Evolucija vs Kreacija

[CrniĐavo]

Bakterije koje žive na Zemlji jedino mogu živeti na Zemlji, konkretno u uslovima kojima su prilagođene. Ukoliko bismo mogli da nađemo, ili stvorimo uslove koji bi im odgovarali, bakterije bi živele i tamo. Recimo, članovi posada svemirskih letelica svakako su sa sobom poneli i određenu količinu bakterija na sebi i u sebi.
Ni zemaljske bakterije ne mogu živeti bilo gde na Zemlji, već samo tamo gde im okolnosti odgovaraju.

Onda je jasno zašto je Zemlja stvorena kao dobro mesto, kuća po meri, za bakterije i svekoliki život.

 

[gost 133940]

Da li to znači da evolucija nije odigrala svoju ulogu u procesu prilagođavanja svih bića koja danas žive na kopnu, ako uzmemo u obzir da je život nastao u vodi?

Naravno da ne znači. Bića koja žive isključivo u vodi ne mogu se preneti na kopno i očekivati da prežive.

No, kopnene životinje nisu nastale od riba kojima je voda jedino stanište.
Ako posmatramo kičmenjake, prvi pravi kopneni stanovnici su bili gmizavci. Mnogi od njih i danas podsećaju na neke vrste vodozemaca. Razlika postoji pre svega u jajetu koje je okruženo čvrstom ljuskom koja štiti jaje od agresivnijih uticaja sredine i sprečava isušivanje. Gmizavci imaju i jače i složenije srce i pluća koji moraju nadoknaditi probleme koje donosi nezavisnost od vodene sredine koja pruža mnoge pgodnosti u razmeni gasova.
Vodozemci su delimično vezani za vodenu sredinu, uglavnom razmnožavanjem jer njihova jaja nisu dovoljno otporna da bi se razvijala izvan vodene sredine. itd.

Karikatura teorije evolucije koju poturaju neobrazovani i/ili zlonamerni kreacionisti pokušava da nas ubedi kako teorija evolucije navodno tvrdi da riba po imenu Živana bude izbačena plimom na obalu, pa joj ostaje ili da joj za nekoliko minuta narastu noge i pluća, ili da crkne, pri čemu od svih riba izbačenih na obalu preživi samo ona koja može da prebije sve druge ribe sa jednim perajem vezanim na leđa, što je dovelo do pokušaja istrebljenja australijskih urođenika pre nego što se rodio Darvin koji je kriv za čitavu tu ujdurmu.

 

[gost 133940]

Onda je jasno zašto je Zemlja stvorena kao dobro mesto, kuća po meri, za bakterije i svekoliki život.

E, to je ono... Nije tako stvorena!
Kada bi današnje bakterije preneli u sredinu koja bi odgovarala Zemlji pre nastanka života, bakterije bi odmah crkle.
Zemlja kakva je danas bitno se razlikuje od Zemlje pre nastanka života. Recimo, koncentracija kiseonika u atmosferi bila je zanemarljiva.

 

[CrniĐavo]

E, to je ono... Nije tako stvorena!
Kada bi današnje bakterije preneli u sredinu koja bi odgovarala Zemlji pre nastanka života, bakterije bi odmah crkle.
Zemlja kakva je danas bitno se razlikuje od Zemlje pre nastanka života. Recimo, koncentracija kiseonika u atmosferi bila je zanemarljiva.

Bakterije bi crkle, a da li bi se pojavile odgovarajuće forme života, kojima odgovara Zemlja onako kako je stvorena u tom momentu, i koje bi dalje se razvijale u skladu sa razvojem Zemlje?

 

[gost 133940]

Nije reč o pola metra levo ili desno ili o 15 minuta napred ili nazad, reč je o jednoj harmoničnoj celini, počev od najsitnije čestice, pa dalje do Zemlje, Sunčevog sistema, Mlečnog puta itd.

Većina tih stvari nema veze jedna s drugom. Kada bi sad, recimo božjom voljom, nestala čitava galaksija Mlečni put izuzev Sunčevog sistema, mi bismo to počeli da primećujemo tek nakon četiri godine (ili nekih 7'0.000 generacija bakterija). A da nestane maglica Konjska glava, o tome bismo saznali nakon nekih 5000 godina. Pardon. Ne bismo saznali jer bismo davno bili mrtvi.

 

[gost 133940]

Bakterije bi crkle, a da li bi se pojavile odgovarajuće forme života, kojima odgovara Zemlja onako kako je stvorena u tom momentu, i koje bi dalje se razvijale u skladu sa razvojem Zemlje?

Ne da bi se pojavile, već su se i pojavile. Odatle današnji život.

 

[CrniĐavo]

Naravno da ne znači. Bića koja žive isključivo u vodi ne mogu se preneti na kopno i očekivati da prežive.

No, kopnene životinje nisu nastale od riba kojima je voda jedino stanište.
Ako posmatramo kičmenjake, prvi pravi kopneni stanovnici su bili gmizavci. Mnogi od njih i danas podsećaju na neke vrste vodozemaca. Razlika postoji pre svega u jajetu koje je okruženo čvrstom ljuskom koja štiti jaje od agresivnijih uticaja sredine i sprečava isušivanje. Gmizavci imaju i jače i složenije srce i pluća koji moraju nadoknaditi probleme koje donosi nezavisnost od vodene sredine koja pruža mnoge pgodnosti u razmeni gasova.
Vodozemci su delimično vezani za vodenu sredinu, uglavnom razmnožavanjem jer njihova jaja nisu dovoljno otporna da bi se razvijala izvan vodene sredine. itd.

Karikatura teorije evolucije koju poturaju neobrazovani i/ili zlonamerni kreacionisti pokušava da nas ubedi kako teorija evolucije navodno tvrdi da riba po imenu Živana bude izbačena plimom na obalu, pa joj ostaje ili da joj za nekoliko minuta narastu noge i pluća, ili da crkne, pri čemu od svih riba izbačenih na obalu preživi samo ona koja može da prebije sve druge ribe sa jednim perajem vezanim na leđa, što je dovelo do pokušaja istrebljenja australijskih urođenika pre nego što se rodio Darvin koji je kriv za čitavu tu ujdurmu.

Naravno da iko ovde ne tvrdi da su kopnene životinje postale od riba.
Pitanje se odnosilo na živa bića, koja žive u vodi i na živa bića, koja žive na kopnu.
Dakle, evolucija je odigrala svoju ulogu u procesu prilagođavanju svih živih bića, koja danas žive na kopnu.
Ali tu svoju ulogu nije mogla da odigra recimo na Merkuru, jer tamo nisu postojali uslovi, da se tako nešto desi.
A ti uslovi nisu ograničeni samo na Merkur, jer Merkur, kao i Zemlja, postoje u relaciji sa celim kosmosom, počev od Sunčevog sistema, koji je u odgovarajućoj relaciji sa Mlečnim putem, a ovaj opet u odgovarajućoj relaciji sa drugim galaksijama itd.

Poenta priče je da život, kakav postoji na Zemlji, je moguć pod samo određenim uslovima, a činjenica je da takvi uslovi, počev od onih kada je život na Zemlji bio u začetku, jesu proizvod svih relacija, kosmosa kao celine.
Jer, npr. da Sunčev sistem nije u odgovarajućoj relaciji sa Mlečnim putem, u smislu brzine, položaja i slično, složili smo se da ni život na Zemlji, kakav poznajemo, počev od njegovog začetka, pa dalje, ne bi bio moguć.
Da li je to sporno?

 

[CrniĐavo]

Većina tih stvari nema veze jedna s drugom. Kada bi sad, recimo božjom voljom, nestala čitava galaksija Mlečni put izuzev Sunčevog sistema, mi bismo to počeli da primećujemo tek nakon četiri godine (ili nekih 7'0.000 generacija bakterija). A da nestane maglica Konjska glava, o tome bismo saznali nakon nekih 5000 godina. Pardon. Ne bismo saznali jer bismo davno bili mrtvi.

To samo ide u prilog činjenici kako postoji odgovarajući poredak, koji omogućava postojanje života na Zemlji.
Jer da nema odgovarajućeg poretka, niti bi postojali odgovarajući uslovi, u kojima bi život mogao biti začet.

 

[CrniĐavo]

Ne da bi se pojavile, već su se i pojavile. Odatle današnji život.

Dakle, potrebni su tačno odgovarajući uslovi, da bi život bio moguć.

 

[gost 133940]

Naravno da iko ovde ne tvrdi da su kopnene životinje postale od riba.
Pitanje se odnosilo na živa bića, koja žive u vodi i na živa bića, koja žive na kopnu.
Dakle, evolucija je odigrala svoju ulogu u procesu prilagođavanju svih živih bića, koja danas žive na kopnu.

I svih živih bića koja ćive u vodi. I?

Ali tu svoju ulogu nije mogla da odigra recimo na Merkuru, jer tamo nisu postojali uslovi, da se tako nešto desi.

To ne znamo. Svakako nisu postojali uslovi da se desi tako nešto. Možda se moglo desiti nešto drugo. Ali nije. Ili jeste.

A ti uslovi nisu ograničeni samo na Merkur, jer Merkur, kao i Zemlja, postoje u relaciji sa celim kosmosom, počev od Sunčevog sistema, koji je u odgovarajućoj relaciji sa Mlečnim putem, a ovaj opet u odgovarajućoj relaciji sa drugim galaksijama itd.

Kakve relacije su u pitanju? Uticaj kosmosa na zemaljski život je krajnje ništavan, ako se izuzme nekoliko nebeskih tela u Sunčevom sistemu koja bi mogla postojati i sama za sebe.

Poenta priče je da život, kakav postoji na Zemlji, je moguć pod samo određenim uslovima, a činjenica je da takvi uslovi, počev od onih kada je život na Zemlji bio u začetku, jesu proizvod svih relacija, kosmosa kao celine.

Uglavnom su posledica temperature i procenata zastupljenosti određenih elemenata. Nikakve to veze sa ostatkom svemira nema.

Jer, npr. da Sunčev sistem nije u odgovarajućoj relaciji sa Mlečnim putem, u smislu brzine, položaja i slično, složili smo se da ni život na Zemlji, kakav poznajemo, počev od njegovog začetka, pa dalje, ne bi bio moguć.
Da li je to sporno?

To je nesporno... netačno.
Brzina kretanja Sunčevog sistema po Mlečnom putu i kretanja Mlečnog puta po ostatku svemira baš ni malo ne utiče na život na Zemlji.

 

[gost 133940]

To samo ide u prilog činjenici kako postoji odgovarajući poredak, koji omogućava postojanje života na Zemlji.
Jer da nema odgovarajućeg poretka, niti bi postojali odgovarajući uslovi, u kojima bi život mogao biti začet.

To bi nešto značilo. Možda. Kada bi uspeo da definišeš taj poredak.

 

[gost 133940]

Dakle, potrebni su tačno odgovarajući uslovi, da bi život bio moguć.

Potrebni su tačno određeni uslovi da bi bio moguć tačno određeni tip života .
U drugačijim uslovima može nastati drugačiji tip života.

 

[CrniĐavo]

Kakve relacije su u pitanju? Uticaj kosmosa na zemaljski život je krajnje ništavan, ako se izuzme nekoliko nebeskih tela u Sunčevom sistemu koja bi mogla postojati i sama za sebe.

Uglavnom su posledica temperature i procenata zastupljenosti određenih elemenata. Nikakve to veze sa ostatkom svemira nema.

To je nesporno... netačno.
Brzina kretanja Sunčevog sistema po Mlečnom putu i kretanja Mlečnog puta po ostatku svemira baš ni malo ne utiče na život na Zemlji.

Recimo, da je položaj Sunčevog sistema takav da je ceo sistem bliži nekoj drugoj zvezdi, nesporno je da bi uticaj te druge zvezde mogao uticati da uslovi, kakvi su potrebni, da bi nastao život, kakav postoji na Zemlji, ne bi bili odgovarajući.
Sunčev sistem je deo jednog većeg sistema, a ovaj opet deo nekog većeg sistema, i reći kako taj veći sistem nema uticaja na sistem, koji njemu pripada, jeste neozbiljno.

Nije ovde reč o tome da kiša u Šumadiji ne utiče na rast banana u Africi, već je reč o vezama, koje postoje između parametra sistema kao celine i procesa koji se u njemu dešavaju.
Namerno sam postavio ovaj primer zato što je čest povod za sprdnju kako jedno ne utiče na drugo, a u stvari radi se o demgoškom pristupu, gde se ne pravi razlika između procesa i sistema kome procesi pripadaju, pa se otuda izvlače i pogrešni zaključci.

Kiša u šumadiji, kao i rast banana u Africi, predstavljaju, dakle, procese unutar jednog sistema, Zemlje, zahvaljujuči čijim sveukupnim patrametrima (gravitacija, temperatura, koncentracija određenih elemenata itd) se dešavaju odgovrajući procesi, kao što su kiša u Šumadiji i rast banana u Africi.
Po istom principu, kako sveukupni parametri Zemlje kao sistema utiču na procese u njoj, isto tako i sveukupni parametri Mlečnog puta kao sistema utiču na procese u njemu, kao što su razne interakcije između njegovih elemenata.
I tako dalje, svaki sistem poseduje odgovarajuće parametre, koji utiču na procese koji se u njemu dešavaju.
i činjenica je da kako se složenost sistema povećava, naše znanje o njegovim sveukupnim parametrima i njihovom uticaju na procese u samom sistemu, neverovatno se smanjuje, sve do jednog momenta, kada sistem postane toliko složen, da svako znanje dalje prestaje.

Zato se neću upuštati u priču o tome kako Mlečni put kao sistem i njegovi parametri utiču na procese, koji se u njemu dešavaju, a činjenica je da procesi, koji se dešavaju na Zemlji, pripadaju sistemu, koji se naziva Mlečni put.
I dalje, kako parametri Virgo galaktičkog jata kao sistema, svojim parametrima utiču na procese u njemu itd.

 

[gost 133940]

Recimo, da je položaj Sunčevog sistema takav da je ceo sistem bliži nekoj drugoj zvezdi, nesporno je da bi uticaj te druge zvezde mogao uticati da uslovi, kakvi su potrebni, da bi nastao život, kakav postoji na Zemlji, ne bi bili odgovarajući.

Kako bi druga zvezda uticala na život na Zemlji?

Sunčev sistem je deo jednog većeg sistema, a ovaj opet deo nekog većeg sistema, i reći kako taj veći sistem nema uticaja na sistem, koji njemu pripada, jeste neozbiljno.

Tebi je logično da je tako zato što ti dobro zvuči. No, ne možeš ni da zamisliš ni da eventualno nabrojiš uticaje kojima bi svemir uticao na prinos paradajza u tvojoj bašti. No, sasvim je izvesno da će doziranje đubriva uticati ozbiljno.

Nije ovde reč o tome da kiša u Šumadiji ne utiče na rast banana u Africi, već je reč o vezama, koje postoje između parametra sistema kao celine i procesa koji se u njemu dešavaju.

Još jedna neosnovana stvar koja tebi dobro zvuči. Kakvim parametrima Alfa Kentauri utiče na paradajz u tvojoj bašti?

Namerno sam postavio ovaj primer zato što je čest povod za sprdnju kako jedno ne utiče na drugo, a u stvari radi se o demgoškom pristupu, gde se ne pravi razlika između procesa i sistema kome procesi pripadaju, pa se otuda izvlače i pogrešni zaključci.

Postavio si namerno jer nisi mogao da izbegneš. Upleo si se u nekakve umišljene svemirske veze, "parametre" i sisteme", a i sam znaš da na prino paradajza utiče samo nekoliko lokalnih uticaja.

Kiša u šumadiji, kao i rast banana u Africi, predstavljaju, dakle, procese unutar jednog sistema, Zemlje, zahvaljujuči čijim sveukupnim patrametrima (gravitacija, temperatura, koncentracija određenih elemenata itd) se dešavaju odgovrajući procesi, kao što su kiša u Šumadiji i rast banana u Africi.

Hehe. Kiša je lokalni i globalni fenomen. Formiranje i kretanje oblaka zavisi u izvesnoj meri od vegetacije i drugih uslova NA ZEMLJI. Nalazi li se Sunčev sistem u Mlečnom putu ili Konjskoj glavi sasvim je beznačajno.

Po istom principu, kako sveukupni parametri Zemlje kao sistema utiču na procese u njoj, isto tako i sveukupni parametri Mlečnog puta kao sistema utiču na procese u njemu, kao što su razne interakcije između njegovih elemenata.

Na koje procese utiče?
Kakve intrakcije i između kojih elemenata?

I tako dalje, svaki sistem poseduje odgovarajuće parametre, koji utiču na procese koji se u njemu dešavaju.
i činjenica je da kako se složenost sistema povećava, naše znanje o njegovim sveukupnim parametrima i njihovom uticaju na procese u samom sistemu, neverovatno se smanjuje, sve do jednog momenta, kada sistem postane toliko složen, da svako znanje dalje prestaje.

Tvoje znanje prestaje onog trenutka kada kažeš da Mlečni put utiče na tvoj paradajz.

Zato se neću upuštati u priču o tome kako Mlečni put kao sistem i njegovi parametri utiču na procese, koji se u njemu dešavaju, a činjenica je da procesi, koji se dešavaju na Zemlji, pripadaju sistemu, koji se naziva Mlečni put.

Nećeš se upuštati u takvu priču zato što nemaš pojma šta bi rekao. I sam si svestan da Mlečni put ne utiče na tvoj paradajz.

I dalje, kako parametri Virgo galaktičkog jata kao sistema, svojim parametrima utiču na procese u njemu itd.

To onako... da pokažeš da si i ti čuo za... nešto na nebu.

 

[CrniĐavo]

Kako bi druga zvezda uticala na život na Zemlji?

Gravitacijom, intenzitetom svetlosti, radijacije...

Tebi je logično da je tako zato što ti dobro zvuči. No, ne možeš ni da zamisliš ni da eventualno nabrojiš uticaje kojima bi svemir uticao na prinos paradajza u tvojoj bašti. No, sasvim je izvesno da će doziranje đubriva uticati ozbiljno.

Svemir je u odgovarajućem poretku, koji omogućava da život na Zemlji bude moguć.
Galaksije imaju svoje putanje, kreću se određenim brzinama, imaju svoj centar gravitacije kao celina i svi ti parametri predstavljaju određeni poredak u kosmosu.
Da taj poredak ne postoji, niti bi postojao život na Zemlji, i oko toga smo se složili.

Još jedna neosnovana stvar koja tebi dobro zvuči. Kakvim parametrima Alfa Kentauri utiče na paradajz u tvojoj bašti?

Recimo, da je Alfa Kentauri bliže Zemlji, nego što jeste, sigurno bi svojom gravitacijom i svojom svetlošću uticala na život na Zemlji.

Postavio si namerno jer nisi mogao da izbegneš. Upleo si se u nekakve umišljene svemirske veze, "parametre" i sisteme", a i sam znaš da na prino paradajza utiče samo nekoliko lokalnih uticaja.

Na prinos paradajza utiču lokalni parametri određenog sistema u kome se paradajz nalazi, da uslovno taj sistem nazovemo Zemlja.
Dalje na položaj Zemlje utiču lokalni parametri određenog sistema u kome se Zemlja nalazi, da taj sistem uslovno nazovemo Sunčev sistem. Recimo da Jupiter ima drugačiju putanju, mogao bi svojom gravitacijom da menja položaj Zemlje, a samim tim bi se promenili i uslovi koji na Zemlji postoje, te bi postojali uslovi da život ne bude moguć.
Dalje na položaj Sunčevog sistema utiču lokalni parametri sistema u kome se Sunčev sistem nalazi, da taj sistem uslovno nazovemo galaksija Mlečni put i tako dalje i tako dalje.
Nije teško zaključiti da niti bi paradajza bilo, niti bilo čega, kada parametri dogovarajućih sistema, podsistema itd, ne bi bili odgovarajući.
A to koliki je prinos paradajza, sporedna je stvar, spram činjenice da li je nešto uopšte moguće ili ne moguće, je r besmisleno je govoriti o prinosu, ako nešto niti može postojati.
Ka ošto je npr. besmisleno govoriti o prinosu paradajza na Arktiku, na otvorenom, jer tamo nema uslova da paradajz opstane.

Tvoje znanje prestaje onog trenutka kada kažeš da Mlečni put utiče na tvoj paradajz.

Tvoje neznanje počinje onog trenutka, kada kažeš da galaksija u kojoj se nalaziš ne utiče na postojanje života na Zemlji.

 

[fabos]

Kažeš stvorena je materija, koja čini život.
Koja je to materija, koja čini život?

P.S. Kako vidiš da drugi lepi etiketu, a ne vidiš kada sam lepiš etiketu?
Uhvatio se za tu jednu izjavu i ne pušta, a svoje izjave ni da dotakneš, poput: živiš u gov_nima, omalovažavanje tipa molitva je umišljenost, pa onda čist primer egoizma i slično licemerje.
Sve to upravo pokazuje kako znaš da reaguješ, kada se prema Tebi čini nepravda, a kako si slep, kada to isto činiš drugome.

Kako si lepo odsekao deo teksta gde stoji da je sve stvoreno od gradivnih cestica, da je zivot koji poznajemo
na bazi ugljika,fosfora, koji su takodjer sastavljeni od tih gradivnih cestica, posle tog udostojis se da opet upitas
koja je to materija koja cini zivot? Sta ti mislis od cega, sta je to sto cini strukturu tvoje celije, da nije mozda u pitanju
carobni dah, izvoli kazi, koja gradivne cestice cine strukturu zivota a da te gradivne cestice ne cine sve ostale
strukture i oblike materije! Od cega su stvorene amino kiseline u strukturi dnk, odakle elektricitet u tvom telu?

Da li sam se ja uhvatio i ne popustam ili je ti konstantno pominjes svakom korisniku koji pomene mene,kako sam ja
samo maloletni delikvent, jel vidis zasto sam ti dao epitet licemera, upravo iz ovog sto zelis po svaku cenu da se predstavis
onakvim kakav nisi. Ono sto imam reci kazem tebi, ne idem okolo i ne prozivam te na osnovu moje zelje da ti budes ono sto
bih ja zeleo da budes, ako napises glupost onda etiketa glup ima i smisao, ako napisem da si npr pedofil, tad je moja izjava
neumesna jer zelim da te okaljam na privatnom planu o kom pojma nemam. Sada cu ti dati primer gluposti :

Nije reč o pola metra levo ili desno ili o 15 minuta napred ili nazad, reč je o jednoj harmoničnoj celini, počev od najsitnije čestice, pa dalje do Zemlje, Sunčevog sistema, Mlečnog puta itd.

Vidi se da ne poznajes gradivo, kada bi najsitnije cestice bile u harmoniji materija koju poznajes nikada ne bi nastala, konstantnim
haosom, sudaranjem, oslobadjanjem energije i slicno, stvaraju se uslovi za gradjenje novih oblika materije i nove veze izmedju samih
cestica. O harmoniji svemira suvisno je pricati, toliko nebeskih tela slobodno luta svemirom, samo jedan malo veci da naleti na ovu nasu
planetu i onda bi video taj sekund harmonije, normalno to je nemoguce jer ipak sve je u harmoniji..

 

[CrniĐavo]

Kako si lepo odsekao deo teksta gde stoji da je sve stvoreno od gradivnih cestica, da je zivot koji poznajemo
na bazi ugljika,fosfora, koji su takodjer sastavljeni od tih gradivnih cestica, posle tog udostojis se da opet upitas
koja je to materija koja cini zivot? Sta ti mislis od cega, sta je to sto cini strukturu tvoje celije, da nije mozda u pitanju
carobni dah, izvoli kazi, koja gradivne cestice cine strukturu zivota a da te gradivne cestice ne cine sve ostale
strukture i oblike materije! Od cega su stvorene amino kiseline u strukturi dnk, odakle elektricitet u tvom telu?

Ček' polako, izgleda da nisam dobro formulisao pitanje.
Kada je pitano koja je to materija koja čini život, to nije isto kao i pitati koja je to materija, koja čini živa bića, a razlika između ta dva pitanja je neverovatno velika.
Tvoj odgovor je zadovoljavajući, ali na pitanje koje bi glasilo, koja je to materija, koja čini živa bića.

Dakle, da li tvrdiš da ono što čini suštinu života, alegorijski dah života, jesu ugljenik, fosfor i ostale gradivne materije živih bića?

Da li sam se ja uhvatio i ne popustam ili je ti konstantno pominjes svakom korisniku koji pomene mene,kako sam ja
samo maloletni delikvent, jel vidis zasto sam ti dao epitet licemera, upravo iz ovog sto zelis po svaku cenu da se predstavis
onakvim kakav nisi. Ono sto imam reci kazem tebi, ne idem okolo i ne prozivam te na osnovu moje zelje da ti budes ono sto
bih ja zeleo da budes, ako napises glupost onda etiketa glup ima i smisao, ako napisem da si npr pedofil, tad je moja izjava
neumesna jer zelim da te okaljam na privatnom planu o kom pojma nemam. Sada cu ti dati primer gluposti :

Opusti se, iko Tebe ne pominje, već se radi o konstataciji da alegorija, koja bi trebala da opiše odnos između Tvorca svega što postoji i života, kakav poznajemo, uključujući i ljude, je neodgovarajuća, pa sam zato upotrebio alegorijsku konstrukciju da je alegorija na novou maloletnog delikventa iz osnovne škole.
Nemoj se poistovećivati sa onim što je napisano, jer nije mi cilj bio da kritikujem pisca, već ono što je napisano.
Ako se osećaš uvređen, onda prihvati moje izvinjenje, kao što sam i sam prihvatio Tvoje, kada je u pitanju izjava u vezi izmeta i sredine u kojoj se živi, jer i Tebi, kao i meni, nije bio cilj da se bavimo piscem, već onim što je iznad nas.

Vidi se da ne poznajes gradivo, kada bi najsitnije cestice bile u harmoniji materija koju poznajes nikada ne bi nastala, konstantnim
haosom, sudaranjem, oslobadjanjem energije i slicno, stvaraju se uslovi za gradjenje novih oblika materije i nove veze izmedju samih
cestica. O harmoniji svemira suvisno je pricati, toliko nebeskih tela slobodno luta svemirom, samo jedan malo veci da naleti na ovu nasu
planetu i onda bi video taj sekund harmonije, normalno to je nemoguce jer ipak sve je u harmoniji..

Hoćeš reći da znaš kako je materija nastala?
Slušam.

Ono što je za Tebe haos, za nekoga može biti harmonija i poredak, a radi se o tome da neko može nešto doživeti kao haos iz razloga što ne može da uoči odgovarajuće veze, koje u nekom sistemu postoje, pa zato sistem definiše kao haotičan.
Međutim, to ne znači da taj sistem je zaista u haosu, već lako može biti da spoznaja takvog sistema prevazilazi mogučnosti onoga ko ga spoznaje i proučava.

 

[gost 133940]

Gravitacijom, intenzitetom svetlosti, radijacije...

Auh!
Zvezda najbliža Suncu nalazi se na rastojanju od neke 4 svetlosne godine. Gravitacija, svetlost i radijacije opadaju sa kvadratom rastojanja.
E, pazi sad. Sunce se nalazi na nekih 8 svetlosnih minuta, a Alfa Kentauri na neke 4 svetlosne godine.
Znači, uticaj gravitacije Alfa Kentauri je oko 76*10[sup]-9[/sup] manji od uticaja iste mase koja se nalazi na mestu Sunca.

Ukratko, veći poremećaj napraviš kad zavrljačiš kamenicu sa nekog solitera nego što ikada uspe zvezdama.
(Da ne pričam koliko je povrću svjedno da li se gravitacija poremetila za 10[sup]-10[/sup])

Tako nekako ti je i sa svim tim tvojim "parametrima" u "sistemu". Jednostavno su zanemarljivi. Lokalna delovanja su jača za mnooogo redova veličine.
Razumeš?

(ostalo ni ne vredi razmatrati.)

 

[CrniĐavo]

Auh!
Zvezda najbliža Suncu nalazi se na rastojanju od neke 4 svetlosne godine. Gravitacija, svetlost i radijacije opadaju sa kvadratom rastojanja.
E, pazi sad. Sunce se nalazi na nekih 8 svetlosnih minuta, a Alfa Kentauri na neke 4 svetlosne godine.
Znači, uticaj gravitacije Alfa Kentauri je oko 76*10[sup]-9[/sup] manji od uticaja iste mase koja se nalazi na mestu Sunca.

Zašto ne pratiš diskusiju?
Da Te podsetim, reč je bila o tome da u kosmosu postoji odgovarajući poredak, koji je omogućio postojanje života na Zemlji, kakav poznajemo.
Jer da nije tog poretka, npr. da je Alfa Kentauri bliža Sunčevom sistemu, ona bi svojim uticajem, gravitacijom, intenzitetom svetlosti i ostalo, uticala da život na Zemlji ne bude moguć, a to bi značilo da poredak je takav da ne omogućava postojanje života na Zemlji.

 

[gost 133940]

Zašto ne pratiš diskusiju?
Da Te podsetim, reč je bila o tome da u kosmosu postoji odgovarajući poredak, koji je omogućio postojanje života na Zemlji, kakav poznajemo.
Jer da nije tog poretka, npr. da je Alfa Kentauri bliža Sunčevom sistemu, ona bi svojim uticajem, gravitacijom, intenzitetom svetlosti i ostalo, uticala da život na Zemlji ne bude moguć, a to bi značilo da poredak je takav da ne omogućava postojanje života na Zemlji.

Pitao sam te kako zvezde utiču na život na zemlji, na šta si odgovorio "gravitacijom, svetlošću, radijacijama".
Objasnio sam ti zašto to nije od značaja i ti mi ovako odgovaraš.

Nije sramota zeznuti se. Dešava se. Ali ovako funjarski lagati kao što si ti upravo slagao...
Suviše si ljigav da bih sa tobom diskutovao. Idi s milim bogom.

 

[CrniĐavo]

Pitao sam te kako zvezde utiču na život na zemlji, na šta si odgovorio "gravitacijom, svetlošću, radijacijama".
Objasnio sam ti zašto to nije od značaja i ti mi ovako odgovaraš.

Nije sramota zeznuti se. Dešava se. Ali ovako funjarski lagati kao što si ti upravo slagao...
Suviše si ljigav da bih sa tobom diskutovao. Idi s milim bogom.

Ne, to što Ti objašnjavaš iko Te nije pitao.
Već pošto voliš da se praviš pametan, počeo si da objašnjavaš kolika je gravitaciona sila kojom Alfa Kentauri deluje na Zemlju.

Dakle, na moju izjavu:

Recimo, da je položaj Sunčevog sistema takav da je ceo sistem bliži nekoj drugoj zvezdi, nesporno je da bi uticaj te druge zvezde mogao uticati da uslovi, kakvi su potrebni, da bi nastao život, kakav postoji na Zemlji, ne bi bili odgovarajući.
Sunčev sistem je deo jednog većeg sistema, a ovaj opet deo nekog većeg sistema, i reći kako taj veći sistem nema uticaja na sistem, koji njemu pripada, jeste neozbiljno.

Ti si pitao:

Kako bi druga zvezda uticala na život na Zemlji?

Pa je usledio odgovor:

Gravitacijom, intenzitetom svetlosti, radijacije...

Ako i dalje ne pratiš tok diskusije, možeš slobodno da se praviš pametan i objašnjavaš šta Ti je volja.

 

[fabos]

Ček' polako, izgleda da nisam dobro formulisao pitanje.
Kada je pitano koja je to materija koja čini život, to nije isto kao i pitati koja je to materija, koja čini živa bića, a razlika između ta dva pitanja je neverovatno velika.
Tvoj odgovor je zadovoljavajući, ali na pitanje koje bi glasilo, koja je to materija, koja čini živa bića.

Dakle, da li tvrdiš da ono što čini suštinu života, alegorijski dah života, jesu ugljenik, fosfor i ostale gradivne materije živih bića?

Zivot koji mi poznajemo bazira se na bazi ugljika, to je vec domen organske hemije, fosfor je bitan element jer je sastavni deo
nukleinskih kiselina (dnk, rnk) , takodjer imamo tu jos bitnih elemenata kao sto su vodonik, azot, kiseonik, kalcijum, to su u stvari
biogeni elementi koji su neophodni za zivotne procese. No svi nabrojani su sastavljeni od gradivnih cestica, od istih onih cestica od
kojih je sastavljen i jedan kamen ili pak bilo koji drugi prirodni element. Dakle ovo sto sam do sad nabrojao je sustina nama poznatog
zivota, ako smatras da je drugacije, izvoli i obrazlozi.

Koliko se secam vec sam rekao da je u onom momentu kada su stvoreni gradivni elementi koji cine sve ono sto ti vidis oko sebe, tada
su ujedno nastali i gradivni elementi koji cine zivot, dakle sve je materija u svom obliku. Zivot je samo jedno svojstvo materije koje se desava
ako postoje uslovi za to. Predpostavljam koja ti se pitanja vrte po glavi, izvoli slobodan sam da ti odgovorim onoliko koliko budem umeo.

Hoćeš reći da znaš kako je materija nastala?
Slušam.

Znam samo onoliko koliko je nauka bila sposobna da objasni, sta te tacno interesuje, gradivne cestice, prirodni elementi ili nesto trece?

Ono što je za Tebe haos, za nekoga može biti harmonija i poredak, a radi se o tome da neko može nešto doživeti kao haos iz razloga što ne može da uoči odgovarajuće veze, koje u nekom sistemu postoje, pa zato sistem definiše kao haotičan.
Međutim, to ne znači da taj sistem je zaista u haosu, već lako može biti da spoznaja takvog sistema prevazilazi mogučnosti onoga ko ga spoznaje i proučava.

Primecuje se da ti prihvatas samo onakve dokaze koji ce potvrditi tvoja licna ubedjenja, no to je kocnica ka riznici znanja. Na takav pristup
videces samo ono sto zelis da vidis, kao npr sto imamo na hiljade snimaka sa you tube, gde pripadnici jedne odredjene religije vide ime Alah
tamo gde ga niko drugi ne vidi, vide ga iz razoga sto zele da svaki oblik asocira na njegovo ime. Tako i ti zelis da vidis kako nastanak ove nase planete
i zivota na njoj ima neki veci smisao, da bi se potvrdio veci smisao i inteligentno uredjenje mora ipak da postoji neki red, jer ako je stvoreno iz haosa onda
se moze reci da tu nema namere, ili pak da je sve mozda produkt slucajnosti.

Ova nasa harmonicna planeta je imala obicaj da gotovo istrebi zivot na njoj, vec smo u istoriji imali kobne udare asteroida, podneblja koja su nekad
bujala od zivota sad su bezivotne pustinje. Zvezde, planete.. konstantno nastaju, nestaju, mozda se u nekom drugom cosku svemira upravo sad radja
klica zivota, dok se na drugom gasi, mozda se cak i na Marsu pronadju tragovi postojanja zivota ali ne i njegovog razvitka, zasto, zato sto su u jednom
trenutku uslovi bili povoljni, ali nisu potrajali dovoljno dugo da zivot dobije kompleksniju formu. Zasto su se uslovi promenili, iz razloga sto se materija
konstantno krece, menja svojstva i oblike, univerzum je jedno jako negostoljubljivo mesto za formu materije na kojoj mi pocivamo sto asocira na to da
nije bas prevenstveno namenjen nasem razvoju.

Jedna od prihvacenih teorija o nastanku naseg meseca, obrati paznju na harmoniju u svom tom delovanju.

 

[CrniĐavo]

Zivot koji mi poznajemo bazira se na bazi ugljika, to je vec domen organske hemije, fosfor je bitan element jer je sastavni deo
nukleinskih kiselina (dnk, rnk) , takodjer imamo tu jos bitnih elemenata kao sto su vodonik, azot, kiseonik, kalcijum, to su u stvari
biogeni elementi koji su neophodni za zivotne procese. No svi nabrojani su sastavljeni od gradivnih cestica, od istih onih cestica od
kojih je sastavljen i jedan kamen ili pak bilo koji drugi prirodni element. Dakle ovo sto sam do sad nabrojao je sustina nama poznatog
zivota, ako smatras da je drugacije, izvoli i obrazlozi.

Koliko se secam vec sam rekao da je u onom momentu kada su stvoreni gradivni elementi koji cine sve ono sto ti vidis oko sebe, tada
su ujedno nastali i gradivni elementi koji cine zivot, dakle sve je materija u svom obliku. Zivot je samo jedno svojstvo materije koje se desava
ako postoje uslovi za to. Predpostavljam koja ti se pitanja vrte po glavi, izvoli slobodan sam da ti odgovorim onoliko koliko budem umeo.

Činjenica je da su živa bića sačinjena iz hemijskih elemenata, a da li je suština života u tome da se život pojavljuje, kada su hemijski elementi u odgovarajućoj kombinaciji, zvuči kao zanimljiva pretpostavka, mada ostaje jedno bitno pitanje, koje ću izneti u nastavku.
To bi onda značilo da ako odgovarajuće hemijske elemente postavimo u odgovarajuću kombinaciju, takva jedna struktura bi trebala da oživi i počne da funkcioniše po principima živih bića, kakva poznajemo, od jednostavnijih oblika ka složenijim, sve do samog čoveka, kao najsloženijeg bića na Zemlji, u psihofizičkom smislu.

Dakle, ostaje pitanje, šta je to, što definiše model strukture hemijekih elemenata, tako da oni u takvoj jednoj strukturi ožive u smislu živih bića.
Da li je takva struktura, koja čini suštinu života, unapred definisana, kao što je definisana i svaka istina, npr. 1+1=2, ili struktura hemijskih elemenata oživljava sasvim slučajno i postaje istina sama za sebe?

Primecuje se da ti prihvatas samo onakve dokaze koji ce potvrditi tvoja licna ubedjenja, no to je kocnica ka riznici znanja. Na takav pristup
videces samo ono sto zelis da vidis, kao npr sto imamo na hiljade snimaka sa you tube, gde pripadnici jedne odredjene religije vide ime Alah
tamo gde ga niko drugi ne vidi, vide ga iz razoga sto zele da svaki oblik asocira na njegovo ime. Tako i ti zelis da vidis kako nastanak ove nase planete i zivota na njoj ima neki veci smisao, da bi se potvrdio veci smisao i inteligentno uredjenje mora ipak da postoji neki red, jer ako je stvoreno iz haosa onda se moze reci da tu nema namere, ili pak da je sve mozda produkt slucajnosti.

Pa sad, da li prihvatam samo ono što potvrđuje moja ubeđenja, ili pak postavljam pitanja i ne zadovoljavam se ponuđenim odgovorima, to je pitanje?

Jer kao što Ti imaš pravo da pretpostaviš, veruješ, da nastanak naše planete i svog života na njoj nema neki smisao, tako i drugi ima pravo da pretpostavi, veruje, da nastanak naše planete i svog života na njoj ima neki smisao i da ono što je za nekoga haos, za nekoga može biti uređeni poredak.

Ova nasa harmonicna planeta je imala obicaj da gotovo istrebi zivot na njoj, vec smo u istoriji imali kobne udare asteroida, podneblja koja su nekad bujala od zivota sad su bezivotne pustinje. Zvezde, planete.. konstantno nastaju, nestaju, mozda se u nekom drugom cosku svemira upravo sad radja klica zivota, dok se na drugom gasi, mozda se cak i na Marsu pronadju tragovi postojanja zivota ali ne i njegovog razvitka, zasto, zato sto su u jednom trenutku uslovi bili povoljni, ali nisu potrajali dovoljno dugo da zivot dobije kompleksniju formu. Zasto su se uslovi promenili, iz razloga sto se materija konstantno krece, menja svojstva i oblike, univerzum je jedno jako negostoljubljivo mesto za formu materije na kojoj mi pocivamo sto asocira na to da nije bas prevenstveno namenjen nasem razvoju.

Jedna od prihvacenih teorija o nastanku naseg meseca, obrati paznju na harmoniju u svom tom delovanju.

Da, zaista fascinantno kako je tanka granica između života i smrti.
Tim pre postavlja se pitanje kako uprkos tako izuzetno tanke granice između života i smrti, život eto opstaje i da li je to slučajno ili je unapred zapisano poput onih eventualnih struktura hemijskih elemenata koje eventualno čine suštinu života, to je pitanje.

 

[gost 305754]

menajte naziv teme...evolucija vs kreacionizam......kreacija je sirok pojam..evolucija je samo nacin kreiranja.....

 

[CrniĐavo]

Jedna od prihvacenih teorija o nastanku naseg meseca, obrati paznju na harmoniju u svom tom delovanju.

Primećuješ li zakone, po kojima se ovo sve eventualno dešavalo, ili misliš da sve to što se eventualno izdešavalo, dešavalo se bez ikakvog poretka, bez ikakvih zakona?