Пикси једноставно није спортски радник за неке значајне успехе, ни као фудбалер ни као тренер/селектор.Као фудбалер, без неког посебног разлога је 1989 године извикан за пету звездину звезду, после непуне 3 године играња у том клубу и освојеног 1 шампионата Југославије и 1 купа Југославије.Све претходне звезде(Џајић, Шекуларац, Митић, Пижон) су играли 10 и више година за Звезду пре добијања овог звања и имале су вишеструко више освојених трофеја од Пиксија.
Чим је "звезда" Пикси отишла у иностранство, Звезда је освојила Куп шампиона, јер остали играчи (који нису имали статус "звезде" ) нису морали да се прилагођавају Пиксију и да он буде у центру свега и свачега.Без форсираног и незаслуженог статуса "бесмртне звезде", Пикси у Олимпику није могао да задржи ни статус првотимца , па је отишао у Јапан , где такође није успео да освоји ниједан шампионат(као играч).
Као селектор, Пикси је успео да се пласира на СП и ЕП, али су резултати наше репрезентације на оба ова такмичења поразни.Оба пута смо завршили као последњи у групи, а доживели смо понижење јер никога нисмо победили, а боље од нас су пласиране "фудбалске велесиле" попут Швајцарске, Камеруна и Словеније. Пикси ово коментарише "да нисмо обрукали Србију" ваљда стандардно последње место у групној фази такмичења већ други пут није брука по Пиксију.