cinteza
Primećen član
- Poruka
- 1.000
Bla, bla, bla... Opet ništa izuzev hvalospeva šarlatanu.
Iz istih razloga iz kojih se ne bavi psihoterapijom. Psihički bolesnik nije podložam dokazima.
-
- Popularno:
- Šta za vas predstavlja slava – duhovno...
- Pokajni kanon.
- Starac Pajsije i kamenorezac
- Srbija se menja,lepa Mongolka...
- Štimac iz svog života precrtao...
- Predstavnica Srbije za Miss Universe...
- А где су Београђани у подршци госпођи...
- Skandal u dnevniku RTS-a?
- Ko bi mogao da zameni Vučića?
- Ovo je Merima (24) koja je pokušala da...
Evolucija vs Kreacija
- Začetnik teme Šakal
- Datum pokretanja
cinteza
Primećen član
- Poruka
- 1.000
Evo kakav trag ostavlja ljudsko stopalo:
Pre nego što zahtevaš stručnost od mene, zahtevaj je od tvog šarlatana.
cinteza
Primećen član
- Poruka
- 1.000
Upravo sam govorio o tom presecanju.
Vidi se da je zaokružena inkrustracija prisutna samo na jednom fragmentu, a na drugom ne postoji uopšte, pri čemu se zavrršava tačno na liniji reza.
Izuzev pomenutog dela koji se ne uklapa
Pitanje je zašto je i "druga noga" isečena na istoj visini? Neverovatna slučajnost ili namera da se pri površbom razgledanju povea prividna sličnost?
Nemam razloga da sudim po današnjoj obuči ili obući uopšte. Jer to nisu stopala.
Kako to? Trilobti su bili morske životinjice. Kako im je to potop došao glave?
I zašto su uništeni? BIli su nemoralni?
Kreacionisti imaju gomilu "muzeja". Zar je moguće da se i oni stide ovog tvog "dokaza"?
Ili postoje drugirazlozi zašto se ne pojavljuju u kreacionističkim muzejima?
Da nije da su se i ovog dokaza odrekli kao što su činili i sa ranijim "dokazima" te vrste?
Ne behu li ljudi pre potopa prave ljudine? Stopalo od 25 centimetara?? Pih!
Poslednja izmena:
cinteza
Primećen član
- Poruka
- 1.000
Na svakom kreacionističkom sajtu.
Nadam se da ovo pitaš kreacioniste.
Jer, evoluciji jesvejedno.
Smislen odgovor je da je bog samog sebe stvorio, pa onda sve ostalo.
Uzgred, što se tiče funkcionisanja... Proveri da ne visiš na kakvoj žici ili da ti nije negde sakrivena antena za prijem teldirigovanih naredbi. Ako nije, verovatno samostalno funkcionišeš. Inače, priroda je daleko od savršenstva.
Darvin nije nigde osporavao da je bog učestvovao u stvaranju. Bar meni nije poznato.
Koliko teorija je objavio Darvin?
A sutra?
Zato što je bog živ, a stvorio se ni iz čega.
Ko kaže da je bez greške?
gost 202584
Poznat
- Poruka
- 7.235
замолио бих модераторе да учине напор у сагледавању истине за општу добробит.
хвала
хвала
hogarius
Elita
- Poruka
- 15.124
Za tebe je ukazivanje na istinu vredjanje, za mene nije. To izmisljanje uvreda je dodatni dokaz tvoje nekorektnosti.
Ne, nisi rekao da je te “zakone” kreirao bog, vec si pitao ko je kreirao, pazi molim te, “zakon” koji pretvara elektricnu energiju u toplotnu.” Nije sija nego vrat.
To tvoje preformulisanje je smesno do zla boga. Kakve veze ima kreacija nekakvih zakona koji to u sustini i nisu, sa “vecitom i nepromenljivom istinom”??? Smesno da smesnije ne moze biti.
Do te priblizne cifre (izmedju 6 i 7 hiljada godina) doslo se proucavanjem isusovog rodoslovlja. Dakle, ne poznajes dobro Bibliju, ili netacno zakljucujes.
Da, katolicka crkva je konacno priznala valjanost Darvinove teorije, koja je u sustini nauka, i nastoji da dokaze da se biblijski postanak pogresno razume i da jedan boziji dan traje hiljadama, ako ne i milionima godina. Dakle, ovo bi se moglo protumaciti kao prilagodjavaje religijske dgmge sa naucnim dostigncima.. To u glavi pravoslavnih popova jos uvek ne moze da “legne”, pa se cvrsto drze kreacionisticke “nauke”, koju je, zapravo, “kreirala” katolicka crkva.
Mislim da ti je Sinteza sve valjano objasnio. Medjutim, ja bih izneo i drugu stranu medalje, a to je moje uverenje da ti i ne poznajes Teoriju evolucije, pa brkas tu nauku sa abiogenezom, tj. sa naukom o nastanku zivota i koja nije isto sto i TE. Darvin nigde nije govorio kako je nastala ziva materija, vec o razvoju vrsta.Da se sve stvori samo od sebe,i da sve funkcionise i da bude savrseno ni iz cega,to je besmislena prica.Darvin zapravo i na neki nacin priznaje da je Bog ucestvovao u stvaranju.Ako pogledate neku Darvinovu teoriju,verovatno cete naici na recenice tipaogledajte kako se priroda pobrinula za ovo,i slicno,znaci i Darvin pominje Boga,ali samo sto ga on naziva PRIRODOM.Danas ljudi uz najsavremeniju tehnologiju ne mogu da stvore zivot,a zasto onda mislite da se zivot mogao stvoriti iz apsolutno ni iz cega,a ako bi se i stvorio,kako je moguce da nesto sto se stvorilo ni iz cega moglo tako savrseno i bez greske razvijati i napredovati???!!
Drugo, veoma je nerazumna tvrdnja da je zivot stvoren “ni iz cega”, kad je znano od cega se sastoji svaka ziva celija. Moze se sa odredjenom sigurnoscu govori da je zivot, tj. prva celija nastala, uslovno receno, spontanom reakcijom odredjenih hemijskih elemenata. Pri tome se mora imati u vidu da je, prema merenju starosti odredjenih fosila, zivot nastao negde priblizno pre tri milijade godina. Dalje ne bih ulazio u ovu problematiku, jer mi nije poznata.
P.S. Nisi u pravu da ljudi ne mogu da stvore zivot. Dokaz je klonirana ovca Doli koja nije nastala spajanjem spermatozoida i jajasca. Nauka nije daleko od stvaranja i prve zive celije. Problem je sa kreaciojom genetskog koda.
CrniĐavo
Elita
- Poruka
- 17.474
Pitao, da čujem šta Ti misliš, a potom rekoh da zakon zasnovan na nepromenjivoj i večnoj istini jeste Bog.
Nije mi cilj da se reotrički jurim sa Tobom, već ako hoćeš da se bavimo suštinom.
Da li si Ti sasvim siguran da je moguće da se prvo pretvorila električna energija u toplotnu, bez da je pre toga postojao odgovarajući zakon, po kome se ta promena vrši?
Zar ne misliš da je postojanje zakona istine apriori uslov za bilo kakvu promenu?
Pa dobro, možeš li reći, da li Ti misliš da postoje neke večne i nepromenjive istine?
Glasnik.
Buduća legenda
- Poruka
- 45.147
Sveto Pismo i Nauka. ..
Integrisana kompleksnost i poreklo života*
Kao posledica objašnjenja strukture i funkcije DNK tokom 1950-ih i ranih 1960-ih, počela je da se stvara radikalno nova koncepcija života. Ne samo da su molekularni biolozi otkrili da DNK nosi informaciju, oni su ubrzo počeli da veruju da živi organizmi moraju da sadrže sisteme za obradu genetske informacije. Baš kao što su digitalne informacije koje se nalaze na disku beskorisne bez uređaja za čitanje diska, tako je informacija koja se nalazi u DNK beskorisna bez sistema za obradu Informacije koji se nalazi u ćeliji. Kao što je Richard Lewontin primetio: „Nijedna živa molekula [tj biomolekula] nije samo-reprodukovana. Jedino cele ćelije mogu da sadrže sve potrebne mašine za samo-reprodukciju…. Ne samo da je DNK nesposobna da izradi kopiju sebe, uz nečiju pmoć ili bez pomoći, nego je i nesposobna da ‘napravi’ bilo šta drugo…. Proteini ćelije su napravljeni od drugih proteina, a bez te mašinerije za formiranje proteina ništa ne može da se formira”1.
Crick (Francis Crick) je bio u pravu: ćelija sadrži ne samo riznicu molekularne genetske informacije, nego i kod za prevođenje informacija u DNK molekuli (kao i njen RNK prepis) u konstrukciji proteina. Ali to zahteva neki fizički medijum za prenos informacija. Nakon Crick-a i drugi su shvatili da ovaj prenos nije postignut putem direktne atrakcije amino kiselina na osnovu pojedinačnih nukleotida ili bazama grupa – kao što je Gamow predložilo – nego je postalo evidentno da je transkripcija i prevođenja genetskih informacija posredovano kompleksnim sistemom za obradu informacija koji je načinjen od mnogih vrsta nukleinskih kiselina (kao što su mRNK i tRNK) i mnogih specifičnih enzima.
Ova i druga dešavanja u molekularnoj biologiji od 1960-tih su pokazala da sistem za obradu informacija ćelije zavisi od „čvrsto integrisaniog” sistema komponenti – zaista je to sistem sistema. Oba sistema, transkripcija i prevođenje zavise od brojnih proteina, od kojih su mnogi zajednički neobhodni za da bi se sinteza proteina uopšte i dogodila. Ipak, svi ovi proteini su napravljeni od strane ovog samog procesa. Na primer, proteini uključeni u transkripciju kao što su RNK polimersi, su izgrađeni od instrukcija prenošenim na RNK transkriptu. Prevod prepisa RNK zavisi od drugih specijalizovanih enzima kao što su sinteze. Pa ipak, informacije za izgradnju ovih enzima su prevedene u toku procesa prevođenja koju same sinteze olakšavaju.
Biohemičar David Goodsell opisuje problem: „Ključni molekularni proces koji čini moderni život mogućim je sinteza proteina, s obzirom da se proteini koristi u gotovo svakom aspektu života. Sinteza proteina ponovo zahteva čvrsto integrisan niz reakcija, od kojih su većina njih same obavljene zahvaljujući proteinima.”2 Ili pak, kao što Jackues Monod navodi 1971. godine: „Kôd je besmislen ukoliko nije preveden. Moderne mašine za prevođenje u ćeliji sastoji se od najmanje pedeset makromolekularnih komponenta koje su same kodirane u DNK: kod ne može da bude preveden na drugi način nego kao proizvod prevoda.”3 (Naučnici sada znaju da prevod zapravo zahteva više od stotinu proteina) 4.
Integrisana složenost ćelijskog sistema za obradu informacije je dovela do nekih dubokih razmišljanja. Kao što Lewontin pita: „Šta proizvodi proteine koji su neophodni da bi se napravili proteini?”5 Kao što je David Goodsell rekao, Ovo „je jedana od neodgovorenih zagonetki biohemije: šta dolazi prvo, protein ili sinteza protein? Ako su proteini potrebni za proizvodnju proteina, kako je cela stvar započela?”6 Krajnji rezultat sinteze proteina je potreban pre nego što sama sinteza može da počne.
Međuzavisnost proteina i nukleinskih kiselina izaziva mnoge očevidne dileme po principu „šta je pre nastalo, kokoška ili jaje” – dilema koje teorije o poreklu života pre pre 1960. godine nisu ni predvidele a niti se time bavile. Ćeliji treba protein za proces i izražavanje informacije u DNK da bi izgradile proteine. Ali, izgradnja DNK molekula (u toku procesa replikacije DNK) isto tako zahteva proteine. Dakle, koji je postalo prvo, kokoška (nukleinske kiseline) ili jaje (proteini)? Ukoliko su prvo nastali protein, kako se to desilo s obzirom da sve postojeće ćelije izgrađuju proteine iz kolekcije uputstva koja se nalaze u DNK. Kako je bilo koji od njih nastao bez drugoga?
Kao što se pitao britanski filozof Sir Karl Popper: „Ono što čini poreklo života i genetski kod uznemirujuću zagonetku je ovo: kod ne može da se prevede osim pomoću određenih proizvoda svog prevoda. Ovo predstavlja zaista zagonetan krug: čini se začarani krug, za svaki pokušaj da se formira model ili teorija, o nastanku genetskog koda”7. Čak i najjednostavnija živa bića deluju kao složeni sistemi više međuzavisnih delova. Pa ipak, kako je ova funkcija života nastala, je prema Jacques Monod-u „veoma teško zamisliti.” 8
Integrisana kompleksnost i poreklo života*
Kao posledica objašnjenja strukture i funkcije DNK tokom 1950-ih i ranih 1960-ih, počela je da se stvara radikalno nova koncepcija života. Ne samo da su molekularni biolozi otkrili da DNK nosi informaciju, oni su ubrzo počeli da veruju da živi organizmi moraju da sadrže sisteme za obradu genetske informacije. Baš kao što su digitalne informacije koje se nalaze na disku beskorisne bez uređaja za čitanje diska, tako je informacija koja se nalazi u DNK beskorisna bez sistema za obradu Informacije koji se nalazi u ćeliji. Kao što je Richard Lewontin primetio: „Nijedna živa molekula [tj biomolekula] nije samo-reprodukovana. Jedino cele ćelije mogu da sadrže sve potrebne mašine za samo-reprodukciju…. Ne samo da je DNK nesposobna da izradi kopiju sebe, uz nečiju pmoć ili bez pomoći, nego je i nesposobna da ‘napravi’ bilo šta drugo…. Proteini ćelije su napravljeni od drugih proteina, a bez te mašinerije za formiranje proteina ništa ne može da se formira”1.
Crick (Francis Crick) je bio u pravu: ćelija sadrži ne samo riznicu molekularne genetske informacije, nego i kod za prevođenje informacija u DNK molekuli (kao i njen RNK prepis) u konstrukciji proteina. Ali to zahteva neki fizički medijum za prenos informacija. Nakon Crick-a i drugi su shvatili da ovaj prenos nije postignut putem direktne atrakcije amino kiselina na osnovu pojedinačnih nukleotida ili bazama grupa – kao što je Gamow predložilo – nego je postalo evidentno da je transkripcija i prevođenja genetskih informacija posredovano kompleksnim sistemom za obradu informacija koji je načinjen od mnogih vrsta nukleinskih kiselina (kao što su mRNK i tRNK) i mnogih specifičnih enzima.
Ova i druga dešavanja u molekularnoj biologiji od 1960-tih su pokazala da sistem za obradu informacija ćelije zavisi od „čvrsto integrisaniog” sistema komponenti – zaista je to sistem sistema. Oba sistema, transkripcija i prevođenje zavise od brojnih proteina, od kojih su mnogi zajednički neobhodni za da bi se sinteza proteina uopšte i dogodila. Ipak, svi ovi proteini su napravljeni od strane ovog samog procesa. Na primer, proteini uključeni u transkripciju kao što su RNK polimersi, su izgrađeni od instrukcija prenošenim na RNK transkriptu. Prevod prepisa RNK zavisi od drugih specijalizovanih enzima kao što su sinteze. Pa ipak, informacije za izgradnju ovih enzima su prevedene u toku procesa prevođenja koju same sinteze olakšavaju.
Biohemičar David Goodsell opisuje problem: „Ključni molekularni proces koji čini moderni život mogućim je sinteza proteina, s obzirom da se proteini koristi u gotovo svakom aspektu života. Sinteza proteina ponovo zahteva čvrsto integrisan niz reakcija, od kojih su većina njih same obavljene zahvaljujući proteinima.”2 Ili pak, kao što Jackues Monod navodi 1971. godine: „Kôd je besmislen ukoliko nije preveden. Moderne mašine za prevođenje u ćeliji sastoji se od najmanje pedeset makromolekularnih komponenta koje su same kodirane u DNK: kod ne može da bude preveden na drugi način nego kao proizvod prevoda.”3 (Naučnici sada znaju da prevod zapravo zahteva više od stotinu proteina) 4.
Integrisana složenost ćelijskog sistema za obradu informacije je dovela do nekih dubokih razmišljanja. Kao što Lewontin pita: „Šta proizvodi proteine koji su neophodni da bi se napravili proteini?”5 Kao što je David Goodsell rekao, Ovo „je jedana od neodgovorenih zagonetki biohemije: šta dolazi prvo, protein ili sinteza protein? Ako su proteini potrebni za proizvodnju proteina, kako je cela stvar započela?”6 Krajnji rezultat sinteze proteina je potreban pre nego što sama sinteza može da počne.
Međuzavisnost proteina i nukleinskih kiselina izaziva mnoge očevidne dileme po principu „šta je pre nastalo, kokoška ili jaje” – dilema koje teorije o poreklu života pre pre 1960. godine nisu ni predvidele a niti se time bavile. Ćeliji treba protein za proces i izražavanje informacije u DNK da bi izgradile proteine. Ali, izgradnja DNK molekula (u toku procesa replikacije DNK) isto tako zahteva proteine. Dakle, koji je postalo prvo, kokoška (nukleinske kiseline) ili jaje (proteini)? Ukoliko su prvo nastali protein, kako se to desilo s obzirom da sve postojeće ćelije izgrađuju proteine iz kolekcije uputstva koja se nalaze u DNK. Kako je bilo koji od njih nastao bez drugoga?
Kao što se pitao britanski filozof Sir Karl Popper: „Ono što čini poreklo života i genetski kod uznemirujuću zagonetku je ovo: kod ne može da se prevede osim pomoću određenih proizvoda svog prevoda. Ovo predstavlja zaista zagonetan krug: čini se začarani krug, za svaki pokušaj da se formira model ili teorija, o nastanku genetskog koda”7. Čak i najjednostavnija živa bića deluju kao složeni sistemi više međuzavisnih delova. Pa ipak, kako je ova funkcija života nastala, je prema Jacques Monod-u „veoma teško zamisliti.” 8
Glasnik.
Buduća legenda
- Poruka
- 45.147
Dokazi da je nasa planeta ustvari mlada planeta!
Kosmicka prasina nam pokazuje da je Zemlja mlada planetaa ne 4,5 milijarde godina.
Kosmicka prasina.
Iz godine u godinu na Zemlji padne 14 miliona tona meteoritske prasine, a ta prasina ima sadrzaj nikla od 2,08 do 2,80% (Hans Petterson, Cosmic Speherulues and Meteoric dust, Scintific american, sveska 202,p.132)
Po rezultatima satelistskog merenja, dakle podacima istrazivacke rakete sa uredjajem za registrovanje meteorita, nije moglo do sada potpuno da se veruje. Prema njima moralo bi se naime u ekstremnom slučaju racunati sa 36,5 miliona tona meteoritske prasine godisnje. (F.L. Boscchke erde von anderen sternen, ECON-Verlag, Düsseldorf 1969 p.239)
Ostanimo dakle kod 14 miliona tona godisnje, koje navodi Petterson. Ako bi nasa zemlja bila stara 4,5 milijarde godina, onda bi to znacilo da je u ovom vremenskom periodu palo na nasu planetu 63 bilijarde tona meteoritske prasine sa sadrzajem nikla od 2,5%
To bi znacilo dalje da bi svaki kvadratni metar zemljine povrsine bio pokriven sa 120 tona prasine. Pri pretpostvaljenoj gustini od 2,2 to bi dalo sloj od 55 metara.
Međutim nema nikakvih znakova za sloj prasine takve vrste.
Ali ne samo na nasoj planeti, nego i na Mesecu, gde nema ni vode ni atmosfere, meteoritska prasina se nalazi samo u sasvim skromnom obimu.
Možda bi moglo da se tvrdi da su 63 bilijarde tona meteoritske prasine pomesane sa zmeljinom korom.
Međutim onda bi nikal iz meteoritske prasine morao negde da bude. 2,5% ove kolicine prasine dalo bi onda oko 1600 biliona tona nikla. To bi znacilo da je ukupni sadrzaj nikla zamljine kore meteoritskog porekla.
Ali na osnovu kolicine nikla, u prirodi znamo da ovo nebi moglo da bude.
Cvrsta zemljina kora sadrzi oko 0,015 nikla. te se ovaj metal nalazi na 22 mestu ucestalosti hemiskih elemenata. Međutim pretpostavlja se da u unutrasnjost Zemlje postoje velike kolicine nikla. (NICKEL - Meyers Enzyklopädisches lexikon, band 17.)
Sledeći argument navodi henry M. Morris:
iz godine u godinu reke donesu oko 375 miliona tona nikla u okene.
A oni međutim sadrže samo oko 3500 milijardi tona nikla. Ako se sada pretpostavi da su sav nikal Okeana donele tamo reke, onda se to desilo u periodu od 10.000 godina.- Nikakvo ukazivanje na to da je zemlja stara (Scientific creationism, Creation-Life publishers, san diego kalifornija)
Dr. Eduard Osterman, Unsere erde- ein junger Planet, hanssler-Verlag, neuhausen-Stutgart,1983,p.17.18.
Slede ostali primeri.
Kosmicka prasina nam pokazuje da je Zemlja mlada planetaa ne 4,5 milijarde godina.
Kosmicka prasina.
Iz godine u godinu na Zemlji padne 14 miliona tona meteoritske prasine, a ta prasina ima sadrzaj nikla od 2,08 do 2,80% (Hans Petterson, Cosmic Speherulues and Meteoric dust, Scintific american, sveska 202,p.132)
Po rezultatima satelistskog merenja, dakle podacima istrazivacke rakete sa uredjajem za registrovanje meteorita, nije moglo do sada potpuno da se veruje. Prema njima moralo bi se naime u ekstremnom slučaju racunati sa 36,5 miliona tona meteoritske prasine godisnje. (F.L. Boscchke erde von anderen sternen, ECON-Verlag, Düsseldorf 1969 p.239)
Ostanimo dakle kod 14 miliona tona godisnje, koje navodi Petterson. Ako bi nasa zemlja bila stara 4,5 milijarde godina, onda bi to znacilo da je u ovom vremenskom periodu palo na nasu planetu 63 bilijarde tona meteoritske prasine sa sadrzajem nikla od 2,5%
To bi znacilo dalje da bi svaki kvadratni metar zemljine povrsine bio pokriven sa 120 tona prasine. Pri pretpostvaljenoj gustini od 2,2 to bi dalo sloj od 55 metara.
Međutim nema nikakvih znakova za sloj prasine takve vrste.
Ali ne samo na nasoj planeti, nego i na Mesecu, gde nema ni vode ni atmosfere, meteoritska prasina se nalazi samo u sasvim skromnom obimu.
Možda bi moglo da se tvrdi da su 63 bilijarde tona meteoritske prasine pomesane sa zmeljinom korom.
Međutim onda bi nikal iz meteoritske prasine morao negde da bude. 2,5% ove kolicine prasine dalo bi onda oko 1600 biliona tona nikla. To bi znacilo da je ukupni sadrzaj nikla zamljine kore meteoritskog porekla.
Ali na osnovu kolicine nikla, u prirodi znamo da ovo nebi moglo da bude.
Cvrsta zemljina kora sadrzi oko 0,015 nikla. te se ovaj metal nalazi na 22 mestu ucestalosti hemiskih elemenata. Međutim pretpostavlja se da u unutrasnjost Zemlje postoje velike kolicine nikla. (NICKEL - Meyers Enzyklopädisches lexikon, band 17.)
Sledeći argument navodi henry M. Morris:
iz godine u godinu reke donesu oko 375 miliona tona nikla u okene.
A oni međutim sadrže samo oko 3500 milijardi tona nikla. Ako se sada pretpostavi da su sav nikal Okeana donele tamo reke, onda se to desilo u periodu od 10.000 godina.- Nikakvo ukazivanje na to da je zemlja stara (Scientific creationism, Creation-Life publishers, san diego kalifornija)
Dr. Eduard Osterman, Unsere erde- ein junger Planet, hanssler-Verlag, neuhausen-Stutgart,1983,p.17.18.
Slede ostali primeri.
Glasnik.
Buduća legenda
- Poruka
- 45.147
zemlja gubi svoje magnetno polje sto pokazuje da je ona mlada planeta.
Nasa zemlja je jedna fantasticna tvorevina, koju u divnoj ravnotezi drzi veliki broj stabilizatora, od kojih poznajemo samo neke.
Jedan od ovih stabilizatora je geomagnetsko polje.
Ono nas stiti od kosmickih zracenja i takozvanih solarnih vetrova (pojacano zracenje čestica sunca.) Jedno od najznacajnijih saznanja 19. veka, u geofizickom pogledu, bilo je utvrdjivanje brzog smanjivanja ovog polja.
Godine 1835. ovo polje je imalo 85,6x10,21 ampermetara (A/m), a danas samo još 80,1x10,21 A/m.
Na osnovu tačnog posmatranja ovog poluraspadanja geomagnetskog polja od 1400 godina. Tako pred sobom imamo geomagnetski sat, sat koji stalno posmatramo već vise od 140 godina i na kome možemo da ocitavamo godine.
To je eksponencijalni sat, uslovljen vremenima poluraspadanja, koji govri da će naše geomagnetsko polje isceznuti za oko 9000 godina. Izjednacujuce dejstvo ovog polja prestace međutim mnogo ranije. Iz ovog razloga će onda kosmicki zraci i solarni vetrovi neometano delovati na nasu zemlju i nepovoljno uticati na zivot (opasne mutacije).
Ali nas geomagnetski sat daje nam takođe OBAVESTENJE O STAROSTI ZEMLJE. Pre 1400 godina ovo polje je bilo dvostruko jače nego danas, a pre 2800 godina četiri puta jače.
Pre sedam vremna poluraspadanja, dakle oko 8000 godina pre Hrista, mora da je geomagnetsko polje iznosilo 98 gausa i odgovaralo time magnetskoj zvezdi.
Pre oko 52000 godina je onda nasa Zemlja bila zvezda pulsar.
Mi znamo da nasa Zemlja nikada nije bila pulsar i da je za nasu planetu nezamislivo polje jacine jedne magnetske zvzde.
Tako ostaje samo mogućnost jedne MLADE ZEMLJE, kojoj je pri njenom stvaranju kao zastita od opasnosti svemira dato magnetsko polje, koje ima ograniceno dejstovo i postepeno gubi na jacini.
Dr. eduard Ostermann, unsere Erde- ein junger Planet.
hanssler-verlag, neuhausen.stutgard 1983. p.25.26.
Vremenom slede ostali dokazi. izvolite i vi postavite koji.
Nasa zemlja je jedna fantasticna tvorevina, koju u divnoj ravnotezi drzi veliki broj stabilizatora, od kojih poznajemo samo neke.
Jedan od ovih stabilizatora je geomagnetsko polje.
Ono nas stiti od kosmickih zracenja i takozvanih solarnih vetrova (pojacano zracenje čestica sunca.) Jedno od najznacajnijih saznanja 19. veka, u geofizickom pogledu, bilo je utvrdjivanje brzog smanjivanja ovog polja.
Godine 1835. ovo polje je imalo 85,6x10,21 ampermetara (A/m), a danas samo još 80,1x10,21 A/m.
Na osnovu tačnog posmatranja ovog poluraspadanja geomagnetskog polja od 1400 godina. Tako pred sobom imamo geomagnetski sat, sat koji stalno posmatramo već vise od 140 godina i na kome možemo da ocitavamo godine.
To je eksponencijalni sat, uslovljen vremenima poluraspadanja, koji govri da će naše geomagnetsko polje isceznuti za oko 9000 godina. Izjednacujuce dejstvo ovog polja prestace međutim mnogo ranije. Iz ovog razloga će onda kosmicki zraci i solarni vetrovi neometano delovati na nasu zemlju i nepovoljno uticati na zivot (opasne mutacije).
Ali nas geomagnetski sat daje nam takođe OBAVESTENJE O STAROSTI ZEMLJE. Pre 1400 godina ovo polje je bilo dvostruko jače nego danas, a pre 2800 godina četiri puta jače.
Pre sedam vremna poluraspadanja, dakle oko 8000 godina pre Hrista, mora da je geomagnetsko polje iznosilo 98 gausa i odgovaralo time magnetskoj zvezdi.
Pre oko 52000 godina je onda nasa Zemlja bila zvezda pulsar.
Mi znamo da nasa Zemlja nikada nije bila pulsar i da je za nasu planetu nezamislivo polje jacine jedne magnetske zvzde.
Tako ostaje samo mogućnost jedne MLADE ZEMLJE, kojoj je pri njenom stvaranju kao zastita od opasnosti svemira dato magnetsko polje, koje ima ograniceno dejstovo i postepeno gubi na jacini.
Dr. eduard Ostermann, unsere Erde- ein junger Planet.
hanssler-verlag, neuhausen.stutgard 1983. p.25.26.
Vremenom slede ostali dokazi. izvolite i vi postavite koji.
CrniĐavo
Elita
- Poruka
- 17.474
To što navodiš ne mogu biti dokazi, već eventualno zaključci izneti na osnovu nekih dokaza.
Dokazi su neposredne istine.
Аристократа
Poznat
- Poruka
- 7.101
Evo kakav trag ostavlja ljudsko stopalo:
Pre nego što zahtevaš stručnost od mene, zahtevaj je od tvog šarlatana.
Јој, па не оставља свачије стопало овакав траг. Постоје и овакви отисци:
Вероватно се расправљате о овој слици, ја нећу да тражим сад где сте о томе причали, исказаћу своје мишљење:
Због овога си можда ставио отисак стопала. На слици се лепо оцртало стопало, боље погледај.
Ако већ сумњај толико да ово можда није стопало човека, како је онда ово стопало, чије год да је, заједно са стопалом диносауруса, ако мајмуни нису постојали у то време?
Glasnik.
Buduća legenda
- Poruka
- 45.147
Izgubljeni helijum dokaz da je nasa Zemlja mlada planeta!!!!!!
Jedan od najpoznatijih metoda za odredjivanje starosti zemlje svakako je radioaktivno raspadanje urana 238 i torijuma 232.
Vreme poluraspadanja urana 238 dovelo bi do danas opste prihvacene starosti Zemlje od 4,5 Milijardi godina.
međutim onaj ko se temeljno bavi ovim temama mora utvrditi da i radiaktivno raspadanje urana i torijuma ukazuje na mladu, stavise vrlo mladu Zemlju.
Pri raspadanju urana 238 i torijuma 232 na olovo oslobadja se po osam alfa čestica (svakoj čestici odgovaraju dva protona i dva neutrona- dakle atomsko jezgro helijuma).
Prema tvrdjenju naucnika litosfera raspolaze sa 2x10na14. tona urana i 5x10na14 tona torijuma.
Henry Faul navodi (Nuclear geology, john Wiley, new York) da litosfera svake oslobadja svake godine oslobadja oko 300.000 tona helijuma u atmosferu.
Atmosfera sadrzi sada 3,5x10na9 tona, a to su 3,5 milijarde tona helijuma.
Ako pretpostavimo da je sav helijum nastao radioaktivnim raspadanjem, onda se dobija starost Zemlje od nešto preko 10.000 godina.
Ali Zemlja je navodno stara 4,5 ,milijarde godina. Onda moramo da Potrazimo gde je kolicina helijuma od 13,5x10na14. tona.
Postoje samo dve mogućnosti: ili je helijum bio tu i otisao u svemir, ili ga pak nikada nije tu ni bilo, posto Zemlja i nije stara 4,5 milijardi godina.
The New Larousse Encyclopedie of the Earth, 1972, strana 37, kaže:
Ako neko telo hoće da se oslobodi privlacne sile Zemlje, moralo bi da se kreće brze od 40.000 km. na sat.
Atomi gasa u gornjoj atmosferi imaju međutim brzinu od samo 3000 km na sat. Tako zemlja i njen vazdusni omotac ostaju pratkicno netaknuti.
Mi dakle možemo da prihvatimo samo ovu drugu mogućnost kao datu, a to je da imamo MLADU VRLO MLADU ZEMLJU.
Dr Eduard osterman unsere Erde- ein junger planet, Hansser-verlag, neuhausen-Stutgart, 1983, p. 28,29.
Jedan od najpoznatijih metoda za odredjivanje starosti zemlje svakako je radioaktivno raspadanje urana 238 i torijuma 232.
Vreme poluraspadanja urana 238 dovelo bi do danas opste prihvacene starosti Zemlje od 4,5 Milijardi godina.
međutim onaj ko se temeljno bavi ovim temama mora utvrditi da i radiaktivno raspadanje urana i torijuma ukazuje na mladu, stavise vrlo mladu Zemlju.
Pri raspadanju urana 238 i torijuma 232 na olovo oslobadja se po osam alfa čestica (svakoj čestici odgovaraju dva protona i dva neutrona- dakle atomsko jezgro helijuma).
Prema tvrdjenju naucnika litosfera raspolaze sa 2x10na14. tona urana i 5x10na14 tona torijuma.
Henry Faul navodi (Nuclear geology, john Wiley, new York) da litosfera svake oslobadja svake godine oslobadja oko 300.000 tona helijuma u atmosferu.
Atmosfera sadrzi sada 3,5x10na9 tona, a to su 3,5 milijarde tona helijuma.
Ako pretpostavimo da je sav helijum nastao radioaktivnim raspadanjem, onda se dobija starost Zemlje od nešto preko 10.000 godina.
Ali Zemlja je navodno stara 4,5 ,milijarde godina. Onda moramo da Potrazimo gde je kolicina helijuma od 13,5x10na14. tona.
Postoje samo dve mogućnosti: ili je helijum bio tu i otisao u svemir, ili ga pak nikada nije tu ni bilo, posto Zemlja i nije stara 4,5 milijardi godina.
The New Larousse Encyclopedie of the Earth, 1972, strana 37, kaže:
Ako neko telo hoće da se oslobodi privlacne sile Zemlje, moralo bi da se kreće brze od 40.000 km. na sat.
Atomi gasa u gornjoj atmosferi imaju međutim brzinu od samo 3000 km na sat. Tako zemlja i njen vazdusni omotac ostaju pratkicno netaknuti.
Mi dakle možemo da prihvatimo samo ovu drugu mogućnost kao datu, a to je da imamo MLADU VRLO MLADU ZEMLJU.
Dr Eduard osterman unsere Erde- ein junger planet, Hansser-verlag, neuhausen-Stutgart, 1983, p. 28,29.
Glasnik.
Buduća legenda
- Poruka
- 45.147
Trag koji je postavila Cinteza je trag od mastila ili slicno.
Ali trag u mekanom mulju kojis e posle stegne izgleda bas kao sto je naveo ove slike Labrum!!!
Stoga Cintezin primer nije nikako adekvatan.
Ali trag u mekanom mulju kojis e posle stegne izgleda bas kao sto je naveo ove slike Labrum!!!
Stoga Cintezin primer nije nikako adekvatan.
gost 202039
Poznat
- Poruka
- 7.122
Tako je Glasniče, svi umni ljudi današnjice žive u zabludi...
Samo retka nekolicina, ima pristup najvećim tajnama...i to preko interneta, koji oni prvi izgleda ne znaju koristiti...
Samo retka nekolicina, ima pristup najvećim tajnama...i to preko interneta, koji oni prvi izgleda ne znaju koristiti...
Glasnik.
Buduća legenda
- Poruka
- 45.147
Tvoj jedini dokaz za te umne ljude je da arguemente izlozis ruglu.
Ti umni ljudi znajui isitinu, ali propagiraju zabludu i drze njihove vernike u zabludi jer je rentabilna.
Zloupotrebom i idejom religije napravili su svoju svesno laznu religiju, evoluciju.
Od zablude se momentalno zivi, od istine ne.
Za istinu niko ne placa.
Drazava neda tim umnim ljudima pare od nasih poreza za nesto drugo osim za zabludu.
Jer kobajagi tragaju za istinom postanka coveka i sveta.
A ako priznaju da sve govori da je Bog stvorio coveka i svet, , stvar je zavrsena nema vise para.
Zato moraju da vam pricaju zabludu kao da je istina da bi preziveli.
Nauka u svojim naucnim aspektima je jako dobra.
Ali u religioznim koje je napravila od evolucije da bi ubirala pare prevarom, nije dobra.
I o tome pricamo.
Velike pare za te umne, leze u laznoj religiji evoluciji i oni su to prepoiznali i guraju laz dokle god moze.
Ko se usudi da im uzme hleba bore se ne biraju sredstva.
Medjutim tesko se ljudima otrgnuti kada su od malena uceni zabludi.
Tim umnima je K.Hovind ponudioo 250000 dolara da mu pokazu jedan dokaz evolucije.
Sto danas jos nijedan umni to nije uspeo.
Sa time je rekao K. Hovind da ce dokazati da je evolucija samo jedna religija i nista vise.
I to jos lazna.
I do sada mu je to uspelo.
Evolucija nije nauka, to je jedna lazna religija.
Nekima je tesko to da priznaju jer su decenijama ziveli u tom uverenju i tako su od malena programirani.
Mnogi jos uvek evrujud a za evoluciju ima dokaza???
Zato je K. Hovind napravio tu ponudu.
Ali i sa time mnogi vernici tih umnih ostaju slepi???
9 Kog je dolazak po činjenju sotoninom sa svakom silom, i znacima i lažnim čudesima, 10 I sa svakom prevarom nepravde među onima koji ginu: jer ljubavi istine ne primiše, da bi se spasli. 11 I zato će im Bog poslati (odobriti) silu prevare, da veruju laži; 12 Da prime sud svi koji ne verovaše istini, nego voleše nepravdu
2 soilunjanima.
Ti umni ljudi znajui isitinu, ali propagiraju zabludu i drze njihove vernike u zabludi jer je rentabilna.
Zloupotrebom i idejom religije napravili su svoju svesno laznu religiju, evoluciju.
Od zablude se momentalno zivi, od istine ne.
Za istinu niko ne placa.
Drazava neda tim umnim ljudima pare od nasih poreza za nesto drugo osim za zabludu.
Jer kobajagi tragaju za istinom postanka coveka i sveta.
A ako priznaju da sve govori da je Bog stvorio coveka i svet, , stvar je zavrsena nema vise para.
Zato moraju da vam pricaju zabludu kao da je istina da bi preziveli.
Nauka u svojim naucnim aspektima je jako dobra.
Ali u religioznim koje je napravila od evolucije da bi ubirala pare prevarom, nije dobra.
I o tome pricamo.
Velike pare za te umne, leze u laznoj religiji evoluciji i oni su to prepoiznali i guraju laz dokle god moze.
Ko se usudi da im uzme hleba bore se ne biraju sredstva.
Medjutim tesko se ljudima otrgnuti kada su od malena uceni zabludi.
Tim umnima je K.Hovind ponudioo 250000 dolara da mu pokazu jedan dokaz evolucije.
Sto danas jos nijedan umni to nije uspeo.
Sa time je rekao K. Hovind da ce dokazati da je evolucija samo jedna religija i nista vise.
I to jos lazna.
I do sada mu je to uspelo.
Evolucija nije nauka, to je jedna lazna religija.
Nekima je tesko to da priznaju jer su decenijama ziveli u tom uverenju i tako su od malena programirani.
Mnogi jos uvek evrujud a za evoluciju ima dokaza???
Zato je K. Hovind napravio tu ponudu.
Ali i sa time mnogi vernici tih umnih ostaju slepi???
9 Kog je dolazak po činjenju sotoninom sa svakom silom, i znacima i lažnim čudesima, 10 I sa svakom prevarom nepravde među onima koji ginu: jer ljubavi istine ne primiše, da bi se spasli. 11 I zato će im Bog poslati (odobriti) silu prevare, da veruju laži; 12 Da prime sud svi koji ne verovaše istini, nego voleše nepravdu
2 soilunjanima.
Poslednja izmena:
gost 202039
Poznat
- Poruka
- 7.122
Veće pare leže u religiji nego u nauci..
Glasnik.
Buduća legenda
- Poruka
- 45.147
Pa to nije nauka.
Evolucija je religija ne nauka.
Evolucija je religija ne nauka.
Glasnik.
Buduća legenda
- Poruka
- 45.147
Zemlja mlada planeta.
Nepouzdani metod C14 i precutavanje istine.
U SAD su se bavili intezivnije nego u Evropi ukupnim kompleksom pitanja evolucije.
i onim nezgodnim pitanjima koja se ne uklapaju, pristupa se mnogo otvorenije, a naucnici su takdoje spremni da izvuku konskevence.
Svojevremeni predsednik American Geological Instituta charles B. Hunt ovako to izrazava:
Akose želi da neka tehnika ili disciplina u naucnom radu bude od koristi, onda njene granice moraju biti poznate i razumljive, međutim granice primenljivosti radiaktivnog metoda još nisu saznate.
Niko neće ozbiljno tvrditi da su svi dokazani podaci pogresni, za koiko i zašto.
Ali i pored svega toga metod C12/C14 pokazuje da nasa zemlja nije stara, nego veoma mlada.
Vreme poluraspadanja C14 iznosi 5730 godina.
posle deset vremena poluraspadanja (57300 godina) preostaje samo hiljaditi deo prvobitnog C14 a to znači da se u ovom vremenu 99,9% atoma C14 vratilo u N14. Ako bi nasa Zemlja bila starija od 60000 godina, onda bi danas u atmosferi moralo da se proizvodi isto toliko C14 koliko se na Zemlji raspada.
održavanje ugljenika C14 moralo bi dakle da bude u ravnotezi.
To tvrdi i novi >>Meyers Enzyklopedisches Lexikon<<, tom 1 odredjivanje starosti. tu se i kaže:>>U ukupnom C14-rezervoaru vlada ravnoteza, to jest C14 izgubljen raspadanjem zamenjuje se novoproizvedenim<<
Ali ova tvrdnja nije tacna. Još Libby, tvorac metoda C12/C14, prilikom prikazivanja svog postupka ukazao na to da se iz godine u godinu proizvede vise atoma C14 nego što se raspadne, čak je utvrdio produkciju od 18,8 atoma/gram.minut. Nasuprot tome međutim sve stope raspadanja koje je nasao, bile su između 14,5 i 16,3 atoma/gram-minut.
Razlika je oko 20%. Libbyje međutim rekao da takva razlika ne može uopste da postoji, mora da je u pitanji neka eksperimentalna greška: pa je tako rekao da se ta razlika- od 20%. može predvideti.
Produkcija atoma C14 iznosi danas, merena najsavremnijim aparatima 27 atoma/gram.minut (W.W.Ryby), tj.
Iz minuta u minut nastaje 35% vise atoma C14 nego što se raspadne.
dakle nema ništa ma bas ništa od ravnoteze.
već razlika od 20% koju je utvrdio Libby, odgovara starosti Zemlje od samo 15000 godina.
Ako uzmemo u obzir proizvodnu brojku koju je nasao Ruby, onda bi starost zemlje bila oko 7000 godina (Robert Whitelaw)
Dr. eduard osterman, unsere Erde - ein junger Planet. Hanssler-verlag,Neuhausen-Stitgart, p.42,43
Nepouzdani metod C14 i precutavanje istine.
U SAD su se bavili intezivnije nego u Evropi ukupnim kompleksom pitanja evolucije.
i onim nezgodnim pitanjima koja se ne uklapaju, pristupa se mnogo otvorenije, a naucnici su takdoje spremni da izvuku konskevence.
Svojevremeni predsednik American Geological Instituta charles B. Hunt ovako to izrazava:
Akose želi da neka tehnika ili disciplina u naucnom radu bude od koristi, onda njene granice moraju biti poznate i razumljive, međutim granice primenljivosti radiaktivnog metoda još nisu saznate.
Niko neće ozbiljno tvrditi da su svi dokazani podaci pogresni, za koiko i zašto.
Ali i pored svega toga metod C12/C14 pokazuje da nasa zemlja nije stara, nego veoma mlada.
Vreme poluraspadanja C14 iznosi 5730 godina.
posle deset vremena poluraspadanja (57300 godina) preostaje samo hiljaditi deo prvobitnog C14 a to znači da se u ovom vremenu 99,9% atoma C14 vratilo u N14. Ako bi nasa Zemlja bila starija od 60000 godina, onda bi danas u atmosferi moralo da se proizvodi isto toliko C14 koliko se na Zemlji raspada.
održavanje ugljenika C14 moralo bi dakle da bude u ravnotezi.
To tvrdi i novi >>Meyers Enzyklopedisches Lexikon<<, tom 1 odredjivanje starosti. tu se i kaže:>>U ukupnom C14-rezervoaru vlada ravnoteza, to jest C14 izgubljen raspadanjem zamenjuje se novoproizvedenim<<
Ali ova tvrdnja nije tacna. Još Libby, tvorac metoda C12/C14, prilikom prikazivanja svog postupka ukazao na to da se iz godine u godinu proizvede vise atoma C14 nego što se raspadne, čak je utvrdio produkciju od 18,8 atoma/gram.minut. Nasuprot tome međutim sve stope raspadanja koje je nasao, bile su između 14,5 i 16,3 atoma/gram-minut.
Razlika je oko 20%. Libbyje međutim rekao da takva razlika ne može uopste da postoji, mora da je u pitanji neka eksperimentalna greška: pa je tako rekao da se ta razlika- od 20%. može predvideti.
Produkcija atoma C14 iznosi danas, merena najsavremnijim aparatima 27 atoma/gram.minut (W.W.Ryby), tj.
Iz minuta u minut nastaje 35% vise atoma C14 nego što se raspadne.
dakle nema ništa ma bas ništa od ravnoteze.
već razlika od 20% koju je utvrdio Libby, odgovara starosti Zemlje od samo 15000 godina.
Ako uzmemo u obzir proizvodnu brojku koju je nasao Ruby, onda bi starost zemlje bila oko 7000 godina (Robert Whitelaw)
Dr. eduard osterman, unsere Erde - ein junger Planet. Hanssler-verlag,Neuhausen-Stitgart, p.42,43
Glasnik.
Buduća legenda
- Poruka
- 45.147
lazno igranje milionima godina
Fosili ukazuju na stvaranje i na mladu planetu.
Ako posmatramo evolucionisticki sat koji prezentuje istoriju zivota na nasoj planeti zemlji, negde oko 85% istorije zivota , koja se strucno naziva PREKAMBIJUM ili kriptozoik, nema tragova zivota. (Naziv dolazi od Grcke reci kriptos sto znaci sakriven , i zik sto znaci zivot).
Ako posmatramo geoloski stub 85% zivota nema nikakvih Fosila, a onda u preostalih 15% imamo sve fosile.Ili u periodu koji se zove KAMBIJUM, mi imamo najmanje 10 tipova, koji ukljucuje sundjere, crve, bodljokosce,čak i hordate. Dakle, visoko oragnizovani živi svet pojavljuje se odjednom, bez da uopste imamo neke njihove predke.
85%navodne zivotne istorije je prazno u odnosu na fosile, i odjendom eksplozija zivog sveta u kambrijumu, bez ikakvih predaka.
Koliko bi samo moralo da bude prelaza između bezkicmenjaka i kicemenjake a vidimo u kambrijumu su nadjeni, recimo trilobite koje su po nekim aspektima svoje morfologije slozeniji od svih dosadasnjih ili savremenih zglavkara.
Trilobite su imale slozene oci, sa kalcitnim socivima, koje su mnogo slozenije nego sto su mozaicne oci danasnjih insekata a nigde nema predaka.
Zašto odjendom imamo predstavnike mnogih tipova?
To je zato što je Bog doveo njih zajedno u isto vreme u POSTANJE.
Evo jedne recenice iz Darvinovog dela POREKLO VRSTA.
Darvin kaže:
Na pitanje zašto ne nalazimo bogate Fosilonosne naslaga koje pripadaju tim, toboznjim( i on to zove toboznjim), najstarijim periodima prekambrijskog sistema, >>ne mogu dati zadovoljavajuci odgovor<<. (sam on kaže da ne moze dati zadovoljavajuci odgovor, zato što nema predaka)>>Ovaj slučaj za sada mora ostati neobjasnjen i može se zaista upotrebiti kao ozbiljan argument protiv gledista koja su ovde izlozena<< (on misli na svoju knjigu, protiv gledista koja je on izlozio, to jest evolucionistickih gledista)
Međutim evolucionisti su se stalno nadali da će u tom prekambijumu naći primitivne organizme koji su bili preci ovih vrlo slozenih organizma. Međutim, tačno 100 godina posle izlaska Darvinovog dela Poreklo vrsta 1969.
Norman djuvel sa kolumbija univerziteta kaže:
jedan vek intezivnog traganja za fosilima prekambrijumskih stena je bacio malo svetla na ovaj problem.
Uprkos tome sto su evolucionisti stalno kopali i tražili da nadju u prekambrijumskom periodu fosile, on kaže da je to intezivno traganje bacilo vrlo malo svetla na ovaj problem.
Dakle, problem i dalje ostaje.
On dalje kaže: Rane teorije (postojale su rane teorije koje su htele da ovo objasne) da su ove stene bile pretezeno nemarinske... šta su te teorije govorile?
Ove stene u prekambijumu nisu bile morske, to su nemarinske. zato mi nemamo u njima zivota.
To je jedna cista spekulacija - BEZANJE OD ISTINE ali pokusaj da se na neki način objasni CINJENICA iz prirode.
Da su ove stene bile pretezno nemarinske ili da su prisutni fosili bili razoreni toplotom i pritiskom , napustene su zato što su prekmabijumske stene mnogih oblasti, fizicki vrlo slične mladjim stenama u svim aspektima, osim da retko sadrže ikakve zapise o bilo kakvom proslom zivotu.
Dakle te stare teorije o drugacijoj fizickoj strukturi, prirodi prekambijumskih setna, jednostavno su danas napustene.
A Simpson, poznati evolucionist kaže: Najzagonetnija karakteristika celokupnog fosilnog zapisa nije samo iznenada pojava zivota, nego i njegova ocigledna nepotpunost.
Postojale su razne teorije koje su pokusvale da objasne zašto nema fosila u prekambrijumu. Zašto nema predaka tih savrsenih organizma, recimo riba? Znate koliko mora postojati predackih formi od jednocelijskog organizma do ribe?
Milijarde a nema nijende. Postojale su razne teorije. Jedna teorija je govorila da prekambrijumska mora nisu sadržavala kalcijum, pa zato nije mogao da se formira skelet koji bi bio fosilizovan.
Međutim mi vidimo da ne mora da postoji skelet da bi bio fosilizovan.
Meduže mogu da se lepo fosilizuju.
Onda druga jedna teorija je govorila:
Jeste prekambrijumska mora su imala kalcijum ali su bila kisela tako da su razarala kalcijukski skelt.
Mi nepoznajmeo taj oblik zivota koji može da opstane u tako kiseloj sredini koja razara kalcijumkski skelet. To su ciste spekulacije. Nema to neku cinjenicnu argumentaciju, nego ako neko hoće da bezi od istine, onda on može da izmišlja. To je poziv na mastanje. Svako može da izmasta mnoge hipoteze. Međutim cinjenice su te koje ogranicavaju nasu mastu.
Taj problem je ostao i dalje i taj period je mnogo skracen.
Evolucionisti su ga onda skratili.
Prosto je neverovatno kako se evolucionisti igraju sa ljudima.
ODJEDNOM 500 MILIONA GODINA PRETVORE U 5 MILIONA GODINA.
I zamislite te sve ljude pre toga koji su verovali u te torije i te milione godina.
Zamislite danasnje milione godina i ostale teorije?
Fosili ukazuju na stvaranje i na mladu planetu.
Ako posmatramo evolucionisticki sat koji prezentuje istoriju zivota na nasoj planeti zemlji, negde oko 85% istorije zivota , koja se strucno naziva PREKAMBIJUM ili kriptozoik, nema tragova zivota. (Naziv dolazi od Grcke reci kriptos sto znaci sakriven , i zik sto znaci zivot).
Ako posmatramo geoloski stub 85% zivota nema nikakvih Fosila, a onda u preostalih 15% imamo sve fosile.Ili u periodu koji se zove KAMBIJUM, mi imamo najmanje 10 tipova, koji ukljucuje sundjere, crve, bodljokosce,čak i hordate. Dakle, visoko oragnizovani živi svet pojavljuje se odjednom, bez da uopste imamo neke njihove predke.
85%navodne zivotne istorije je prazno u odnosu na fosile, i odjendom eksplozija zivog sveta u kambrijumu, bez ikakvih predaka.
Koliko bi samo moralo da bude prelaza između bezkicmenjaka i kicemenjake a vidimo u kambrijumu su nadjeni, recimo trilobite koje su po nekim aspektima svoje morfologije slozeniji od svih dosadasnjih ili savremenih zglavkara.
Trilobite su imale slozene oci, sa kalcitnim socivima, koje su mnogo slozenije nego sto su mozaicne oci danasnjih insekata a nigde nema predaka.
Zašto odjendom imamo predstavnike mnogih tipova?
To je zato što je Bog doveo njih zajedno u isto vreme u POSTANJE.
Evo jedne recenice iz Darvinovog dela POREKLO VRSTA.
Darvin kaže:
Na pitanje zašto ne nalazimo bogate Fosilonosne naslaga koje pripadaju tim, toboznjim( i on to zove toboznjim), najstarijim periodima prekambrijskog sistema, >>ne mogu dati zadovoljavajuci odgovor<<. (sam on kaže da ne moze dati zadovoljavajuci odgovor, zato što nema predaka)>>Ovaj slučaj za sada mora ostati neobjasnjen i može se zaista upotrebiti kao ozbiljan argument protiv gledista koja su ovde izlozena<< (on misli na svoju knjigu, protiv gledista koja je on izlozio, to jest evolucionistickih gledista)
Međutim evolucionisti su se stalno nadali da će u tom prekambijumu naći primitivne organizme koji su bili preci ovih vrlo slozenih organizma. Međutim, tačno 100 godina posle izlaska Darvinovog dela Poreklo vrsta 1969.
Norman djuvel sa kolumbija univerziteta kaže:
jedan vek intezivnog traganja za fosilima prekambrijumskih stena je bacio malo svetla na ovaj problem.
Uprkos tome sto su evolucionisti stalno kopali i tražili da nadju u prekambrijumskom periodu fosile, on kaže da je to intezivno traganje bacilo vrlo malo svetla na ovaj problem.
Dakle, problem i dalje ostaje.
On dalje kaže: Rane teorije (postojale su rane teorije koje su htele da ovo objasne) da su ove stene bile pretezeno nemarinske... šta su te teorije govorile?
Ove stene u prekambijumu nisu bile morske, to su nemarinske. zato mi nemamo u njima zivota.
To je jedna cista spekulacija - BEZANJE OD ISTINE ali pokusaj da se na neki način objasni CINJENICA iz prirode.
Da su ove stene bile pretezno nemarinske ili da su prisutni fosili bili razoreni toplotom i pritiskom , napustene su zato što su prekmabijumske stene mnogih oblasti, fizicki vrlo slične mladjim stenama u svim aspektima, osim da retko sadrže ikakve zapise o bilo kakvom proslom zivotu.
Dakle te stare teorije o drugacijoj fizickoj strukturi, prirodi prekambijumskih setna, jednostavno su danas napustene.
A Simpson, poznati evolucionist kaže: Najzagonetnija karakteristika celokupnog fosilnog zapisa nije samo iznenada pojava zivota, nego i njegova ocigledna nepotpunost.
Postojale su razne teorije koje su pokusvale da objasne zašto nema fosila u prekambrijumu. Zašto nema predaka tih savrsenih organizma, recimo riba? Znate koliko mora postojati predackih formi od jednocelijskog organizma do ribe?
Milijarde a nema nijende. Postojale su razne teorije. Jedna teorija je govorila da prekambrijumska mora nisu sadržavala kalcijum, pa zato nije mogao da se formira skelet koji bi bio fosilizovan.
Međutim mi vidimo da ne mora da postoji skelet da bi bio fosilizovan.
Meduže mogu da se lepo fosilizuju.
Onda druga jedna teorija je govorila:
Jeste prekambrijumska mora su imala kalcijum ali su bila kisela tako da su razarala kalcijukski skelt.
Mi nepoznajmeo taj oblik zivota koji može da opstane u tako kiseloj sredini koja razara kalcijumkski skelet. To su ciste spekulacije. Nema to neku cinjenicnu argumentaciju, nego ako neko hoće da bezi od istine, onda on može da izmišlja. To je poziv na mastanje. Svako može da izmasta mnoge hipoteze. Međutim cinjenice su te koje ogranicavaju nasu mastu.
Taj problem je ostao i dalje i taj period je mnogo skracen.
Evolucionisti su ga onda skratili.
Prosto je neverovatno kako se evolucionisti igraju sa ljudima.
ODJEDNOM 500 MILIONA GODINA PRETVORE U 5 MILIONA GODINA.
I zamislite te sve ljude pre toga koji su verovali u te torije i te milione godina.
Zamislite danasnje milione godina i ostale teorije?
cinteza
Primećen član
- Poruka
- 1.000
Glasnik je procenio da se natrpalo dosta spama, da su njegove ranije gluposti zaboravljene, pa krenuo da kipuje nove količine "dokaza" za jednokratnu upotrebu.
Glasnik.
Buduća legenda
- Poruka
- 45.147
Tvoji dokazi su svi kao ovaj zadnji.
cinteza
Primećen član
- Poruka
- 1.000
Јој, па не оставља свачије стопало овакав траг. Постоје и овакви отисци:
Jes. takvi otisci postoje.
Ali, ne postoje ovakvi otisci:
Slika o kojoj smo "raspravljali" je ova koju sam postavio.
Bilo bi jednostavnije da vidiš o čemu je bilo reči, pa onda da iznosiš mišljenje.
Pa sad... Ja vidim dva kamena bloka koji su postavljeni jedan pored drugog. Ne vidim da su iz istog razdoblja.
Pored toga, obrati pažnju na položaj i dužinu prstiju i uporedi sa bilo čim.
Falsifikat je napravljen nevešto bez ikakvog poznavanja anatomije, tako da podseća na slike naivnih umetnika.
cinteza
Primećen član
- Poruka
- 1.000
Od poslednjeg mojeg dokaza si pobegao glavom bez obzira.
