Mrzi me da se dalje nastavljam, pa ću samo najiskrenije da poželim EXIT-ašima dobar provod, pošto vidim da im je do EXIT-a baš jako stalo.
Htela sam sam još jednu stvar da prokomentarišem, koja nema toliko veze sa festivalom, ali mi jako ide na živce. Non-stop se ovde provlači neka priča o tome kako je Novi Sad neka učmala i zaparložena sredina, zaostala, beživotna i dosadna. Nije mi čudno što tako misle oni koji nisu iz Novog Sada, šta oni mogu da zaključe o gradu u koji ponekad (ili nikad) svrate. Ono što mi je strašno, to je što tako pričaju i Novosađani, pa šire te priče i ljudima sa strane.
Preporučila bih Novosađanima koji misle da u Novom Sadu nema dovoljno zanimljivosti, akcije i života da za promenu odvoje nos od monitora i provire na ulicu, jer Novi Sad živi punim plućima svakog dana i u svako doba dana. Lepo raspoloženu masu ljudi u ovom gradu je moguće videti svakog malo lepšeg dana u Zmaj Jovinoj i Dunavskoj ulici, Ulici Modene, Dunavskom ili Limanskom parku, na Keju, na Štrandu, na Tvrđavi... i to preko dana, a uveče je Novi Sad još življi i veseliji. Oni koji sede u svojoj sobi kao neki agorafobičari, pa im je sve i svako kriv za dosadu, neka za promenu probaju da izađu izvan 4 zida, neće ih niko pojesti! Za dobar provod i lepo raspoloženje je dovoljno da imaš želju da se lepo provedeš i žalim one kojima su za to potrebni neki specijalni uslovi, pa blate ovaj grad, zato što su frustrirani i neostvareni.
izvikoh jedva zhivu glavu i guzoo :: 
pa ti prasence moje slatko ne voli$ pra$inu?! pa ni ja ne volim zato i hocu da posadim travu na djavu 
