Setva ulaganje – za hektar 68.000 dinara dovoljno?
Setva ulaganje – ovoga leta pšenica manje rodila, cena niska … Ko je poštovao optimalni rok setve pšenice ( 25. oktobar ) je morao da spremi dosta novca za setvu. Ko je propustio optimalni rok moraće da izdvoji još više sredstava.
Priprema zemljišta je važna jer od nje zavisi kako će seme uspešno klijati i dočekati zimu u dobroj kondiciji. Sama priprema zemljišta, uz ovako skupo gorivo će odneti više od 23.000 dinara. čekajući dobro vremenske uslove morate se pripremiti za dalja ulaganja. Biljke morate zaštititi od korova, koji uzimaju vodu i hranljive materije, za to će Vam trebati daljih 10.000 dinara.
Setva ulaganje – za hektar 68.000 dinara dovoljno?
Mnogi su posejali sopstveno seme pšenice jer tako smanjuju setvene troškove. Da li će to biti “nagrađeno” manjim kvalitetom i manjim prinosom ? Pojedinci tvrde da nema velikih razlika između deklarisanog i semena ” sa tavana “?!
Voleo bih da nam javite kakva su Vaša iskustva – agrar59@gmail.com
Troškovi i dalje rastu jer treba obaviti dve prihrane pšenice – u jesen i proleće. Daljih 12 – 15.000 dinara. čeka vas zaštita od bolesti, žetva i prevoz, skladištenje – tako stižemo do 68.000 dinara. Uz cenu od 17 -18,00 dinara za kilogram na tržištu – bez prinosa od 5 tona po hektaru nema ni zarade.
Sa Poljoprivrednog fakulteta predlažu da se seje 220- 280.000 hektara ( uz ostvareni prosečan prinos od 3,9 t/ha) jer je to dovoljno za domaće potrebe i prelazne zalihe. Potrošnja hleba u Srbiji je 98 kg po stanovniku. Na taj način obezbeđujemo prehrambenu nezavisnost države dok izvoz pšenice ostaje na milost i nemilost svetskog tržišta. Godišnje potrebe države Srbije za ishranu stanovništva su 1.200.000 tona, prelazne zalihe su oko 220.000 tona dok je proizvodnja semenske pšenice 150.000 tona.
Setva ulaganje je 68.000 dinara/ha
Globalne zalihe su iznad potrebnih, višegodišnji višak prinosa negativno utiče na mogućnost njene prodaje. Ovogodišnji veći prinosi pšenice u regionu Crnog mora su prisilili zemlje EU da osetno smanje izvoz. Cena na berzama u Evropi su u rasponu 156 -158 eura po toni. Ne zaboravite da su njihove subvencije do 400 eura po hektaru!!
https://agroinfonet.com/poljoprivreda/ratarstvo/setva-ulaganje-za-hektar/
Znaci za psenicu po hektaru treba uloziti 68.000 dinara. Tj trebalo je pre 4 godine kad je objavljen ovaj clanak.
U medjuvremenu sve je mnogo poskupelo od dizela do djubriva samim tim racunajte da troskovi za psenicu po hektaru nisu ispod 90.000 dinara u nasem slucaju.
Prosecan prinos po hektaru je 3.9 tona. Znaci neko ima vise malo neko manje. Realno vecina ima oko 3 tone.
To znaci da sa ovim cenama psenice koja je na poljo berzi bila 21.7 dinara po kilogramu 90% srpskih seljaka proizvodnjom psenice ostvaruje gubitke tj propada.
Zasto propadamo? Zato sto svetski seljaci dobijaju od svojih drzava 3 puta jeftinije gorivo i djubrivo , cime smanjuju cenu svoje proizvodnje PLUS dodatne subvencije po hektaru od 400-500 evra samim tim njima po svakom hektaru pod psenicom ostane cista dobit od makar 800 evra.
Kad to pomnozite npr sa 10-100 hektara imate njihovu realnu zaradu na godisnjem nivou.
Sa druge strane srpski seljak , zbog toga sto ga drzava pljacka ogromnim porezima na gorivo i djubrivo ,plus ne daje nikakve subvencije akumulira gubitke, propada, vene i nestaje.....
Evo moj tast je posejao 70 ari pod psenicom . Ja ga ubedjujem da ne radi to , da time ima cist gubitak + njegov ulozen rad i trud, arcenje freze i traktora ali covek tvrdoglav. Srpski seljak mora da se ponasa ekonomski , i kad nema racun da nista ne radi i ne seje.
A ne da seje i da prodaje robu sa gubicima i na taj nacin radi u korist svoje propasti.
Npr sa cenom psenice od 21.7 din po kg na prinos od 3 tone imate bruto dobit od 65.000 dinara . A troskovi vam bili 90.000 dinara sto znaci da ste u minusu u startu 25.000 dinara po hektaru. A gde je tu amortizacija mehanizacije, gde je vas ulozen rad? Nema ga.
BEOGRADE SVO ZLO S TOBOM!
