Filozofija religioznog kod visokoobrazovanih pojedinaca

[oziman]

hm.dakle,kazes da su vernici oni koji to jesu jer se plase da ce biti kaznjeni ako to ne rade?vecina ima pretpostavku da se ljudi plaseonoga sto ce biti,onoga sto ce se tek desiti.mnogi su postali verujuci tek kada su im se desile teske stvari.dakle u prvom slucaju je strah od buducnosti,ne postoji jos uvek neka situacija.ti vernici,i nisu vernici,jer ko iskreno veruje nema strah od onoga sto ce biti.

У шта искрено верује? У неког чичу на небу који маше штапом ако ниси покоран а шаргарепом ако јеси? Јел то називаш вером? На то сте свели духовност?!

 

[OUTLET]

Nekada davno ljudi nisu mogli objasniti udar groma ili pomracenje sunca ili citav niz razlicitih prirodnih katastrofa. Verovali su da neka visa sila upravlja tim dogadjajima. Onda su se pocela stvarati ljudska drustva i citav niz nepravdi i nejednakosti nastalih kao proizvod ljudskog delovanja dobise pozitivno razresenje u zivotu posle smrti. U homogenom praznom srednjovekovnom vremenu moc i bratsvo koje su nudili boziji vladar i crkva nisu imali alternativu.
Onda je Gutenberg svojim izumom preokrenuo svet. Prosvetiteljstvo je rasedlalo bozanske monarhe, crkvene dogme postase prozirne a moderna drzava zajedno sa naukom posta horizontalna zamena za raniju povezanost. Nauka je obezbedila novu kratologiju i novi drustveni poredak, nacija preko etnije delimicnu zamenu za religiju i vezu sa simbolima i mitovima nasih predaka. Sto je drustvo razvijenije i obrazovanije religiozni mit je slabiji, no stoji i da su razlicita drustva i njihova kultura nejednako napredovala.

Mene interesuje kako Vi objasnjavate svakodnevne primere iz zivota i sa foruma, da osobe koje su visokoobrazovane, racionalne, razlozne i prakticne, zestoko brane svoja religiozna ubedjenja? Razumem da je verovanje u covekovoj ontoloskoj prirodi i da je religioznost usud, ali postoji citav niz razlicith nacina da se religioznost ispolji i mimo hriscanstva, islama, judaizma etc. Naravno, ne osporavam verovanje u Boga i spasenje koje crkva nudi sirokim masama, ali kako nekom akademskom gradjaninu koji je svestan bioloskih mogucnosti coveka mozes prodati pricu o raju?
Da li je dovoljno klasicno sociolosko objasnjenje tipa kako "otudjenosti i neuroza modernog coveka.. bla, bla" i koliko je takvo ponasanje povezano sa arhetipom u nama? Sta tera jednu takvu osobu na redukcionizam?

volja za obrazovanjem, znanjem i istinom je najnizi stepen volje za moc.

krajnji domet metafizika, fiktivna bica i dogme, projekcije kreirane iz nemoci.

 

[EnjoytheSilence]

volja za obrazovanjem, znanjem i istinom je najnizi stepen volje za moc.

krajnji domet metafizika, fiktivna bica i dogme, projekcije kreirane iz nemoci.

Ono jest, svetom vladaju polupismeni nomadi

 

[Navar]

volja za obrazovanjem, znanjem i istinom je najnizi stepen volje za moc.

krajnji domet metafizika, fiktivna bica i dogme, projekcije kreirane iz nemoci.

moc se NE zasniva na znanju i istini..naprotiv..na lazi obmani prevari i naravo ljudskim uverenjima..najvise moci imaju obi kaoji najbolje umeju da manipulisu ljudskom gluposcu ili preciznije ljudskim uverenjima..moc pojedinca ne lezu u njemu samom nego u uverenjima onih oko njega..kakav bi faraon bio faraon da nije imao masu onih koji su skakali gde on okom? ne bi ni bio faraon..bio bi seljak ko i svi drugi
sto se same religioznosti tice..da li je vise religiozan onaj koji obozava isusa hrista od onoga koji obozava isaka njutna?
religiznost je :majndset:..pri cemu je objekt i mehanizam erligioznog obozavanja cak krajnje proizvoljan..taj stav je los a taj stav je cak daleko jaci kod onih koji sebe smatraju ateistima..
i onaj koji obozava znanje je religiozan.i onaj koji obozava istinu je religiozan

 

[gost 202584]

Nekada davno ljudi nisu mogli objasniti udar groma ili pomracenje sunca ili citav niz razlicitih prirodnih katastrofa. Verovali su da neka visa sila upravlja tim dogadjajima. Onda su se pocela stvarati ljudska drustva i citav niz nepravdi i nejednakosti nastalih kao proizvod ljudskog delovanja dobise pozitivno razresenje u zivotu posle smrti. U homogenom praznom srednjovekovnom vremenu moc i bratsvo koje su nudili boziji vladar i crkva nisu imali alternativu.
Onda je Gutenberg svojim izumom preokrenuo svet. Prosvetiteljstvo je rasedlalo bozanske monarhe, crkvene dogme postase prozirne a moderna drzava zajedno sa naukom posta horizontalna zamena za raniju povezanost. Nauka je obezbedila novu kratologiju i novi drustveni poredak, nacija preko etnije delimicnu zamenu za religiju i vezu sa simbolima i mitovima nasih predaka. Sto je drustvo razvijenije i obrazovanije religiozni mit je slabiji, no stoji i da su razlicita drustva i njihova kultura nejednako napredovala.

Mene interesuje kako Vi objasnjavate svakodnevne primere iz zivota i sa foruma, da osobe koje su visokoobrazovane, racionalne, razlozne i prakticne, zestoko brane svoja religiozna ubedjenja? Razumem da je verovanje u covekovoj ontoloskoj prirodi i da je religioznost usud, ali postoji citav niz razlicith nacina da se religioznost ispolji i mimo hriscanstva, islama, judaizma etc. Naravno, ne osporavam verovanje u Boga i spasenje koje crkva nudi sirokim masama, ali kako nekom akademskom gradjaninu koji je svestan bioloskih mogucnosti coveka mozes prodati pricu o raju?
Da li je dovoljno klasicno sociolosko objasnjenje tipa kako "otudjenosti i neuroza modernog coveka.. bla, bla" i koliko je takvo ponasanje povezano sa arhetipom u nama? Sta tera jednu takvu osobu na redukcionizam?

уживање у тиховању је божји дар...
гутенберг је закаснио који век, кога брига...
а олбрајт, холбрук, блер, лихт, кушнер, сорош, саркози, оланд... имају највише атесте безбожника...

 

[Maga79]

У шта искрено верује? У неког чичу на небу који маше штапом ако ниси покоран а шаргарепом ако јеси? Јел то називаш вером? На то сте свели духовност?!

veruje da sve ono sto mu se desava ima neki razlog.veruje da ce moci da izdrzi svaku teskobu jer mu nece biti dato vise od onoga sto moze da podnese.da li ga neko "vidi" kao cicu ili drugacije je vec drugo pitanje.religija jeste vid duhovnosti,ali se ona ne zadrzava samo na tome.ali ti meni nisi odgovorio na pitanje,mozda nisam bila konkretna: Da li ti vernike vidis kao osobe koje se plase buducnosti?

 

[oziman]

veruje da sve ono sto mu se desava ima neki razlog.veruje da ce moci da izdrzi svaku teskobu jer mu nece biti dato vise od onoga sto moze da podnese.da li ga neko "vidi" kao cicu ili drugacije je vec drugo pitanje.religija jeste vid duhovnosti,ali se ona ne zadrzava samo na tome.ali ti meni nisi odgovorio na pitanje,mozda nisam bila konkretna: Da li ti vernike vidis kao osobe koje se plase buducnosti?

Наравно да их тако видим. И не само да се плаше будућности него се плаше свих претњи овога света којима смо окружени а пред којима смо немоћни. Као одговор на то верници су зато прибегли оној психологији која их је водила у детињству, када су били исто тако немоћни и када је њихов опстанак зависио од заштите родитеља који су у то време за њих били нешто као богови.

Сада, сусревши се поново са немоћи, али сада пред силама природе и самог живота, поново су прибегли том средству или пројекцији ауторитета родитеља коју зову „бог“,и која ће их пазити, која ће их волети, штитити од недаћа и обећавати рај и блаженства. Такође, да би слика била потпуна такође ће и кажњавати батинама ако нису послушни и добри.
Ето, то сада људи зову „вера“ . Умотавају у омоте духовности и метафизике иако у свему томе нема ни "м" од метафизике или праве духовности.

Више о томе или о темељима релгиозности писао сам овде:
http://forum.krstarica.com/entry.php/25861-O-temeljima-religioznosti-i-vere

 

[krinka5]

veruje da sve ono sto mu se desava ima neki razlog.veruje da ce moci da izdrzi svaku teskobu jer mu nece biti dato vise od onoga sto moze da podnese.da li ga neko "vidi" kao cicu ili drugacije je vec drugo pitanje.religija jeste vid duhovnosti,ali se ona ne zadrzava samo na tome.ali ti meni nisi odgovorio na pitanje,mozda nisam bila konkretna: Da li ti vernike vidis kao osobe koje se plase buducnosti?

Religija, preciznije religioznost je jedan vid neuroze, vrsta prisilnih misli da postoji neko svevideći , sveznajući , neko ko zna i najtananije naše misli pa ako li slučajno pomislimo kakvu lošu stvar protiv njega to se od sveznajućeg ne može sakriti a onda sledi kazna. Znači nije strah od budućnosti kao takve (podvučeno) već od misli koja se ne daj Bože ne bi svidela Bogu . Religioznost jeste vrsta kastriranosti , samovoljno sakaćenje postavljanjem granica saznanja a osnov svega je strah od kazne gde postoji izvesno pravilo - što je veći taj strah veća je saznajna ograničenost i ispoljavanje religioznosti . Ovo ne znači da su religiozni ljudi glupi, lično i društveno nefunkcionalni itd.
A da je reč o strahu od Boga , evo jel' smeš kao ja ovde, da pred svima opsuješ Boga i Bogorodicu - Hebem ti Boga i Bogorodicu i sve svece

 

[coco bill]

Religija, preciznije religioznost je jedan vid neuroze, vrsta prisilnih misli da postoji neko svevideći , sveznajući , neko ko zna i najtananije naše misli pa ako li slučajno pomislimo kakvu lošu stvar protiv njega to se od sveznajućeg ne može sakriti a onda sledi kazna. Znači nije strah od budućnosti kao takve (podvučeno) već od misli koja se ne daj Bože ne bi svidela Bogu . Religioznost jeste vrsta kastriranosti , samovoljno sakaćenje postavljanjem granica saznanja a osnov svega je strah od kazne gde postoji izvesno pravilo - što je veći taj strah veća je saznajna ograničenost i ispoljavanje religioznosti . Ovo ne znači da su religiozni ljudi glupi, lično i društveno nefunkcionalni itd.
A da je reč o strahu od Boga , evo jel smeš kao ja da ovde pred svim opsuješ Boga i Bogorodicu - Hebem ti Boga i Bogorodicu i sve svece

to što si opisao nije religija, to je kako pojedini vernici doživljavaju religiju.
religija je spajanje, unija.
vernici to spajanje doživljavaju kao spajanje sa bogom, neki drugi kao spajanje sa bitkom, sa suštinom unutar nas.
cilj je oslobađanje uticaja vanjskog Ja i njegovo vezivanje za događaje i pojave koje nam dolaze spolja..
vernici to rade putem srca, budisti putem uma.
vernici, svojom molitvom, svojom totalnom opijenošću bogom kroz molitvu dolaze do stanja gubljenja svog ega, svoje vezanosti za vanjski svet.
budistu u meditaciji dolaze do stanja ne-uma što je takođe prestanak vezivanja njegovog veličanstva "Ja" za događaje u vanjskom svetu.

 

[krinka5]

to što si opisao nije religija, to je kako pojedini vernici doživljavaju religiju.
religija je spajanje, unija.
vernici to spajanje doživljavaju kao spajanje sa bogom, neki drugi kao spajanje sa bitkom, sa suštinom unutar nas.
cilj je oslobađanje uticaja vanjskog Ja i njegovo vezivanje za događaje i pojave koje nam dolaze spolja..
vernici to rade putem srca, budisti putem uma.
vernici, svojom molitvom, svojom totalnom opijenošću bogom kroz molitvu dolaze do stanja gubljenja svog ega, svoje vezanosti za vanjski svet.
budistu u meditaciji dolaze do stanja ne-uma što je takođe prestanak vezivanja njegovog veličanstva "Ja" za događaje u vanjskom svetu.

Religija je nešto drugo , ovde je reč o religioznosti.
Ako se radi o spajanju sa Bogom, neko vrstom duhovnog seksualnog čina čemu onda strah od kazne , zašto se onda vernici plaše da kažu "hebem ti Boga" ili manje prosto "spojiću se sa Bogom " zar im to nije cilj ?

 

[coco bill]

Religija je nešto drugo , ovde je reč o religioznosti.
Ako se radi o spajanju sa Bogom, neko vrstom duhovnog seksualnog čina čemu onda strah od kazne , zašto se onda vernici plaše da kažu "hebem ti Boga" ili manje prosto "spojiću se sa Bogom " zar im to nije cilj ?

pa verovatno jer to doživljavaju kao uvredu.

 

[alim]

.. religija je spajanje .. ?

.. to je tako po riječi .. zato često razjašnjavanje mora ići od riječi ..
.. za mene je religija sklop vjerovanja sa obaveznom institucijom iza .. dakle .. režim .. država popova .. koja koristi nekakva učenja i znanja .. iz knjiga .... a vjera je stvar pojedinca .. vjera u boga u poštenje tao u prirodu .. .. i suština mi je upravo to .. organizacija .. ili .. pojedinac ..

.. religija može biti spajanje .. i kod novovalaca mogu biti razna spajanja .. .. ali onaj ko to spajanje drži vanpopovskim .. mislim da ne treba koristiti tu riječ .. religija .. jer se riječ koristi kao .. popovsko vezivanje žike i boga .. .. razumiješ .. ? .. a tu riječ treba koristiti onaj ko je uvjeren da bez popa neće bogu ..

 

[Petros88]

Наравно да их тако видим. И не само да се плаше будућности него се плаше свих претњи овога света којима смо окружени а пред којима смо немоћни. Као одговор на то верници су зато прибегли оној психологији која их је водила у детињству, када су били исто тако немоћни и када је њихов опстанак зависио од заштите родитеља који су у то време за њих били нешто као богови.
Сада, сусревши се поново са немоћи, али сада пред силама природе и самог живота, поново су прибегли том средству или пројекцији ауторитета родитеља коју зову „бог“,и која ће их пазити, која ће их волети, штитити од недаћа и обећавати рај и блаженства. Такође, да би слика била потпуна такође ће и кажњавати батинама ако нису послушни и добри.
Ето, то сада људи зову „вера“ . Умотавају у омоте духовности и метафизике иако у свему томе нема ни "м" од метафизике или праве духовности.

Religija, preciznije religioznost je jedan vid neuroze, vrsta prisilnih misli da postoji neko svevideći , sveznajući , neko ko zna i najtananije naše misli pa ako li slučajno pomislimo kakvu lošu stvar protiv njega to se od sveznajućeg ne može sakriti a onda sledi kazna. Znači nije strah od budućnosti kao takve (podvučeno) već od misli koja se ne daj Bože ne bi svidela Bogu . Religioznost jeste vrsta kastriranosti, samovoljno sakaćenje postavljanjem granica saznanja a osnov svega je strah od kazne gde postoji izvesno pravilo - što je veći taj strah veća je saznajna ograničenost i ispoljavanje religioznosti . Ovo ne znači da su religiozni ljudi glupi, lično i društveno nefunkcionalni itd.

Potpuno se slažem sa vama, samo što ja nisam neko ko je mnogo u filozofiji, nego sam više u prirodnim naukama. Mislim da bi bilo korisno sve to posmatrati više sa tačke gledišta razvoja prirodnih nauka, pošto su sada one upravo te koje ključno menjaju čitav svet. I smešno je govoriti o tome da je svet nastao pre nekoliko hiljada godina, kao što (valjda) piše u Bibliji, ili sada govoriti da je evolucija glupost, kada za nju odavno postoje toliki dokazi i kada su to već neoborive činjenice. Pre treba da se zapitamo kakav će svet da izgleda za već samo 50 ili 100 godina uz ovakav razvoj, ako čovečanstvo uspe da ide uzlaznom putanjom bez većih globalnih katastrofa. Činjenica je da nauka osvaja sve više od onog prostora koji je bio ’’gomila mraka’’ i da je sve manje realne potrebe za religioznim tumačenjima. A da će uvek sigurno ostati još jako mnogo nerešenog i neobjašnjenog, to je činjenica. Kao što je i činjenica da će sve biti teže snalaziti se u toj sve većoj ’’gomili znanja’’ koja nam stoji na raspolaganju, i što će i tada (kao i sada) mnogima da bude lakše da veruju u jednostavna objašnjenja koja nude religije. U svakom slučaju, za svaku osobu pojedinačno na ovom svetu će ostati da mora da daje odgovore na osnovna egzistenzijalna pitanja koja su bila skoro ista i pre više hiljada godina. I ne treba se zamajavati mnogo ni visokom filozofijom, ni naukom, ni religijama - nego prvo obezbediti ono najosnovnije: osnovna materijalna sredstva za egzistenciju i odmah zatim jednu toplu ruku ili bolje bar par dragih osoba pored sebe, što će nam život već tada učiniti punim smisla. A to često i nije tako lako. Čak je nekima i lakše da godinama (ili čak čitav život) ’’beže’’ u ’’hladne i nesigurne prostore duha’’ ne znajući da im je ’’rešenje’’ možda baš tu blizu, iza ugla, sa nekom osobom koja, slično kao i oni, (u suštini) ’’ne zna šta će sa sobom’’.....

 

[oziman]

Potpuno se slažem sa vama, samo što ja nisam neko ko je mnogo u filozofiji, nego sam više u prirodnim naukama. Mislim da bi bilo korisno sve to posmatrati više sa tačke gledišta razvoja prirodnih nauka, pošto su sada one upravo te koje ključno menjaju čitav svet.

Алтернатива религијама нису природне науке, већ идеалистичка филозофија.
Банални научни метод са својим аксиомима који полазе од реализма и позитивизма, ограничен на индукцију као главно средство закључувања, своди се на проучавање појавног света и далеко је од суштине света и живота.
Hocu da znam kako da napravim luk i strelu i ulovim divljac..HOCU..и обратићу се научном методу за одговоре ali hocu da znam i sta su ovaj svet i zivot u svojoj sustini a ne u nacinu svog pojavljivanja ...а научни метод ми те одговоре не може дати.

Одговори на суштинска питања не постоје у религији, али исто тако ни у науци. Та област је област идеалистичке филозофије.

 

[EnjoytheSilence]

Алтернатива религијама нису природне науке, већ идеалистичка филозофија.
Банални научни метод са својим аксиомима који полазе од реализма и позитивизма, ограничен на индукцију као главно средство закључувања, своди се на проучавање појавног света и далеко је од суштине света и живота.
Hocu da znam kako da napravim luk i strelu i ulovim divljac..HOCU..и обратићу се научном методу за одговоре ali hocu da znam i sta su ovaj svet i zivot u svojoj sustini a ne u nacinu svog pojavljivanja ...а научни метод ми те одговоре не може дати.

Одговори на суштинска питања не постоје у религији, али исто тако ни у науци. Та област је област идеалистичке филозофије.

Samo onaj dio idealistickog i normativnog koji je pretvoren u praksu ima vrednost za covecanstvo. Sustinska pitanja su pitanje opsteg dobra, morala i etike i ona u drustvu koje ja poznajem zive na zemlji a ne na nebu idealizma. Traganja za formom u idealistickoj filozofiji s toga jesu antagonizam tim pitanjima, ako se pretvore u negaciju realnih saznanja coveka, ideolosko zavodjenje i namerno konfuziranje - pandan religijskoj mistifikaciji. Da bi ostala pozitivisticka, idealisticka razmisljanja moraju bit alternativa, prostor promisljanja koji ne praktikuje iskljucivost vec nudi pogled na stvarnost bez fantazmagorija i metanarativa. Ona ne sme biti odvojena od covekove egzistencije i namenjena Klingoncima