evolucija VS kreacija

Evolucija je religija.


How Yes No... Mislim posedujes li ti malko veci IQ od onog minimalnog, koji ti omogucava da citas, pises i razmisljas? Hm, ja iskreno nisam siguran ( bez uvrede ) jer svako ko slepo veruje u neke nebuloze napisane u knjizi ( zena od rebra, zmija koja govori, razvna ploca, centar unverzuma, starost zemlje, prtvaranjevode u vino..... ) nije bas u mogucnosti da koristi ono sto mu je priroda dala ( mozak ), tacnije takva persona predstavlja ovcu kojom upravlja pas ( metafora za vernika i crkvu/knizicu )...Kada s neko skirva iz reci Dogma jer i sam zna da je omanuo kao klinac koji ponavlja razred, dokazuje koliko je u stvari nakupio gluposti u svojim propovedanjima pa nije u mogucnosti da pronadje izlaz iz njih...

Svaka cast ovcama, prosto im se divim...
 
How Yes No... Mislim posedujes li ti malko veci IQ od onog minimalnog, koji ti omogucava da citas, pises i razmisljas? Hm, ja iskreno nisam siguran ( bez uvrede ) jer svako ko slepo veruje u neke nebuloze napisane u knjizi ( zena od rebra, zmija koja govori, razvna ploca, centar unverzuma, starost zemlje, prtvaranjevode u vino..... ) nije bas u mogucnosti da koristi ono sto mu je priroda dala ( mozak ), tacnije takva persona predstavlja ovcu kojom upravlja pas ( metafora za vernika i crkvu/knizicu )...Kada s neko skirva iz reci Dogma jer i sam zna da je omanuo kao klinac koji ponavlja razred, dokazuje koliko je u stvari nakupio gluposti u svojim propovedanjima pa nije u mogucnosti da pronadje izlaz iz njih...
Zasto vjerujes da si nastao od majmuna?
Svaka cast ovcama, prosto im se divim...
Sto se divis sebi?Znas li da je to gordost?
 
И еволуцинисти и креационисти греше! Промашују циљ и једни и други.Баве се појавом а промашују суштину.

Живот је интензивна а не екстензивна величина што значи да се живот састоји у активности а не у некој ствари. Ниједна ствар, елеменат тј. појава спољашњег света није живот, већ скуп слика у свести субјекта. Живот не можемо тражити споља, у епруветама, или гледајући око себе, јер споља нема кретања, нема активности , нема живота. Оно што зовемо кретање и живот нешто је својеврсно. Трајање, Нешто слично мелодији. Нешто што је недељиво и ФУНДАМЕНТАЛНО РАЗЛИЧИТО ОД ПРОСТОРА. Живот није у простору, већ у духу и самим тим за ту егзсистенцију не постоје, нити важе појмови као што су настајање и нестајање, постанак и престанак,узрок и последица, једно и мноштво, творац и творевина. Све то важи за предмете у простору , за слике, а не за оно што се објективише као те слике или вољу, елан витал, живот!

Али рећи ћу ово јасније уз неке примере и аналогије:

Бергсон је изнео један сликовит пример тога у аналогији о руци.

Zamislimo sad da moja ruka, mesto da se kreće kroz vazduh, ima da prođe kroz strugotine gvozda koje se sabijaju i čine otpor ukoliko ruka odmiče. U izvesnom momentu, moja ruka će iscrpsti svoj napor, i baš u ovom momentu staviće se zrnca strugotine jedan pored drugog i srediće se u određen oblik, baš u oblik zaustavljene šake i jednog dela ruke.
Pretpostavimo sad da su šaka i ruka ostale nevidljive. Posmatrači će tražiti razlog uređenja u samim zrncima strugotine, i u unutarnjim silama gomile. Jedni će dovoditi u vezu položaj svakog zrnca sa akcijom koju susedna zrnca vrše na nju: to će biti mehanisti. Drugi će tvrditi da je jedan plan celine upravljao pojedinostima ovih elementarnih akcija: to će biti pristalice učenja o celishodnosti. Dok u stvari tu je bio jedan prost i nedeljiv akt, akt ruke koja je prolazila kroz strugotine. Neiscrpne pojedinosti kretanja zrnaca, kao i poredak njihovog konačnog uređenja, izražavaju, takoreći, negativno ovo nedeljeno kretanje, jer ono je ukupni oblik otpora, a ne sinteza pozitivnih elementarnih akcija.
Bergson iz Stvaralacke evolucije

Пустимо сада аналогије и обратимо пажњу на нешто конкретно.

Ако повучем једну линију оловком по папиру, извршићу један најпростији акт своје воље . Међутим ,ако сада почнем анализирати резултат тог акта, тј. ту линију, наићићу на бесконачну сложеност. Ту линију могу делити до бесконачности добијајући на тај начин бесконачно много делова уређених по извесном реду. Али као што видите то је само у анализи, јер сва сложеност ту долази од интелекта и његових форми а који анализира и дели, док је суштина свих тих делова и свог тог реда један најпростији акт воље.

Узимо сада на исти овај начин неки део живог тела.. Рецимо око. Ако почнемо исто анализирати, видећемо сву сложеност мноштва делова поређаних један до другог по извесном реду који нас оставља у чуду и намеће питање одакле та сложеност, тај ред?

Еволуционисти ће закључити да су се делови ока поређали случајно. Креационисти да су се поређали следећи неки план.

Али греше и једни и други, јер је акт воље тај који је ту оно суштинско а тај акт је прост. Сва сложеност долази тек од нашег сопственог интелекта који тај прост недељив акт воље сада у опажању претвара у геометријске линије које дели на мноштво делова поређаних једних до других. При чему добија бесконачну сложеност делова уз крајњу једноставност функције.

Воља која је "створила" око није неко биће које је ређало делове. Област воље је област ствари по себи где нема делова где нема ствараоца и створеног. Метафизичка воља нема ништа више проблема да "створи око" него што ја имам да померим руку. Сва сложеност је ту вештачка и потиче из сопственог интелекта, који уз помоћ својих априорних форми простора и каузалитета, претвара недељиво у дељиво, исцртава линије и фигуре, затим их дели на мноштво делова..да би се на крају зачуђен питао. Како је то настало? :neutral:
 
http://www.creation6days.com/dokazi_stvaranja.htm

Pažljivo gledajte, čitajte i samo će vam doći u glavu...

Da ne bude da sam veliki fan Miroljuba Petrovića ali jedina stvar koja meni nije jasna jeste to 1000-godišnje carstvo na zemlji koje će doći sa dolaskom Isusa (čitaj Mesije). U Novom Zavjetu piše da je to carstvo nebesko a ne zemaljsko i nije 1000 god nego vječno. Malo mi se ovo čini da se judeizam nameće hrićanstvu...?

eto...

To hiljadugodisnje carstvo bi nastalo posle drugog dolaska Hrista.
A vecno "carstvo" bi bilo nakon toga (tj. nakon ponovnog "odvezivanja" Azdaje.
 
Nikad mi nece biti jasni kreacionisti.:hahaha:
Ljudi otvorite oci!

Geologija je unistila teoriju ID-a. Sve je to zvucalo primamljivo i moglo bi se cak reci logicno, da su bica kreirana i da je Zemlja stara nekih 10000 godina, ali otkricem stvarne starosti Zemlje, teorija je postala smijesna. Suprotno tome, teorija evolucije se svrstava u najveca naucna otkrica svih vremena, i zapravo i nema druge, konkurentne teorije, koja bi objasnila dokaze i procese prisutne u ekosistemu. Ustvari, nema nikakve teorije, jer sve ostale ne uspunjavaju osnovni uslov naucne teorije, a to je da se moze testirati, da se moze prakticno primjenjivati, i da se mogu koristiti predvidjanja.
:bye:

A teorija evolucije ISPUNJAVA navedene uslove?
 
Еволуционисти ће закључити да су се делови ока поређали случајно. Креационисти да су се поређали следећи неки план.

Али греше и једни и други,
A ja ću reći da ti grešiš već u tome kako zamišljaš evolucioniste i kreacioniste.
Kreacionisti neće reći da su se delovi poređali sledeći neki plan, nego će reći da je neko poređao delove po svojoj volji.
Evolucionisti nikad neće reći da su se delovi oka poređali slučajno. Naprotiv, oni su takvi jer podležu zakonima prirode, a vremenom su oblikovani kroz proces evolucije.
 
A ja ću reći da ti grešiš već u tome kako zamišljaš evolucioniste i kreacioniste.
Kreacionisti neće reći da su se delovi poređali sledeći neki plan, nego će reći da je neko poređao delove po svojoj volji.
Evolucionisti nikad neće reći da su se delovi oka poređali slučajno. Naprotiv, oni su takvi jer podležu zakonima prirode, a vremenom su oblikovani kroz proces evolucije.


Kako moze nekontrolisanom premenom (mutacijom) da "slucajno" nastane ceo , NOV, funkcionalni organ?
Ima li neki utvrdjeni primer za to?
Mozes li da nabacas hrpu gvozdja, plastike, olova, bakra,... i da ocekujes da od toga "slucajno" nastane funkcionalan automobil?
 
Niko to ni ne tvrdi osim kreacionista. Samo u njihovim glavama ima takvih ideja: puf, i nastade ovo ili ono.
Na primeru oka, prvo su bile samo pojedine celije, kao sto postoje kod nekih primitivnih pljosnatih crva, koje mogu da reaguju na svetlost.


Svaki organ je uklopljen u organizam u kome se nalazi.
Zanima me, kako bi se neki sisarski organ uklopio u organizam reptila, prilikom pretvaranja reptila u sisara?

Takodje me zanima, kako to neko "pozeli" odredjeni organ (recimo, medved (ili vuk) - peraja) i ona pocinju da mu se "razvijaju", sve dok ne postignu potpunu velicinu?
Da li tu treba neka pripremna meditacija, ili to moze svako?
 
Pokušavam da nađem nešto smisleno u ovim pitanjima i ne uspeva mi pa moram da odgovorim ovako:
Svaki organ je uklopljen u organizam u kome se nalazi.
Zanima me, kako bi se neki sisarski organ uklopio u organizam reptila, prilikom pretvaranja reptila u sisara?
Ne znam, to mora da je nesto iz poslednjeg Transformers filma koji nisam gledao.

Takodje me zanima, kako to neko "pozeli" odredjeni organ (recimo, medved (ili vuk) - peraja) i ona pocinju da mu se "razvijaju", sve dok ne postignu potpunu velicinu?
Da li tu treba neka pripremna meditacija, ili to moze svako?
Predlažem da pokušaš, ali kad započneš meditaciju ne smeš ničim da je prekidaš dok ti se ne razvije organ.
 
A ja ću reći da ti grešiš već u tome kako zamišljaš evolucioniste i kreacioniste.
Kreacionisti neće reći da su se delovi poređali sledeći neki plan, nego će reći da je neko poređao delove po svojoj volji.

Nije sija nego vrat.
Ta volja je plan. Taj neko sledi plan svoje volje. Tj redja delove sa svrhom koja se sastoji u ispunjenju njegove volje. U tome se sastoji svrsihodnost tj sledjenje plana.

Evolucionisti nikad neće reći da su se delovi oka poređali slučajno. Naprotiv, oni su takvi jer podležu zakonima prirode, a vremenom su oblikovani kroz proces evolucije.

Tj, ne kazu nista.
Sklonimo na stranu taj sirovi realizam koji zamislja svet izvan svesti u kome nesto ili neko evoluira a sto je apsurd koga ja necu da sledim u ovoj raspravi.

Samo se drzimo te vase tvrdnje o slucajnosti.

Slucajno je suprotnost voljnom. Tj. nesto je slucajno sto znaci da nije voljno i obrnuto. Recimo, ako neko prolazi ulicom i padne mu crep na glavu sa krova, recicemo da se to desilo slucajno. Vetar je recimo oduvao crep i on je slucajno pao ovom na glavu.
Ali, ako neki covek gurne taj crep sa namerom da ovaj padne onom na glavu, onda cemo reci da se to desilo voljno a ne slucajno zato jer tu postoji necija volja.
A opet isti taj postupak bice slucajan ako ovaj negira da je imao ikakve namere. Kao sto vidis, prisustvo ili odsustvo volje jeste ono sto definise slucajno.

A najapsurdnije je sto je upravo volja za zivotom, za samoodrzanjem uprkos sveopstoj entropiji, pokretac evolucije po vama a ovamo se uprkos tome, oslanjate na ono sto je po definiciji suprotno voljnom...tj na slucajno. :neutral:
 
Stop! Greška je već na početku tako da je sve proisteklo iz ove netačne tvrdnje bezvredno.
Te dve stvari se možda ne preklapaju ali ima mnogo stvari koje nisu ni jedno ni drugo.

Ти си изгледа вођен неким ставовима, аксиомима или догмама па чим наиђеш на нешто што није у складу са тим товјим убеђењима викнеш "стоп" и не читаш даље. :neutral:

Објаснио сам у наставку зашто је случајно супротност вољном и да без вољног случајно нема никаквог значења.

Мада разумем то што си збуњен јер није опште познато да постоје две врсте реда.

Рецимо,ако уђеш у неку собу и затекнеш је "нереду" мислиш при томе да је тај неред недосатак вољног.. или соба није уређена у складу са нечијом вољом зато је у нереду. Али је итекако уређена у складу са природним механичким законима. У складу са акцијом и рекацијом. Ред је ту саврешен у том механичком смислу.

Тако да ниси у праву. Ако нешто није случајно онда је вољно.Нема трећег!
 
Објаснио сам у наставку зашто је случајно супротност вољном и да без вољног случајно нема никаквог значења.
Ne, nisi objasnio. Iskoristio si svoje, netačno, tvrđenje sa početka da bi ga samog "dokazao". To ne može da bude dokaz.

Тако да ниси у праву. Ако нешто није случајно онда је вољно.Нема трећег!
To što kiša pada od gore prema dole nije slučajno ali nije ni voljno. To što je Sunce u podne u najvišoj tačci nije slučajno ali nije ni voljno. To što ti rastu nokti nije slučajno ali ni voljno...
Pominjao si ranije kako volja za životom pokreće evoluciju, pa ni to nije tačno. To bi značilo da biljke imaju volju, da i najprostiji jednoćelijski organizmi imaju volju, da molekuli imaju volju,...
Ali, ti si sebe ubedio da volja stoji iza svega što nije slučajno pa onda svoje ubeđenje koristiš kao "dokaz" da iza svega što nije slučajno stoji nečija volja. To što sam sebe lažeš je tvoj problem, ali prestani da svet oko sebe ubeđuješ u svoju laž.
 
Ne, nisi objasnio. Iskoristio si svoje, netačno, tvrđenje sa početka da bi ga samog "dokazao". To ne može da bude dokaz.

Не, него сам ти на примеру објаснио да исти догађај може бити сматран и за случајан и за сврсисходан, а присуство или одсуство воље тј намере је оно што одређује једно или друго. Да поновим.:
Аko neki covek gurne crep sa krova sa namerom da ovaj padne onom na glavu, onda cemo reci da se to desilo voljno a ne slucajno zato jer tu postoji necija volja.
A opet isti taj postupak bice slucajan ako ovaj negira da je imao ikakve namere. Kao sto vidis, prisustvo ili odsustvo volje jeste ono sto definise slucajno.

To što kiša pada od gore prema dole nije slučajno ali nije ni voljno

А оно шта је ако није ишта од тога два? Или је сврсисходно тј испољавање воље, или је механичко тј покретано слепим механичким законима. Некада су људи мислили да бог просипа кишу, што значи да су сматрали да ту постоји нечија воља да киша пада и самим тим да је тај догађај намеран. Одатле сви они обреди призивања кише тј умољавања бога да кишу пусти .

Данас, сирови материјализам сматра да ту не постоји никаква сврха и да киша пада случајно тј следећи слепе механичке законе акције и рекације.

To što ti rastu nokti nije slučajno ali ni voljno...

Нетачно. То је итакако вољно а не случајно. Воља за животом. Воља за самоодржањем , за одбраном од грабљиваца и за нападом на плен... као резултат, довела је на крају оним што зовеш еволуција до настанка ноктију тј канџи. Није механичка акција и реакција матерјалних елемента попут билијарских кугли еволуцијом створила нокте, већ жеља за одбраном и нападом.. а ту жељу не можеш сврстати у механичке законе зар не?

Pominjao si ranije kako volja za životom pokreće evoluciju, pa ni to nije tačno. To bi značilo da biljke imaju volju, da i najprostiji jednoćelijski organizmi imaju volju, da molekuli imaju volju,...

Наравно да имају вољу. Шта је то што биљку тера да се самоодржава и да се бори за опстанак ако не воља за самоодржањем и за животом. Као што си ти том вољом добио нокте, зубе и очњаке биљка је добила еволуцијом трње и отрове као одбрану од грабљиваца. Или сматраша да је воља за самодржањем тј. одбраном од грабљиваца механичи закон? :think:

Ali, ti si sebe ubedio da volja stoji iza svega što nije slučajno pa onda svoje ubeđenje koristiš kao "dokaz" da iza svega što nije slučajno stoji nečija volja. To što sam sebe lažeš je tvoj problem, ali prestani da svet oko sebe ubeđuješ u svoju laž

Па наравно да оно што није случајно јесте вољно и обрнуто. Шта је треће?

Већ сам ти показао да је и падање кише и нокти на рукама или случјни или вољни догађаји.. Или једно или друго ....ТРЕЋЕГ НЕМА.
Ако има ИЗНЕСИ онда шта је то треће. Нисам приметио да си то треће дефинсиао.? :think:
 
А оно шта је ако није ишта од тога два? Или је сврсисходно тј испољавање воље, или је механичко тј покретано слепим механичким законима.
Tu je problem. U tvojoj besmisleno preširokim definicijama slučajnosti i volje.
Slučajno je samo ono što nije predvidivo, a većina stvari koje pokreću mehanički zakoni, kako ih ti zoveš, su predvidive pa samim tim nisu slučajne.
Kiša pada od gore prema dole - to nije slučajno. Slučajno može na primer da bude tačno mesto na koje će pasti prva kap.
Sa druge strane, preduslov za volju je postojanje svesti. Pa ništa što nema svest ne može da ispoljava volju. Sve ostalo su "mehaničke reakcije".
 
Slučajno je samo ono što nije predvidivo, a većina stvari koje pokreću mehanički zakoni, kako ih ti zoveš, su predvidive pa samim tim nisu slučajne.

Одакле си само извео ту дефиницију која нема везе. Случајно је по теби оно што није предвидљиво.
Узмимо онда овако. Неки човек изађе из куће и пође у град. Ја не могу предвидети где ће он даље ићи, што значи да ма где да оде тамо ће отићи случајано. Јел тако?

Надам се да увиђаш бесмислицу те твоје дефниције случајног?

Kiša pada od gore prema dole - to nije slučajno.

Јесте случајно јер капи кише ту следују природним законима а не сврси. Пада одзого према доле јер следи закону гравитације а не некој сврси тј вољи.


Sa druge strane, preduslov za volju je postojanje svesti. Pa ništa što nema svest ne može da ispoljava volju. Sve ostalo su "mehaničke reakcije".

Није свест услов постојања воље већ је свест услов спознања онога у самосвести што зовемо воља.

Ради се о субјективном зато је и теби који си очито материјалиста то знање страно па ћу ти у пар реченица појаснити.

Сваки догађај има објективну и субјективну страну или рецимо.

Објективно:
Ја идем према фрижидеру и узимам храну.

Субјетивно:
Ја поседујем свест и осећам вољу за храном док то радим.

Исто тако:

Објективно
Биљка корењем тражи храну.

Субјективно
Када би биљка имала свест ту тенденцију тражења хране спознала би у самосвести као вољу.

Капираш.? Воља је оно што спознајемо у самосвести.А шта је то што спознајемо и зовемо "воља" само по себи изван севсти...не знамо. Али то је оно што чини да жива бића траже храну па чак и да камен пада на земљу. Јер, како каже Шопенахуер, оно што се објекитвно спознаје као сила субјективно се спазнаје као воља.
 
@oziman
Za tebe je sve što podleže prirodnim zakonima slučajnost. Ako odemo dovoljno daleko u analizi tih zakona onda je i volja slučajnost.
Za mene tvoja podela na slučajno i voljno nema nikakvog smisla jer su to dve stvari sasvim različite po prirodi. Ima smisla samo u nekom krajnje uskom atropocentričnom razmišljanju u kojem je slučajno ekvivalentno nenamernom.
 
@oziman
Za tebe je sve što podleže prirodnim zakonima slučajnost

Наравно. Супротност случајном је намерно. Сада и одувек било. А намерно значи у деловање у некој намери тј. зарад остварења циљева нечије воље.

Ako odemo dovoljno daleko u analizi tih zakona onda je i volja slučajnost.

Није, јер воља није на ланцу каузалитета тј. узрока и последице. Воља није ствар која би деловала на неку другу ствар . Вољу спознајемо једино у самосвести и то што тако спознајемо може нас приближит ибар донекле суштини изван појавног света. Јер ма шта "ствар по себи" била она је блиска ономе што у себи налазимо као вољу.

Za mene tvoja podela na slučajno i voljno nema nikakvog smisla jer su to dve stvari sasvim različite po prirodi. Ima smisla samo u nekom krajnje uskom atropocentričnom razmišljanju u kojem je slučajno ekvivalentno nenamernom

То није моја подела већ општа. Опет понављам супротност случајном јесте намерно. Зар никада ниси чуо за тако нешто. Звучи ли ти познато? Случајно и намерно? :neutral:
 
То није моја подела већ општа. Опет понављам супротност случајном јесте намерно. Зар никада ниси чуо за тако нешто. Звучи ли ти познато? Случајно и намерно? :neutral:
Da, to je slučajnost samo kada se direktno odnosi na ljudsko ponašanje. Slučajnost u prirodnim naukama nema veze sa time i zato tvoji komentari nemaju nikakvog smisla u kontekstu evolucije.
 
Da, to je slučajnost samo kada se direktno odnosi na ljudsko ponašanje. Slučajnost u prirodnim naukama nema veze sa time i zato tvoji komentari nemaju nikakvog smisla u kontekstu evolucije.

Kontekst evolucije није резервисан само за природне науке, које узгред, са својим уским методом истраживања тј ослањања на апсурд реализма и закључивања на темељу индукције тј из појединачног о општем, мало, ако и ишта, могу рећи о животу уопште.

А што се тиче случајног и намерног кога ти смешташ само у област људског понашања то итекако има везе са еволуцијом јер се ради о понашању, не људи већ свега живог.

Рецимо :

1) Предак жирафе могао је воће на високим гранама јести случајно тј. јести га зато што је ето тако попут домина, вођен механичким узроцима поптуно несвесно оборила зубима те плодове, који су јој упали у уста онако потпуно случајно и тако се хранила да би на крају добила издужен врат. Наравно, потпуно случајно су јој плодови упадали у уста обарани ветром или акцијом и реакцијом ствари материјалног света..никаква воља ту није деловала.

2) А опет, можемо и рећи да је жирафа вођена оним што у себи налазимо као вољу за храном и, која је терала да се храни плодовима на високим гранама што је ето ..ЕВОЛУЦИЈОМ... коначно довело до издужења врата. При чему је воља покретач исте као што видиш.

Шта мислиш која опција од ове две је ближа истини?
 
1) Предак жирафе могао је воће на високим гранама јести случајно тј. јести га зато што је ето тако попут домина, вођен механичким узроцима поптуно несвесно оборила зубима те плодове, који су јој упали у уста онако потпуно случајно и тако се хранила да би на крају добила издужен врат. Наравно, потпуно случајно су јој плодови упадали у уста обарани ветром или акцијом и реакцијом ствари материјалног света..никаква воља ту није деловала.

2) А опет, можемо и рећи да је жирафа вођена оним што у себи налазимо као вољу за храном и, која је терала да се храни плодовима на високим гранама што је ето ..ЕВОЛУЦИЈОМ... коначно довело до издужења врата. При чему је воља покретач исте као што видиш.

Шта мислиш која опција од ове две је ближа истини?
Ni jedna nije blizu.
U populaciji predaka žirafe jedinke sa dužim vratovima imale su pristup većoj količini hrane. U periodima kada hrane nije bilo dovoljno za sve, te jedinke su lakše preživljavale i ostavljale potomstvu svoje genetske karakteristike. Ostale su umirale od gladi ili bi ih grabljivci hvatali kada iznemognu zbog gladi. Nema tu nikakve volje za hranom, samo potreba koja se zadovolji ili ne.

Edit: Da odem odmah i korak dalje. I pre nastanka prvih ćelija, na nivou molekula se odvijao proces evolucije ali tu nema čak ni potrebe koja treba da se zadovolji ili ne, već samo mogućnost koja može da se ispuni ili ne.
 
Poslednja izmena:
Ni jedna nije blizu.
U populaciji predaka žirafe jedinke sa dužim vratovima imale su pristup većoj količini hrane. U periodima kada hrane nije bilo dovoljno za sve, te jedinke su lakše preživljavale i ostavljale potomstvu svoje genetske karakteristike. Ostale su umirale od gladi ili bi ih grabljivci hvatali kada iznemognu zbog gladi. Nema tu nikakve volje za hranom, samo potreba koja se zadovolji ili ne.

Као прво. Изван свести сазнајућег бића нема објективног спољашњег света као таквог.. тако да те твоје спекулације о неким микробима и о бесвесним бићима која еволуирају и делују у свету без сазнајућег субјекта све следећи законима акције и реакције јесте један велики апсурд кога не намеравам да следим. Размишљај ти на том темељу, на тим аксиомима, а ја те твоје аксиоме не признајем и одавно сам их одбацио тамо где им је место. Четристо година после Барклија и идеализма уопште.

Друго. Описујеш шта је потребно за одржање живота. Жирафи је потребна храна да би живела али јој је исто тако рецимо потребна једна провалија да би умрла. У оба случаја имамо потребу а то што за неко деловање треба ово, а за друго оно, не објашњава ни једно од тих деловања ако се збуду. Тј, зашто неко делује овако а не онако.
То што је мени потребна секира да бих цепао дрва не објашњава зашто бих цепао дрва уопште. Исто тако, то што је жирафама потребна храна да би живеле не објашњава зашто живе уопште и теже самоодржању и репродукцији.

Научни метод не може одгворити на то питање "зашто" али може филозофски бар донекле јер он иде много даље. Тј он се бави и субјективним а не само спољашњим. А ако пређемо на терен субјектовног онда можемо рећи да исто оно што осећам у самосвести када тражим храну осећале би и животиње да имају свест. И да пошто спољашњи свет не постоји као такав изван свести, воља је оно најближе што ствари по себи тј правој сусштини изван појаве можемо прићи

Погледај ову тему о вољи.
http://forum.krstarica.com/showthread.php/258154-VOLJA-Otkrovenje-jednog-cuda.

Сушtина целог опажајног света је блиска оном што у самосвести налазимо као вољу.
 
Као прво. Изван свести сазнајућег бића нема објективног спољашњег света као таквог.. тако да те твоје спекулације о неким микробима и о бесвесним бићима која еволуирају и делују у свету без сазнајућег субјекта све следећи законима акције и реакције јесте један велики апсурд кога не намеравам да следим. Размишљај ти на том темељу, на тим аксиомима, а ја те твоје аксиоме не признајем и одавно сам их одбацио тамо где им је место.
To je tvoj izbor. Ja sigurno neću prihvatiti jedno tako krajnje egocentrično viđenje sveta: mislim, dakle postojim - o čemu ne mislim to ne postoji.

то што је жирафама потребна храна да би живеле не објашњава зашто живе уопште и теже самоодржању и репродукцији.
Žive zato što mogu da se reprodukuju i ništa ih do sada nije istrebilo. Ako jednog dana izgube sposobnost reprodukcije - nestaće. Ako ih nešto sve pobije - nestaće. Nikakve filozofije tu nema.


Научни метод не може одгворити на то питање "зашто" али може филозофски бар донекле јер он иде много даље. Тј он се бави и субјективним а не само спољашњим. А ако пређемо на терен субјектовног онда можемо рећи да исто оно што осећам у самосвести када тражим храну осећале би и животиње да имају свест. И да пошто спољашњи свет не постоји као такав изван свести, воља је оно најближе што ствари по себи тј правој сусштини изван појаве можемо прићи
Kao što rekoh, to je jedno krajnje egocentrično viđenje sveta i nadam se da nema mnogo onih koji ga dele sa tobom.
 

Back
Top