Феномен све чешће употребе страних речи иако постоје сасвим пригодни домаћи изрази

Такви што очигледно претерују са страним речима у ствари не знају српски.

Неко време сам похађао курсеве енглеског и био најпричљивији тамо, иако по природи нисам, а групе су биле претежно женске... Закључио сам да је учење страног језика "лепљење" стране речи на српску. Па пошто не могу да се изразе на српском, последично не умеју ни на страном језику.

Немогуће је превести све и одмах, али заиста треба одржати лекцију читачима вести (и политичарима), односно онима који им исте пишу. Српски није баш тако сиромашан.
Публика која није баш тако писмена, у просеку, се лако налепи на сваку нову глупост коју чује.
 
Salim se, ali kad mnogo koristis eng, lakse ti je da pronadjes pravu rec, naviknes da razmisljas na eng, ili na nekom drugom stranom.
Ово сам често слушао као „објашњење”, а заправо се ради о самозаваравању. Да би се заиста размишљало на страном језику, потребно је или бити странац, или јако, јако дуго живјети са страним језиком свакодневно, не ни годинама него десетљећима. Истина, кад се нешто учи на страном језику, често се појављују проблеми немогућности изражавања на свом, али не зато јер је свој језик сиромашан, него зато јер се то што се учило заправо није ни научило тј. није се у потпуности разумјело јер да јесте, не би било проблема то и исказати својим матерњим језиком, једноставно и разумљиво и осталима. Не, то што се учило, научило се тако да се на одређени подражај изговори запамћено на страном језику и то је то. То, дакле није никакво размишљање на страном језику, него лажни осјећај веће вриједности тог страног језика од свог властитог, оног сељачког, говедарског, простог, обичног... Дуга је то прича и прилично тужна...
 
Ово сам често слушао као „објашњење”, а заправо се ради о самозаваравању. Да би се заиста размишљало на страном језику, потребно је или бити странац, или јако, јако дуго живјети са страним језиком свакодневно, не ни годинама него десетљећима. Истина, кад се нешто учи на страном језику, често се појављују проблеми немогућности изражавања на свом, али не зато јер је свој језик сиромашан, него зато јер се то што се учило заправо није ни научило тј. није се у потпуности разумјело јер да јесте, не би било проблема то и исказати својим матерњим језиком, једноставно и разумљиво и осталима. Не, то што се учило, научило се тако да се на одређени подражај изговори запамћено на страном језику и то је то. То, дакле није никакво размишљање на страном језику, него лажни осјећај веће вриједности тог страног језика од свог властитог, оног сељачког, говедарског, простог, обичног... Дуга је то прича и прилично тужна...
Da, reci to nekome kome je profesija srpski jezik a godinama radi na eng, prosto, kao i uvek, lupas gluposti na kirilici misleci da je ona dovoljna da zvucis elokventno. A nije, jbg.
 
Imamo i obrnutu situaciju, zapravo neznanje. Prilikom pregovora oko objavljivanja proze u jednom časopisu specijalizovanom za tako nešto. meni bliskoj osobi su rekli da koristi previše kroacizama , s tim što ta osoba nema nikakvih dodirnih tačaka , niti je tamo živela. Jedna od spornih reči je bila železo.
Nemam komentar.
 
Imamo i obrnutu situaciju, zapravo neznanje. Prilikom pregovora oko objavljivanja proze u jednom časopisu specijalizovanom za tako nešto. meni bliskoj osobi su rekli da koristi previše kroacizama , s tim što ta osoba nema nikakvih dodirnih tačaka , niti je tamo živela. Jedna od spornih reči je bila železo.
Nemam komentar.
Ma to su fasiji, ti koji spaljuju vestice kroatizama sa infinitivom i sl.
 
Imamo i obrnutu situaciju, zapravo neznanje. Prilikom pregovora oko objavljivanja proze u jednom časopisu specijalizovanom za tako nešto. meni bliskoj osobi su rekli da koristi previše kroacizama , s tim što ta osoba nema nikakvih dodirnih tačaka , niti je tamo živela. Jedna od spornih reči je bila železo.
Nemam komentar.
Zajednički rad na izradi rečnika srpskohrvatskog, odnosno hrvatskosrpskog (1967 - 1976) napustili su Hrvati uz obrazloženje da je u njemu zastupljeno više srpskih reči, nego hrvatskih.

Svako je osetljiv na svoj jezik jer je to stub identiteta.
Svako čuva svoj jezik.
Nemci od 2004. kreiraju rečnih novih reči - neologizama i trude se da prevedu tuđice u skladu sa svojim jezikom, samo je negovanje našeg jezika predmet podsmeha.
 
Разумем младе који се не скидају са друштвених мрежа и којима је то cool и top, али не разумем старије који се све чешће изражавају страним изразима поред пригодних, да не кажем адекватних, израза који постоје у српском. Притом не мислим на позајмљенице које су се одавно одомаћиле и замениле оригиналне домаће изразе који су већ и заборављени у већини становништва. И сам се служим таквим изразима, чак и стране понекад прилагођавам за српски и пишем их ћирилицом, попут бинџовања, али то више чиним из зезања и да бих избегао да пишем дуже синтагме попут ,,гледање више епизода серије заредом".

Ето данас видим више особа како пишу ,,stalking, stalkuje, stalkovanje"... Људи, постоји израз уходити, ухођење је врло позната реч и нема потребе на силу је избацивати из употребе. Апсолутно нисам за опцију ковања нових израза да би се избегавало прилагођавање, или апропријација јелте, страних израза у свакодневни изговор, попут браће Хрвата, али мислим да бисмо бар могли да се не трудимо, ако већ усвајамо гомиле нових позајмљеница, да не избацујемо речи којима замена није потребна.

Знате ли још неке изразе који доживљавају судбину сличну судбини израза ,,уходити"?
recimo upotreba reči "kontam" usred Beograda???
 
Da, reci to nekome kome je profesija srpski jezik a godinama radi na eng, prosto, kao i uvek, lupas gluposti na kirilici misleci da je ona dovoljna da zvucis elokventno. A nije, jbg.
Неко коме је српски језик професија (мада изгледа да му је „кирилица” некако фуј) и ко годинама ради на енглеском, повремено има проблем у проналажењу праве ријечи на српском који му је професија?
Ријетко ми се деси на форуму да неко овако кратко и јасно потврди моје ријечи. Хвала ти на томе, без трунке сарказма. :ok:
 

Back
Top