom trenutku....To je prekid, diskontinuitet koji ozbiljno potire definicije biti kakvu vi postavljate....a jako puno rusi i ideale pravde , pravicnosti, dobrote, morala i skoro svega sto u sebi nosi bit.....

I sto je jos uocljivije , upravo ova ahilova peta biti coveka se koristi da bi se zaobisla bit i egzistencija coveka i zacrtane ciljeve provukli kroz covecanstvo kao da su svi ljudi lutke, slepci ili glupanderi....
 
Kada se kaze " bez obzira kako mislio", bez obzira da li mislio dobro ili lose, pravedno nepravedno, covek jeste dok misli, ovo nema neku moralnu crtu. Sam si sebi kontradiktoran kada me citiras, ja kazem bez obzira kako mislio, a ti pa on deli na one sto misli dobro i nedobro, a ja kazem bez obzira kako mislili. Tako da ti ova teza pada u vodu. Tako ti i dalje izvodjenje pada u vodu jer pocetak nije dobar.
 
Notofalija ovaj post mirise na Hegela, sto i nije lose, ali nije kompletno izreceno.
Nemoj te me pogresno shvatiti, ali ona definicija koja odredjuje coveka kao samovoljmo mislece bice je tek pocetak defiicije i definisanja, a nije bezrazlozno trucanje.

Postavlja se pitanje, kako sagledati coveka? Kako postaviti pitanje, sta je covek? Kako doci do sustine samog coveka?
Pre svega, mora se staviti covek sam pred sebe. Mora se telotvoriti, manifestovati sagledati sam sebe i tako se vratiti u sebe sa novom mislju o svom sopstvu. Misao jeste ono dijalekticko, ono sto kruzi, ono sta pokrecu protivrecnosti, sloboda i odredjenost. Covek po sebi jeste pocetak sagledavanja, ali nije kraj. Tek kada svojom mislju obuhvati i sebe po sebi, on postaje za sebe. Covek za sebe se sad nalazi u celini U celini koja je, naravno sveobuhvatna, on sagledava sebe kroz celinu. Covek jeste samo kada je samosvestan, kada se misljenje odvoji od misljenja i postane za sebe, tek njegovim povratkom misljenje misljenja postaje za sebe. Covek u celini, samosvesno i sa misljenu za sebe jeste. Na koji nacin? Na nacin koji jedini jeste, slobodom volje i samosvestscu, putem misljenja, dijalektickom odredjenoscu.
Zelim da znate da ovo nije konacna definicaj sa moje strane, da je ovo tek pocetak dobijanja definicije.nisi upucen

Patak covece, ako ti je teska tema i ako nisi upucen, onda nemoj ni pisati, u suprotnom si dobrodosao pisati na ovu temu. Ali svejedno tvoji takvi nastupi nihilisticke nemoci su stvarno slabasni. Izvodjenje ti se bazira na pogresnoj predpostavci jer covek bez obzira kako delovao, kada, gde i bilo sta drugo sto se tice njega, on uvek jeste. Mi posmatramo coveka na koji on nacin jeste, ne bavim se ovde moralom ili nekm drugom temom. Ova ti teza pada u vodu jer covek jeste bez obzira na svo njegovo delanje, e sad ak imas argument da covek nije, zarko bih zeleo da ga cujem?
 
Actuse,ovo sa moralom se slažem,skrenuo sam u pogrešnu ulicu, ali nisi pročitao nastavak gde insistiram na definiciji čoveka i njegove filozofije po povesnosti tj. ako je egzistencija autentična, tj.ako je mišljenje ok onda je on čovek sa velikim Č, a ako nije onda je samo istoričan i završava u ropotarnici;ovo se pak može proveriti u praksi-ljudi koji recimo samo teže zadovoljstvima su isprazni, "istorični"(ređeni i umrli u jednom istorijskom periodu), a drugi,koji osmisle svoju egzistenciju su "povesni", oni guraju čovečanstvo napred.Recimo, vulgarno,Milošević je istoričan, a Đinđić je povestan, itd.
 
Ja vise necu da se mesam , ali ti kazem da sam odavno u nekim socio i moralnim odnosima dosao do toga da se covek ne sme uzimati kao kontinualno dejstvo i stalno prisustvo u jednoj drustvenoj celini....

Mislim da je ogromna greska, ali nigde navedena , da se covek u filozofiji tumaci kao stalno dejstvo , stalna teznja ka svojim ciljevima , recimo zivotnim.....iz kojih izlaze kreativni, idejni , socio , psiholoski , duhovni i ostali ciljevi....

Filozofija se tog ideala nikad nece odreci ili se nadam da ce nastati nauka koja ce prihvatiti ovaj ugao sagledavanja i preispitati mnoge filozofske osnove upravo kroz ovu "nepostojecu" knjisku kategoriju.....

Ono ste jeste tema , a iz ovog ugla posmatrano , je upravo ta utvrdjenost da filozofija jeste iskljucivo ono sto je razvijano kroz knjige i ima kontinuitet razvica kroz vekove....
Moja definicija filozofije je pandam fizici , pa povrsno gledanje i zanemarivanja varijacija covekove biti koja se nigde ne pojavljuje u filozofiji jer definicija ono sto jeste je prisivena max pojedinacnog ili jos gore ljudskog uprosecenog ili covecanskog potencijala kod mene ne pije vodu....
Meni je potpuno jasno da ova moja primedba moze da od strane Actusa bude shvacena kao vrlo jasan znak da se ne pridrzavam sleda definicija + logika + iskustvo = potvrdjene teorije....
I stvarno ako se covek ne udubi , nece videti na prvi pogled nijednu situaciju gde bi imalo smisla obracati paznju na fluktuacije ljudske angazovanosti u mentalnom smislu....ili bilo kom angazovanju....

I tako nastaju situacije dvosmislenih pojava, kompromisnih osuda odnosa (filozofija u sebi sadrzi valorizaciju odnosa, i stoga je podlozna ovoj situaciji) zavisnih od pocetnog trenutka vremena sagledavanja....

Filozofija je malo , ali sasvim malo usla u dinamicka sagledavanja svojih idealizovanih pojmova i odnosa.....tek toliko da se ne izgubi u relativizaciji ,koja se mora desiti ako se ne utvrde metodi i vazne smernice pre nego sto se uleti na polje valorizacije odnosa.
Moderni filozofi , narocito francuske , polako rade na tome....na neki cudan zaobilazan nacin....ali rade....
Mada posto nisam mnogo upucen , ne mogu da unizavam doprinos drugih....

"covek bez obzira kako delovao, kada, gde i bilo sta drugo sto se tice njega, on uvek jeste"

Ovo je potpuno nenaucni i vise emotivni izliv, i uzasni razlog smrti filozofije, ako se ne prebrodi .....
Jer osim detinjastog , ova recenica nosi takvo narastanje suma neke teorije da se teorija mora sama u sebi ugusiti....

Naravno da ocekujem i dalje tvrdo zastupanje na rigidnim osnovama filozofije , i drago mi je sto se kroz ovakvu rigidnost moze lakse utvrditi sta bi to trebalo biti osnov nove sestre nauke filozofije....jer nova sestra nauka bi doprinela da se ne zbunjuju ljudi kojima vise godi ovakav dogmatsko linearan pristup filozofije , a moram da priznam da je edukacijski efikasniji i brzi od bilo kakvog dinamickog sistema....
Smrznuta slika pojave vise edukacijski deluje nego bilo koja dinamicka slika iste te pojave....sto moze biti nastavak kad se savladaju osnove....
 
Pa Patak da poznajes malo filozofiju odgovor bi ti se sam pokazao, pa ne bi morao da dajes takve tvrdnje.
Pre svega, pocetak filozofje se bavi pitanjem sta je bice (presokratovci), nakon toga dolaze Platon i Aristotel koji se pitaju staje bivstvujuce, odnosno kakov je bivstvujuce bice? Odgovor Platon nalazi u idejama, dok Aristotel odgovor nalazi u energiji. U ovom preiodu filozofi su se balili onim objektivnim, odnosno dosezanjem onoga objektivnog. Tek kasnije sa Dekartom zapocinje era subjektivizma. Pa kod njega imamo res extenza (proteznu materiju) i res cogitas (duhovnu materiju). Tu se metodskom sumnjom dolazi do istina, kao sto je prva i osnovna "cogito ergo sum" (mislim, dakle jesam). Kasnije dolazi Kant sa svojim "kopernikanskim obrtom" koji se bavi samim saznanjem kod coveka. NAkon njega Hegel kod koga se javlja subjektivni, objektivni i apsolutni duh. Nakon njih dolazi Sopenhauer sa vljo kao osnovm svega, pa i coveka. I nakon toga dolazi Nice koji za covekovu osnovu stavlja volju za moc.Znaci, filozofje sa bavila kako objektivnim, tako i subjektivnim. Ode su stavljeni uprosceno osnovi stavovi u filozofiji. Cisto da ima gde da se vidi.

Mene zanima, Patak, gde se covek tako posmatra kako si ti naveo, mal konkretnije posto tesko mi je od ove tvoje sume da vidim drvo i jedno.

Posto si ti Patak jednom tvrdio da nisi upoznat sa "klasicnom" filozofijm, onda i nemas uvid u njen pocetak i kasniji razvoj. Samim tim onda nemas pravo da dajes sud o tome u km pravcu filozofija ide niti da sagledavas osnovu filozofije jer, kako si sam rekao ti je ne poznajes.

Ti ne vidis poentu ove teme, tema jeste o coveku, ali na kakav on nacin jeste. Sta jeste covek? Tim pitanjem se obuhvata celokupno sve sto se tice coveka i gleda se njegova osnova, a ne puko moralno iliti bilo kakvo drugo delovanje. Tebi izgleda to nije jasno da pitanje o onome na koji nacin covek jeste ima visi dinitet od samog delanja coveka. Covekovo delanje moze samo proistaci iz covekovog postojanja, a odredjujuci na koji nacin covek jeste, mi odredjujem i kako on dela i zasto tako dela.

Sagledavanjem proslih stavova i sagledavanjem nacina sagledavanja pitanja na koji nacin covek jeste i davanja odgovora na to pitanje mi spoznajemo samo kretanje filozofije. Patak, dobro kazes kada filozofija ne bi trebalo da bude staticna i bez ikakvog kretanja.Ali ovo nije smrznuta slika, niti je neki dogmatski pristup (pogledaj sta znaci dogma u recniku) ovo je pristup gde se sagledavaju delovi najzivljeg, najpokretnijeg, najdinamicnijeg bica, koje stoji pod jednim imenom a to je filozofija.
Sagledavajuci faze razvoja i nacina poimanja ovog pitanja uvidam gde su mrvice u sumi nestale. Uvidjamo gde su greske cinjene i gde se propusta smisao i nacin poimanja.
Predlazem ti neku knjigu u vezi istorije filozofije da bi uopste mogao da se bavis pitanjem filozofjie, odnosno da bi imao nesto da kazes o njoj.
 
Vandalija,
tvoje sagledavanje coveka jeste krajnje zanimljivo, samo sto takva podela ljudi vec odavno postoj, iliti nacin zivota. bios theoretikos ( zivot u kome se covek bavi znanjem radi znanja) bios politikos ( zivot gde se covek bavi drzavnim pitanjima i gde se tezi ka opstem dobru) i bios poetikos ( zivot gde covek tezi samo da zadovolji svoje potrebe).
To sto ti govoris to su vise nacini zivota nego sto se govori o samom pitanju na koji covek nacin jest? Probaj da se skoncetrises na ovo pitanje.
OVde nije pitanje na koji nacin pojedinacan covek jeste, nego uopste na koji nacin covek jeste.
 
Poslednja izmena:
Moze li se povezati mudrost (npr ili glupost ili lenjost u nekom trenutku) i bit coveka po actus podeli i kako uzimas vezu onoga sto si oznacio kao fenomen koji je vezan za bit coveka i onih trenutaka kad covek pokazuje sasvim suprotne karakteristike....
Jasno mi je da razni filozofi to otpisuju razlicitim forama, npr subjektivnim ili voljom za moc....kako taj sum u tumacenju biti coveka (mada moze da se posmatra i kao da nije sum, vec je ta osobenost integrisana u neko tvoje vidjenje celine biti coveka) utice i prostire se dalje na logiku koju primenjujes na coveka i na sam fenomen?

Da li onda svako pominjanje biti coveka ukljucuje zanemarivanje ili napominjanje da je teorija uzela u obzir odnose u raspolozenju , vrednoci, uspesnom pokusaju, a ne u ostalim slucajevima....?

I kod ovih podela ljudi na nacine zivota, zar to nije u suprotnosti sa bitom coveka.....svoditi coveka na publica manifestacije i tumacenje njegovih aktivnosti....
Izmedju persona privata, koja moze biti bit pojedinca i persona publica sto je socioloska postapalica da bi se jasno definisali stereotipi koji kao skracenica i ubrzanje nastaju kod ljudi radi brze reakcije na gomilu zahteva za postavljanjem polaznog polozaja prema novim i starim ljudima u okruzenju, ova podela se zasniva na grupisanju prema drustvenom uticaju, a ne primarnim motivima ili cak i smislima zivota tog pojedinca (elementarni generator koji sigurno postoji i koji je pod uticajem drugih iskljucivo zbog slabosti svoje snage i interferenciji sa mnostvom okolnih generatora)....

Zar nije ovakva podela ljudi nalik na utilitaristicku , iskljucivo iz ugla socio strukture posmatranu istinu....?
I samim tim je prilicno neobjektivna i populisticna , tj forsiranje gluposti i mediokritetskog......(mada je ovo u suprotnosti sa filozofijom koja forsira da je mediokritetsko uvek zelja ka znanju i napretku u krajnjoj instanci , dok je na pola skoro uvek krv, znoj, suze)

Cak i onda fale neke kategorije.....
 
covekom bre treba da se bave antropologija,medicina(neurologija),psihologija, biologija(narocito evoluciona psihologija),sociologija, demografija, humana ekologija...
filozofija je jedna veoma obuhvatna nauka. jedna dobra stvar.
steta je sto nema vise filozofa u politici recimo. jer za razliku od politicara,filozofi znaju ponesto o moralu,logici,sistemima vrednosti...pokojni g. djindjic je bio filozof,pragmaticar...
filozofi su(trebalo bi da budu) i jako dobro informisani ljudi. samo se na 2 fakulteta polaze ispit opste informisanosti za prijemni: filozofskom(smer filozofija) i geografskom(studije prostornog planiranja).
steta je i sto se u danasnje vreme ne jacaju veze i korelacije izmedju filozofije i drugih nauka, posebno modernih koje ranije nisu postojale. zato u drustvu nastaje privid zastarelosti i autarhicnosti.
 
Dok je god ucenika klasicara , filozofija nece biti spremna da predje na dinamicko proucavanje...
To sto actus zove dinamikom je kao kad bi statiku zvali dinamikom zato sto se otkrila neka nova formula ili koeficijent u statici....

Ali je definicijom prilicno hendikepirano ugnezdena staticka struktura idealnog u filozofiji, te je filozofija postala filozofija idealnog sistema za sustinu zelja ili sagledavanja zelja coveka....
Megalomanija i zelja i misljenja i sagledavanja....

Pazite , ne mozete kriviti stare grke za stabilno fiksiranje neceg novog, jer stvarno je puno preciznije i lakse sagledati sistem u kakvoj takvoj stabilnoj ravnotezi i prividnom miru....

Niti kasnije napredovanje....

A bas insistiranje na sustini coveka pokazuje mozda sustinu filozofije, sto ce mene odmah odvojiti od iste, i prikloniti filodoxiji, ma kako je nazvali....
Jer , situaciju gde covek ne ostvaruje svoju sustinu vidjam svaki dan....
I dajte mi poziciju dovoljno blizu i svakog coveka mozemo uciniti da poludi, da potpuno izgubi razum....i pretvoriti ga u buncavo stvorenje....

Jesam li time prekrsio zakone filozofije ili samo moralne zakone nekog proslog drustva , ali moral kao smernica nije isto sto i sustina....

Najveca greska filozofije je upravo to sto velike filozofe i ostale ubedi da je prelazni period najtezi, a kad se dostigne stabilni nivo i stabilan sistem , onda postaje lakse....odrzavanje jeste lakse od kreiranja....
Ali onda se uvek zaborave....idealizuju i postanu robovi svoje ideologije ma koliko ona Niceovska bila, a on je ipak najvise odvojio lepotu duha u dinamici i parodiju koju ista lepoda duha ima u statici, i znate sta , odmah je postao najvise pogresno tumacen filozof uopste....

Tako njega uzimaju kao nihilistu ili cak kao generala nihilizma, a on je tako daleko od toga , sudeci po njegovim licnim analizama sopstvenih ideja....i slikama koje je tako trudio da sagleda....
 
Actus kaže, na koji način čovek jest, a može i na koji nije. Nije čovek ko ne umre.Čoveka definiše njegova smrt(tj svestan je svoje prolaznosti) i on je otvoren ka mysterium mortis ili, živeći usred života, čovek je istovremeno i usred smrti- to bi bila moja definicija.
 
akiresnik:
covekom bre treba da se bave antropologija,medicina(neurologija),psihologija, biologija(narocito evoluciona psihologija),sociologija, demografija, humana ekologija...
filozofija je jedna veoma obuhvatna nauka. jedna dobra stvar.
steta je sto nema vise filozofa u politici recimo. jer za razliku od politicara,filozofi znaju ponesto o moralu,logici,sistemima vrednosti...pokojni g. djindjic je bio filozof,pragmaticar...
filozofi su(trebalo bi da budu) i jako dobro informisani ljudi. samo se na 2 fakulteta polaze ispit opste informisanosti za prijemni: filozofskom(smer filozofija) i geografskom(studije prostornog planiranja).
steta je i sto se u danasnje vreme ne jacaju veze i korelacije izmedju filozofije i drugih nauka, posebno modernih koje ranije nisu postojale. zato u drustvu nastaje privid zastarelosti i autarhicnosti.
Kliknite za proširenje...

Bravo ! Sve se slazem.

Nekad bejase u Egiptu jedan Tot, kome Grci, koji su imali njegov pandan u Hermesu, u znak postovanja dadose ime Hermes Trismegistos (Hermes triput veliki). Pravac u filozofiji koji prati njegovu misao i ono sve znanje koje je "zapisao" kao boziji pisar je hermetika, po njegovoj ( bog zna ko je sve sastavljao izgubljene komadice) Hermetici.Bejase i jedna zajednica, Stobejci, koju su sacuvali Hermetiku, a bese i jedan bogati,pametan i dokon Kozmo de Medici koji je kao svoje poslednje zivotno delo , znajuci da umire, odustao od prevoda Platona i dao da se prevede Hermetika.Poznata po onoj: " Kako gore,tako dole, kako spolja, tako i iznutra."

Dejvid Bom je fizicar, savremenik nam. Po cenu da izgubi sav svoj ogroman naucni kredibilitet, isterao je na svetlo dana hologram i hologramsko kretanje.

Hermes je smatrao da je bog jedna velika svest, a covek deo te svesti omedjan svojim fizickim telom. Da je bog u coveku .

Bom smatra da se na osnovu jednog segmenta bilo cega i koga, moze dobiti celokupna slika pripadajuce mu celine, da je covek deo jedne celine koja nadmasuje vreme i prostor.Eksperimentalno dokazao.

Lao Ce , Kinez, rece: " Sve je u jednom i jedno je u svemu."
 
zdravo, ja sam ovde nova i kao student filozofije rekoh prvo da pogledam ovu temu! razocarala sam se sto neki smatraju da je filozofija presipanje iz supljeg u prazno....ne razumem cemu takvo misljenje! filozofija je nauka isto koliko i matematika! pa....navalite svi koji mislite da filozofija nije neka nauka, volela bih da cujem zasto tako mislite!
 
Ti koji to kazu jesu oni koji filozofiju ne razumeju. Oni gledaju u filozofska otkrica kao tele u sarena vrata, a posto ta cinjenica isuvise ocigledno obelodanjuje njihovu glupost , javljaju se izreke tipa "Ne filozofiraj" ili "presipanje iz supljeg u prazno" posle cega obicno sledi psovanje i pokusaj da se sa nivoa intelekta ,gde smo svi razliciti, spustimo na nivo volje ,gde smo svi isti . Ova poslednja izreka doduse ima mnogo istine kada je ono "prazno" u pitanju jer se najveca znanja covecanstva sipaju u neciju praznu glavu.
Uopste davno je primeceno da nisu svi ljudi sposobni da razumeju filozofska znanja. Ne mogu svi okrenuti glavu od senki u pecini i pogledati sunce iza sebe , kako kaze Platon u svojoj "Drzavi". Sto pre to shvatis to ces pre izbeci nebrojene frustracije prilkom nemoguceg pokusaja da delis svoja znanja sa mnogima koji ne vide dalje od svog nosa.

"Kada cujes glupost kada, ne protvureci, ne zbori
mudrac u neznanje pada kada se s neznalicom spori".
citat Gete
 
" Cista filozofija je duhovno nastojanje
da se pomocu stalnog razmisljanja
dosegne istinsko znanje
Atuma, jednog Boga.
Medjutim, govoreci prorocanski
ja tvrdim da u buducnosti
niko nece slediti filozofiju
cestito
i cistog srca.

Zavidljivci
i neplemeniti
pokusace
i sprecice ljude da otkriju
neprocenjivi dar besmrtnosti.
Filozofija ce postati zbkana
i stoga tesko shvatljiva.
Dozivece da bude iskvarena
ispraznim razmisljanjima.

Dozivece da upadne u zamku
tesko shvatljivih nauka
poput aritmetike, muzike, geometrije.
Posvecenik ciste filozofije
ne bavi se naukama
kao blistavim teorijama,
vec kao vidom predanosti Atumu.
One , naime, razotkrivaju jedan univezum
savrseno uredjen silom brojoja;
one pomoci merenja dubine mora
i siline vetra
kao i velicine opipljivih stvari,
bude strahopostovanje
spram Tvorceve vestine i mudrosti;
one su,
zahvaljujuci tajnama muzike,
svedocanstvo o neprevazidjenoj nadarenosti
Vrhovnog umetnika
koji je divno usaglasio
sve stvari u jednu celinu
prozetu slatkim melodijama.
Jednostavno, voleti Atuma u mislima
i iskrenog srca,
te slediti dobrotu njegove volje-
to se zove filozofija."

Hermes Trismegistos- " Bozanski pastir"
 
sta je filozofija? sve mudre stvari ovoga sveta nalaze se samo u umetnosti, nikako, ili jako retko u egzaktnim naukama.... jedna od misli o slikarstvu koju je napisao aleksandrijski grk maksim iz trira.... vreme - drugi vek anno domini. stilski je preradio i uoblicio ceslav milos posle setnje telegraf avenijom za vreme vijetnamskog rata inspirisan pshodelicnim posterom na kome je stajalo natpis: "may the baby jesus shut your mouth and open your mind"....




Sam Bog
otac
i učitelj
svega što jest
stariji je
od sunca
ili neba,
veći nego
vreme
i večnost,
nego ceo tok
bivstvovanja,
ne može ga nazivati zakonodavac,
ne može ga izgovoriti
nijedan glas
ne može ga ugledati
nijedno oko.
Ali mi,
budući nesposobni
da shvatimo
njegovo biće,
koristimo pomoć
zvukova
i imena
i slika,
kovanog zlata
i slonovače
i srebra,
biljaka
i reka,
planinskih
vrhova i
potoka,
čeznući za znanjem o njemu,
i u našoj
slabosti,
nazivamo sve
što je
lepo
na ovom svetu
po njegovoj
prirodi
upravo onako kao što se dešava
zemaljskim ljubavnicima.
za njih će
najlepši prizor
biti same
crte lica
voljenoga,
ali će ih obradovati i
uspomena,
izgled lire,
malog koplja,
možda stolice,
ili trkačke staze,
bilo čega
na svetu
što ih podseća
na voljenog.
Zašto bih imao
dalje da istražujem
i sudove da izričem
o slikama?
Nek ljudi znaju
šta je božansko,
učinite tako
da bi se znalo:
to je sve.
Ako Boga
Grku navodi na misao
Fidijina umetnost,
Egipćaninu
počast odavana
životinjama,
drugom čoveku
reka,
a opet drugom
vatra,
ne gnevi me
njihova nesloga;
samo nek znaju,
samo nek vole,
samo nek pamte.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top