Гамбино
Elita
- Poruka
- 18.701
Ферид Мухић: ''Босне више нема 2030-те, требамо почети правити Бошњачку државу''
Прије неколико дана акаденик Ферид Мухић, иначе члан Бошњачке академије знаности и умјестности (БАНУ) изјавио је да би требало преиспитати постојање или формирање тзв “филџан државе”.
Казао је да је БиХ фантомска држава и да би Бошњаци, ако већ постоји Црна Гора као држава од 600 тисућа становника, требали размотрити питање своје националне државе која би, према његовим пројекцима бројала два милијуна становника.
У интервју за портал Вијести.ба Мухић је појаснио разлоге свог залагања да Бошњаци на дијелу територија БиХ успоставе своју државу, преноси Хрватски Медијски Сервис.
Казао је како су медији, релативно коректно, пренијели његову изјаву, но појаснио је како је он говорио као аналитичар, а не као човјек који одлучује.
"Многи коментари мени су већ стигли на адресу као да сам ја то сам већ увео и као да имам моћ то увести. Улога аналитичара је да испита све реално и логички отворене могућности, а реалне могућности су хоће ли се одвојити онај трећи дио односно некадашња Херцег Босна или неће. Реално је могуће да неће, реално је могуће и да хоће. Што ако се и то одвоји? Реално је могуће. У анализи је било незамисливо да ће Босна након своје територијалне интегралности и цијеловитости практично изгубити пола своје територије. Пола Босне није више босанско, оно се зове Република Српска и одговара на питање – не како се ти зовеш мали или мала него чија си ти; ја сам српска каже та мала, која је 49 посто од цијеле Босне. Она каже – ја сам српска. Њен присвојни придјев је потпуно издваја из контекста Босне. Има посебну могућност блокирати рад, посебну могућност поставити вето и тако даље. Све то показује да је наша идеја којој сам се ја у почетку заиста чудио разговарајући са рахметли Алијом – он је рекао, то је само на папиру, Босна је цијела. Ја сам десет или петенаест година с мојим пријатељима, рођацима и са људима на позицијама разговарао о Босни, упорно, чак и данас многи од њих кажу, то је само на папиру. Међутим реално и објективно то није тако. Педесет посто Босне већ није Босна. Могућност да се и онај други дио, у знатно мањем постотку, али ипак у неком постотку, одвоји, остаје отворена", каже Мухић.
Босне више нема 2030.-те
Упитан што он види као рјешење, Мухић каже како не види одмах рјешење.
"Прво да поставимо координате проблема. Морамо то објаснити. Није ово анкета на улици о томе – што ви мислите хоће ли опстати Босна. Тако да тражим више времена да одговорим. Дакле, мора се анализирати прво да видимо што ако се то догоди. Не можемо турити главу у пијесак као ној и рећи да тога неће бити, Босна је могућа само као заједница и само као цијеловита. Већ није цијеловита двадесет година. Дакле, што ако се одвоји овај дио? Пропале су многе државе. Пропао је Совјетски Савез који је био највећа држава свих времена. Пропала је Југославија за коју смо вјеровали да нема шансе доћи до неких сукоба. Постоји могућност да се одвоји дио БиХ. Рећи ћу вам један детаљ. Једна руска геостратешка агенција је објавила карту Балкана на којој више нема Босне, него има источни дио који је мало више према ријеци Босни, има Србија и западни дио који је Хрватска. Босне нема више. То они процјењују негдје за 2030.годину. Та карта је објављена на интернету. Представник британског велепосланства приопћава да су двије државе на Балкану пред распадом. Приче о прекоројавању граница које се не смију прекројити формално су тема о којој данас и неки дипломатски представници говоре. Није битно је ли то само у неком другом контексту да алармирају, испитају и тестирају или је то стварно дио програма. Варијанта да би могли одвојити дио Босне постоји. И сада ту ми Бошњаци упорно скачемо и држимо се тога да се то не може догодити, јер ако то буде ми смо готови. Напротив, ако ти то било, и стварно се остварило да Босна исчезне, односно да пређе једним дијелом у Србију а другим у Хрватску што би нама остало?"
На констатацију новинара “остала би нека муслиманска државица и то је јасно”, Мухић одговара: “Не, не би остала”.
"Остаје уствари да нас асимилирају јер граница иде посред Босне, увјетно речено. Нема никакве муслиманске филџан државице. Међутим, реално не треба искључити сад у анализама ни ту варијанту. Што је боље? Ако би већ до тога дошло, приклањати се само Хрватима или Србима и покушавати ту одржати свој национални идентитет или инсистирати на томе да онај дио на којем су Бошњаци већина направи онолико колико може некакву своју своју државу па нека је зове како год тко хоће", каже Мухић.
“Босна” би по броју станвника била као Словеније, Македонија, Косова…
То би, вели академик Мухић, била територија по броју становника величине Словеније или Македоније, четири или пет пута већа од Косова, већа од Црне Горе. То су државе. Словенија, знамо каква је. Македонија, Косово, Црна Гора, то су државе. Број становника би био ту, као Словенија или Македонија. Теоријски нема разлога да сматрамо како не би могла опстатати. Економски нема разлога да сматрамо да не би могла опстати, тврди Мухић, те додаје:
У томе случају, иако увијек кажем да је то хипотетички контекст, у случају када би дошло да се отцијепе ми бисмо морали и спас би за нас био управо инсистирање на таквој држави, јер би њено приклањање српском или хрватском ентитету значило нашу дефинитивну асимилацију. Моја теза је врло једноставна. Не праве државе људе него људи и народи праве државе. Ми Бошњаци сада идемо од оне тезе, док је Босне бит ће и Бошњака. Није истина! Није истина, Босне није било петсто година али Бошњаци су опстали. Многих држава није било али су народи опстали. Моја теза је супротна- док је Бошњака бит ће и Босне. Сада је од виталне и од пресудне важности задатак, очувати свој властити идентитет, каже Мухић.
“Ми би без њих процвјетали”
На примједбу како је Изетбеговић то могао потписати 1995.године и питање зашто се у рату на то није пристало, Мухић каже да он особно мисли да је то било много боље рјешење.
"Јер ово је веома незгодно, живјети заједно у истој држави с онима који продужују исту политику. Ово јесте нова генерација дјеломично, али РС практично продужује исту политику, негирања геноцида. Зато сам у овом контексту схватио да би то било право рјешење и ваше питање је изванредно. То је требало одмах рећи. Не рећи ипак смо сачували. Нисмо је сачували. Оно што смо сачували је 51 посто. Кад смо ми уз њих издржали ових двадесет година, па ми бисмо без њих процвијетали", увјерен је Мухић.
Упитан како коментира то што су његове тезе наишле на једно одушевљење медија, који се увјетно речено залажу за тзв “трећи ентитет”, Мухић каже како то разумије и како га то није изненадило.
"Наравно да је најбоље то када би Босна била интегрална и бит ће она опет интегрална али само ако Бошњаци одрже свој идентитет и свијест о себи. Ако би се ови одвојили, а видите да раде на томе, видите да се Човић одушевљава, то ме нимало не чуди. Они то хоће. То је реална опасност. Ми се требамо питати а не говорити – неће ваљда да нас удари. Што ако нас удари и ако то не можемо спријечити? У томе случају није рјешење забијати главу у пијесак него своје до посљедњег метра обранити и онда размислити како кроз то издржати и спасити свој идентитет. Међутим, то је наравно једна од најцрњих опција. Они се радују јер би им то донијело могућност да отму тај дио Босне, али је то толико реално могуће јер је пола Босне отето, мада неки од нас говоре да није и да је то још увијек дио Босне. Тај њихов ентузијазам и еуфорија показују да они од својих планова нису одустали и да Туђманова теза и сами Ахмићи јесу били у контексту да се истријебе Бошњаци из дијелова који могу да се прикључе Хрватској. Тако да је за нас реално једина варијанта да се суочимо с том могућношћу. Ако се то може спријечити, наравно да је боље спријечити и треба сву снагу усмјерити на то да се спријечи та опција. Али ако се не може спријечити, морамо се питати , што ако не успијемо спријечити", каже Мухић.
СДА лишава Бошњаке да имају своју државу
Он мисли да политика Бакира Изетбеговића и СДА води ка томе да поступно Бошњаке сасвим лиши сваких аспирација да имају своју државу.
"То је изграђено на томе – будите Бошњаци али немојте тражити своју државу. То онда значи да једног дана када се одвоји и онај хрватски дио онда ћете моћи да фино будете Бошњаци у Србији и Хрватској и да поступно престанете бити то а постанете Срби и Хрвати. Дакле она иде у правцу тога, она је већ понудила и подјелу Мостара што ме је шокирало", каже Мухић.
На упит зашто га је шокирало, ако подјела Мостара води у правцу стварања бошњачке државе, Мухић каже како то “није наш циљ, већ алтернатива која може произаћи из најцрњег сценарија. – А тај најцрњи сценариј је реално могућ. Ја не кажем да је то боље. Кажем да је то спас у случају да потону све друге лађе, а не да кажемо, нећемо ни тада своју државу.
"А СДА неће ни то и то је оно што ја кажем. Ми нећемо то, али што ако дође до тога. Мора се схватити да је то једино што остаје а не да ми томе требамо тежити. Требамо тежити интегралној и цијеловитој Босни, укључујући и оних 49 посто отетих геноцидом. То би требао бити наш стратешки генерацијски пројекат док смо на овом свијету као Бошњаци. И Жидови су изгубили своју државу и послије двије тисуће година су је направили, макар на туђој територији, јер су одржали свој идентитет. Дакле нису престали бити Жидови. Ми престајемо бити Бошњаци, чак толико да више не смијемо ни замислити неку своју државу у случају да нам отму и оно мало што је остало", каже Мухић, који као члан Бошњачке академије знаности и умјетности (БАНУ) живи у Скопљу. На његове ставове и тезе, каже до сада није реагирао ни један члан БАНУ./ХМС/
(Овај текст је пренесен са портала фресхпресс.инфо. Уредник Бошњачког ока не дијели већину стајалишта академика Ферида Мухића.)
Поглед.ба
Прије неколико дана акаденик Ферид Мухић, иначе члан Бошњачке академије знаности и умјестности (БАНУ) изјавио је да би требало преиспитати постојање или формирање тзв “филџан државе”.
Казао је да је БиХ фантомска држава и да би Бошњаци, ако већ постоји Црна Гора као држава од 600 тисућа становника, требали размотрити питање своје националне државе која би, према његовим пројекцима бројала два милијуна становника.
У интервју за портал Вијести.ба Мухић је појаснио разлоге свог залагања да Бошњаци на дијелу територија БиХ успоставе своју државу, преноси Хрватски Медијски Сервис.
Казао је како су медији, релативно коректно, пренијели његову изјаву, но појаснио је како је он говорио као аналитичар, а не као човјек који одлучује.
"Многи коментари мени су већ стигли на адресу као да сам ја то сам већ увео и као да имам моћ то увести. Улога аналитичара је да испита све реално и логички отворене могућности, а реалне могућности су хоће ли се одвојити онај трећи дио односно некадашња Херцег Босна или неће. Реално је могуће да неће, реално је могуће и да хоће. Што ако се и то одвоји? Реално је могуће. У анализи је било незамисливо да ће Босна након своје територијалне интегралности и цијеловитости практично изгубити пола своје територије. Пола Босне није више босанско, оно се зове Република Српска и одговара на питање – не како се ти зовеш мали или мала него чија си ти; ја сам српска каже та мала, која је 49 посто од цијеле Босне. Она каже – ја сам српска. Њен присвојни придјев је потпуно издваја из контекста Босне. Има посебну могућност блокирати рад, посебну могућност поставити вето и тако даље. Све то показује да је наша идеја којој сам се ја у почетку заиста чудио разговарајући са рахметли Алијом – он је рекао, то је само на папиру, Босна је цијела. Ја сам десет или петенаест година с мојим пријатељима, рођацима и са људима на позицијама разговарао о Босни, упорно, чак и данас многи од њих кажу, то је само на папиру. Међутим реално и објективно то није тако. Педесет посто Босне већ није Босна. Могућност да се и онај други дио, у знатно мањем постотку, али ипак у неком постотку, одвоји, остаје отворена", каже Мухић.
Босне више нема 2030.-те
Упитан што он види као рјешење, Мухић каже како не види одмах рјешење.
"Прво да поставимо координате проблема. Морамо то објаснити. Није ово анкета на улици о томе – што ви мислите хоће ли опстати Босна. Тако да тражим више времена да одговорим. Дакле, мора се анализирати прво да видимо што ако се то догоди. Не можемо турити главу у пијесак као ној и рећи да тога неће бити, Босна је могућа само као заједница и само као цијеловита. Већ није цијеловита двадесет година. Дакле, што ако се одвоји овај дио? Пропале су многе државе. Пропао је Совјетски Савез који је био највећа држава свих времена. Пропала је Југославија за коју смо вјеровали да нема шансе доћи до неких сукоба. Постоји могућност да се одвоји дио БиХ. Рећи ћу вам један детаљ. Једна руска геостратешка агенција је објавила карту Балкана на којој више нема Босне, него има источни дио који је мало више према ријеци Босни, има Србија и западни дио који је Хрватска. Босне нема више. То они процјењују негдје за 2030.годину. Та карта је објављена на интернету. Представник британског велепосланства приопћава да су двије државе на Балкану пред распадом. Приче о прекоројавању граница које се не смију прекројити формално су тема о којој данас и неки дипломатски представници говоре. Није битно је ли то само у неком другом контексту да алармирају, испитају и тестирају или је то стварно дио програма. Варијанта да би могли одвојити дио Босне постоји. И сада ту ми Бошњаци упорно скачемо и држимо се тога да се то не може догодити, јер ако то буде ми смо готови. Напротив, ако ти то било, и стварно се остварило да Босна исчезне, односно да пређе једним дијелом у Србију а другим у Хрватску што би нама остало?"
На констатацију новинара “остала би нека муслиманска државица и то је јасно”, Мухић одговара: “Не, не би остала”.
"Остаје уствари да нас асимилирају јер граница иде посред Босне, увјетно речено. Нема никакве муслиманске филџан државице. Међутим, реално не треба искључити сад у анализама ни ту варијанту. Што је боље? Ако би већ до тога дошло, приклањати се само Хрватима или Србима и покушавати ту одржати свој национални идентитет или инсистирати на томе да онај дио на којем су Бошњаци већина направи онолико колико може некакву своју своју државу па нека је зове како год тко хоће", каже Мухић.
“Босна” би по броју станвника била као Словеније, Македонија, Косова…
То би, вели академик Мухић, била територија по броју становника величине Словеније или Македоније, четири или пет пута већа од Косова, већа од Црне Горе. То су државе. Словенија, знамо каква је. Македонија, Косово, Црна Гора, то су државе. Број становника би био ту, као Словенија или Македонија. Теоријски нема разлога да сматрамо како не би могла опстатати. Економски нема разлога да сматрамо да не би могла опстати, тврди Мухић, те додаје:
У томе случају, иако увијек кажем да је то хипотетички контекст, у случају када би дошло да се отцијепе ми бисмо морали и спас би за нас био управо инсистирање на таквој држави, јер би њено приклањање српском или хрватском ентитету значило нашу дефинитивну асимилацију. Моја теза је врло једноставна. Не праве државе људе него људи и народи праве државе. Ми Бошњаци сада идемо од оне тезе, док је Босне бит ће и Бошњака. Није истина! Није истина, Босне није било петсто година али Бошњаци су опстали. Многих држава није било али су народи опстали. Моја теза је супротна- док је Бошњака бит ће и Босне. Сада је од виталне и од пресудне важности задатак, очувати свој властити идентитет, каже Мухић.
“Ми би без њих процвјетали”
На примједбу како је Изетбеговић то могао потписати 1995.године и питање зашто се у рату на то није пристало, Мухић каже да он особно мисли да је то било много боље рјешење.
"Јер ово је веома незгодно, живјети заједно у истој држави с онима који продужују исту политику. Ово јесте нова генерација дјеломично, али РС практично продужује исту политику, негирања геноцида. Зато сам у овом контексту схватио да би то било право рјешење и ваше питање је изванредно. То је требало одмах рећи. Не рећи ипак смо сачували. Нисмо је сачували. Оно што смо сачували је 51 посто. Кад смо ми уз њих издржали ових двадесет година, па ми бисмо без њих процвијетали", увјерен је Мухић.
Упитан како коментира то што су његове тезе наишле на једно одушевљење медија, који се увјетно речено залажу за тзв “трећи ентитет”, Мухић каже како то разумије и како га то није изненадило.
"Наравно да је најбоље то када би Босна била интегрална и бит ће она опет интегрална али само ако Бошњаци одрже свој идентитет и свијест о себи. Ако би се ови одвојили, а видите да раде на томе, видите да се Човић одушевљава, то ме нимало не чуди. Они то хоће. То је реална опасност. Ми се требамо питати а не говорити – неће ваљда да нас удари. Што ако нас удари и ако то не можемо спријечити? У томе случају није рјешење забијати главу у пијесак него своје до посљедњег метра обранити и онда размислити како кроз то издржати и спасити свој идентитет. Међутим, то је наравно једна од најцрњих опција. Они се радују јер би им то донијело могућност да отму тај дио Босне, али је то толико реално могуће јер је пола Босне отето, мада неки од нас говоре да није и да је то још увијек дио Босне. Тај њихов ентузијазам и еуфорија показују да они од својих планова нису одустали и да Туђманова теза и сами Ахмићи јесу били у контексту да се истријебе Бошњаци из дијелова који могу да се прикључе Хрватској. Тако да је за нас реално једина варијанта да се суочимо с том могућношћу. Ако се то може спријечити, наравно да је боље спријечити и треба сву снагу усмјерити на то да се спријечи та опција. Али ако се не може спријечити, морамо се питати , што ако не успијемо спријечити", каже Мухић.
СДА лишава Бошњаке да имају своју државу
Он мисли да политика Бакира Изетбеговића и СДА води ка томе да поступно Бошњаке сасвим лиши сваких аспирација да имају своју државу.
"То је изграђено на томе – будите Бошњаци али немојте тражити своју државу. То онда значи да једног дана када се одвоји и онај хрватски дио онда ћете моћи да фино будете Бошњаци у Србији и Хрватској и да поступно престанете бити то а постанете Срби и Хрвати. Дакле она иде у правцу тога, она је већ понудила и подјелу Мостара што ме је шокирало", каже Мухић.
На упит зашто га је шокирало, ако подјела Мостара води у правцу стварања бошњачке државе, Мухић каже како то “није наш циљ, већ алтернатива која може произаћи из најцрњег сценарија. – А тај најцрњи сценариј је реално могућ. Ја не кажем да је то боље. Кажем да је то спас у случају да потону све друге лађе, а не да кажемо, нећемо ни тада своју државу.
"А СДА неће ни то и то је оно што ја кажем. Ми нећемо то, али што ако дође до тога. Мора се схватити да је то једино што остаје а не да ми томе требамо тежити. Требамо тежити интегралној и цијеловитој Босни, укључујући и оних 49 посто отетих геноцидом. То би требао бити наш стратешки генерацијски пројекат док смо на овом свијету као Бошњаци. И Жидови су изгубили своју државу и послије двије тисуће година су је направили, макар на туђој територији, јер су одржали свој идентитет. Дакле нису престали бити Жидови. Ми престајемо бити Бошњаци, чак толико да више не смијемо ни замислити неку своју државу у случају да нам отму и оно мало што је остало", каже Мухић, који као члан Бошњачке академије знаности и умјетности (БАНУ) живи у Скопљу. На његове ставове и тезе, каже до сада није реагирао ни један члан БАНУ./ХМС/
(Овај текст је пренесен са портала фресхпресс.инфо. Уредник Бошњачког ока не дијели већину стајалишта академика Ферида Мухића.)
Поглед.ба
