Ја не живим с родитељима. Чим остаре довешћу их да живимо заједно. Нек уживају с унуцима. Нека деца осете топлину коју ће има баке и деке дати. Због те топлине и само ће постати топли и срдачнији људи. И тако даље. јефтино помодарство и псеудоурбани себичлук разара све дубинске вредности које нам долазе од предака. Породица је прва на тапету, а глупаци и особе са јефтинијим улазницама се пецају на најјефтинију пропаганду о, тобоже, самосталном животу, некаквој слободи ,која је све, само није слобода. О некаквом узвишеном стању, које треба ваљда да је доказ зрелости, и које се састоји у самосталном животу, макар и у голубарнику, само никако не са родитељима под истим кровом. ретко ће ко толико да те воли, колко те воле родитељи. Чак и кад се гадна, глупа, испразна, примитивна, ментално и образовно запуштена. Родитељ те воли увек. Па сад ти види. Наравно, све то важи , ако имаш зрнце самосвести и грам дигнитета, па их тихо и љубазно спречиш у претраном усмеравању. Међутим, шта је мало дављења и мешања у приватни живот, у односу на сву ону подршшку, љубав, пажњу, бригу, пожртвовање, нежност коју ти несебично дају.
koju ja smatram necim najboljem sto covek moze da uradi u svom zivotu.
)
