Ја не волим да се упуштам у расправе преко нета јер сматрам да су бесмислене али ево, морам да се умешам:
Као прво, ја сам апсолвент глуме. Србија је мала земља, а глума је мала бранша у малој земљи тако да се, мање - више, за врло кратко време сазна све о свему и сваком.
Као прво, рећи да од глуме не може да се живи у Србији зато што све иде на везу је лаж! Постоји прегршт аудиција и кастинга, човек једноставно мора да буде упоран. Истина је да су ретки они који могу да се похвале финансијском независношћу по завршетку студија, али не постоји ниједан разлог да било ко, ко уложи труд у изградњу своје каријере, себе после пар година не сматра финансијски стабилним. Опет, онај ко се бави глумом треба да схвати да финансијска стабилност глумца и на пример банкара није исто, али ваљда је то људима јасно. И пре него што се крене по (оправданој) пљувачини наше земље и њеног економског и сваког другог стања, треба рећи да је иста таква ситуација и у осталим деловима света. Холивуд и Бродвеј су 1% САД - а, остатак се бори баш као и свугде другде.
Као друго, ФДУ има многе мане. Он је, као и целокупна земља, претрпео последице свега што се догађало у последњих четврт века са овом земљом. Али, поред свега тога, ФДУ је и даље најбоља институција у Србији за некога ко жели да студира глуму, и ово говорим као студент који није са ФДУ - а. Једноставно јесте. По професорима, програму, финансијама, могућностима које пружа, једноставно свиме. Друге академије имају своје предности, свакако, и свака се истиче на неки начин, али ниједна нема овако јаку целину као што има ФДУ.
Као треће, овде изгледа влада некакав чудан став да је дужност и обавеза академија глуме, свих академија глуме, да буквално штанцују младе генијалце из генерације у генерацију. Људи, ако сам ишта научио гледајући разноразне класе, 1 до 2 потенцијално, и ово је врло важна реч, добра глумца на класи чине врхунску класу! То је врхунски успех! И у свему вам је увек тако! Зашто је Правном факултету дозвољено да годишње избацује неколико стотина болида, десетину квалитетних правника и можда једног до два врхунска, а није уметничким академијама? Проценат људи који се јави и буде примљен је подједнак у оба случаја. И још важније, професори то знају. Али ако би се заиста примали само генијалци, онда би имали класе од по 1 - 2 студента, некад можда ниједног, а могу да замислим каква би тек онда била ларма и галама, јер они су добри, ти примљени, али сигурно је ту могло да се углави још пар њих, подједнако сјајних! Опет, са друге стране, много је више просечних улога у позоришту, које попуњавају просечни глумци, него што је ванредних, тако да све на крају дође на своје. Не очекујте штанцовање Ричарда Бартона или Мерил Стрип, такве се ствари догађају једном у 10 година. А живот не може стати док се чека на њих.
Четврто, да, везе постоје! Ја знам људе који су примљени на везу. Такође, знам да су мањина. Исто тако вам је и свугде другде, штавише, глума је смешна када је протекција у питању како се упореди са музичким или ликовним академија, то поуздано знам. То важи и за права, медицину, економију, важи за сваки сегмент друштва, како код нас тако и у иностранству, негде више , негде мање. Поновићу, везе постоје - али су мањина! Исто ћу поновити, од њих не можете побећи где год кренули тако да оне као некакав аргумент отпадају.
Пето, видим много се расправља о професорима: ко је какав, колико је стручан и слично. Ја нећу да улазим у то да овде вероватно 99% вас није апсолутно ни на који начин компетентно да оцењује да ли је неки професор добар или није. Ја могу да разумем личне афинитете према неком од њих, то је у реду, и то је ствар о којој се не расправља али рећи да је неко добар или лош професор а да притом никада нисте имали неки дужи процес рада са њим је будалаштина. Аргумент да никада нигде нису глумили, или да су пак имали мале позоришне каријере је, такође, смешан. Неки од најбољих фудбалских тренера никада нису играли фудбал. Једна је ствар предавати глуму а друга је глумити заправо. Исто тако, одличан глумац може бити ужасан професор. Хенри Фонда до краја свог живота није умео никоме живом, ни рођеној ћерци, да објасни како глуми. Али, све ово на страну, оно што је најважније: нико никога не може да научи ничему! Човек учи сам! Професор је ту да вас води, да вам помаже, то је дужност, свакако, једна од најважнијих на свету, али не постоји начин да он ради уместо вас! Уколико ви сами не одличите да се посветите и да се бавите тиме, ви то нећете научити. Уосталом, на академији вас не уче глуми. Они вас уче од чега се глума састоји (што је такође врло важно). Ви сад узмете и сецирате човека: извадите срце, плућа, јетру, око, језик и добили сте истину о човеку? Не, добили сте истину о мртвом човеку. Исто тако, све те технике, системи, методе, да ли је то истина о глуми? Није. Глума је индивидуална ствар сваког глумца, само он зна шта је његова глума и то не може објаснити ником другом. Он му може показати како да се креће, говори, како да види скривена значења у тексту, али то некога не чини глумцем. Тако да, најважнији учитељи сте ви сами себи, и ако то не схватите, не постоји професор на овоме свету који ће вам помоћи да будете добар глумац. Ако некога нешто стварно занима, он ће то савладати без обзира на околности.