Evolucija vs Kreacija

[endonuclease]

Mogao bi da napraviš muzej i od onog niza od miša do krave i da to nekom plasiraš kao dokaz teoriji evolucije. Miš bi bio iz 2000-te, veverica iz 2003. itd. i iskopavani su sa različitih (gradacijskih) dubina.

Ne, ne bih. To je potpuno besmisleno. Opet misliš da su naučnici budale koje uopšte ne razmišljaju, već valjda ređaju stvari u neku slagalicu kao dvogodišnje dete.

Geološki nivoi se analiziraju veoma pažljivo, na osnovu nauke koja je u građena vekovima (i na kojoj se zasniva ogroman deo naše ekonomije - svemu od zidanja brana i velikih zgrada, do rudarstva i energetike). Nakon analize i datiranja, fosilni nalazi se nezavisno datiraju i drugim metodama, da se sve proveri po redu.

I onda se nađeno uklapa u ogromnu kolekciju takođe skupljanu vekovima. Ona nije napravljena tako što je neko "iskopao miša ispod veverice", već veoma pažljivim radom i trudom mnogo požrtvovanih ljudi. Po kojima ti sada ovde ponosno pljuješ.

Tvoj kolega Caliburn je izgleda pokušavao da kaže da zemlja ne mora da vrvi od fosila prelaznih oblika. Izgleda da on ne poznaje teoriju koju pokušava da zastupa. Tvoja izjava je zanimljiva (za dalju diskusiju).

Caliburn ti je tačno odgovorio, kao što bi znao da pažljivo čitaš. Kao što sam ti i ja rekao, šanse fosilizacije su veoma male. Imamo kubne kilometre izlomljenih, sažvakanih i varenih parčića kostiju; celi skeleti su jako retki, i većina vrsta dođe i prođe a da ne ostavi nijedan jedini.

Otud, Caliburn je u pravu kada kaže da ne možemo očekivati milijarde prelaznih fosila. Ali u većoj slici, svaki nađeni fosil je prelazni fosil, pošto sve vrste neprestano evoluiraju. I neizbežno: mi danas posmatramo evolutivne procese u kretanju, i nije nam poznato ništa što može da ih zaustavi. Isto kao što planine ne mogu da ne erodiraju, život ne može da evoluira.

Što ne pokažeš tih 99,9% FOTOGRAFIJA fosila, koji bi dokazali evoluciju od miša do žirafe.

? Nema evolucije od miša do žirafe, pošto žirafe nisu evoluirale od miševa. Opet pričaš snishodljivo o nečemu o čemu nemaš ni najblažu ideju.

Poseti ona dva sajta koja sam ti naveo iznad, i gledaj fotografije, gledaj genetske dokaze...nabavi neku dobru knjigu iz evolucione biologije, i upoznaj se sa uporednom fiziologijom.

Jer, izvini, ali ovo se ne može reći drugačije. Ja znam da ti misliš da govoriš istinu, ali to prosto nije tako. Svaki put kada pričaš ovakve stvari, ti izgovaraš neistine.

Sad da uzmeš 5 različitih vrsta ribica iz jezera, mogao bi i uspomoć njih da napraviš slične s k i c e!

Ne, ne bih. Ako ne veruješ, probaj sam. Pročitaj detaljnu analizu nekog evolutivnog lanca, pa onda pokušaj da takav lanac sastaviš od slučajno izabranih skeleta. Garantujem ti da nećeš moći ni blizu da priđeš, biće suviše delova koji se apsolutno neće uklapati.

Mada nisam pefektni poznavalac Biblije, više bi moglo da liči na:

"Ne ukradi"

Piše i "Ne svedoči lažno". A pogledaj šta si ti sve napisao iznad?

Ne znam samo čime su biolozi to zaslužili. Valjda sav doprinos koga su dali medicini i poljoprivredi i stočarstvu i mnogim drugim granama života zavređuje da se o njima priča kao o idiotima, lažovima i prevarantima.

Opet,

 

[endonuclease]

Dali bi kad bi imali.

Eno, prethodne poruke.

Nego:

A što se tiče istinite teorije i njenih 1000 slika, mogu da ti pošaljem ako želiš slike kako evolucionisti kažu "živih fosila".

Pošalji. Šta misliš da ćeš time dokazati?

Uostalom, uzmi neku enciklopediju životinja, videćeš (ako je dobro ilustrovana) 1000 fotografija zasebnih vrsta, što se dokazuje nepremostivim jazom u njihovim DNK, a lakše se vidi nemogućnošću da se međusobno razmnožavaju, već samo po svojim VRSTAMA.

Osim što jaz ne samo što nije nepremostiv, već predstavlja zapis postepenih promena od zajedničkih predaka.

I osim što mnoge vrste zadržavaju različite nivoe sposobnosti ukrštanja, več u zavisnosti šta se promenilo u njihovoj evoluciji. (Tako možeš da ukrštaš, recimo, konje i zebre. A postoje čitavi nizovi takozvanih prstenastih vrsta, kod kojih susedne grupe mogu da se međusobno ukrštaju, ali one dalje više ne mogu - uživo možeš da posmatraš kako se populacija genetski deli u vrste koje više ne mogu da se međusobno razmnožavaju.)

I osim što su u mnogim slučajevima parametri toliko bliski, da je teško uopšte i definisati vrstu.

Osim tih malih problema, da, upravo tako kako kažeš.

 

[Caliburn]

Ono što sam rekao ne može da razume samo onaj ko to ne želi. A ne znam što bi cepidlačili oko precizne definicije termina kad je suština jasna, a u ostalom iako i ti i ja znamo šta je npr. mačka, ne bismo je savršeno isto definisali.

Zašto bi smo cepidlačili? Zato što je jednoznačno definisanje termina ključ uspešne komunikacije, koju ti očito ne želiš.
Ovde diksutujemo o naučnoj teoriji, a ti želiš da primenjuješ kolokvijalne termine. To u startu diskredituje ono što pišeš.
Veoma, veoma uprošćeno, kada se u nauci kaže za nešto da je teorija, to znači da je to nešto bilo verifikovano kroz, simulacije i modele, pri teorijskim ispitivanjima i kroz rezultate merenja, pri eksperimentalnim ispitivanjima; pri tome su sva ova ispitivanja izvedena od strane više različitih naučnika.
Tek posle toga, pod uslovom da se sve slaže sa početnom hipotezom i da nema nalaza koji se suprotstavljaju hipotezi, hipoteza može da postane teorija.
Šta ovo znači konkretno u slučaju teorije evolucije?
Znači da od kada je Č. Darvin objavio svoju "Poreklo vrsta" do danas nije pronađen nijedan jedini dokaz protiv teorije evolucije.
Pored svih desetina i stotina tona nalaza, miliona izvršenih eksperimenata, nalaza koji su izvedeni na osnovu predviđanja teorije evolucije (neke ti je naveo endonucelase) i pokazali su slaganje sa tim predviđanjima, nije nađen apsolutno nijedan dokaz protiv teorije evolucije.
No, ipak je to samo teorija.

Opet neka bežanja od potrebe za jasnim dokazima.

Ovaj... prelaz od reptila do sisara, koji je dokumentovan fosilnim nalazaom je bežanje, a ne jasan dokaz?

Ne možeš nečiji mozak da ubediš sa nečim što nije zadovoljilo tvoj mozak.

A na osnovu čega tvrdiš da mene nije ubedilo?

Što pokušavaš da ubediš nekog u nešto nečim što nije prvo prošlo kroz tvoj um i prvo tebe nepobitno (uz pomoć logičnih dokaza) uverilo da je zaključak do kog si došao istina?

Ja ne smatram da je teorija evolucije istina, ja smatram da je teorija evolucije tačna.

Umesto toga nudiš neke linkove u nadi da će nešto što je okvirno poduprlo ono u šta ti želiš da veruješ!!!, moći da nekog drugog ubedi u to.

Nudim ti linkove kako bi se sam uverio u tačnost teorije evolucije i zato što nemam vremena da ti detaljno obrazlažem svaki fosilni nalaz. No, kao što se da primetiti, naveo sam ti detaljno fosilni nalaz u vezi prelaza od reptila do sisara.
Da li je reč o veri kada se razmatra nezavisno dokaziva naučna teorija poduprta neospronim dokazima? Ne, reč o znanju.

Ajde isprsi se, pa kaži šta je tebe konkretno uverilo u teoriju evolucije.

Sve ono što sam naveo.

Konkretno jasno i glasno, a ne petnaest linkova i sto pokušaja da se omalovaži izjava koja je nedvosmislena kao što je nedvosmislena izjava "nikad nisam video Sunce noću, a 40 godina sam pokušavao", zasnivajući to na (ako treba, prihvatam) činjenici da onaj ko je to izgovorio ne poznaje dobro astronomiju i da je čak lupao mnoge stvari u vezi sa njom.

E, vidiš, obzirom da nemaš nikakvih argumenata protiv teorije evolucije posežeš za manipulacijama, jer svi znamo da Sunce nećemo videti noću, dok sa druge strane držiš Nilsonov citat kao neku svetu istinu, dok pri tome odbacuješ ostale nejgove tvrdnje čiji je taj citat integralni deo.
Veoma je bitan kredibilitet nekoga ko daje izjavu, a u slučaju Nilsona, tog kredibiliteta nema, što bi i sam uočio da si makar malo istražio ko je Nilson i šta je tvrdio.
No, sada se koprcaš kao pile u kučini...
Nikako mi nije jasno, ako već kao što tvrdiš imaš literaturu na koju se pozivaš, zbog čega nisi citirao nekog autora koji ti je poznat nego Nilsona?

Kao i u desetak drugih slučajeva, da možeš nešto da objasniš i argumentuješ, ti bi to objasnio, a ne bi ušao u začarani krug bežanja od suštine pomoću linkova, provokacija i a priori tvrdnji.

Ne, nego se radi o tome da ne razumeš, jer ne želiš da razumeš i tvom stavu ne odgovara da razumeš.
Poenta je u tome da pripisuješ teoriji evolucije nešto što ne tvrdi: da zemljište vrvi od fosila i onda impliciraš da pošto zemljište ne vrvi od fosila teorija evolucije nije tačna.
Fosilizacija je u prirodi veoma redak proces, jer je potrebno da bude ispunjeno više složenih uslova kako bi se taj proces odigrao, otuda zemljište ne vrvi od fosila, a uzgred teorija evolucije i ne smatra da zemljište vrvi od fosila.
Zapravo, palentolozi su veoma srećni kada naiđu na neki fosil, jer im isti pruža dodatnu informaciju koja im služi da preciznije doterivanje slike evolucije.
Što se tiče linkova, da ti ponovim: nudim ti linkove kako bi se sam uverio u tačnost teorije evolucije i zato što nemam vremena da ti detaljno obrazlažem svaki fosilni nalaz.

Ako neko uopšte prati tok ove diskusije, ovo bi mu sigurno zapalo za oko kao očigledan pokušaj da se drugi zamajavaju i da se beži od logičnog nastavka diskusije, usled nedostatka uverljivih dokaza.

Jeste svima nam je to zapalo za oko i ja bih te zamolio da to prestaneš da radiš.

Ako ti je toliko teško da napišeš pet rečenica, onda izvini.

A tebi je toliko teško da pročitaš pet poruka?

Još jedna nelogična izjava i navlačenje na temu Herberta Nilsona po sto šesnaesti put.
Ajde da pređemo na neke po tebi (a ako treba, prihvatam i objektivno) ozbiljnije naučnike posebno ako se slažeš sa svojim barem opširnije snabdevenim kolegom, koji je rekao

Izvoli navedi šta je u mojoj izjavi nelogično.
Valjda znaš šta je ako već tvrdiš ili je ovde reč o još jednoj manipulaciji?
Ja bih pre toga da se malo zadržimo na evoluciji od reptila do sisara i evoluciji čoveka, obzirom da tvrdiš da nema prelaznih fosila, a izneti su ti dokazi koji pobijaju tu tvrdnju, zanima me da li ćeš modifikovati tvoj stav.

Dali bi kad bi imali.

Da i dali smo.

A što se tiče istinite teorije i njenih 1000 slika, mogu da ti pošaljem ako želiš slike kako evolucionisti kažu "živih fosila". Možeš i sam da ih skineš sa nekog sajta tipa Animal planet(valjda postoji tako neki sajt). Uostalom, uzmi neku enciklopediju životinja, videćeš (ako je dobro ilustrovana) 1000 fotografija zasebnih vrsta, što se dokazuje nepremostivim jazom u njihovim DNK, a lakše se vidi nemogućnošću da se međusobno razmnožavaju, već samo po svojim VRSTAMA.

A nakačio si se na internet pre nedelju dana?
Dražesno.
O kom nepremostivnom jazu u DNK pišeš?
Gde si ti našao taj jaz?
Upravo nam analiza DNK omugućava da sagledamo neke veoma fine aspekte evolucije.
U vezi međusobnog razmnožavanja: mazga, mula, ligar, itd.

 

[Sizif]

Ne, nego se radi o tome da ne razumeš, jer ne želiš da razumeš i tvom stavu ne odgovara da razumeš.

Mislim da je ovo suština njegovog problema. Trolovanje, srcu radovanje.

 

[čoli]

Teorija evolucije je samo teorija.
Teorija može biti tačna ili netačna.
A ako sam dobro razumeo Caliburna, a želim da prihvatim nešto što nisam znao, onda bi trebalo da se zove hipoteza o evoluciji( s čim ću se kratkotrajno igrati u tekstu).

Naučnike ne napadam za činjenice koje iznose i sigurno ne za dobrobit kojoj su doprineli(mada ima i mnogo "nedobrobiti" kao što je biološko oružje, ali da ne širim temu), već za njihovo nelogično i proizvoljno tumačenje tih činjenica ili najjednostavnije rečeno, tih stvari koje su pronašli.

Krave znači nisu evoluirale od miševa, ali sigurno je po hipotezi o evoluciji, jedan njihov "predak" ličio na miša barem po veličini, jel tako?

A što se tiče priče da su fosili tek tercijalni dokaz h. o e., meni onda priča o toj hipotezi liči na ovo:
Neki naučnici (jer je neistina da su svi pravi naučnici u stvari evolucionisti, a ostali korumpirani itd.) smišljaju što složeniju priču (jer što je više komplikovanih termina i definicija, lakše je zbuniti neakademske beđake), koju onda ilustruju tonama njihovom rukom nacrtanih skica (što više liče na slajdove za Volt Dizni) koje opet treba da ubede neupućene koji vole da gledaju crtaće i žive u bajkama,
I onda kažu da jedino što je u celoj priči realno (a to su fosili), u stvari tercijalno i da eto, može da se uglavi u tu hipotezu( i nikako je ne pobije jel smo nacrtali dovoljno toga da će na nešto morati da liči, pa zato nema dokaza protiv hipoteza), ali nije bilo neophodno, jer smo mi već dovoljno izmislili.

Nilsona preskačem, jer priznajem da ako je sve što ste mi ispričali o njemu tačno, onda je stvarno malo otkazao, mada ne znam što su ga onda citirali, a ne nabili na neuropsihijatriju.

Ono što sam citirao o John Moor-u sam citirao kao materijal za komentarisanje, a ne kao apsolutnu istinu. Tako da priča o mom lažnom svedočenju pada. A i svako je nevin dok se ne dokaže suprotno, pa i Moor. Iskreno, voleo bih da egzaktno znam da li si lagao ti endonukleuse, ili on.

Kad sam se nakačio na net nije bitno, ali lagao nisam. A Caliburn nek dokaže suprotno.

U prvoj poruci na forumu sam se i predstavio kao padobranac i postavio pitanje, Caliburn je dao odgovor koji sam ja pratio i zato nismo krenuli kako treba.
A moglo bi da se krene od sledećeg: molim vas pažljivo čitajte: i samo recite za koji deo dajete ruku da je netačan:

OD VIŠE od 1,5 miliona životinjskih vrsta koje su naučnici dosada imenovali, oko milion njih su insekti. Bilo bi potrebno 6 000 enciklopedijskih stranica da bi se navele sve poznate vrste insekata! Kako su nastala ova stvorenja? Zašto postoji takva beskrajna raznolikost vrsta? Je li to posledica slepog slučaja, činjenice da se prirodi ”posrećilo“ milione puta?
Što kažete na preko 9 000 različitih vrsta ptica ? Neki kolibriji sićušni su poput povećih pčela, a ipak lete veštije i skladnije nego najsavremeniji helikopteri. Neke se ptice svake godine sele hiljadam kilometara, kao što je slučaj s polarnom čigrom, koja preleti čak 35 000 kilometara na svakom kružnom putovanju. Nema kompjutera ni navigacijskih instrumenata, a ipak bez greške stiže na svoje odredište. Da li je ova urođena sposobnost proizvod slučaja?
Osim toga, ogromna raznolikost i lepota vladaju i u biljnom svetu — postoji više od 350 000 vrsta biljaka. Otprilike 250 000 vrsta proizvodi cvetove! Najveći su živi organizmi na Zemlji — divovska stabla sekvoje — biljke.

A što je s oblicima života koje nalazimo u rekama, jezerima i okeanima sveta? Naučnici kažu da postoji oko 8 400 poznatih vrsta slatkovodnih riba i oko 13 300 riba koje žive u okeanima. Najmanja od njih je glavoč koji živi u Indijskom okeanu. Dug je svega jedan centimetar. Najveća je kitopsina, koja može narasti do 18 metara u dužinu. U ove brojke koje se odnose na vrste nisu uključeni beskičmenjaci niti još neotkrivene vrste.

Ali iznad svega je neverovatan ljudski mozak — koji sadrži najmanje deset milijardi neurona, od kojih svaki ima verovatno preko 1 000 sinapsi ili mesta kontakta s drugim nervnim ćelijam. Neurolog dr. Richard Restak kaže sledeće: ”Ukupan broj veza unutar ogromne mreže nervnog sistama mozga zaista je astronomski“ (The Brain). On dodaje: ”Postoji možda od deset do sto biliona sinapsi u mozgu.“ Potom postavlja logično pitanje: ”Kako se mogao jedan organ kao što je mozak, koji sadrži između deset i stotinu milijardi ćelija, ikad razviti iz jedne jedine ćelije, jajašca?“ Je li mozak proizvod prirodne slučajnosti i sreće?

 

[čoli]

Šta je suština Darwinove teorije evolucije? ”U svom najpotpunijem biološkom smislu, (...) evolucija označava proces kojim je život nastao iz nežive materije i potom se razvio u potpunosti prirodnim putem.“ Darvinistička evolucija polazi od tačke da je ”praktično celokupan život, ili u najmanju ruku sve njegove najzanimljivije karakteristike, posledica prirodnog odabira koji se zasniva na slučajnoj varijaciji“ (Darwin’s Black Box —The Biochemical Challenge to Evolution, Michaela Behea, izvanrednog profesora biohemije na Univerzitetu Lehigh, Pennsylvania, SAD).

Kad je Darwin razradio svoju teoriju, naučnici su malo ili nimalo znali o zapanjujućoj složenosti žive ćelije. Moderna biohemija, koja se bavi proučavanjem života na molekularnom nivou, odgonetnula je nešto od te zamršenosti. Takođe je pokrenula ozbiljna pitanja o Darwinovoj teoriji i sumnje u nju.

Sastavni delovi ćelija sagrađeni su od molekula. Ćelije su strukturne jedinice svih živih bića. Profesor Behe veruje da evolucija objašnjava kasniji razvoj životinja. Međutim, gaji ozbiljne sumnje u to da li evolucija može objasniti postojanje ćelije. Govori o molekularnim mašinama koje ”prevoze teret s jednog mesta u ćeliji na drugo preko ’cesta‘ koje sačinjavaju drugi molekuli. (...) Ćelije klize, repliciraju i uzimaju hranu. Ukratko, visokosofisticirani molekularne mašine kontroliraju svaki ćelijski proces. Tako postoji izvrsna usklađenost u radu i najmanjih delova živog organizma, a sama mašinerija živih organizama enormno je složena.“

U kakvom se, zatim, opsegu odvija sva ova aktivnost? Promer tipične ćelije iznosi svega tristoti dio milimetra. U tom neizmerno malom prostoru odvijaju se složene funkcije koje su neophodne za život. Nije nimalo čudno da je rečeno sledeće: ”Suština je u tome da je ćelija — sama osnova života — zapanjujuće složena.“
Behe tvrdi da ćelija može funkcionisati samo kao celovit entitet. Stoga je nemoguće da bi funkcionisala ukoliko bi bila formirana polaganim, postupnim promenama indukovanih evolucijom. Za to koristi primjer mišolovke. Ova jednostavna naprava može funkcionisati samo kad su svi njeni delovi sastavljeni u celinu. Svaki deo zasebno — postolje, opruga, zakočna poluga, udarni deo, kukica — nije mišolovka i ne može funkcionirati kao mišolovka. Svi su delovi istovremeno potrebni te svi moraju biti sastavljeni u celinu da bi formirali zamku koja funkcioniše. Isto tako i ćelija može funkcionisati kao takva samo kad su svi njeni delovi sastavljeni u celinu. On koristi ovo poređenje da bi objasnio ono što naziva "nepojednostavljiva složenost".

Ta činjenica predstavlja jedan od glavnih problema za navodni proces evolucije, koji govori o pojavljivanju postupno stečenih, korisnih osobina. Darwin je znao da se njegova teorija postupne evolucije putem prirodnog odabira suočava s velikim izazovom, budući da je rekao sledeće:
”Ako bi se moglo dokazati da se bilo kakav složeni organ koji postoji nikako nije mogao razviti brojnim, uzastopnim, malim modifikacijama, moja bi teorija bez daljnjega pala u vodu“ (Poreklo vrsta).

Neumanjivo složena ćelija jedna je od glavnih prepreka za verovanje u Darwinovu teoriju. Pre svega, evolucija ne može objasniti nagli prelaz iz nežive u živu materiju.
Daljnji je problem prva složena ćelija, koja se mora odjednom pojaviti kao celovita jedinica. Drugim rečima, ćelija (ili mišolovka, s tim što ćelija ima neuporedivo veći broj različitih elemenata i veću složenost) mora se pojaviti iznenada, sa svim sastavnim delovima pa tek onda funkcionisati!

Još jedan primer nepojednostavljive složenosti jeste proces koji mnogi od nas, kad se poseku, prihvataju kao nešto samo po sebi razumljivo — zgrušavanje krvi. Normalno je da svaka tečnost odmah procuri iz probušene posude i nastavlja curiti sve dok se posuda ne isprazni. Ipak, kad se ubodemo ili posečemo, isticanje krvi brzo se zaustavlja stvaranjem ugruška. Međutim, kao što doktori znaju, ”zgrušavanje krvi vrlo je složen, zamršeno kreiran sastav koji se sastoji od mnogo međusobno zavisnih proteinskih delova“. Oni aktiviraju proces koji se naziva lanac zgrušavanja. Taj osetljiv proces zaceljivanja ”zavisi u presudnoj meri o usklađenosti i brzini kojom se odvijaju različite reakcije“. Inače bi se osobi cela krv mogla zgrušati i učvrstiti se, ili bi, s druge strane, osoba mogla potpuno iskrvariti. Usklađenost i brzina presudni su činioci.
Biohemijska istraživanja pokazala su da zgrušavanje krvi uključuje mnoge faktore, od kojih nije moguće da ijedan nedostaje, a da bi se proces uspešno odvijao. Behe postavlja pitanje: ”Jednom kada zgrušavanje počne, šta taj proces zaustavlja da sva krv (...) ne poprimi čvesto stanje?“ On objašnjava da ”stvaranje, ograničavanje, ojačavanje i odstranjivanje krvnog ugruška“ sačinjavaju jedan povezan biološki sastav. Ako bilo koja faza zataji, ceo sastav zataji.

Russell Doolittle, evolucionist i profesor biohemije na Univerzitetu u Kaliforniji, postavlja sledeće pitanje: ”Kako se za ime sveta ovaj složeni i fino izbalansirani proces razvio? (...) Paradoks je u sledećem; ako je svaki protein zavisio od toga da ga drugi protein aktivira, kako je ovaj proces ikako mogao nastati? Od kakve bi koristi bio bilo koji deo tog sastava bez svih ostalih delova?“ Koristeći se evolucijskim argumentima, Doolittle pokušava objasniti početak procesa. Međutim, profesor Behe ističe da bi tu bila ”potrebna ogromna količina sreće da pravi delovi gena dospu na pravo mesto“. On pokazuje da se iza Doolittleovog objašnjenja i pojednostavljenog načina izražavanja skrivaju ogromne poteškoće.

 

[čoli]

Tako je jedan od glavnih prigovora evolucijskom modelu nesavladiva prepreka koja se odnosi na nepojednostavljivu složenost. Behe navodi: ”Naglašavam da prirodni odabir, oruđe Darwinove evolucije, jedino ima smisao ako postoji nešto što se može odabrati — nešto što je upravo sada korisno, a ne u budućnosti.“
Profesor Behe navodi da su neki naučnici proučavali ”matematičke modele za evoluciju ili nove matematičke metode za upoređivanje i interpretiranje lančanih podataka“. Međutim, on zaključuje: ”Matematika pretpostavlja da je stvarna evolucija postupan proces vođen slučajnošću; ona ga ne dokazuje (niti ga može dokazati).“ On je ranije rekao: ”Ako tražite naučnu literaturu na temu evolucije i ako koncentrišete svoje istraživanje na pitanje kako su se molekularne mašine — osnova života — razvili, nailazite na misteriozni tajac. Složenost životnog temelja paralizovala je pokušaj nauke da ga objasni; molekularne mašine podižu još uvek neprobojnu barijeru za opštu prihvaćenost darvinizma.“

Ovo što je rečeno pokreće niz pitanja koja bi savesni naučnici trebali razmotriti: ”Kako je došlo do razvoja centra za fotosintetsku reakciju? Kako je započeo intramolekularni transport? Kako je započela biosinteza holesterola? Kako je retinal postao povezan s vidom? Kako su se razvili fosfoproteinski putevi signala?“ Behe dodaje: ”Sama činjenica da se nijednom od tih problema nije čak ni obratila pažnja, a da ne spominjemo njihovo rešavanje, vrlo je snažna indikacija da je darvinizam neadekvatan okvir za razumijevanje porekla složenih biohemijskih sastava.“

Ako Darwinova teorija ne može objasniti složeni molekularni temelj ćelija, kako onda može predstavljati zadovoljavajuće objašnjenje za postojanje miliona vrsta koje obitavaju na Zemlji?
Na kraju krajeva, evolucijom se ne mogu proizvesti ni nove vrste porodica premošćavanjem ponora koji postoje između jedne porodice i druge porodice.
Koliko god Darwinova teorija evolucije u očima nekih naučnika može delovati uverljivo, oni se na kraju moraju suočiti s pitanjem: Čak i ako pretpostavimo da su se životni oblici razvili prirodnim odabirom, kako je započeo život? Drugim rečima, problem ne leži u preživljavanju onih koji su se najbolje prilagodili, već u pojavljivanju prvih pa tek onda onih koji su se najbolje prilagodili!
Međutim, kao što Darwinova primedba u vezi s razvojem oka ukazuje, njega nije zanimao problem nastanka života. Napisao je sledeće: ”Kako je živac postao osetljiv na svetlost jednako nas tako ne zanima kao ni to kako je nastao sam život.“

Francuski naučni pisac Philippe Chambon je napisao: ”Sam se Darwin čudio kako je priroda vršila odabir oblika koji su se pojavljivali pre nego što su savršeno mogli funkcionisati. Popis evolucionih misterija je beskrajan. A današnji biolozi trebaju ponizno priznati, kao što je to učinio prof. Jean Génermont sa Sveučilišta South Paris u Orsayu, da ’sintetička teorija evolucije ne može lako objasniti poreklo složenih organa‘.“

U svetlu takve ogromne neverovatnosti da je evolucijom mogla nastati takva beskrajna raznolikost i složenost životnih oblika, da li vam je teško poverovati da je razvoj svih živih bića čistim slučajem tekao u pravom smeru? Pitate li se kako su bilo koja stvorenja mogla preživeti u borbi za opstanak najprilagođenijih dok su im oči još uvek bile u razvoju? Ili dok su im se navodno oblikovali primitivni prsti na čovekolikom telu? Da li se pitate kako su ćelije preživele ako su egzistirale u nedovršenom i neodgovarajućem stanju?

Robert Naeye, dopisnik časopisa Astronomy i evolucionist, napisao je da je život na Zemlji rezultat ”dugog niza neverovatnih događaja [koji su se] zbili baš na pravi način kako bi nas doveli u postojanje, baš kao da smo osvojili milion dolara na lutriji i to milion puta zaredom“. Takav se način rezonovanja verovatno može primeniti na svako pojedino stvorenje koje danas postoji. Ali to je naprosto nemoguće. Ipak, od nas se očekuje da verujemo da je slučajno evolucijom takođe istovremeno nastao muški i ženski organizam kako bi se produžile nove vrste.
Što je još neverovatnije, od nas se zahteva da verujemo i to da su se muški i ženski organizam ne samo istovremeno razvili već i na istom mestu! Da nisu nastali istovremeno, ne bi bilo ni potomaka!
Sigurno je krajnji stepen lakovernosti verovati da živi svet postoji u milionima svojih konačnih oblika kao posledica miliona slučajnosti koje su imale pozitivan ishod.

 

[čoli]

Zašto je evolucija toliko popularna i zašto je toliki mnogi prihvataju kao jedino objašnjenje za nastanak života na Zemlji? Jedan razlog je taj da je to ustaljeno gledište koje se naučava u školama i na univerzitetima, pa stoga teško onome ko se usudi izraziti bilo kakve sumnje u to. Behe navodi: ”Mnogi učenici uče iz svojih udžbenika kako da gledaju na svet kroz evolucijske naočare. Međutim, oni ne uče kako je darvinističkom evolucijom mogao nastati bilo koji od izvanredno zamršenih biohemijskih sastava koje ti udžbenici opisuju.“ Dodaje i sledeće: ”Da bismo razumeli i uspeh darvinizma kao ortodoksnog učenja i njegov promašaj kao nauke na molekularnom nivou, moramo ispitati udžbenike koji se koriste za poučavanje budućih naučnika.“

”Kad bi se anketirali svi naučnici u svetu, velika većina njih rekla bi da veruje u istinitost darvinizma. Ali naučnici, kao i svi drugi ljudi, većinu svojih gledišta zasnivaju na stavovima drugih ljudi. (...) Takođe, a i nažalost, naučna zajednica prečesto odbacuje kritiku, iz straha da bi time pružila dokaze kreacionistima. Ironično je da se u ime zaštite nauke odbacila otvorena naučna kritika prirodnog odabira.“

Od svog početka, stoji u knjizi Milestones of History, teorija evolucije ”mnogim se ljudima sviđala zato što je izgledala naučnije od teorije stvaranja po vrstama“.
Osim toga, dogmatične izjave nekih evolucionista mogu biti zastrašujuće. Naprimjer, naučnik H. S. Shelton tvrdi da je zamisao o stvaranju po vrstama ”preglupa da bi se ozbiljno razmatrala“. Biolog Richard Dawkins grubo izjavljuje: ”Ako sretnete nekoga ko tvrdi da ne veruje u evoluciju, on je neuk, glup ili lud.“ Slično kaže profesor René Dubos: ”Većina prosvećenih osoba sada prihvata kao činjenicu da se sve u svemiru — od nebeskih tela do ljudskih bića — razvilo i da se dalje razvija evolucijskim procesima.“
Po ovim izjavama moglo bi izgledati da će svako ko je imalo inteligentan spremno prihvatiti evoluciju. Uostalom, prihvatiti to značilo bi da je osoba ”prosvećena“, a ne ”glupa“. Pa ipak, postoje visoko obrazovani muškarci i žene koji ne zastupaju teoriju evolucije. ”Susreo sam mnoge naučnike koji privatno sumnjaju u to“, piše Francis Hitching u svojoj knjizi The Neck of the Giraffe, ”i nekolicinu onih koji su išli tako daleko da su rekli kako se pokazalo da darvinistička evoluciona teorija uopše nije naučna teorija.“

Chandra Wickramasinghe, vrlo poštovani britanski naučnik, ima slično mišljenje. ”Ne postoji dokaz niti za jedno temeljno načelo darvinističke evolucije“, kaže on. ”Godine 1860. društveni je pritisak ovladao svetom i mislim da je sve od tada bilo katastrofalno za nauku.“

T. H. Janabi je istraživao dokaze koje su izneli evolucionisti. ”Otkrio sam da je situacija potpuno drugačija od one u koju su nas uveravali“, kaže on. ”Dokazni je materijal suviše oskudan i suviše nepotpun da bi podržao tako složenu teoriju kao što je ona o poreklu života.“

Dakle, one koji ne odobravaju evolucionu teoriju ne bi trebalo jednostavno omalovažavati kao ”neuke, glupe ili lude“. A što se tiče mišljenja koja osporavaju evoluciju, čak je i uvereni evolucionista George Gaylord Simpson morao priznati: ”Sigurno bi bilo pogrešno samo sa smeškom odbaciti ta shvatanja ili ih ismejavati. Njihovi su zagovornici bili (i jesu) učeni i razumni istraživači.“

Neki misle da se verovanje u evoluciju temelji na činjenicama, dok se verovanje u stvaranje temelji na veri. Pa ipak, što se toga tiče, teorija o evoluciji nije u prednosti, jer se temelji na događajima kojima niti jedan čovek nije bio očevidac.

Naprimer, naučnici nikad nisu utvrdili da mutacije — čak ni one korisne — stvaraju nove životne oblike; pa ipak, oni su sigurni da su upravo tako nastale nove vrste. Oni nisu bili očevici spontanog rađanja života; pa ipak, oni ustraju na tome da je život upravo tako nastao.

Takav nedostatak dokaza podstakao je T. H. Janabija da teoriju evolucije nazove ”pukom ’verom‘“. Fizičar Fred Hoyle naziva je ”evanđeljem po Darwinu“. Dr. Evan Shute ide čak i dalje. ”Verujem da kreacionist mora razjasniti manje zagonetki od bezrezervnog evolucionista“, kaže on.
Drugi se stručnjaci slažu. ”Kad posmatram prirodu čoveka“, priznaje astronom Robert Jastrow, ”pojavljivanje tog izuzetnog bića iz hemikalija rastopljenih u lokvi tople vode izgleda jednako čudno kao i biblijski izveštaj o njegovom poreklu.“

”EVOLUCIJA je činjenica jednako kao što je činjenica da je Sunce izvor topline“, tvrdi profesor Richard Dawkins, ugledni evolucionist. Naravno, tvrdnja da je Sunce izvor topline može se dokazati eksperimentima i izravnim opažanjem. Ali može li se na isti način neosporno dokazati i tvrdnja da je život nastao evolucijom?
Pre nego što odgovorimo na to pitanje, trebamo razjasniti jednu pojedinost. Naime, mnogi su naučnici primetili da pri razmnožavanju živih organizama kod novih generacija s vremenom može doći do nekih manjih promena. Charles Darwin taj je proces nazvao ”razvoj s postupnim promenama“. Istraživači su uočili te promene i potvrdili ih putem raznih eksperimenata, a uzgajivači biljaka i životinja vešto se koriste tim znanjima. Te se promene mogu smatrati činjenicom. Međutim, naučnici te sitne promene nazivaju ”mikroevolucijom“. Mnogi naučnici tvrde da te sitne promene dokazuju jednu potpuno drugačiju pojavu, pojavu koju niko nikada nije video i koju oni nazivaju makroevolucijom.
Darwin je govorio o daleko većim promenama od onih koje se danas mogu zapaziti kod razmnožavanja biljaka i životinja. U svojoj čuvenoj knjizi Postanak vrsta on je napisao: ”Sva bića posmatram ne kao zasebne tvorevine, nego kao direktne potomke nekih malobrojnih bića.“ Darwin je rekao da su se ta prvobitna ’malobrojna bića‘, ili jednostavni oblici života, kroz izuzetno duga vremenska razdoblja putem ”krajnje sitnih promena“ postupno razvila u milione različitih životnih oblika na Zemlji. Evolucionisti naučavaju da je uzastopnim nizanjem takvih malih promena s vremenom došlo do velikih promena koje su bile potrebne da bi se ribe pretvorile u vodozemce, a majmuni u ljude. Te navodne velike promjene nazivaju se makroevolucijom. Ova Darwinova tvrdnja mnogima zvuči razumno. Oni razmišljaju: ’Ako unutar iste vrste može doći do malih promena, zašto onda u procesu evolucije kroz dugačka vremenska razdoblja ne bi moglo doći i do velikih promena?‘

 

[čoli]

Teorija o makroevoluciji temelji se na tri glavne pretpostavke:
1. Mutacijama nastaju ”sirovine“ potrebne za stvaranje novih vrsta.
2. Prirodni odabir dovodi do stvaranja novih vrsta.
3. Fosilni zapisi svedoče o makroevolucijskim promenama kod biljaka i životinja.

Jesu li dokazi o makroevoluciji toliko čvrsti da se ona treba smatrati činjenicom?
Mnoga svojstva neke biljke ili životinje zavise od instrukcija sadržanih u njenom genetskom kodu, detaljnom nacrtu koji određuje građu i nasledna svojstva čitavog organizma, a nalazi se u jezgru svake ćelije. Istraživači su otkrili da mutacije — ili slučajne promene — genetskog koda raznih biljaka ili životinja mogu dovesti do promene svojstava njihovih potomaka. Hermann Muller, dobitnik Nobelove nagrade i začetnik mutacijske genetike, utvrdio je: ”Uzastopno nizanje mnogih retkih i uglavnom sitnih promena nije samo glavna metoda sintetičkog oplemenjivanja biljaka i životinja nego i način na koji se odvijao prirodni proces evolucije koji se zasniva na principu prirodnog odabira.“

Ustvari, teorija o makroevoluciji temelji se na tvrdnji da mutacijama mogu nastati ne samo nove vrste nego i potpuno nove porodice biljaka i životinja. Može li se ta smiona tvrdnja ikako dokazati? Razmotrimo što je otkriveno tokom stotinak godina genetskih istraživanja.

Krajem 1930-ih naučnici su oduševljeno prihvatili sledeću ideju: Ako nove vrste biljaka mogu nastati prirodnim odabirom spontanih mutacija, onda sigurno još lakše mogu nastati odabirom pažljivo kontrolisanih mutacija. Dr. Wolf-Ekkehard Lönnig, naučnik iz Zavoda za istraživanje uzgoja biljaka na Institutu Max Planck u Nemačkoj, rekao je: ”Oduševljenje se širilo među biolozima, a naročito među genetičarima i uzgajivačima biljaka.“ Zašto je u naučnim krugovima zavladala takva euforija? Dr. Lönnig, koji se već više od 28 godina bavi istraživanjem genetskih mutacija biljaka, rekao je: ”Istraživači su smatrali kako je došlo vreme da se iz temelja promene tradicionalne metode uzgoja biljaka i životinja. Verovali su da izazivanjem i pažljivim odabirom poželnih mutacija mogu stvoriti nove i bolje vrste biljaka i životinja.“

U Aziji, Europi i Sjedinjenim Državama mnogo je novca uloženo u istraživačke programe u kojima su naučnici primenjivali razne metode uzgoja koje su, prema njihovim očekivanjima, trebale ubrzati evoluciju biljaka i životinja. Do kojih su zaključaka naučnici došli nakon više od 40 godina intenzivnog istraživanja? Naučnik Peter von Sengbusch kaže: ”Premda je u istraživanje utrošeno izuzetno mnogo novca, pokušaji da se ozračivanjem uzgoje rodnije vrste biljaka uglavnom su bili bezuspešni.“ Dr. Lönnig je rekao: ”U 1980-ima oduševljenje naučnika splasnulo je zbog neuspeha koji su se zaređali širom sveta. U zapadnim zemljama napuštena je metoda mutacijskog uzgoja kao zasebne vrste genetskog istraživanja. Kod gotovo svih mutanata došle su do izražaja ’negativne selekcijske vrednosti‘, što znači da su biljke uvenule ili postale osetljivije od svojih divljih predaka.“

Ali podaci koji su prikupljeni u stotinak godina istraživanja genetskih mutacija i 70 godina mutacijskog uzgoja biljaka i životinja omogućavaju naučnicima da dođu do određenih zaključaka o tome mogu li mutacijama nastati nove biološke vrste. Nakon što je istražio dokaze, dr. Lönnig je zaključio: ”Mutacije ne mogu dovesti do toga da se neka izvorna vrsta [biljaka ili životinja] pretvori u potpuno novu vrstu. Taj je zaključak u skladu sa svim drugim rezultatima mutacijskih istraživanja koja su provedena u 20. veku, kao i sa zakonima verovatnoće. Stoga zakon ponavljanih varijacija pokazuje da svaka ispravno definisana biološka vrsta ima jasno utvrđene granice koje joj onemogućavaju da se nizom spontanih mutacija pretvori u neku drugu vrstu.“

(Eksperimenti su uvek iznova pokazali da se broj novih mutanata stalno smanjuje, odnosno da se redovno javljaju iste vrste mutacija. Dr. Lönnig je na temelju tog zapažanja izveo ”zakon ponavljanih varijacija“. Osim toga, od svih uzgojenih mutanata manje od 1 posto biljaka bilo je izabrano za daljnja istraživanja, a među tim izabranim biljkama bilo je manje od 1 posto onih koje su se smatrale pogodnima za uzgoj u komercijalne svrhe. Kod mutacijskog uzgoja životinja rezultati su bili još nepovoljniji, tako da je ta metoda uzgoja na kraju u potpunosti napuštena.)

Razmotrimo što to zapravo znači. Ako vrhunski naučnici nisu u stanju stvoriti neku novu biološku vrstu tako da izazivaju mutacije i pažljivo odabiru one poželjne, kolika je onda verovatnoća da se to dogodi u procesu kojim upravljaju slepe prirodne sile? Ako su istraživanja pokazala da se nijedna izvorna vrsta ne može mutacijama pretvoriti u neku potpuno novu vrstu, kako se onda odvijala makroevolucija?

Darwin je smatrao da prirodni odabir pogoduje onim oblicima života koji su bolje prilagođeni svojoj okolini, dok slabije prilagođeni životni oblici s vremenom izumiru. Današnji evolucionisti naučavaju da su se pojedine vrste proširile po svetu i postale izolovane i da su zatim u procesu prirodnog odabira opstale samo one jedinke koje su se putem genetskih mutacija najbolje prilagodile novoj okolini. Tako su se, prema tvrdnjama evolucionista, izolovane grupe jedinki s vremenom pretvorile u potpuno nove vrste.

Kao što je već bilo rečeno, istraživanja jasno pokazuju da mutacije ne mogu dovesti do stvaranja potpuno novih vrsta biljaka ili životinja. Ali mogu li evolucionisti dokazati da prirodni odabir daje prednost korisnim mutacijama i tako dovodi do stvaranja novih vrsta? U jednoj brošuri koju je 1999. objavila Američka državna akademija nauke piše: ”Kao jedan od naročito upečatljivih primera specijacije [razvoja novih bioloških vrsta] može se navesti 13 vrsta zeba koje je Darwin proučavao na otočju Galapagosu (danas se nazivaju Darwinove zebe).“

U 1970-ima te je zebe počela proučavati grupa istraživača koju su predvodili Peter i Rosemary Grant. Istraživači su otkrili da je nakon suše koja je trajala godinu dana u populaciji bilo više jedinki s malo većim kljunovima. Budući da veličina i oblik kljuna spadaju u glavna obeležja po kojima se utvrđuju razlike između 13 vrsta Darwinovih zeba, to se otkriće smatralo prilično značajnim. ”Peter i Rosemary Grant pretpostavili su da bi, pod uslovom da se suša ponavlja svakih desetak godina, za samo 200 godina na tom ostrvu mogla nastati nova vrsta zeba“, pisalo je u brošuri Američke akademije nauke.

Ali u brošuri nisu bile spomenute neke značajne, ali i neugodne činjenice. U godinama koje su usledile nakon suše u populaciji su ponovno prevladale jedinke s manjim kljunovima. Stoga su 1987. Peter Grant i njegov saradnik Lisle Gibbs u naučnom časopisu Nature napisali da su primetili kako je ’prirodni odabir promenio smer‘. Godine 1991. Grant je napisao da ”pod uticajem prirodnog odabira u populaciji zeba prevladavaju čas jedne čas druge jedinke“, zavisno od toga kako se menjaju klimatski uslovi. Istraživači su takođe primetili da se neke zebe za koje se smatralo da pripadaju različitim vrstama međusobno pare i donose na svet mlade koji imaju veću sposobnost preživljavanja od svojih roditelja. Peter i Rosemary Grant zaključili su da bi za 200 godina nastavak toga mogao dovesti do spajanja dve ”vrste“ u jednu.

 

[čoli]

Biolog evolucionist George Christopher Williams još je davne 1966. napisao: ”Žalosno je što se teorija prirodnog odabira prvenstveno koristi kao objašnjenje uzroka evolucijskih promena. Ta teorija ima puno važniju ulogu u objašnjavanju procesa prilagođavanja organizama.“
Godine 1999. evolucijski teoretičar Jeffrey Schwartz napisao je da, ukoliko su Williamsovi zaključci ispravni, prirodni odabir verovatno pomaže vrstama da se prilagode promenama životnih okolnosti, ali ”ne dovodi do stvaranja novih vrsta“.

Zaista, Darwinove se zebe ne pretvaraju u nikakve ”nove vrste“. One su i dalje zebe, a činjenica da se neke od tih 13 vrsta međusobno pare dovodi u pitanje ispravnost kriterijuma po kojima neki evolucionisti definišu pojam ”vrste“. Osim toga, taj primer jasno pokazuje da čak i ugledne naučne ustanove mogu prezentovati podatke na neobjektivan način.

Da li fosilni nalazi govore u prilog makroevoluciji? Čitajući ranije spomenutu brošuru Američke akademije nauke, čitalac stiče utisak da fosili koje su naučnici do sada pronašli pružaju više nego dovoljno dokaza za makroevoluciju. U brošuri piše: ”Pronađeno je tako mnogo prelaznih oblika između riba i vodozemaca, vodozemaca i gmizavaca, gmizavaca i sisavara i između raznih kategorija primata da je često vrlo teško precizno utvrditi kada je došlo do prelaza iz jedne vrste u drugu.“

Iznenađujuće je da neko može s toliko pouzdanja izneti takvu tvrdnju. Zašto? Godine 2004. časopis National Geographic je napisao: ”Fosilni su nalazi poput filma o evoluciji u kojem je na svakih 1 000 sličica na podu sobe izgubljeno 999.“ Može li se na temelju ’svake hiljadite sličice‘ zaista dokazati proces makroevolucije? Šta zapravo otkrivaju fosilni nalazi? Niles Eldredge, gorljivi zagovornik evolucije, priznaje da ti nalazi pokazuju kako u dugim vremenskim razdobljima ”kod većine živih vrsta nije bilo gotovo nikakvih evolucijskih promena“.

Dosad su naučnici širom sveta pronašli i katalogizirali oko 200 miliona velikih fosila i više milijardi sitnih fosilnih ostataka. Mnogi istraživači slažu se s tvrdnjom da ta opsežna i detaljna zbirka podataka pokazuje da su se sve glavne skupine životinja pojavile iznenada i da se gotovo uopšte nisu menjale i da su mnoge vrste nestale jednako naglo kao što su se i pojavile.

Nakon što je istražio dokaze koji se temelje na fosilnim nalazima, biolog Jonathan Wells je napisao: ”Gledano na nivou bioloških razreda, kolena i carstava, tvrdnja da su se svi živi organizmi razvili od nekoliko zajedničkih predaka očito nije naučno potvrđena činjenica. Ako je suditi po fosilnim i molekularnim dokazima, to čak nije ni dobro potkrepljena teorija.“

Zašto mnogi ugledni evolucionisti uporno tvrde da je makroevolucija činjenica? Nakon što je izneo kritike na račun nekih argumenata Richarda Dawkinsa, ugledni evolucionist Richard Lewontin napisao je da su mnogi naučnici spremni prihvatiti naučne tvrdnje koje se protive zdravom razumu naprosto ”zato što su slepo odani materijalizmu“.

Ako prihvatite teoriju o makroevoluciji, onda morate verovati da su svi složeni oblici života nastali putem mutacija i prirodnog odabira, premda stotinak godina naučnih istraživanja i proučavanja više milijardi mutacija pokazuje da se nijedna ispravno definisana biološka vrsta nije putem mutacija pretvorila u neku potpuno drugu vrstu. Morate verovati i u to da su se sva živa bića postupno razvila od nekog zajedničkog pretka, premda fosilni nalazi jasno pokazuju da su se glavne skupine biljaka i životinja pojavile iznenada i da se čak ni u beskrajno dugim vremenskim razdobljima nisu pretvorile u neke druge vrste. Što mislite, temelji li se takvo uverenje na činjenicama ili pretpostavkama?

I još da spomenem dragi moji, prihvatanje teorije evolucije, tog nasilnog mentaliteta borbe za preživljavanje, takve ideje o preživljavanju najprilagođenijih, nije poslužilo u svrhu poboljšanja civilizacije. Stoga je evolucija, iako se ne može kriviti za sve ljudske nevolje, doprinela tome da se čovečanstvo gurne još dublje u mržnju, zločin, nasilje, nemoral i propast. S obzirom na to da se opšte gledano prihvata mišljenje da su ljudi nastali od životinja, ne iznenađuje da sve više ljudi i žive poput životinja.dovoljno je da pogledamo Dnevnik

Daću vam dovoljno vremena da sažvaćete ovaj tekst i da navedete šta vam slučajno nije jasno.




http://forum.krstarica.com/attachment.php?attachmentid=60666&stc=1&d=1250896049

 

[Caliburn]

Bilo je samo pitanje vremena kada ćemo doći do klasične kreacionističke strategije zatrpavanja đubretom koje se sastoji od propagande, manipulacija, citata izvađenih izvan konteksta, laži i izmišljotina.
No, sad smo tu...
I na navedeno će biti adekvatno odgovoreno, ali ne zbog tebe čoli, već zbog čitaoca koji bi mogao da pomisli da ako ima već toliko mnogo "argumenata" protiv teorije evolucije ista ne može da bude tačna.

Teorija evolucije je samo teorija.
Teorija može biti tačna ili netačna.

Tvrdnja : “Evolucija je samo teorija. Da je dokazana, onda bi bila zakon.”

Odgovor : U nauci, reč “teorija” označava model kojim se objašnjava neki skup prirodnih fenomena. Tako imamo teoriju gravitacije, teoriju kvantne mehanike, mikrobiološku teoriju , itd. Sve su to veoma dobro dokazane i istražene oblasti, ali su u nauci i dalje teorije. U nauci, takođe, reč “zakon” označava kratak opis nekog aspekta teorije, a ne nešto što je dokazano. Zakon gravitacije, recimo, samo je matematička formula koja opisuje jedan aspekt teorije gravitacije. Mnogi zakoni (recimo Bojlov zakon širenja gasova) nikada ne daju potpuno tačne rezultate, već predstavljaju samo stvari koje su otprilike tačne u određenim uslovima.

Evolucija je teorija i činjenica. U prirodi postoji činjenica evolucije: sistema koji kroz selekciju nad genetskom raznolikošću izazvanu mutacijama, izaziva promene u osobinama živih bića. Jedan aspekt evolucije koga smo bolno svesni je, na primer, rapidna evolucija HIV virusa koji razvija otpornost na lekove koje proizvodimo, ili evolucija otpornosti na antibiotike kod bakterija.

Teorija evolucije je stvorena da objasni činjenicu evolucije i da nam omogući model pomoću koga možemo da proračunamo dalje razvoje živih organizama, kao i da otkrijemo način na koji su nastali.

Naučnike ne napadam za činjenice koje iznose i sigurno ne za dobrobit kojoj su doprineli(mada ima i mnogo "nedobrobiti" kao što je biološko oružje, ali da ne širim temu), već za njihovo nelogično i proizvoljno tumačenje tih činjenica ili najjednostavnije rečeno, tih stvari koje su pronašli.

Uočimo više vrsta koje pokazuju anatomske sličnosti.
Uočimo da sporopromenljivi parametri anatomije pokazuju trend menjanja u određenom pravcu od najstarije ka najmlađoj vrsti.
Poređajmo vrste po starosti i uočimo da se trend menjanja dešavao u isto vreme kada je dolazilo do promena u sredini u kojoj su vrste živele.
Zaključimo da su ove vrste u vezi i da su evoluirale od najstarije ka najmlađoj.
Kako proizvoljan zaključak.
Ovo je inače uprošćen do banalnosti metod koji se primenjuje, jer nisam naveo brojne druge analize koje se sprovode (na primer ishrane vrsta od interesa, interakcija s adrugim vrstama, itd.), nego sam pokušao da približim osnovni princip.
Uzgred, primetio sam do sada da što češće neko koristi termine "logika, logično, nelogično" to manje razume šta isti znače.

Krave znači nisu evoluirale od miševa, ali sigurno je po hipotezi o evoluciji, jedan njihov "predak" ličio na miša barem po veličini, jel tako?

I evo ga!
Smrtni udarac teoriji evolucije, zadat na jednom forumu!



Nikome do sada nije palo na pamet da je veličina ključni pokazatelj i da vrste zapravo ne menjaju svoju veličinu.
Uostalom ove fotografije to jasno dokazuju:

Reč je o dve potpuno različite vrste, koje nemaju genetskih sličnosti među sobom, ne mogu se međusobno razmožavati i ostavljati plodno potomstvo.
Kraj sarkazma.

Da li ti je palo na pamet da su krave do današnje veličine stigle posle generacija i generacija i generacija pažljivog uzgajanja?

A što se tiče priče da su fosili tek tercijalni dokaz h. o e., meni onda priča o toj hipotezi liči na ovo:
Neki naučnici (jer je neistina da su svi pravi naučnici u stvari evolucionisti, a ostali korumpirani itd.) smišljaju što složeniju priču (jer što je više komplikovanih termina i definicija, lakše je zbuniti neakademske beđake), koju onda ilustruju tonama njihovom rukom nacrtanih skica (što više liče na slajdove za Volt Dizni) koje opet treba da ubede neupućene koji vole da gledaju crtaće i žive u bajkama,
I onda kažu da jedino što je u celoj priči realno (a to su fosili), u stvari tercijalno i da eto, može da se uglavi u tu hipotezu( i nikako je ne pobije jel smo nacrtali dovoljno toga da će na nešto morati da liči, pa zato nema dokaza protiv hipoteza), ali nije bilo neophodno, jer smo mi već dovoljno izmislili.

Drugim rečima, nema razloga da se ide u školu i uči, jer ako nešto nije jasno laiku onda to ne može biti tačno?
O, radosti!
U mom selu se to zove "kiselo grožđe".
Što se skica tiče ist se prave na osnovu skupljenih fragmenata skeleta. Pišem fragmenata, jer nalaz cele fosilizovane životinje je izuzetno redak i dragocen.
Dalje, fragmenti odgovaraju jedinkama različite starosti, pola i veličine (vilica od mužjaka starog 5 godina, dva pršljena od ženka stare dve godine, tarzalne kosti od jedinke, neutvrđenog pola stare 6 godina, itd.), te je neophodne sve te fragmente prvo skalirati, pa se tek onda pristupa izradi skice.
Skicu izrađuju ne isti naučnici koji tumače nalaze, već za to posebno školovani stručnjaci koji se bave i forenzičkom rekonstrukcijom.
Da ti bude jasnije upotrebiću analogiju: isto bi bilo kada bi arhitektonski projekat nazvao rukom crtanom skicom.
I na kraju da se osvrnem na jeftinu manipulaciju. Tebi slajdovi liče na nešto za "Volt Dizni"... inače se slajdovi za "Volt Dizni" rade posle trodimenzionalnog skeniranja i laserskog merenja fragmenata?
Zaista bedno, no bolje od kreacionista ni ne očekujemo.

Nilsona preskačem, jer priznajem da ako je sve što ste mi ispričali o njemu tačno, onda je stvarno malo otkazao, mada ne znam što su ga onda citirali, a ne nabili na neuropsihijatriju.

U tom slučaju bi i najveći deo onih koje citiraš i onih koji pišu po sjatovima koje koristiš trebalo institucionalizovati.

Kad sam se nakačio na net nije bitno, ali lagao nisam. A Caliburn nek dokaže suprotno.

Ih, ništa lakše.
Na osnovu fraza koje upotrebljavaš i stila koji koristiš jasno je da si na netu daleko duže nego nedelju dana.

 

[Caliburn]

U prvoj poruci na forumu sam se i predstavio kao padobranac i postavio pitanje, Caliburn je dao odgovor koji sam ja pratio i zato nismo krenuli kako treba.A moglo bi da se krene od sledećeg: molim vas pažljivo čitajte: i samo recite za koji deo dajete ruku da je netačan:

OD VIŠE od 1,5 miliona životinjskih vrsta koje su naučnici dosada imenovali, oko milion njih su insekti. Bilo bi potrebno 6 000 enciklopedijskih stranica da bi se navele sve poznate vrste insekata! Kako su nastala ova stvorenja? Zašto postoji takva beskrajna raznolikost vrsta? Je li to posledica slepog slučaja, činjenice da se prirodi ”posrećilo“ milione puta? Što kažete na preko 9 000 različitih vrsta ptica ? Neki kolibriji sićušni su poput povećih pčela, a ipak lete veštije i skladnije nego najsavremeniji helikopteri. Neke se ptice svake godine sele hiljadam kilometara, kao što je slučaj s polarnom čigrom, koja preleti čak 35 000 kilometara na svakom kružnom putovanju. Nema kompjutera ni navigacijskih instrumenata, a ipak bez greške stiže na svoje odredište. Da li je ova urođena sposobnost proizvod slučaja? Osim toga, ogromna raznolikost i lepota vladaju i u biljnom svetu — postoji više od 350 000 vrsta biljaka. Otprilike 250 000 vrsta proizvodi cvetove! Najveći su živi organizmi na Zemlji — divovska stabla sekvoje — biljke. A što je s oblicima života koje nalazimo u rekama, jezerima i okeanima sveta? Naučnici kažu da postoji oko 8 400 poznatih vrsta slatkovodnih riba i oko 13 300 riba koje žive u okeanima. Najmanja od njih je glavoč koji živi u Indijskom okeanu. Dug je svega jedan centimetar. Najveća je kitopsina, koja može narasti do 18 metara u dužinu. U ove brojke koje se odnose na vrste nisu uključeni beskičmenjaci niti još neotkrivene vrste.

Teorija evolucije daje jasno objašnjenje nastanka tih vrsta.
Navedeno je posledica mehanizama evolucije.
Zamisli broj živih vrsta je veoma veliki. Šta je tu čudno?
Šta je tu u suprotnosti sa teorijom evolucije?
Upravo teorija evolucije sugeriše razvoj različitih vrsta iz jedne vrste, odnosno raznolikost vrsta.

Ali iznad svega je neverovatan ljudski mozak — koji sadrži najmanje deset milijardi neurona, od kojih svaki ima verovatno preko 1 000 sinapsi ili mesta kontakta s drugim nervnim ćelijam. Neurolog dr. Richard Restak kaže sledeće: ”Ukupan broj veza unutar ogromne mreže nervnog sistama mozga zaista je astronomski“ (The Brain). On dodaje: ”Postoji možda od deset do sto biliona sinapsi u mozgu.“ Potom postavlja logično pitanje: ”Kako se mogao jedan organ kao što je mozak, koji sadrži između deset i stotinu milijardi ćelija, ikad razviti iz jedne jedine ćelije, jajašca?“ Je li mozak proizvod prirodne slučajnosti i sreće?

Jeste ljudski mozak je veoma složen.
Ovde inače uočavamo još jedan standarni trik koji kreacionisti redovno primenjuju.
Citiraju nekog poznato i priznatog naučnika, da bi odmah posle naveli neku svoju tezu, te onome ko ne čita pažljivo se može desiti da je i krecionističku tezu izjavio naučnik koji je u pitanju, ali to nije slučaj.
Dakle, reč o poslovičnom "kukavičijem jajetu".
Zbog čega se kreacionisti služe takvim podvalama?
Zato što nemaju pravih argumenata.
Primetimo još jedan trik koji se ovde primenjuje.
Kreacionisti dovode u vezu ljudski mozak danas, jedan veoma složen organ i jednu ćeliju, koja ma kako složena bila sama po sebi nije ni blizu kompleksnosti lljudskog mozga.
Nepažljivi čitalac će biti zaslepljen samom astrnomskom razlikom u redovima veličine složenosti dva sistema koji se pominju i zahvaljujući kreacionističkoj sugestiji će zaključiti da ta dva sistema nikako ne mogu biti u vezi.
Reč je o dobro poznatoj tehinici koju laici zovu "ispiranje mozga".
No, pogledajmo primer u celini. Ono što kreacionisti namerno izostavljaju je da se mozak nije razvio trenutno nego je proces evolucije od jedne ćelije do mozga trajao milijardama godina, trilionima generacija i kvadrilionima jedinki.
Ukoliko su vam ovi brojevi suviše apstraktni, razmislite o sledećem.
OId čega je mozak sastavljen? Od neurona.
A šta su neuroni? Ćelije.

Odnosno da odgovorim na postavljeno pitanje: samo recite za koji deo dajete ruku da je netačan?
Ni za jedna, jer su svi tačni, obzirom da su izneti samo statistički podaci u vezi sa brojem živih vrsta i u tekstu se ništa ne tvrdi, već se samo implicira.
Pokušava se nepažljivi čitalac hipnotisati brojkama i dovesti u stanje u kome je podložan sugestijama, kako bi pomislio da je sam došao na ideju da je evolucija nemoguća i da je nemoguće da tako složen organ kao što je mozak evoluira.
Zbog čega se ovo radi baš na ovaj način?
Zato što će se ljudi mnogo čvršće držati ideja za koje misle da su njihove sopstvene, iako u ovom slučaju je reč samo o sugestiji.
Baš kao u mađioničarskim trikovima, koji primenjuju iste pirncipe i ovde je reč o običnoj iluziji i prevari izvršenoj od strane kreacionista.

 

[Caliburn]

Daljim odgovorima, dragi čitaoče, pokazećemo još neke propagande tehnike kojima se kreacionisti služe.
Možda još nije vreme, ali treba postaviti sledeće pitanje:
Ukoliko je teorija evolucije netačna i ako krecionisti tvrde da psotji veliki broj argumenata protiv iste, zbog čega se onda služe tehnikama manipulacije, podmetanjima i lažima, a ne objave svoje argumente u vidu naučnih radova?
Dobro razmisli o tome, dragi čitaoče.

Šta je suština Darwinove teorije evolucije? ”U svom najpotpunijem biološkom smislu, (...) evolucija označava proces kojim je život nastao iz nežive materije i potom se razvio u potpunosti prirodnim putem.“ Darvinistička evolucija polazi od tačke da je ”praktično celokupan život, ili u najmanju ruku sve njegove najzanimljivije karakteristike, posledica prirodnog odabira koji se zasniva na slučajnoj varijaciji“ (Darwin’s Black Box —The Biochemical Challenge to Evolution, Michaela Behea, izvanrednog profesora biohemije na Univerzitetu Lehigh, Pennsylvania, SAD).

Dakle, kreacionista će da objašnjava teoriju evolucije?
Da dovedemo Gebelsa da objašnjava Toru?
S tim što se teorija evolucije ne bavi nastankom života, već tu oblast obrađuje abiogeneza.
A čim je neko ko je citiran "izvanredan, eminentan, istaknut", jasno je da ono šo se citira sa kreacionističkog sajta.
No, svejedno me interesuje po čemu je ovaj profesor izvanredan... po tome što podržava kreacionizam?
Uzgred sam Behe piše:

My ideas about irreducible complexity and intelligent design are entirely my own. They certainly are not in any sense endorsed by either Lehigh University in general or the Department of Biological Sciences in particular. In fact, most of my colleagues in the Department strongly disagree with them.

Kad je Darwin razradio svoju teoriju, naučnici su malo ili nimalo znali o zapanjujućoj složenosti žive ćelije. Moderna biohemija, koja se bavi proučavanjem života na molekularnom nivou, odgonetnula je nešto od te zamršenosti. Takođe je pokrenula ozbiljna pitanja o Darwinovoj teoriji i sumnje u nju.

In fact, most of my colleagues in the Department strongly disagree with them.

Kad si pre uspeo sam sebe da sapleteš?
Nije moderna biohemija pokrenula ozbiljna pitanja, nego jedan biohemičar pokreće pitanja kako bi odbranio kreacionizam.
Malo izmišljamo, jer nema stvarnih argumenata?

Sastavni delovi ćelija sagrađeni su od molekula. Ćelije su strukturne jedinice svih živih bića. Profesor Behe veruje da evolucija objašnjava kasniji razvoj životinja. Međutim, gaji ozbiljne sumnje u to da li evolucija može objasniti postojanje ćelije. Govori o molekularnim mašinama koje ”prevoze teret s jednog mesta u ćeliji na drugo preko ’cesta‘ koje sačinjavaju drugi molekuli. (...) Ćelije klize, repliciraju i uzimaju hranu. Ukratko, visokosofisticirani molekularne mašine kontroliraju svaki ćelijski proces. Tako postoji izvrsna usklađenost u radu i najmanjih delova živog organizma, a sama mašinerija živih organizama enormno je složena.“

Drugim rečima, i sam Behe smatra da je teorija evolucije tačna, a ono čemu se protivi su razne hipoteze kojima barata abiogeneza.
Nije li zanimljivo što se kao kritičar evolucije navodi neko ko se sa njom u stvari slaže?
Zbog čega se to radi?
Da bi nepažljivi čitalac pomislio da se sa teorijom evolucijom ne slažu naučnici koji se bave ozbiljnom naukom i istom tom naukom mogu da dokažu da ista nije tačna, iako to nije slučaj.
Gde su sada miševi, krave i žirafe?
Zbog čeg se Behe slaže sa teorijom evolucije, ako več ista nije tačna?

U kakvom se, zatim, opsegu odvija sva ova aktivnost? Promer tipične ćelije iznosi svega tristoti dio milimetra. U tom neizmerno malom prostoru odvijaju se složene funkcije koje su neophodne za život. Nije nimalo čudno da je rečeno sledeće: ”Suština je u tome da je ćelija — sama osnova života — zapanjujuće složena.“
Behe tvrdi da ćelija može funkcionisati samo kao celovit entitet. Stoga je nemoguće da bi funkcionisala ukoliko bi bila formirana polaganim, postupnim promenama indukovanih evolucijom. Za to koristi primjer mišolovke. Ova jednostavna naprava može funkcionisati samo kad su svi njeni delovi sastavljeni u celinu. Svaki deo zasebno — postolje, opruga, zakočna poluga, udarni deo, kukica — nije mišolovka i ne može funkcionirati kao mišolovka. Svi su delovi istovremeno potrebni te svi moraju biti sastavljeni u celinu da bi formirali zamku koja funkcioniše. Isto tako i ćelija može funkcionisati kao takva samo kad su svi njeni delovi sastavljeni u celinu. On koristi ovo poređenje da bi objasnio ono što naziva "nepojednostavljiva složenost".

No, opet stoji ono što i sam Behe izjavljuje:

In fact, most of my colleagues in the Department strongly disagree with them.

Da li treba da komentarišem upotrebu epiteta kao što "zapanjujući" i "neizmeran"? Uzgred šta je tačno neizmerno u vezi ćelije imajući u vidu da smo stanju da fotografišemo pojedinačen molekule? )

Ta činjenica predstavlja jedan od glavnih problema za navodni proces evolucije, koji govori o pojavljivanju postupno stečenih, korisnih osobina. Darwin je znao da se njegova teorija postupne evolucije putem prirodnog odabira suočava s velikim izazovom, budući da je rekao sledeće:
”Ako bi se moglo dokazati da se bilo kakav složeni organ koji postoji nikako nije mogao razviti brojnim, uzastopnim, malim modifikacijama, moja bi teorija bez daljnjega pala u vodu“ (Poreklo vrsta).

Činjenica je da je ćelija zapanjujuća ili da je neizmerno mala?
Neke ćelije su toliko velike da smo u stnaju da ih vidimo golim okom.
Ako je ćelija već zapanjujuće složena, zbog čega je onda problem da zapanjujuće složeni mozak evoluira od ćelije?
No, zanimljivo je da Beheove tvrdnje ne prihvataju njegove kolege takođe bihemičari.
Zbog čega? Zato što je reč o tvrdnjama bez rezultata, koji se mogu nezavisno verifikovati.
Opet smo u prilici da se zarad nepažljivog čitaoca mešaju činjenice, koje ni na koji način ne osporavaju teoriju evolucije sa stavovima koji nisu potkrepljeni rezultatima koji osporavaju teoriju evolucije i time naizgled interpretiraju činjenice i daju ton čitavom tekstu, koji osuđuje teoriju evolucije na osnovu činjenica, iako to nije slučaj.
Odnosno, reč je o manipulaciji.

Neumanjivo složena ćelija jedna je od glavnih prepreka za verovanje u Darwinovu teoriju. Pre svega, evolucija ne može objasniti nagli prelaz iz nežive u živu materiju.
Daljnji je problem prva složena ćelija, koja se mora odjednom pojaviti kao celovita jedinica. Drugim rečima, ćelija (ili mišolovka, s tim što ćelija ima neuporedivo veći broj različitih elemenata i veću složenost) mora se pojaviti iznenada, sa svim sastavnim delovima pa tek onda funkcionisati!

A ovo je toliko jednostavno za pobiti, da ne znam ni zašto se trudim...
U prethodnom pasusu je izneto da ako postoji složeni organ koji se nije mogao razviti modifikacijama iz nečeg jednostavnijeg teorija evolucije pada u vodu, a potom je uznet stav jednog biohemičara da je sama ćelija jedan takv primer i onda su te dve stvari povezane i tvrdi se da postoji prepreka za teoriju evolucije, iako ništa od navedenog nije ni doakazano i ni dovedeno u vezu.
Nemojte propustiti na ovom mestu da uočite termin "verovanje" koji se odnosi na teoriju evolucije, čime se pokušava omalovažiti sva sila dokaza koji istu potvrđuju.
Treba li da objašnjavam zašto je mišolovka neadekvatna analogija?
Osim toga, još jednom:
teorija evolucije se ne bavi nastankom života.

Još jedan primer nepojednostavljive složenosti jeste proces koji mnogi od nas, kad se poseku, prihvataju kao nešto samo po sebi razumljivo — zgrušavanje krvi. Normalno je da svaka tečnost odmah procuri iz probušene posude i nastavlja curiti sve dok se posuda ne isprazni. Ipak, kad se ubodemo ili posečemo, isticanje krvi brzo se zaustavlja stvaranjem ugruška. Međutim, kao što doktori znaju, ”zgrušavanje krvi vrlo je složen, zamršeno kreiran sastav koji se sastoji od mnogo međusobno zavisnih proteinskih delova“. Oni aktiviraju proces koji se naziva lanac zgrušavanja. Taj osetljiv proces zaceljivanja ”zavisi u presudnoj meri o usklađenosti i brzini kojom se odvijaju različite reakcije“. Inače bi se osobi cela krv mogla zgrušati i učvrstiti se, ili bi, s druge strane, osoba mogla potpuno iskrvariti. Usklađenost i brzina presudni su činioci.
Biohemijska istraživanja pokazala su da zgrušavanje krvi uključuje mnoge faktore, od kojih nije moguće da ijedan nedostaje, a da bi se proces uspešno odvijao. Behe postavlja pitanje: ”Jednom kada zgrušavanje počne, šta taj proces zaustavlja da sva krv (...) ne poprimi čvesto stanje?“ On objašnjava da ”stvaranje, ograničavanje, ojačavanje i odstranjivanje krvnog ugruška“ sačinjavaju jedan povezan biološki sastav. Ako bilo koja faza zataji, ceo sastav zataji.

I to pobija teoriju evolucije na tačno koji način?

 

[Caliburn]

Russell Doolittle, evolucionist i profesor biohemije na Univerzitetu u Kaliforniji, postavlja sledeće pitanje: ”Kako se za ime sveta ovaj složeni i fino izbalansirani proces razvio? (...) Paradoks je u sledećem; ako je svaki protein zavisio od toga da ga drugi protein aktivira, kako je ovaj proces ikako mogao nastati? Od kakve bi koristi bio bilo koji deo tog sastava bez svih ostalih delova?“ Koristeći se evolucijskim argumentima, Doolittle pokušava objasniti početak procesa. Međutim, profesor Behe ističe da bi tu bila ”potrebna ogromna količina sreće da pravi delovi gena dospu na pravo mesto“. On pokazuje da se iza Doolittleovog objašnjenja i pojednostavljenog načina izražavanja skrivaju ogromne poteškoće.

Russell Doolitle je zapravo dokazao da zgrušavanje krvi ide u prilog teoriji evolucije.
Zaprvo navedeni citat je Beheove parafraziranje jednog Dulitlovog predavanja za laike, a ne za stručnu javnost.
Dulitl je zapravo objavio čitav rad kojim pobija Beheove tvrdnje.
Zbog čega baš Dulitl? Zato što je Behe zloupotrebio jedan njegov članak i predstavio ga nešto što podržava kreacionizam, čemu se Dulitl oštro usprotivio.

Da li je tačno ovo šta sam sada napisao?
Dragi čitaoče nemoj mi verovati, nego sam proveri:
http://www-biology.ucsd.edu/faculty/doolittle.html

Our group is mainly concerned with the structure and evolution of proteins. In this regard, we have two quite distinct projects under way. One is very general and has to do with reconstructing the evolutionary histories of a wide variety of proteins. This is a computer-based study that draws upon published sequence data for its raw material. We employ a number of sequence searching and alignment programs, many of which we have written ourselves. Among the questions we are trying to answer are: When did prokaryotic organisms diverge from eukaryotes? How many rudimentary families of proteins are there? How are "new proteins" invented? All of these questions can be answered, given enough sequences to compare

Our second major research interest is laboratory-based and deals with the invention and evolution of vertebrate blood plasma proteins, and expecially the clotting proteins. In the past, we have cloned and sequenced a number of these proteins from the most primitive of vertebrates, the lamprey. Comparison with the corresponding mammalian proteins has afforded us some important clues as to how these proteins function. We also succeeded in identifying equivalent gene products in even more distantly related creatures, including protochordates and invertebrates.

Ovde Dulitl opovrgava sve što mu Behe pripisuje:
http://bostonreview.net/BR22.1/doolittle.html

Contrary to claims about irreducible complexity, the entire ensemble of proteins is not needed.

Odnosno, dragi čitaoče, čoli je naveo jednu tešku laž.
No, na to si već navikao kada su u pitanju kreacionisti.

 

[Caliburn]

Tako je jedan od glavnih prigovora evolucijskom modelu nesavladiva prepreka koja se odnosi na nepojednostavljivu složenost. Behe navodi: ”Naglašavam da prirodni odabir, oruđe Darwinove evolucije, jedino ima smisao ako postoji nešto što se može odabrati — nešto što je upravo sada korisno, a ne u budućnosti.“
Profesor Behe navodi da su neki naučnici proučavali ”matematičke modele za evoluciju ili nove matematičke metode za upoređivanje i interpretiranje lančanih podataka“. Međutim, on zaključuje: ”Matematika pretpostavlja da je stvarna evolucija postupan proces vođen slučajnošću; ona ga ne dokazuje (niti ga može dokazati).“ On je ranije rekao: ”Ako tražite naučnu literaturu na temu evolucije i ako koncentrišete svoje istraživanje na pitanje kako su se molekularne mašine — osnova života — razvili, nailazite na misteriozni tajac. Složenost životnog temelja paralizovala je pokušaj nauke da ga objasni; molekularne mašine podižu još uvek neprobojnu barijeru za opštu prihvaćenost darvinizma.“

Ti "neki naučnici" koje Behe pominje je upravo Dulitl, na koga se poziva.
Uzgred, taj isti Dulitl je genetičkim istraživanjem na miševima dokazao da Behe greši, kao što sam već naveo.

Ovo što je rečeno pokreće niz pitanja koja bi savesni naučnici trebali razmotriti: ”Kako je došlo do razvoja centra za fotosintetsku reakciju? Kako je započeo intramolekularni transport? Kako je započela biosinteza holesterola? Kako je retinal postao povezan s vidom? Kako su se razvili fosfoproteinski putevi signala?“ Behe dodaje: ”Sama činjenica da se nijednom od tih problema nije čak ni obratila pažnja, a da ne spominjemo njihovo rešavanje, vrlo je snažna indikacija da je darvinizam neadekvatan okvir za razumijevanje porekla složenih biohemijskih sastava.“

Behe ovde sam sebi skače u usta jer u prethodnom pasusu tvrdi da neki naučnici upravo istržuju fenomene, za koje sada izjavljuje da se ne proučavaju, a onda se u svojim radovima pozivam na te iste naučnike.

Ako Darwinova teorija ne može objasniti složeni molekularni temelj ćelija, kako onda može predstavljati zadovoljavajuće objašnjenje za postojanje miliona vrsta koje obitavaju na Zemlji?

Šta je potrebno da se shvati jedna veoma prosta činjenica: teorija evolucije se ne bavi nastankom života?

Na kraju krajeva, evolucijom se ne mogu proizvesti ni nove vrste porodica premošćavanjem ponora koji postoje između jedne porodice i druge porodice.

Prelazne oblike koji su ti navedeni, a koji objašnjavaju razvoj čoveka i prelaz od reptila do sisara smatramo kao nedostataka objašnjenja?

Koliko god Darwinova teorija evolucije u očima nekih naučnika može delovati uverljivo, oni se na kraju moraju suočiti s pitanjem: Čak i ako pretpostavimo da su se životni oblici razvili prirodnim odabirom, kako je započeo život? Drugim rečima, problem ne leži u preživljavanju onih koji su se najbolje prilagodili, već u pojavljivanju prvih pa tek onda onih koji su se najbolje prilagodili!

U očima "nekih naučnika"... neprocenjivo!
Dragi čitaoče, primećuješ li kako se govori o samo nekim naučnicima koji prihvataju teoriju evolucije, čime se implicira da svi ostali naučnici, dakle večina smatra da teorija evolucije nije tačna.
Upamti, dragi čitaoče da ima više naučnika po imenu Stiv (što je manje od 1% ukupne populacije naučnika) koji podržavaju teoriju evolucije, nego što ukupno ima naučnika koji podržavaju kreacionizam.
I kako da zaboravim: teorija evolucije se ne bavi nastankom života.

Međutim, kao što Darwinova primedba u vezi s razvojem oka ukazuje, njega nije zanimao problem nastanka života. Napisao je sledeće: ”Kako je živac postao osetljiv na svetlost jednako nas tako ne zanima kao ni to kako je nastao sam život.“

I opet kreacionističke laži, jer su se naučnici bavili evolucijom oka što se može videti iz priloženog:

Evolucija oka

Francuski naučni pisac Philippe Chambon je napisao: ”Sam se Darwin čudio kako je priroda vršila odabir oblika koji su se pojavljivali pre nego što su savršeno mogli funkcionisati. Popis evolucionih misterija je beskrajan. A današnji biolozi trebaju ponizno priznati, kao što je to učinio prof. Jean Génermont sa Sveučilišta South Paris u Orsayu, da ’sintetička teorija evolucije ne može lako objasniti poreklo složenih organa‘.“

Baš sa "Sveučilišta" nije sa Univerziteta?
Nije li ovo odlomak iz brošure Jehovinih svedoka?
Zato li se Jean Génermont bavi teorijom evolucije i piše ovakve radove:
http://en.scientificcommons.org/15497548
U kome između ostalog stoji:

Cohorts of females from the eggs laid day after day by this female, throughout the 31 days of its life, provide information on the evolution of the mitochondrial genotypes in the course of successive divisions of stem cells. An increase of the percentage of long DNA in offspring was observed as the female aged. Moreover, the variance of the genotypes increases as rounds of stem cell division progress. These results are supported by observations based on the adults issued from the early and late eggs, for three additional heteroplasmic females.

No, da li je navedeni profesor zaista izjavio to što mu se pripisuje i kakav je kontekst te izjave? Da li je nastavak te izjave možda:
"..., ali smo ipak u mogućnosti da uočimo trendove koji nas upućuju u kom pravcu treba da tražimo."
Kako bi bilo da navedeš odakle je taj citat? Ili to ne piše u brošuri?

U svetlu takve ogromne neverovatnosti da je evolucijom mogla nastati takva beskrajna raznolikost i složenost životnih oblika, da li vam je teško poverovati da je razvoj svih živih bića čistim slučajem tekao u pravom smeru? Pitate li se kako su bilo koja stvorenja mogla preživeti u borbi za opstanak najprilagođenijih dok su im oči još uvek bile u razvoju? Ili dok su im se navodno oblikovali primitivni prsti na čovekolikom telu? Da li se pitate kako su ćelije preživele ako su egzistirale u nedovršenom i neodgovarajućem stanju?

Otkud sada "ogromna neverovatnost"?
Teorija evolucija upravo predviđa ovo što se tvrdi da je neverovatno.
Da ne pominjem da se evolutivni procesi pokušavaju predstaviti nekom ekstremno brzom mutacijom koja se odigrava pred očima zgroženog posmatrača.
Ima li čovek slepo crevo ili nema?

Robert Naeye, dopisnik časopisa Astronomy i evolucionist, napisao je da je život na Zemlji rezultat ”dugog niza neverovatnih događaja [koji su se] zbili baš na pravi način kako bi nas doveli u postojanje, baš kao da smo osvojili milion dolara na lutriji i to milion puta zaredom“. Takav se način rezonovanja verovatno može primeniti na svako pojedino stvorenje koje danas postoji. Ali to je naprosto nemoguće. Ipak, od nas se očekuje da verujemo da je slučajno evolucijom takođe istovremeno nastao muški i ženski organizam kako bi se produžile nove vrste.
Što je još neverovatnije, od nas se zahteva da verujemo i to da su se muški i ženski organizam ne samo istovremeno razvili već i na istom mestu! Da nisu nastali istovremeno, ne bi bilo ni potomaka!
Sigurno je krajnji stepen lakovernosti verovati da živi svet postoji u milionima svojih konačnih oblika kao posledica miliona slučajnosti koje su imale pozitivan ishod.

I baš je Robert Naeye to napisao?
Dragi čitaoče, dozvoli mi da izrazim sumnju u ovu tvrdnju pogledajmo zajedno šta Robert Naeye zaista jeste napisao:
http://www.skyandtelescope.com/community/skyblog/worldofastronomy/5268801.html

The existence of the appendix is powerful evidence that the human body is the product of random mutations and natural selection operating over immense timescales, and that intelligent design is pure bunk. The fact that we share about 99.7 percent of our genes with chimpanzees is overwhelming evidence that humans and chimps evolved from a common ancestor. The progression of species in the fossil record unveiled by paleontologists over the past few centuries gives irrefutable evidence that lifeforms on Earth have evolved. Evolution is a well-established fact, not an opinion.

Posted by Robert Naeye, January 19, 2007

Primeti, dragi čitaoče, da do sada čoli nije navodio izvore za svoje citate, a da je u većini slučajeva iznosio laži, neistine, manipulacije i propagandu.
Razmisli o tome, dragi čitaoče, zbog čega se kreacionisti služe takvim sredstvima, ukoliko već imaju toliko mnogo argumenata protiv teroije evolucije.

 

[Caliburn]

Zašto je evolucija toliko popularna i zašto je toliki mnogi prihvataju kao jedino objašnjenje za nastanak života na Zemlji? Jedan razlog je taj da je to ustaljeno gledište koje se naučava u školama i na univerzitetima, pa stoga teško onome ko se usudi izraziti bilo kakve sumnje u to. Behe navodi: ”Mnogi učenici uče iz svojih udžbenika kako da gledaju na svet kroz evolucijske naočare. Međutim, oni ne uče kako je darvinističkom evolucijom mogao nastati bilo koji od izvanredno zamršenih biohemijskih sastava koje ti udžbenici opisuju.“ Dodaje i sledeće: ”Da bismo razumeli i uspeh darvinizma kao ortodoksnog učenja i njegov promašaj kao nauke na molekularnom nivou, moramo ispitati udžbenike koji se koriste za poučavanje budućih naučnika.“

Onaj isti Behe koji kao potvrdu svoje ideje navodi naučnika koji je dokazao da greši?
Zamisli u školama se uči nešto što je tačno. Ko bi to pomislio?

”Kad bi se anketirali svi naučnici u svetu, velika većina njih rekla bi da veruje u istinitost darvinizma. Ali naučnici, kao i svi drugi ljudi, većinu svojih gledišta zasnivaju na stavovima drugih ljudi. (...) Takođe, a i nažalost, naučna zajednica prečesto odbacuje kritiku, iz straha da bi time pružila dokaze kreacionistima. Ironično je da se u ime zaštite nauke odbacila otvorena naučna kritika prirodnog odabira.“

Da vidimo kako izgleda ta "otvorena kritika".
Behe u svom radu navodi Dulitla, koji je dokazao da je Beheove hipoteza pogrešna.
To je "otvorena kritika"?
Stvarno mi nije jasno zbog čega naučna zajednica odbacuje "otvorenu kritiku".

Od svog početka, stoji u knjizi Milestones of History, teorija evolucije ”mnogim se ljudima sviđala zato što je izgledala naučnije od teorije stvaranja po vrstama“.
Osim toga, dogmatične izjave nekih evolucionista mogu biti zastrašujuće. Naprimjer, naučnik H. S. Shelton tvrdi da je zamisao o stvaranju po vrstama ”preglupa da bi se ozbiljno razmatrala“. Biolog Richard Dawkins grubo izjavljuje: ”Ako sretnete nekoga ko tvrdi da ne veruje u evoluciju, on je neuk, glup ili lud.“ Slično kaže profesor René Dubos: ”Većina prosvećenih osoba sada prihvata kao činjenicu da se sve u svemiru — od nebeskih tela do ljudskih bića — razvilo i da se dalje razvija evolucijskim procesima.“
Po ovim izjavama moglo bi izgledati da će svako ko je imalo inteligentan spremno prihvatiti evoluciju. Uostalom, prihvatiti to značilo bi da je osoba ”prosvećena“, a ne ”glupa“. Pa ipak, postoje visoko obrazovani muškarci i žene koji ne zastupaju teoriju evolucije. ”Susreo sam mnoge naučnike koji privatno sumnjaju u to“, piše Francis Hitching u svojoj knjizi The Neck of the Giraffe, ”i nekolicinu onih koji su išli tako daleko da su rekli kako se pokazalo da darvinistička evoluciona teorija uopše nije naučna teorija.“

Shleton, Dawkins i Dubos su osnovi u pravu, s tim što radi preciznosti, treba u njihove izjave uključiti i veoma dobro obrazovane i veoma inteligentne naučnike koji pišu u prilog kreacionizma radi sticanja finansijske koristi.
Činjenica je da se kreacionistička trabunjanja bolje prodaju nego naučni radovi... šta da se radi, religija i krupni kapital imaju interesa u zaglupljivanju naroda.
Francis Hitching?!
Nije ti bio dovoljan fijasko sa Nilsonom?
Francis Hitching je običan senzacionalista, koji nema nikakvog kredibiliteta.
U knjizi "The Neck of the Giraffe" Francis Hitching, tvrdi da je član Kraljevskog arheološkog insituta, međutim istraga je utrdila da tamo nisu ni čuli za njega.
U istoj knjizi takođe tvrdi da je paleontolog Stephen Jay Gould pomagao u pisanju knjige stručnim komentarima, međutim dotični paleontolog tvrdi da nije čuo ni za knjigu ni za samog autora.
Francis Hitching u istoj knjizi tvrdi da ju je pročitao i podržao i Richard Dawkins. Međutim, Richard Dawkins je izjavio:

"I know nothing at all about Francis Hitching. If you are uncovering the fact that he is a charlatan, good for you. His book, The Neck of the Giraffe, is one of the silliest and most ignorant I have read for years."

Sami kreacionisti su nesrećnog Francisa Hitchinga optužili da je plagijator:

Hitching does cite Bowden's earlier book Ape-Men -- Fact or Fallacy?, but Bowden accuses Hitching of "lifting" several passages and illustrations from his book without acknowledgment: in other words, plagiarism.

Creation/Evolution Newsletter, 7, No. 5, pp. 15-16, September/October 1987

Radovi Francisa Hitchinga uključuju i "Earth Magic", "Dowsing: The Psi Connection", "Mysterious World: An Atlas of the Unexplained, Fraud, Mischief, and the Supernatural".
Treba li da naglašavam da Francis Hitching veruje u rašljarenje, astrologiju, piramidologiju, ekstrasenzorne fenomene, mit o Atlantidi, itd.?
Drugim rečima, Francis Hitching daleko prevazilazi Nilsona po "kredibilitetu".

Chandra Wickramasinghe, vrlo poštovani britanski naučnik, ima slično mišljenje. ”Ne postoji dokaz niti za jedno temeljno načelo darvinističke evolucije“, kaže on. ”Godine 1860. društveni je pritisak ovladao svetom i mislim da je sve od tada bilo katastrofalno za nauku.“

Chandra Wickramasinghe takođe tvrdi da je virus SARS, poznatiji u narodu kao "ptičji grip", vanzemaljskog porekla:

On the 24th May 2003 The Lancet published a letter from Wickramasinghe, jointly signed by Milton Wainwright and Jayant Narlikar, which suggested that SARS could be extraterrestrial. The letter is currently (December 2006) referenced on the Cardiff Astrobiology website. It includes this claim:

With respect to the SARS outbreak, a prima facie case for a possible space incidence can already be made...

A small amount of the culprit virus introduced into the stratosphere could make a first tentative fall out East of the great mountain range of the Himalayas, where the stratosphere is thinnest, followed by sporadic deposits in neighbouring areas.

U svakom slučaju, Chandra Wickramasinghe se ne protivi teoriji evolucije nego abiogenezi i smatra da je život nastao tako što su ga donele komete.

"My most significant astronomical contribution was to develop the theory of organic grains in comets and in the interstellar medium. This was done during the 1970s and 80's, and it is now accepted by everyone almost without remembering its origins! I feel I also played a part in the birth of the science of astrobiology."

T. H. Janabi je istraživao dokaze koje su izneli evolucionisti. ”Otkrio sam da je situacija potpuno drugačija od one u koju su nas uveravali“, kaže on. ”Dokazni je materijal suviše oskudan i suviše nepotpun da bi podržao tako složenu teoriju kao što je ona o poreklu života.“

Jeste, a glavni parametar mu je da li Kur'an podržava pojedine aspekte teorije evolucije ili ne.

Dakle, one koji ne odobravaju evolucionu teoriju ne bi trebalo jednostavno omalovažavati kao ”neuke, glupe ili lude“.

Svakako da ne, neki su samo koristoljubivi prevaranti.
Što se tiče kredibiliteta kreacionista, tvoje izlaganje do sada nam je veoma pomoglo da utvrdimo da isti ne postoji.

A što se tiče mišljenja koja osporavaju evoluciju, čak je i uvereni evolucionista George Gaylord Simpson morao priznati: ”Sigurno bi bilo pogrešno samo sa smeškom odbaciti ta shvatanja ili ih ismejavati. Njihovi su zagovornici bili (i jesu) učeni i razumni istraživači.“

George Gaylord Simpson je takođe rekao i sledeće:

Man is the result of a purposeless and natural process that did not have him in mind.

Da napomenem da objavio knjigu "The major features of evolution", još davne 1953. godine, one iste godine kada je svoj rad objavio i Nilson.

Neki misle da se verovanje u evoluciju temelji na činjenicama, dok se verovanje u stvaranje temelji na veri. Pa ipak, što se toga tiče, teorija o evoluciji nije u prednosti, jer se temelji na događajima kojima niti jedan čovek nije bio očevidac.

Što, naravno, nije tačno, obzirom na primer sa gušterima koji sam naveo.

Naprimer, naučnici nikad nisu utvrdili da mutacije — čak ni one korisne — stvaraju nove životne oblike; pa ipak, oni su sigurni da su upravo tako nastale nove vrste. Oni nisu bili očevici spontanog rađanja života; pa ipak, oni ustraju na tome da je život upravo tako nastao.

Mutacije ne stvaraju nove životne oblike, nego stvaraju razlike mežu pripadnicima jedne vrste. Nagomilavanjem tih razlika, kroz generacije, usled postojanja selekcije, nastaje nova vrsta.
Ovo što navode kreacionisti je kao da se očekuje da neko snimi kako iz ribljeg jajeta izlazi žaba.
I još jednom: teorija evolucije se ne bavi nastankom života.
Pogledaj, dragi čitaoče, koliko je teško kreacionistima da razumeju tako jednostavnu činjenicu, a sa druge strane se bune kada ih smatraju glupima.

Takav nedostatak dokaza podstakao je T. H. Janabija da teoriju evolucije nazove ”pukom ’verom‘“.

Isti onaj Janabi koji svoju knjigu počinje sa "Merciful Allah,..."?

Fizičar Fred Hoyle naziva je ”evanđeljem po Darwinu“.

Fred Hojl je bio velikan nauke i razvio je astronomiju i matematiku u novim pravcima.
Takođe je smatrao da je Univerzum statitičan.
Treba li da i mi smatramo da je Univerzum statičan, samo zato što je to Fred Hojl smatrao i da uzimamo šaljivu doskočicu kao naučnu činjenicu?

 

[Caliburn]

Dr. Evan Shute ide čak i dalje. ”Verujem da kreacionist mora razjasniti manje zagonetki od bezrezervnog evolucionista“, kaže on.

I ja se potpuno slažem sa njim.
Neuki kreacionista za sve što ne zna će da kaže: "Božja volja" i na tome će ostati.
Sa druge strane oni koji prihvataju teoriju evolucije istu moraju i dokazivati... nekima izgleda iznova i iznova...
Život je veoma složena stvar. Postoje milioni različitih živih vrsta koji naseljavaju svaki kutak planete.
Zar je toliko neobično što je kreacionistima lakše da sve prepišu bogu?

Drugi se stručnjaci slažu. ”Kad posmatram prirodu čoveka“, priznaje astronom Robert Jastrow, ”pojavljivanje tog izuzetnog bića iz hemikalija rastopljenih u lokvi tople vode izgleda jednako čudno kao i biblijski izveštaj o njegovom poreklu.“

Ah, "biblijski izveštaj". BINGO!
Dakle, tvoja literatura na koju se pozivaš u stvari nisu knjige nego brošure Jehovinih svedoka.
Lepo sam ti napisao da nije ništa lakše nego dokazati kada si se nakačio na internet ili koji su tvoji izvori.
Samo je trebalo da te pustim da pišeš dovoljno dugo i sam si uradio sve.

”EVOLUCIJA je činjenica jednako kao što je činjenica da je Sunce izvor topline“, tvrdi profesor Richard Dawkins, ugledni evolucionist. Naravno, tvrdnja da je Sunce izvor topline može se dokazati eksperimentima i izravnim opažanjem. Ali može li se na isti način neosporno dokazati i tvrdnja da je život nastao evolucijom?
Pre nego što odgovorimo na to pitanje, trebamo razjasniti jednu pojedinost. Naime, mnogi su naučnici primetili da pri razmnožavanju živih organizama kod novih generacija s vremenom može doći do nekih manjih promena. Charles Darwin taj je proces nazvao ”razvoj s postupnim promenama“. Istraživači su uočili te promene i potvrdili ih putem raznih eksperimenata, a uzgajivači biljaka i životinja vešto se koriste tim znanjima. Te se promene mogu smatrati činjenicom. Međutim, naučnici te sitne promene nazivaju ”mikroevolucijom“. Mnogi naučnici tvrde da te sitne promene dokazuju jednu potpuno drugačiju pojavu, pojavu koju niko nikada nije video i koju oni nazivaju makroevolucijom.
Darwin je govorio o daleko većim promenama od onih koje se danas mogu zapaziti kod razmnožavanja biljaka i životinja. U svojoj čuvenoj knjizi Postanak vrsta on je napisao: ”Sva bića posmatram ne kao zasebne tvorevine, nego kao direktne potomke nekih malobrojnih bića.“ Darwin je rekao da su se ta prvobitna ’malobrojna bića‘, ili jednostavni oblici života, kroz izuzetno duga vremenska razdoblja putem ”krajnje sitnih promena“ postupno razvila u milione različitih životnih oblika na Zemlji. Evolucionisti naučavaju da je uzastopnim nizanjem takvih malih promena s vremenom došlo do velikih promena koje su bile potrebne da bi se ribe pretvorile u vodozemce, a majmuni u ljude. Te navodne velike promjene nazivaju se makroevolucijom. Ova Darwinova tvrdnja mnogima zvuči razumno. Oni razmišljaju: ’Ako unutar iste vrste može doći do malih promena, zašto onda u procesu evolucije kroz dugačka vremenska razdoblja ne bi moglo doći i do velikih promena?‘

"Naučavaju"?!
Eh, pa ti stvarno misliš da sam i ja jedna od nepažljivi čitalaca.
U svakom slučaju iz primera sa gušterima vidimo da je nevadeno rezonovanje tačno.

Nastavak razotkrivanje kreacionističkih laži sledi.

 

[VukMarko]

Разговор са присталицама ТЕ је као разговор са дететом које је нека секта счепала у канџе и зато мој последњи прилог:

http://nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/1945/


''With World War II ended and the Nobel Prizes in physiology or medicine distributed to Fleming, Florey, and Chain for their work for the discovery of penicillin and its curative effect in various infectious diseases

After World War II, Chain was eager to leave Oxford. Of the several career moves he considered, he ultimately chose the Istituto Superiore di Sanita in Rome, the same institute to which the Frenchman Daniel Bovet came after the war. In Rome, Chain productively combined a biochemical research department and a fermentation pilot plant. In 1957 a consulting relationship with a group of scientists from the Beecham Group, who came to Rome especially to benefit from Chain's biochemical insights and the facilities there, resulted in the isolation of the atomic groupings central to the penicillin molecule. Knowing how to produce this “nucleus” by natural processes, researchers could move on to the commercial production of all kinds of semisynthetic penicillins, such as penicillin V and ampicillin.

In 1964 Chain returned to England to head a new biochemistry department at Imperial College, London, which he specified would include a fermentation pilot plant as one of its facilities.''

А шта је брилијантни научник Чејн мислио о еволуцији:

''A major reason why he rejected evolution was because he concluded that the postulate that biological development and survival of the fittest was "entirely a consequence of chance mutations" was a "hypothesis based on no evidence and irreconcilable with the facts."15 (Chain, Social Responsibility and the Scientist, 25.)

И као што смо видели у постовима горе, ако се чињенице не уклапају у ТЕ тим горе по чињенице, а Ернст Чејн је још један ''лудак'' који је спасао милионе људи својим радом али мора да заврши на сметлишту јер се његово мишљење не уклапа у ТЕ.

 

[#PPP]

Разговор са присталицама ТЕ је као разговор са дететом које је нека секта счепала у канџе и зато мој последњи прилог:

Pre ce biti da ste vi chlanovi neke sekte i da se drzite dogmi kao pijan plota.

А шта је брилијантни научник Чејн мислио о еволуцији:

Biti brilijantan u jednoj oblasti ne znachi da moze da srushi teoriju iz druge oblasti.

''A major reason why he rejected evolution was because he concluded that the postulate that biological development and survival of the fittest was "entirely a consequence of chance mutations" was a "hypothesis based on no evidence and irreconcilable with the facts."15 (Chain, Social Responsibility and the Scientist, 25.)

Aj shto je citat sa kreacionistichkog sajta, nego je totalna glupost. Evo i zashto:
Svi znamo(dobro, bar mi koji se ne pravimo blesavi) da nestruchno uzimanje antibiotika uzrokuje otpornost bakterija na antibiotike.

Antibiotic resistance is the ability of a microorganism to withstand the effects of antibiotics. It is a specific type of drug resistance. Antibiotic resistance evolves via natural selection acting upon random mutation, but it can also be engineered by applying an evolutionary stress on a population.

Dzaba mu Nobelova nagrada kad je izjela bakterija otporna na antibiotike.

 

[endonuclease]

Teorija evolucije je samo teorija.
Teorija može biti tačna ili netačna.

Sve u nauci je samo teorija. Tako imaš, recimo, teoriju kvantne mehanike, koja je verovatno pojedinačno najbolje dokazana teorija u okviru ukupne nauke. Onda imaš teoriju zvanu "standardni model", koja govori o prirodi nuklearnih čestica; i evoluciju. Ove dve su tamo pri vrhu broja dokaza koji ih nezavisno potvrđuju. Tek onda slede sve ostale stvari, kao što su razne teorije gravitacije.

Naučnike ne napadam za činjenice koje iznose i sigurno ne za dobrobit kojoj su doprineli(mada ima i mnogo "nedobrobiti" kao što je biološko oružje, ali da ne širim temu), već za njihovo nelogično i proizvoljno tumačenje tih činjenica ili najjednostavnije rečeno, tih stvari koje su pronašli.

Osim što to tumačenje nije nelogično, niti proizvoljno. Mi danas, uživo, posmatramo procese koji proizvode promene u svetu. Erozija polako utiče na oblik stena, i to možemo meriti. Evolucija polako utiče na genetski sastav organizama, i to možemo meriti. Kada pogledamo današnje planine, možemo na njima da jasno vidimo tragove erozije, i da vidimo kako ih je erozija oblikovala. Kada pogledamo današnje genome, možemo na njima da jasno vidimo tragove evolucije, i kako ih je evolucija oblikovala.

Krave znači nisu evoluirale od miševa, ali sigurno je po hipotezi o evoluciji, jedan njihov "predak" ličio na miša barem po veličini, jel tako?

Po veličini, da. I zašto je ovo problem? Kada pogledaš oko sebe, ti ne vidiš kako su ljudi za samo dve hiljade godina selekcijom mutacija od vuka napravili čivavu (potpuno isti proces kao što se događa u prirodi, samo što priroda bira ono što ostavlja najviše potomaka, a ljudi biraju ono što im najviše odgovara)?

A što se tiče priče da su fosili tek tercijalni dokaz h. o e., meni onda priča o toj hipotezi liči na ovo:

Jeste, Čoli, eto, naučnici su opaki lažovi i prevaranti, kojima je perverzni cilj da zavaraju populaciju. Sreća je što ima vas koji ne prihvatate dokaze koje vam oni nude, već branite svoje mišljenje po svaku cenu.

Nilsona preskačem, jer priznajem da ako je sve što ste mi ispričali o njemu tačno, onda je stvarno malo otkazao, mada ne znam što su ga onda citirali, a ne nabili na neuropsihijatriju.

Citirali su ga kreacionisti, u pokušaju da upotrebe argument iz autoriteta. Recimo, Lord Kelvin, čuveni fizičar iz devetnaestog veka, nije verovao da Zemlja može biti starija od par miliona godina, iz termodinamičkih razloga. Naravno, u njegovo doba nije bila poznata radioaktivnost, niti uticaj radijacije na oslobađanje toplote. Ali kreacionisti koji veruju u mladu Zemlju ga i dan danas citiraju kao "dokaz".

Ideja ovde je da ako imaš neku figuru autoriteta, nekog nobelovca ili inače čuvenog naučnika, njegovo mišljenje je snažnije od dokaza. Zašto se petljati sa svim činjenicama i merenjima povodom Velikog Praska, ako možeš da citiraš Freda Hojla kako kaže da su to sve besmislice?

Primetićeš ovde, takođe, da se praktično uvek citiraju naučnici iz perioda od pre bar pedeset godina. Razlog? Pa, naučnici koji su bili matori u toku 1950-tih su rođeni u kasnim godinama devetnaestog veka. U njihovo doba nije bila poznata ni DNK, a kamoli geni i genetika. Biohemija ćelije - koja je (kao što ćemo dalje da pričamo) ogroman dokaz za evoluciju, je tek počela da se razotkriva.

Tako da u tom dobu možda i 20% naučnika nije verovalo u evoluciju. I možeš među njima da povremeno nađeš tada velika imena, i da ih citiraš. To realno nema nikakvu snagu: ako ti najveći Nobelovac na svetu kaže da je Zemlja ravna ploča, to neće odjednom da postane istinito.

Isto to, eno, radi i Vuk dole. Citira Nobelovca iz te generacije, što valjda treba da nas natera da prosto okrenemo leđa svim genetskim i drugim dokazima, i da kažemo "e, pa ako je on to rekao, onda moramo da mu verujemo".

 

[endonuclease]

Ono što sam citirao o John Moor-u sam citirao kao materijal za komentarisanje, a ne kao apsolutnu istinu. Tako da priča o mom lažnom svedočenju pada. A i svako je nevin dok se ne dokaže suprotno, pa i Moor. Iskreno, voleo bih da egzaktno znam da li si lagao ti endonukleuse, ili on.

? Proveri sam. Idi i pokušaj da nađeš kada je neki takav skup bio. Pogledaj ko je John N. Moor (nemoj da ga brkaš sa John A. Moor, koji je bio stvarno profesor, i koji je, gle čuda, podržavao evoluciju).

Uopšte, za sve ovo što pričaš, bilo bi lepo kada bi proverio. Izvini, ali ti ovde prosto prenosiš neistine koje su proizveli Američki fundamentalistički propagandisti; znam da ti misliš da je to istina, i da ne veruješ nama kada ti kažemo da nije. Najbolje bi bilo da sam pokušaš da proveriš, ako te zaista zanima. Nemoj verovati ni meni ni nikom drugom na reč. Idi i vidi svojim očima.

Takođe, možda bi bilo dobro da se upoznaš sa evolucijom malo bolje. Ti imaš ideju o evoluciji koja je stečena na osnovu kreacionističkih materijala. Zamisli šta bi čovek mogao da nauči o, recimo, Hrišćanskoj teologiji, ako čita samo propagandne materijale protiv Hrišćanstva koje objavljuju Talibani? Ili obrnuto, šta bi čovek mislio o Islamskoj teologiji, ako čita samo propagandne materijale koje proizvode ultraantiislamske hrišćanske sekte ovde u Americi?

Jer ti ovde praviš gomilu grešaka, konceptualnih. Nema problema sa kritikom evolucije, ali ajde kritikuj za nešto što stvarno može da bude problem, a ne za stvari kao što je, na primer, ova:

OD VIŠE od 1,5 miliona životinjskih vrsta koje su naučnici dosada imenovali, oko milion njih su insekti. Bilo bi potrebno 6 000 enciklopedijskih stranica da bi se navele sve poznate vrste insekata! Kako su nastala ova stvorenja? Zašto postoji takva beskrajna raznolikost vrsta? Je li to posledica slepog slučaja, činjenice da se prirodi ”posrećilo“ milione puta?

Ništa u evoluciji nije posledica slepog slučaja. Mutacije jesu slučajne, ali u okviru populacije one proizvode varijaciju postojećih osobina (ovo je prosto činjenica, to možeš da izmeriš danas u svetu). Prirodna selekcija uopšte nije slučajna, već unosi red tako što uklanja neke fenotipe, a ostavlja druge da donesu potomstvo. Sve ovo je zasnovano na osnovnim zakonima univerzuma, koji sasvim sigurno nisu "slučajni".

U slučaju insekata, evoluciji nije imalo šta da se posreći. Znam da si ovaj argument prepisao, ali da li si pokušao da ga proveriš - recimo, da pogledaš evolucione relacije među insketima?

Jer, vidiš, mi smo uživo, pred našim očima, videli nastanak nekoliko različitih novih vrsta insekata.

Šta se događa u prirodi? Imaš vrstu buba. Ona bude podeljena na dva dela, na bilo koji način (promena toka reke; nastanak nove reke, ili novog jezera; izdizanje planina; ili, u novije doba, ljudi izgrade naselje posred teritorije na kojoj živi dati insekt).

Ono što sledi je neizbežno. Pazi na ovaj izraz: ne samo što je dokazano, već je dokazano da se ovo MORA desiti.

U okviru iste populacije, javljaju se mutacije, i one se onda kroz generacije šire kroz populaciju. Onda nastaju nove mutacije, i tako u krug. Svaka vrsta nakuplja polako nove osobine u genomu, koje polako menjaju njihovu morfologiju, biohemiju i fiziologiju.

Kada imaš dve odvojene populacije iste vrste, svaka će da nakuplja drugačije mutacije. Šanse da se iste mutacije dese u dva populacije su veoma male (mali broj mutacija će biti isti, ali najveći broj neće). Time će se ove dve vrste promeniti, ali svaka na svoj način.

Nakon određenog broja generacija, neka od promena će dostići nivo na kome onemogućava dalje ukrštanje. I onda imaš dve odvojene vrste.

Insekti imaju toliko vrsta prevashodno zato što se njihove populacije lako dele (mnogo lakše nego populacije sisara), i što se njihova morfologija veoma plastično menja.

Recimo, znaš šta je najveća razlika među najvećim brojem buba? Verovao ili ne, oblik penisa.

Pošto bube imaju egzoskelet, kada se mužjak-buba i ženka-buba pare, uklapanje polnih organa je veoma bitno. Ali takođe, ovo je veoma jednostavna mutacija, tako da postoji velika varijacija. U toku samo nekoliko stotina generacija, oblik polnih organa se može značajno promeniti. Ali u okviru iste populacije, ovo se menja paralelno kod mužjaka i kod ženki: ženka doživi malu promenu, i onda se sa njom najefikasnije pare mužjaci koji su doživeli sličnu malu promenu koja im omogućava bolje uklapanje. I onda ponovo i ponovo.

Tako na kraju imaš penise buba koji izgledaju...pa, recimo ovako:

http://3.***************/_yuGrGn6oYns/Saro7cy1a_I/AAAAAAAAAEg/V99ogSW9FTg/s400/spiny+beetle+penis.jpg

(Da, verovao ili ne, ovo je penis bube. Drugi izgledaju isto tako egzotično.)

Ako podeliš jednu vrstu buba na dva dela, koja genetski ne mogu da komuniciraju, ove dve populacije će veoma brzo razviti različite oblike polnih organa - i postati nesposobne za međusobno razmnožavanje, čisto zbog fizičkog neuklapanja.

Među onim milionima vrsta buba, imaš desetine hiljada grupa od po dve, tri, pet, deset vrsta, u kojima jedinke izgledaju apsolutno jednako...osim različitog oblika polnih organa.

Što kažete na preko 9 000 različitih vrsta ptica ? Neki kolibriji sićušni su poput povećih pčela, a ipak lete veštije i skladnije nego najsavremeniji helikopteri. Neke se ptice svake godine sele hiljadam kilometara, kao što je slučaj s polarnom čigrom, koja preleti čak 35 000 kilometara na svakom kružnom putovanju. Nema kompjutera ni navigacijskih instrumenata, a ipak bez greške stiže na svoje odredište. Da li je ova urođena sposobnost proizvod slučaja?

Ne, ona je proizvod evolucije.

Evolucija od jedne vrste pravi dve ili više. Onda od svake od tih pravi dve ili više. Povremeno vrste nestaju, povremeno nestaju veliki brojevi vrsta, ali onda one preostale evoluiraju ponovo, i razdvajaju se na nove.

Ovo je jedna od stvari koje pokušavam da ti stavim u polje primećivanja: teorija evolucije je nastala upravo tako što su ljudi koji su proveli ceo život izučavajući ovu ogromnu raznovrsnost uočili da se ona uklapa u ugnježdenu hijerarhiju. Da sve vrste mogu da se redukuju na prethodne, koje mogu da se redukuju na prethodne, i tako dalje sve do molekularnih replikatora.

Ali iznad svega je neverovatan ljudski mozak — koji sadrži najmanje deset milijardi neurona, od kojih svaki ima verovatno preko 1 000 sinapsi ili mesta kontakta s drugim nervnim ćelijam. Neurolog dr. Richard Restak kaže sledeće: ”Ukupan broj veza unutar ogromne mreže nervnog sistama mozga zaista je astronomski“ (The Brain). On dodaje: ”Postoji možda od deset do sto biliona sinapsi u mozgu.“ Potom postavlja logično pitanje: ”Kako se mogao jedan organ kao što je mozak, koji sadrži između deset i stotinu milijardi ćelija, ikad razviti iz jedne jedine ćelije, jajašca?“ Je li mozak proizvod prirodne slučajnosti i sreće?

Opet, nije. Mozak je produkt evolucije.

Restak greši, za nekoliko redova veličine. Broj sinapsi u mozgu je bliže cifri od 500 triliona. Pritom, nigde u genomu nije zapisano kako da se ovakve sinapse prave ili gde. Sve to nastaje na osnovu interakcija sa zakonima prirode i okolinom molekularnih reakcija, potpuno mehanički. Slučajno, ti bi rekao, osim što u stvarnosti nije.

Ja sam neurobiolog, i ovo je moja direktna oblast nauke. Ogroman broj stvari u vezi mozga je veoma usko povezan sa evolucijom. Najveći broj bolesti mozga je takođe direktno ili indirektno povezan sa određenim evolutivnim koracima.

Možemo, ako želiš, da počnemo razgovor o evoluciji mozga. Ali to ne možemo postići istovremeno sa ovom diskusijom koju vodimo sada.

 

[endonuclease]

Šta je suština Darwinove teorije evolucije? ”U svom najpotpunijem biološkom smislu, (...) evolucija označava proces kojim je život nastao iz nežive materije i potom se razvio u potpunosti prirodnim putem.“ Darvinistička evolucija polazi od tačke da je ”praktično celokupan život, ili u najmanju ruku sve njegove najzanimljivije karakteristike, posledica prirodnog odabira koji se zasniva na slučajnoj varijaciji“ (Darwin’s Black Box —The Biochemical Challenge to Evolution, Michaela Behea, izvanrednog profesora biohemije na Univerzitetu Lehigh, Pennsylvania, SAD).

Michael Behe je "izvanredan profesor biohemije"?

Opet, ako među milion naučnika postoji deset koji se ne slažu sa evolucijom, ti ćeš izvuči jednog od tih deset, i onda ćemo da se pravimo da je ovde reč o nekoj realnoj diskusiji?

Majkl Bihi je bio biohemičar koji je radio na nukleozomima, prilično neuspešno. Imao je veoma slabu karijeru, i bio je prilično loše plaćen na jednom omanjem univerzitetu. Onda je početkom devedestih naišao na zlatni rudnik. Prestao je da se bavi naukom potpuno (u zadnjih petnaest godina nije objavio ni jedan jedini biohemijski eksperiment), i počeo je da piše knjige o kompleksnosti, u koje je stavio bilo šta što je u doba pisanja bilo još uvek neobjašnjeno, a i neke stvari za koje on sasvim dobro zna da nisu tačne.

Rezultat? Postao je multimilioner od internacionalne prodaje njegovih knjiga. Plaćaju mu desetine hiljada dolara da dođe i drži govore po crkvama. A ljudi kao ti, koji ne znaju ništa o biohemiji i još manje o Bihiju, ga slavite širom sveta kao genija, fantastičnog biohemičara, i generalno naučnika koji je bolji i pametniji od svih ostalih.

Pitam se ponekad da li sam promašio karijeru. Ako mi ikada bude trebao novac, ovo je veoma lep način da se dobiju i pare i slava. Samo treba prodati integritet.

Kad je Darwin razradio svoju teoriju, naučnici su malo ili nimalo znali o zapanjujućoj složenosti žive ćelije. Moderna biohemija, koja se bavi proučavanjem života na molekularnom nivou, odgonetnula je nešto od te zamršenosti. Takođe je pokrenula ozbiljna pitanja o Darwinovoj teoriji i sumnje u nju.

Ok, ovo je standardni Bihijev argument, "život je suviše kompleksan da bi mogao nastati sam od sebe, prema tome mora da samo od sebe prosto postoji nešto mnogo komplikovanije što ga je napravilo".

Reći ću ti dve stvari. Prvo, evolucija sistema koje Bihi opisuje je veoma dobro poznata. Kada su pokušali da uvedu ovu verziju kreacionizma u škole u Doveru, Pensilvanija, USA, Bihi je bio svedok na sudu, gde je svedočio protiv evolucije.

Kada je izjavio ovo što si ti ovde iznad citirao, advokati su mu doneli gomilu knjiga i naučnih tekstova u kojima je opisano upravo ono za šta on tvrdi da se ne može desiti. Bihi je priznao da tu literaturu nikada nije ni pročitao, ali da on "ipak ne veruje u sve to".

Njegovo svedočenje je bilo toliko porazno za njegovu sopstvenu stranu da su se posle biolozi pitali da li je on možda zapravo namerno radio protiv kreacionizma - da li on samo prodaje knjige naivnima, i ubire pare, a pritom namerno podriva temelje kreacionističkog razmišljanja? Ko će ga znati.

Ali ako ti je on autoritet, opet, imaš mnogo veće probleme nego što je evolucija. Takođe, da li si svestan da čak i Bihi priznaje evoluciju i zajedničko poreklo organizama - samo što pritom tvrdi da je morao u to da se meša i neki "inteligentni dizajner"? Čak ni on više ne može da tvrdi da evolucije nije bilo!

Što se tiče kompleksnosti ćelije, uputiću te na tekst koga sam već pomenuo, a koji je postovan ovde na Krstarici u podforumu Prirodne Nauke:

http://forum.krstarica.com/threads/307132

Tu je lepo objašnjena gomila stvari o kompleksnostima u ćeliji, i gde se ta kompleksnost u stvari nalazi.

A ako želiš, možemo da pričamo i o određenim pojedinačnim strukturama, i kako su one evoluirale.

Russell Doolittle, evolucionist i profesor biohemije na Univerzitetu u Kaliforniji, postavlja sledeće pitanje: ”Kako se za ime sveta ovaj složeni i fino izbalansirani proces razvio? (...) Paradoks je u sledećem; ako je svaki protein zavisio od toga da ga drugi protein aktivira, kako je ovaj proces ikako mogao nastati? Od kakve bi koristi bio bilo koji deo tog sastava bez svih ostalih delova?“ Koristeći se evolucijskim argumentima, Doolittle pokušava objasniti početak procesa. Međutim, profesor Behe ističe da bi tu bila ”potrebna ogromna količina sreće da pravi delovi gena dospu na pravo mesto“. On pokazuje da se iza Doolittleovog objašnjenja i pojednostavljenog načina izražavanja skrivaju ogromne poteškoće.

Opet, Čoli, prenosiš argumente koje nisi prethodno proverio. Veoma loša politika.

Vidiš, nije poznat nijedan biohemijski sistem koji nije mogao da evoluira. Nigde nema tog paradoksa koga navodiš (ovo gore je iskasapljen uvod u Doolitle-ove tekstove koji objašnjavaju upravo ono što ti ovde kritikuješ).

Svaki sistem evoluira postepeno. Jedan protein radi funkciju. Drugi protein evoluira i radi drugu funkciju. Evoluira veza između njih, i oni onda rade nešto treće. Ovo nisu zamišljene stvari: mi smo svojim očima videli kako se ovo događa u prirodi i u laboratoriji, spontano. I posmatramo kako se to događa danas, uživo, pred nama.

I kada pogledamo u genom, ili u biohemijske interakcije proteina, mi vidimo sasvim lepo i njihov evolutivni put, njihovu evolutivnu istoriju.

Ako, umesto kritikovanja biohemije na osnovu propagandnih materijala, ikada zapravo naučiš biohemiju i ćelijsku biologiju, videćeš zašto među profesionalnim biohemičarima i ćelijskim biolozima nema nikakve sumnje u činjenicu evolucije.

Tako je jedan od glavnih prigovora evolucijskom modelu nesavladiva prepreka koja se odnosi na nepojednostavljivu složenost.

U živom svetu nije poznat nijedan slučaj "nepojednostavljive složenosti". Sam Bihi otvoreno priznaje da on nema nikakve parametre kojima se takav sistem uopšte može prepoznati - on prosto kaže "ono što meni izgleda suviše složeno, ja to zovem nepojednostavljivo složeno". (pogledaj citate iz suđenja u Doveru; ovo je jedan od razloga zbog koga je konzervativni sudija - svakako ne prijatelj evolucije - presudio protiv Bihijeve grupe, i ceo pokret "inteligentnog dizajna" nazvao "besmislica koja oduzima dah").

Recimo, među tvojim primerima:

Ovo što je rečeno pokreće niz pitanja koja bi savesni naučnici trebali razmotriti: ”Kako je došlo do razvoja centra za fotosintetsku reakciju? Kako je započeo intramolekularni transport? Kako je započela biosinteza holesterola? Kako je retinal postao povezan s vidom? Kako su se razvili fosfoproteinski putevi signala?“

Redom:

- pre nastanka fotosintetičkih centara, imaš elektronski transportni lanac. Promena u sintezi jedne vrste hema korišćene u tom lancu dovodi do vezivanja magnezijuma, i fotoosetljivosti koja ima isti efekt kao prethodna hemijska reaktivnost. Ovo dovodi do razvoja fotopumpe, koja se prosto dodaje na postojeći ciklus; a kasnije se prilagođavaju drugi molekuli istog niza, na kraju dolazeći i do adaptacije NADPH reduktaze.

- "Intramolekularni transport" su reči koje ne znače ništa u biohemiji. Ako misliš na intracelularni transport, on je nastao adaptacijama egzocitoznih proteina. Možemo ovde ići u detalje, ako znaš kakvo pitanje da postaviš.

- Biosinteza holesterola je nastala kao i sinteza svih drugih izoprenoidnih supstanci. Zaboga, ovo je jedan od veoma lepih primera evolucije, pošto su informacioni geni eukariota preuzeti od metanogenih arheja, koje koriste unakrsno povezane izoprene za svoj ćelijski zid! Dobar deo eukariotske biohemije otud počiva na izoprenoidnim sintezama, među kojima je i sinteza holesterola. Štaviše, ovo predstavlja veoma malu promenu: ćelijski zid sastavljen od jedne vrste linearnog izoprena postaje umesto toga ispunjen cikličnim izoprenoidom. Veoma osnovna biohemijska evolucija. Dalje, od ovog sintetičkog lanca je nastao lanac za proizvodnju ogromnog broja drugih supstanci (isto tako, evolucijom korak po korak) uključujući tu i razne hormone, kao što su estrogen ili testosteron.

- Retinal je prisutan još u bakteriorodopsinu, gde služi kao vodonična pumpa. Retinal je u eukariotama usvojen kao signalni protein. Svi G-povezani proteini, iliti najveći deo receptora u ljudskom telu, su nastali evolucijom rodopsina. Jedna vrsta ovakvog G-povezanog proteina je zadržala fotoosetljivost originalnog rodopsina, i sada funkcioniše u ljudskom oku na veoma neefikasan način: mada omogućava veliku osetljivost, sam sistem je nepotrebno složen, pošto je umesto direktnog signala (kao u slučaju channelrodopsina) upotrebljen G-proteinski signal koji aktivira ciklazu koja proizvodi ciklični nukleotid koji otvara jonske kanale koji proizvode signal koji se onda šalje dalje u nervni sistem.

- Fosfataze su neophodne za upotrebu okolnog fosfata, i nastaju veoma lako (mi smo, opet, videli evoluciju mnogih). Kinaze takođe nastaju jednostavno, iz selektivne prednosti korišćenja polifosfata u ćelijskim procesima. Adaptacija kinaza i fosfataza za određene ćelijske mete je toliko jednostavan proces da zapravo predstavlja problem - razni rakovi su uzrokovani mutacijama koje promene funkciju neke kinaze ili fosfataze.

Dakle, ne samo što nijedan od ovih primera nije problem za evoluciju, već mnogi predstavljaju veoma lepe primere evolucije, i komplikacija koje nastaju zbog evolucije. Problem je u tome što čitaoci Bihijevih knjiga ne znaju biohemiju, a pošto žele da evolucija bude netačna, veruju svemu što je on napisao bez ikakve provere.

 

[endonuclease]

Koliko god Darwinova teorija evolucije u očima nekih naučnika može delovati uverljivo, oni se na kraju moraju suočiti s pitanjem: Čak i ako pretpostavimo da su se životni oblici razvili prirodnim odabirom, kako je započeo život? Drugim rečima, problem ne leži u preživljavanju onih koji su se najbolje prilagodili, već u pojavljivanju prvih pa tek onda onih koji su se najbolje prilagodili!

Ne. Ako mi ne znamo, recimo, odakle potiču slovenska plemena, da li to znači da mi ne možemo ništa reći o istoriji Srba, ili o životu Srba u današnjem svetu?

Mi nismo sigurni kako je život nastao (mada se približavamo - nedavno je jedan model nastanka, RNA svet, eksperimentalno upotpunjen: tj. pokazani su svi pojedinačni koraci potrebni da samo od sebe nastane prvi molekularni replikator). Ali to ne znači da su svi ostali dokazi odjednom isparili, i da mi zato ne možemo reći šta se desilo nakon nastanka života.

Bez obzira kako su nastali prvi organizmi - da li abiogenezom, da li tako što ih je stvorio Bog, ili tako što su ih doneli vanzemaljci, ili štagod drugo - mi znamo da su ovi prvi organizmi zatim evoluirali, i proizveli živi svet na Zemlji kakav danas vidimo.

Robert Naeye, dopisnik časopisa Astronomy i evolucionist, napisao je da je život na Zemlji rezultat ”dugog niza neverovatnih događaja [koji su se] zbili baš na pravi način kako bi nas doveli u postojanje, baš kao da smo osvojili milion dolara na lutriji i to milion puta zaredom“. Takav se način rezonovanja verovatno može primeniti na svako pojedino stvorenje koje danas postoji. Ali to je naprosto nemoguće.

Ovo je jako lepo citiranje van konteksta. Ilustrovaću ti ovo. Svaki put kada se stvara ljudsko dete, milioni spermatozoida kreću prema jajašcu, a samo jedan ga oplodi. Idi sad samo tri generacije unazad. Izračunaj koje su šanse da se baš jedan određeni spermatozoid pogodi jajašce i stvori embrion iz koga se razvio tvoj pradeda. Šanse su jedan u više milijardi! Da se oplodnja desila na neki drugi dan, ili da je neki drugi spermatozoid pogodio jajašce, tvoj pradeda bi bio sasvim drugačiji čovek. Onda izračunaj isto to za svoju prababu, pa onda dodaj na to verovatnoću da tvoj deda baš naleti i oženi se tvojom prababom, a ne nekom drugom ženom.

I nastavi ove kalkulacije iz generacije u generaciju. Videćeš da su šanse da se ti rodiš iste kao šanse da dobiješ lutriju nekoliko hiljada puta zaredom!

Ovo je i poenta ovog gornjeg citata. Nekakav život bi u svakom slučaju evoluirao na Zemlji - ali nepredvidljivim koracima. Šanse da baš ovakav život nastane su onakve kako je gore rečeno, veoma male. Ali da život nije evoluirao na ovaj način, evoluirao bi na neki drugi - i možda bi danas neki inteligentni insekti vodili ovakvu diskusiju. Isto kao što su šanse da se baš ti rodiš veoma male iz perspektive samo tri generacije; ali šanse uopšte nisu loše da će se neko roditi.

Ipak, od nas se očekuje da verujemo da je slučajno evolucijom takođe istovremeno nastao muški i ženski organizam kako bi se produžile nove vrste.
Što je još neverovatnije, od nas se zahteva da verujemo i to da su se muški i ženski organizam ne samo istovremeno razvili već i na istom mestu! Da nisu nastali istovremeno, ne bi bilo ni potomaka!
Sigurno je krajnji stepen lakovernosti verovati da živi svet postoji u milionima svojih konačnih oblika kao posledica miliona slučajnosti koje su imale pozitivan ishod.

Ovo je primer osnovnog nepoznavanja evolucije. Opet ću te zamoliti: ako želiš da kritikuješ evoluciju, hajde bar prvo nauči šta ona uopšte tvrdi.

Nigde u evoluciji nikada nije postojao trenutak u kome je jedna vrsta rodila primerak druge, pa to onda još u paru. Tako nešto je potpuno nemoguće, i niko normalan ne bi mogao da poveruje u takvu priču.

Evolucija deluje tako što menja učestalost gena u populaciji. Zamisli da se sutra u nekom izolovanom plemenu rodi dete sa zelenom kosom. I da ovo dete zbog te zelene kose ima i otpornost na razne infekcije. Ovo dete se venča i ima decu. Među decom ima onih koji imaju kosu kakve je imala detetova supruga ili suprug, a neka od dece imaju zelenu kosu. Svako od ove dece ima veću šansu da preživi bolesti nego druga deca, zbog one otpornosti. Tako će oni češće ostajati živi, i imaće više potomaka nego drugi. Ako ova osobina zelene kose povećava verovatnoću ostavljanja potomaka za 1%, u roku od hiljadu generacija, 99% ljudi u tom plemenu će imati zelenu kosu.

Nigde nikada nisi imao situaciju u kojoj je morala da se rodi devojčica sa zelenom kosom istovremeno kada i dečak sa zelenom kosom. Evolucija se ne zasniva na pojedincima, već na verovatnoćama u okviru populacije.

Realniji primer. Među ribama koje žive u mulju, jedna doživi mutaciju koja joj osnažava kosti prednjih peraja, i omogućava joj da se bolje kreće kroz mulj. Ova riba se pari sa nekom ženkom koja nema tu mutaciju, i ostavlja potomstvo u kome neki imaju a neki nemaju tu mutaciju. One ribice sa mutacijom imaju veću šansu da ostave potomstvo, i otud se mutacija širi kroz populaciju, iz generacije u generaciju.

Istovremeno, neka druga riba (ima ih, recimo, sto miliona u moru) je doživela mutaciju koja osnažava kosti zadnjih nogu. A neka treća je doživela mutaciju koja daje bolju prokrvljenost vazdušne bešike, što joj omogućava da duže preživi u mulju bez kiseonika. I ove mutacije se takođe šire kroz populaciju.

Mnogo veća gomila drugih mutacija koje izazivaju slabljenje jedinke pritom biva potisnuta iz populacije.

Šta se događa? Pre ili kasnije, imaćeš više riba koje nose sve tri pozitivne mutacije navedene iznad. I one će imati još veću šansu za preživljavanje, pošto se ove različite osobine dopunjuju. I njihovi geni će se širiti češće nego drugi geni, i na kraju će sve ribe u tom moru imati jače kosti u svim perajima, i bolju sposobnost upijanja vazduha.

I ovo se događa stalno, iz generacije u generaciju. Nigde, nikada, ni na koji način nema neke potrebe da se istovremeno rode dve jedinke sa istom mutacijom. Šanse za tako nešto su astronomski male, i to nije deo evolucione teorije.

Zašto je evolucija toliko popularna i zašto je toliki mnogi prihvataju kao jedino objašnjenje za nastanak života na Zemlji? Jedan razlog je taj da je to ustaljeno gledište koje se naučava u školama i na univerzitetima, pa stoga teško onome ko se usudi izraziti bilo kakve sumnje u to

Jeste, naučnici su poznati po tome što veruju onome napisanom u udžbenicima, i veruju tako na reč drugim ljudima ne proveravajući nikada osnovne koncepte svog rada.

Daću ti analogiju. "Zašto je teorija unutrašnjeg sagorevanja toliko popularna među auto-inženjerima i automehaničarima? Jedan razlog za to je ustaljeno gledište koje se uči na školama i u univerzitetima, pa stoga teško onome ko se usudi izraziti bilo kakve sumnje u to."

Nivo laži sadržan u gornjem citatu možeš lako da proveriš ako dođeš ovde u Arizonu, pa proispitaš naše studente iz oblasti biologije ili biohemije. Više od trećine ih ovde ne veruje u evoluciju. I kakve posledice imaju zbog toga? Pa, eto, ja mislim da sam bio neuspešan kada sam ih učio - ali njima se ništa nije zbog toga desilo. Isto kao što Bihi i dalje ima svoju poziciju. Jel dobio otkaz? Nije. Jel ga neko istukao? Nije. Jedino što se negativno desilo je što je izgubio poštovanje drugih naučnika u polju; ali ni to nije bilo zbog evolucije, već zbog pisanja stvari koje su apsolutno netačne.

Takođe, da li si svestan da postoji institucija tenure? Profesori prolaze kroz višegodišnji proces, na kraju koga dobijaju ugovor koji ne može biti raskinut osim u slučaju kriminalne aktivnosti. Dakle, nijedan profesor biologije, biohemije, genetike - bilo čega - ne bi mogao da bude otpušten s posla, ili da dobije bilo kakvu negativnu ocenu, zbog svog mišljenja. Ovo proizvodi mnoge probleme - pošto ima stotine hiljada ovakvih ljudi, neki među njima polude, i tako imaš profesore koji veruju u vanzemaljske posete, u atlantidu, i u razne druge besmislice...ali i dalje imaju svoj posao, svoju platu, i svoju poziciju.

Da je evolucija zaista tako besmislena kao što ti zamišljaš (na osnovu potpunog nerazumevanja; ej, da evolucija tvrdi da se dva pripadnika nove vrste moraju roditi istovremeno, ne bi ni ja verovao u nju), imao bi desetine hiljada profesora koji bi dobili tenuru, i onda (pošto više ne mogu da dobiju otkaz) počeli da govore o problemima sa evolucijom.

Ali toga nema. Najveći deo studenata bioloških nauka shvati koliko dokaza evolucije imaju oko sebe, i od te tačke više nema problema. Kada dođu u postdiplomske studije, možda 1% i dalje sumnja u evoluciju. A kad dođu do profesure, tu sada govorimo o 0.01% naučnika koji su toliko motivisani svojom religijom da ne smeju da misle ništa što je čak i naizgled suprotno njihovoj dogmi.

I opet, zamoliću te da malo razmisliš šta ovde tvrdiš. Ti se slažeš sa tvrdnjom da su naučnici toliko uplašeni i toliko glupi da se ne usuđuju da napadnu nešto što, eto, desetogodišnje dete može da shvati da je nemoguće? Zaista? Čudo jedno kako neki od najinteligentnijih ljudi na planeti tako blesavo postupaju.

Skratiću ostatak odgovora, pošto je ovo već predugačko, i nestaje mi vremena. Ako misliš da sam preskočio nešto posebno "ubitačno", reci mi, pa ću ti na to direktno odgovoriti. Koliko vidim, ostatak ove poruke su sve citati onog tipa o kome sam pričao iznad.

 

[endonuclease]

Odgovoriću samo na jednu očajnu stvar iz tvoje zadnje poruke, u koju ne bih verovao da mi ne stoji evo pred očima:

Zašto je u naučnim krugovima zavladala takva euforija? Dr. Lönnig, koji se već više od 28 godina bavi istraživanjem genetskih mutacija biljaka, rekao je: ”Istraživači su smatrali kako je došlo vreme da se iz temelja promene tradicionalne metode uzgoja biljaka i životinja. Verovali su da izazivanjem i pažljivim odabirom poželnih mutacija mogu stvoriti nove i bolje vrste biljaka i životinja.“
. . .
Razmotrimo što to zapravo znači. Ako vrhunski naučnici nisu u stanju stvoriti neku novu biološku vrstu tako da izazivaju mutacije i pažljivo odabiru one poželjne, kolika je onda verovatnoća da se to dogodi u procesu kojim upravljaju slepe prirodne sile? Ako su istraživanja pokazala da se nijedna izvorna vrsta ne može mutacijama pretvoriti u neku potpuno novu vrstu, kako se onda odvijala makroevolucija?

Biranje poželjnih mutacija je način na koji su uzgojene sve vrste biljaka i životinja koje danas industrijski gajimo.

Bukvalno sve. Krave su ranije davale mleko samo u toku jednog dela godine, nakon telenja. Danas imamo krave koje daju mnogo više mleka, mnogo duže - tako što smo birali one mutante koji su imali nove poželjne osobine. Sojevi kukuruza koje danas uzgajamo su ukrštanja različitih mutanata; a sama biljka kukuruza je uzgojena od mutanta biljke teozint, koja ima samo pet-šest zrna po stabljici.

Ovo čak ide i predaleko. Recimo, u Americi se grudi smatraju najboljim delom kokoške, zbog čega su birani oni mutanti koji su imali najveće grudi, i onda serijski ukrštani. Rezultat je da sada postoje farme kokošaka čije grudi su toliko velike da jadne ptice ne mogu više da hodaju, već život provode u mehaničkim kavezima koji im hranu donose pod nos.

Svaka promena u soju, izgledu, boji, ukusu... bilo koje domaće biljke ili životinje, je primer mutacije koju su ljudi izabrali. Takve promene se ne događaju magično.

Dakle, ti ovde uzimaš proces koji je toliko uspešan da se čitavo stočarstvo i poljoprivreda zasnivaju na njemu, tvrdiš da se on nikada nije dogodio, i onda na osnovu toga tvrdiš da je evolucija neistinita!

Štaviše, pitam se odakle zamišljaš da su nastali psi? Mi smo uzeli vukove, ukrštali ih, birali različite mutante, i u roku od dve hiljade godina, birajući samo na osnovu spoljnog izgleda i ponašanja, proizveli onoliko različite stvari koliko su čivave različite od bernandinaca! Da li ti misliš da su čivave i bernandinci genetski identični, da tu nema nikakvih mutacija?

Da mi nije pred očima, ne bih verovao. Ovo je kao da kažeš da su naučnici pokušavali četrdeset godina da nekako upotrebe proces unutrašnjeg sagorevanje eda bi napravili motor, i eto u tome nisu nikako uspeli.

Neverovatno!

Ali znam odakle dolazi ova priča. U prvoj polovini dvadesetog veka, kada se još nije dovoljno znalo o ćeliji i genima, par grupa je pokušalo da dobije poboljšanja kroz izbor biljaka direktno izloženih radijaciji ili drugim teškim mutagenima. Ovo naravno nije funkcionisalo uopšte: višestruka istovremena oštećenja genoma, prevashodno sa negativnim posledicima, su ubijala izložene jedinke. Danas znamo i zašto: potreban je mnogo niži nivo mutacija, i mnogo duži vremenski rok za odabir i rekombinaciju.

Danas se ovo ponovo koristi, veoma uspešno, sa ovim novim parametrima. Recimo, da li si video one detrdžente koji rade u hladnoj vodi? Oni su proizvedeni kroz namernu mutaciju enzima određenih bakterija, i selekciju za one koji funkcionišu u hladnim uslovima. I onda se ti enzimi koriste za pranje veša...

Naravno, tebi ovo nije uopšte poznato. Ti misliš da je neko dokazao (kroz četrdesetogodišnji rad) da mutacije ne mogu da prozivedu promene... a da naučnici i dalje misle da je evolucija tačna valjda zato što su suviše glupi i zadrti da saberu dva i dva?

Šta se sve može prodati kreacionistima, a da oni ni ne primete... Čudo jedno.

 

[Caliburn]

Da nastavimo dragi čitaoče, još malo naše druženje i razotkrivanje svih trikova kojima se kreacionisti služe.

Teorija o makroevoluciji temelji se na tri glavne pretpostavke:
1. Mutacijama nastaju ”sirovine“ potrebne za stvaranje novih vrsta.
2. Prirodni odabir dovodi do stvaranja novih vrsta.
3. Fosilni zapisi svedoče o makroevolucijskim promenama kod biljaka i životinja.

Zapravo teorija evolucije tvrdi da kada se selektivni pritisci okoline na već postojeću vrstu promene, ili kada već postojećoj vrsti postane dostupna nova okolina, dolazi do selekcije u okviru vrste u kojoj dolaze do izražaja mutacije.
Nagomilavanje mutacija dolazi do stvaranja nove vrste.
Šta ovo zapravo znači?
Znači da nove vrste ne nastaju same od sebe ili slučajno, već samo onda kada postoje uslovi za njihovo nastajanje. Pri tome, vrste koje su adekvatno adaptirane i na noive uslove se neće menjati. To je razlog zbog koga veliki broj vrsta insekata nije doživeo značajnije promene milionima, pa i stotinama miliona godina unazad.

Nisu samo fosilni nalazi dokaz teorije evolucije, već i genetika i molekularna biologija.
Zastanimo za trenutak ovde i sagledajmo šta to tačno znači.
Kada je Č. Darvin objavio "Poreklo vrsta", 1859. godine, genetika i molekularna biologija nisu ni postojala. Punih 150 godina kasnije svi nalazi ove dve naučne grane se potpuno uklapaju u tvrdnje teorije evolucije.
Pri tome, treba naglasiti da je reč o egzaktnim naučnim disciplinama u kojima je tolerancija za grešku skoro ravna nuli.

Jesu li dokazi o makroevoluciji toliko čvrsti da se ona treba smatrati činjenicom?

Jesu.
Nekoliko primera smo već naveli, no da se podsetimo: prelaz od reptila do sisara, razvoj čoveka, gušteri, genetika, molekularna biologija.

Mnoga svojstva neke biljke ili životinje zavise od instrukcija sadržanih u njenom genetskom kodu, detaljnom nacrtu koji određuje građu i nasledna svojstva čitavog organizma, a nalazi se u jezgru svake ćelije. Istraživači su otkrili da mutacije — ili slučajne promene — genetskog koda raznih biljaka ili životinja mogu dovesti do promene svojstava njihovih potomaka. Hermann Muller, dobitnik Nobelove nagrade i začetnik mutacijske genetike, utvrdio je: ”Uzastopno nizanje mnogih retkih i uglavnom sitnih promena nije samo glavna metoda sintetičkog oplemenjivanja biljaka i životinja nego i način na koji se odvijao prirodni proces evolucije koji se zasniva na principu prirodnog odabira.“
Ustvari, teorija o makroevoluciji temelji se na tvrdnji da mutacijama mogu nastati ne samo nove vrste nego i potpuno nove porodice biljaka i životinja.

Ovo je potpuno tačno.

Može li se ta smiona tvrdnja ikako dokazati?

Smiona?!
Naravno da može.

Razmotrimo što je otkriveno tokom stotinak godina genetskih istraživanja.
Krajem 1930-ih naučnici su oduševljeno prihvatili sledeću ideju: Ako nove vrste biljaka mogu nastati prirodnim odabirom spontanih mutacija, onda sigurno još lakše mogu nastati odabirom pažljivo kontrolisanih mutacija. Dr. Wolf-Ekkehard Lönnig, naučnik iz Zavoda za istraživanje uzgoja biljaka na Institutu Max Planck u Nemačkoj, rekao je: ”Oduševljenje se širilo među biolozima, a naročito među genetičarima i uzgajivačima biljaka.“ Zašto je u naučnim krugovima zavladala takva euforija? Dr. Lönnig, koji se već više od 28 godina bavi istraživanjem genetskih mutacija biljaka, rekao je: ”Istraživači su smatrali kako je došlo vreme da se iz temelja promene tradicionalne metode uzgoja biljaka i životinja. Verovali su da izazivanjem i pažljivim odabirom poželnih mutacija mogu stvoriti nove i bolje vrste biljaka i životinja.“

Dr. Wolf-Ekkehard Lönnig je Jehovin svedok. Zašto li me ne čude njegovi stavovi.

U Aziji, Europi i Sjedinjenim Državama mnogo je novca uloženo u istraživačke programe u kojima su naučnici primenjivali razne metode uzgoja koje su, prema njihovim očekivanjima, trebale ubrzati evoluciju biljaka i životinja. Do kojih su zaključaka naučnici došli nakon više od 40 godina intenzivnog istraživanja?

Inače, ova referenca se odnosi na Nilsona.

Naučnik Peter von Sengbusch kaže: ”Premda je u istraživanje utrošeno izuzetno mnogo novca, pokušaji da se ozračivanjem uzgoje rodnije vrste biljaka uglavnom su bili bezuspešni.“ Dr. Lönnig je rekao: ”U 1980-ima oduševljenje naučnika splasnulo je zbog neuspeha koji su se zaređali širom sveta. U zapadnim zemljama napuštena je metoda mutacijskog uzgoja kao zasebne vrste genetskog istraživanja. Kod gotovo svih mutanata došle su do izražaja ’negativne selekcijske vrednosti‘, što znači da su biljke uvenule ili postale osetljivije od svojih divljih predaka.“

Pretpostavljam da ni jedan ni drugi nisu čuli za štetne efekte zračenja, niti razumeju zašto je zračenje štetno.
Drugim rečima, naučnici koje navodiš su se navodno pravili blesavi i ignorisali štetne efekte zračenja, koji su uočeni bar 60 godina ranije, odnosno nisu čuli za bračni par Kiri.
Kredibilitet koji uživaju rezultati studija koje ne uvažavaju elementarna znanja je ništavan.
No sagledajmo zajedno, dragi čitaoče, šta kreacionisti ovde poturaju.
Teorija evolucije tvrdi da su mutacija i selekcija glavni mehanizmi u razvoju novih vrsta.
Takođe znamo da zračenje izaziva mutacije.
Kako tokom brojnih eksperimenata zračenjem, koje je izazivalo mutacije, nisu dobijene nove vrste otuda teorija evolucije mora biti netačna.
Na prvi pogled, ovo je jasan dokaz protiv teorije evolucije.
Zbog čega se onda smatra da je teorija evolucije tačna, kada su sami naučnici, koristeći naučnu metodu dokazali da nije?
Zbog toga što nisu dokazali, a evo i zašto.
Teorija evolucije ne tvrdi da zračenje izaziva mutacije.
Osim toga, zračenje izaziva razne negativne efekte, koji su izrazito štetni.
Šta to znači? Znači da su kreacionisti pokušali da izvedu podvalu, tako što su izvodili eksperimente koji samo naizgled podsećaju na tvrđenje teorije evolucije, ali u suštini nemaju veze sa istom i kada su uvideli da eksperimenti nisu uspeli (a da neće uspeti mogao je da im kaže i osnovac), onda su ustvrdili da teorija evolucije nije tačna.
Ili da postavim problem drugačije.
Jedna od metoda za lečenje raka je i zračenje. Ako je to tako efikasna metoda, zašto se preventivno ne ozrači cela populacija?
Zato što je zračenje veoma štetno i u slučaju terapije protiv raka, biramo između manja od dva zla.
Da li ste primetili da tehničar koji upotrebljava rendgenski aparat ili nosi specijalno odelo sa pločama od olova ili stoji iza olovnog zastora kada vrši snimanje?
Mislite li da to radi zato što voli da se oblači u oklop od olova ili zato što se štiti od zračenja?
Dalje, svi ste čuli za "ozonsku rupu". Ozonska rupa je manjak ozona koji omogućava da više UV zraka dopre do površine Zemlje. Direktna posledica povećanog izlaganja UV zračenju su štetne mutacije u pojedinim ćelijama organizma, tu pojavu nazivamo - rak.
Dakle, dragi čitaoče, kreacionistički eksperimenti su se sastojali od toga da zrače biljke i očekuju da se stvore nove vrste...
I to je dokaz protiv evolucije?

Ali podaci koji su prikupljeni u stotinak godina istraživanja genetskih mutacija i 70 godina mutacijskog uzgoja biljaka i životinja omogućavaju naučnicima da dođu do određenih zaključaka o tome mogu li mutacijama nastati nove biološke vrste. Nakon što je istražio dokaze, dr. Lönnig je zaključio: ”Mutacije ne mogu dovesti do toga da se neka izvorna vrsta [biljaka ili životinja] pretvori u potpuno novu vrstu. Taj je zaključak u skladu sa svim drugim rezultatima mutacijskih istraživanja koja su provedena u 20. veku, kao i sa zakonima verovatnoće. Stoga zakon ponavljanih varijacija pokazuje da svaka ispravno definisana biološka vrsta ima jasno utvrđene granice koje joj onemogućavaju da se nizom spontanih mutacija pretvori u neku drugu vrstu.“

Tačno je da mutacija neće dovesti do nastanka nove vrste, jer je potrebno i da deluje selekcija.
No, da je tačno ovo što je dato u ovom navodu, na izvesnom ostrvu u Jadranu nikad ne bi nastala nova vrsta guštera, zar ne?