Etničko porijeklo Albanaca

[Pumpaj Dinstanović]

Ne shvatam ovu opsesiju ChatGPT-jem.

Znamo svi već koliko je nepouzdan izvor informacija, već smo o tome temeljno prodiskutovali, a na susednoj temi sam okačio i empirijski dokaz, na osnovu eksperimenta, u kojem je ChatGPT nešto izmislio, pa potom bukvalno slagao da je izmislio i onda čak i otvoreno priznao da je slagao zato što je pokušao da sakrije da je bio uhvaćen u laži.

Gde ćeš jasniju stvar od toga?

 

[NickFreakyrgios]

Ne shvatam ovu opsesiju ChatGPT-jem.

Znamo svi već koliko je nepouzdan izvor informacija, već smo o tome temeljno prodiskutovali, a na susednoj temi sam okačio i empirijski dokaz, na osnovu eksperimenta, u kojem je ChatGPT nešto izmislio, pa potom bukvalno slagao da je izmislio i onda priznao da je slagao zato što je pokušao da sakrije da je bio uhvaćen u laži.

Није непоуздан кад можеш да провериш и питаш одређену ствар а не да му ти дајеш да размишља и тумачи извини за офф,

Косовски бој, који се одиграо 28. јуна 1389. године (на Видовдан), представља један од најзначајнијих догађаја у српској и балканској историји. Сукоб између српске војске под командом кнеза Лазара Хребељановића и османске војске под султаном Муратом I имао је дубоке историјске, културне и симболичке последице.


---

1. Историјски контекст

Србија у XIV веку: У време боја, српска држава се налазила у фази политичког распада након смрти цара Душана (1355). Србија је била подељена на више феудалних области, од којих је најмоћнија била област кнеза Лазара.

Османлијска експанзија: Османско царство се крајем 14. века рапидно ширило по Балкану. Након победе код Маричке битке (1371) и слабљења других балканских држава, Османлије су тежиле да учврсте своју власт над српским територијама.

Савези и припреме: Кнез Лазар је окупио савезничке трупе, укључујући војску Вука Бранковића и босанске одреде под командом краља Твртка I Котроманића. Османлије су, осим своје централизоване војске, користиле и одреде својих балканских вазала.



---

2. Ток битке

Место битке: Косовски поље, пространо подручје северно од данашње Приштине, било је место сукоба.

Сукоб: Ток битке није у потпуности јасан због недостатка поузданих историјских извора, али се претпоставља да је битка била веома крвава и да су обе стране претрпеле велике губитке.

Убиство султана Мурата: Према легенди, српски витез Милош Обилић је успео да убије султана Мурата у његовом логору након што се представио као пребег. Овај догађај је постао део српске епске традиције, иако историјска тачност овог догађаја остаје предмет расправе.

Исход битке: Битка се сматра тактички нерешеном, али је стратешки ишла у корист Османлија, јер је српска војска претрпела губитке који су значајно ослабили отпор у наредним деценијама. И кнез Лазар и султан Мурат су погинули, а српске земље су постепено пале под османску власт.



---

3. Последице

Политичке последице: После боја, Србија је изгубила политичку и војну снагу. Наследници кнеза Лазара постали су вазали Османског царства. Ово је означило почетак процеса османског освајања српских земаља, које је завршено падом Смедерева 1459. године.

Културни значај: Косовски бој је постао симбол српског отпора и жртвовања за слободу. У српској култури и колективном памћењу, овај догађај се слави кроз епске песме, легенде и историјске нарације.

Видовдан: Видовдан је постао важан верски и национални празник, повезан са сећањем на Косовски бој, али и са идејом страдања и обнове.



---

4. Легенде и митови

Милош Обилић:
Његов подвиг убијања султана Мурата постао је централни део епских песама. Иако је историјски Милоша тешко потврдити, он је симбол јунаштва и оданости.

Клетва кнеза Лазара:
Према предању, кнез Лазар је проклео све који су издали или нису учествовали у боју. Ова прича о издаји и жртви додатно је наглашавала трагични карактер битке.

Небеска Србија:
У хришћанској традицији, кнез Лазар је повезан са концептом "небеске Србије", где је изабрао Царство небеско уместо земаљског, прихватајући мучеништво.



---

5. Историографски спорови

Формирање митова:
Косовски бој је кроз векове романтизован и митологизован, што је често замагљивало историјске чињенице.

Тактички исход:
Савремени историчари сматрају да је битка била тактички нерешена, али са дугорочним последицама које су ишле у корист Османлија.

Улога издаје:
Често помињана издаја Вука Бранковића је каснији мит, без историјских доказа. Бранковић је био један од најистакнутијих савезника кнеза Лазара.



---

Закључак

Косовски бој представља више од војног сукоба – он је симбол страдања, отпора и вере у правду и слободу. Иако је битка довела до постепеног губитка српске независности, она је постала темељ националног идентитета и инспирација за генерације које су се бориле за ослобођење у каснијим вековима.

???
Да ли овде има некох проблема чет гпт?

Ја нисам постављао питања лоја нисам проверавао прво!

 

[Pumpaj Dinstanović]

Није непоуздан кад можеш да провериш и питаш одређену ствар а не да му ти дајеш да размишља и тумачи извини за офф,

Косовски бој, који се одиграо 28. јуна 1389. године (на Видовдан), представља један од најзначајнијих догађаја у српској и балканској историји. Сукоб између српске војске под командом кнеза Лазара Хребељановића и османске војске под султаном Муратом I имао је дубоке историјске, културне и симболичке последице.


---

1. Историјски контекст

Србија у XIV веку: У време боја, српска држава се налазила у фази политичког распада након смрти цара Душана (1355). Србија је била подељена на више феудалних области, од којих је најмоћнија била област кнеза Лазара.

Османлијска експанзија: Османско царство се крајем 14. века рапидно ширило по Балкану. Након победе код Маричке битке (1371) и слабљења других балканских држава, Османлије су тежиле да учврсте своју власт над српским територијама.

Савези и припреме: Кнез Лазар је окупио савезничке трупе, укључујући војску Вука Бранковића и босанске одреде под командом краља Твртка I Котроманића. Османлије су, осим своје централизоване војске, користиле и одреде својих балканских вазала.



---

2. Ток битке

Место битке: Косовски поље, пространо подручје северно од данашње Приштине, било је место сукоба.

Сукоб: Ток битке није у потпуности јасан због недостатка поузданих историјских извора, али се претпоставља да је битка била веома крвава и да су обе стране претрпеле велике губитке.

Убиство султана Мурата: Према легенди, српски витез Милош Обилић је успео да убије султана Мурата у његовом логору након што се представио као пребег. Овај догађај је постао део српске епске традиције, иако историјска тачност овог догађаја остаје предмет расправе.

Исход битке: Битка се сматра тактички нерешеном, али је стратешки ишла у корист Османлија, јер је српска војска претрпела губитке који су значајно ослабили отпор у наредним деценијама. И кнез Лазар и султан Мурат су погинули, а српске земље су постепено пале под османску власт.



---

3. Последице

Политичке последице: После боја, Србија је изгубила политичку и војну снагу. Наследници кнеза Лазара постали су вазали Османског царства. Ово је означило почетак процеса османског освајања српских земаља, које је завршено падом Смедерева 1459. године.

Културни значај: Косовски бој је постао симбол српског отпора и жртвовања за слободу. У српској култури и колективном памћењу, овај догађај се слави кроз епске песме, легенде и историјске нарације.

Видовдан: Видовдан је постао важан верски и национални празник, повезан са сећањем на Косовски бој, али и са идејом страдања и обнове.



---

4. Легенде и митови

Милош Обилић:
Његов подвиг убијања султана Мурата постао је централни део епских песама. Иако је историјски Милоша тешко потврдити, он је симбол јунаштва и оданости.

Клетва кнеза Лазара:
Према предању, кнез Лазар је проклео све који су издали или нису учествовали у боју. Ова прича о издаји и жртви додатно је наглашавала трагични карактер битке.

Небеска Србија:
У хришћанској традицији, кнез Лазар је повезан са концептом "небеске Србије", где је изабрао Царство небеско уместо земаљског, прихватајући мучеништво.



---

5. Историографски спорови

Формирање митова:
Косовски бој је кроз векове романтизован и митологизован, што је често замагљивало историјске чињенице.

Тактички исход:
Савремени историчари сматрају да је битка била тактички нерешена, али са дугорочним последицама које су ишле у корист Османлија.

Улога издаје:
Често помињана издаја Вука Бранковића је каснији мит, без историјских доказа. Бранковић је био један од најистакнутијих савезника кнеза Лазара.



---

Закључак

Косовски бој представља више од војног сукоба – он је симбол страдања, отпора и вере у правду и слободу. Иако је битка довела до постепеног губитка српске независности, она је постала темељ националног идентитета и инспирација за генерације које су се бориле за ослобођење у каснијим вековима.

???
Да ли овде има некох проблема чет гпт?

Da li je postavljanje pitanja kog je porekla naziv grada Bakar određena stvar?

 

[NickFreakyrgios]

Da li je postavljanje pitanja kog je porekla naziv grada Bakar određena stvar?

Тражи софистицираност и раздвајање података и контекст што машина нема ако нађе са нета 100 извора обрадиће их математички.

Ако питаш Барска битка и остале документоване догађаје добићеш прецизне одговоре.
Јер је то документовано у нет архивама.
Немој га терати да размишља мада и то уме али кад је историја у питању ту баш не може.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Е сад мало Деретић!

Samo da ovo ovde podvučem, da primetiš, slično kao i na temi o Vojislavljevićima, i mnogim drugima.

Da se zna ko stalno Jovana I. Deretića ubacuje u teme i zbog koga na svakoj stalno mora o njemu da se priča.

Čisto da posle neakda ne bude kako je to do Slavena.

 

[NickFreakyrgios]

Византијска Јерменија је подијељена на четири покрајине на челу са архонтима:Који ду ови

Прва Јерменија (раније Велика или Унутрашња Јерменија, дио Прве Јерменије, покрајине Полемонски Понт, Кападокијски Понт и Халдија у цјелини). Имала је седам градова: Керасунт, Колонија, Никопољ, Сатала, Трапезунт, Теодосиопољ и централни град Јустинијанопољ (Цумина).
Друга Јерменија (још један дио некадашње Прве Јерменије и сусједне рејона покрајине Еленопонт). Укупно је имала пет градова: Брис, Зела, Комани Понтски, Себастопољ и централни град Себастија.
Трећа Јерменија (бивша Друга Јерменија). Укупно је имала шест градова: Арабисон, Аријаратија, Арка, Комани Кападокијски, Кукусон и централни град Мелитена.
Четврта Јерменија (бивша аутономна сатрапија) са централним градовом Мартиропољем.

Који су ови Комани у 2 и 3 Јерменији и 4 Комани Круја?

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Византијска_Јерменија

Армани или Армени?
Пошто је нестала слика из википедије из једне древне арманске ЦИНЦАРСКЕ цркве где стоји Давидова звезда и крст
Дакле сви се стручњаци слажу да је Давидова звезда блискоисточни симбол и нема никакве везе са Балканом
Иако они твде да су аутохтони.
Лав Јермен Василије 1 Василије 2 и његови противници обновитељи бугарског царства Самуел ,Мојсије ,Давид и Арон били су Вардарски Јермени колонија Јермена на Балкану.


Епир: У Епиру су јерменске цркве углавном биле мањег обима. Оне су служиле као духовна уточишта јерменским заједницама које су ту живеле. С обзиром на то да су Јермени често били интегрисани у локалну византијску управу, њихове цркве су имале одређен степен византијског утицаја у архитектури.
Град Драч (данашњи Драч у Албанији) био је важно трговачко и административно средиште. Ту су Јермени основали заједнице са својим црквама. Неки извори указују да су те цркве биле у тесној вези са јерменским епископијама у Малој Азији.
Осим тога Василије Македонац је Јермен можда Словен пп мајци зачетник Порфирогенита (пурпурних) античке Македонске династије?


3. Архитектонске и културне карактеристике

Јерменске цркве на Балкану носе препознатљиве архитектонске елементе јерменског хришћанства, али често прилагођене локалном стилу. Ово укључује:

Куполе и крстасти план: Карактеристичан стил јерменске сакралне архитектуре често је био видљив на овим црквама.

Утицај византијске архитектуре: Јерменске цркве у византијским областима, као што су Епир и Драч, имале су византијски утицај у декорацијама и орнаментима.

Мањи манастири: У руралним областима Балкана, јерменски монаси су оснивали мање манастире који су служили као духовна средишта.



---

4. Примери јерменских цркава

Јерменска црква у Београду: Током 17. и 18. века, јерменска црква постојала је у Београду. Ова црква је служила растућој јерменској трговачкој заједници.

Цркве у Албанији: Драч је био важан центар јерменских миграција, где су цркве биле мањег обима али значајне за заједницу.



---

5. Етничка структура јерменских заједница

Присуство других етноса: Јерменске миграције често су обухватале и друге етничке групе са Кавказа или Мале Азије, попут Черкеза, Курда или Албанаца, који су били део мешовитих заједница. Ове групе су се понекад асимиловале у локалну популацију, али су задржавале одређене културне елементе.



---

Закључак

Јерменске цркве и заједнице на Балкану биле су резултат историјских миграција и геополитичких околности. Њихово присуство у Епиру, Драчу и Србији сведочи о богатству културне и верске разноликости на Балкану у средњем и раном модерном веку. Иако данас већина ових заједница више не постоји, њихово културно наслеђе остаје значајан део историје региона.

Армени или Армани ? Јермени и Јермени сељаци и трговци аутохтон живаљ антички Македонци Албснци Илири Цинцари или пак Јермени из провинције Јерменије ?
Укључујући и Порфирогените и Ираклија првог?
Древни библијски Кавкасци или древни Балканци?

Фриги носе исте капе и ношњу као Бриги са Балкана који су основали Гордон према Херодоту један од најстаријих народа од њих су настали Јермени пореклом са Балкана?
Закључак!
Аутохтони!
Poslednja izmena: pre 9 minuta
Citat OdgovoritePrijavite

Q. in perpetuum hibernum
Q. in perpetuum hibernum
Stara legenda
pre 5 minuta - Pravi Hrvati i hrvatski jezik
Dodaj u omiljene poruke
#678
CreamPythagoras:
Византијска Јерменија је подијељена на четири покрајине на челу са архонтима:Који ду ови

Прва Јерменија (раније Велика или Унутрашња Јерменија, дио Прве Јерменије, покрајине Полемонски Понт, Кападокијски Понт и Халдија у цјелини). Имала је седам градова: Керасунт, Колонија, Никопољ, Сатала, Трапезунт, Теодосиопољ и централни град Јустинијанопољ (Цумина).
Друга Јерменија (још један дио некадашње Прве Јерменије и сусједне рејона покрајине Еленопонт). Укупно је имала пет градова: Брис, Зела, Комани Понтски, Себастопољ и централни град Себастија.
Трећа Јерменија (бивша Друга Јерменија). Укупно је имала шест градова: Арабисон, Аријаратија, Арка, Комани Кападокијски, Кукусон и централни град Мелитена.
Четврта Јерменија (бивша аутономна сатрапија) са централним градовом Мартиропољем.

Који су ови Комани у 2 и 3 Јерменији и 4 Комани Круја?

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Византијска_Јерменија

Армани или Армени?
Пошто је нестала слика из википедије из једне древне арманске ЦИНЦАРСКЕ цркве где стоји Давидова звезда и крст
Дакле сви се стручњаци слажу да је Давидова звезда блискоисточни симбол и нема никакве везе са Балканом
Иако они твде да су аутохтони.
Лав Јермен Василије 1 Василије 2 и његови противници обновитељи бугарског царства Самуел ,Мојсије ,Давид и Арон били су Вардарски Јермени колонија Јермена на Балкану.


Епир: У Епиру су јерменске цркве углавном биле мањег обима. Оне су служиле као духовна уточишта јерменским заједницама које су ту живеле. С обзиром на то да су Јермени често били интегрисани у локалну византијску управу, њихове цркве су имале одређен степен византијског утицаја у архитектури.
Град Драч (данашњи Драч у Албанији) био је важно трговачко и административно средиште. Ту су Јермени основали заједнице са својим црквама. Неки извори указују да су те цркве биле у тесној вези са јерменским епископијама у Малој Азији.
Осим тога Василије Македонац је Јермен можда Словен пп мајци зачетник Порфирогенита (пурпурних) античке Македонске династије?


3. Архитектонске и културне карактеристике

Јерменске цркве на Балкану носе препознатљиве архитектонске елементе јерменског хришћанства, али често прилагођене локалном стилу. Ово укључује:

Куполе и крстасти план: Карактеристичан стил јерменске сакралне архитектуре често је био видљив на овим црквама.

Утицај византијске архитектуре: Јерменске цркве у византијским областима, као што су Епир и Драч, имале су византијски утицај у декорацијама и орнаментима.

Мањи манастири: У руралним областима Балкана, јерменски монаси су оснивали мање манастире који су служили као духовна средишта.



---

4. Примери јерменских цркава

Јерменска црква у Београду: Током 17. и 18. века, јерменска црква постојала је у Београду. Ова црква је служила растућој јерменској трговачкој заједници.

Цркве у Албанији: Драч је био важан центар јерменских миграција, где су цркве биле мањег обима али значајне за заједницу.



---

5. Етничка структура јерменских заједница

Присуство других етноса: Јерменске миграције често су обухватале и друге етничке групе са Кавказа или Мале Азије, попут Черкеза, Курда или Албанаца, који су били део мешовитих заједница. Ове групе су се понекад асимиловале у локалну популацију, али су задржавале одређене културне елементе.



---

Закључак

Јерменске цркве и заједнице на Балкану биле су резултат историјских миграција и геополитичких околности. Њихово присуство у Епиру, Драчу и Србији сведочи о богатству културне и верске разноликости на Балкану у средњем и раном модерном веку. Иако данас већина ових заједница више не постоји, њихово културно наслеђе остаје значајан део историје региона.

Армени или Армани ? Јермени и Јермени сељаци и трговци аутохтон живаљ антички Македонци Албснци Илири Цинцари или пак Јермени из провинције Јерменије ?
Укључујући и Порфирогените и Ираклија првог?
Древни библијски Кавкасци или древни Балканци?

Фриги носе исте капе и ношњу као Бриги са Балкана који су основали Гордон према Херодоту један од најстаријих народа од њих су настали Јермени пореклом са Балкана?
Закључак!
Аутохтони!

 

[Pumpaj Dinstanović]

Тражи софистицираност и раздвајање података и контекст што машина нема ако нађе са нета 100 извора обрадиће их математички.

Ако питаш Барска битка и остале документоване догађаје добићеш прецизне одговоре.
Јер је то документовано у нет архивама.
Немој га терати да размишља мада и то уме али кад је историја у питању ту баш не може.

O kojoj verziji ChatGPT govoriš (tj. planu pretplate)? Standardnoj, Plus ili Pro?

 

[NickFreakyrgios]

O kojoj verziji ChatGPT govoriš? Standardnoj, Plus ili Pro?

Ја сам користио стандар оне плаћене нисам пробао нешто и видим да функционише исто можда још више лаже.
Међутим чим га тераш да импровизује и будеш упоран смори се и почиње да ти фсбрикује шта би ти отприлике желео да чујеш!

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ја сам користио стандар оне плаћене нисам пробао нешто и видим да функционише исто можда још више лаже.
Међутим чим га тераш да импровизује и будеш упоран смори се и почиње да ти фсбрикује шта би ти отприлике желео да чујеш!

Standardni ChatGPT nema pristup internetu. Neće naći ništa sa interneta, kome uopšte ne može da pristupi, ni da hoće. Tako da: ne, neće ništa ni obraditi.

Pitaj ga sam, da li ima pristup internetu i traži da nešto pretraži (npr. pitaj ga da pretraži o nekom najsvežijem događaju; recimo, nešto oko Trampa što je sad skoro bilo ili slično).

што машина нема ако нађе са нета 100 извора обрадиће их математички.

Neće. Ne 100, nego ni 1 jedini. Tačno 0 izvora će koristiti (ne može ni da hoće).

 

[NickFreakyrgios]

Standardni ChatGPT nema pristup internetu. Neće naći ništa sa interneta, kome uopšte ne može da pristupi, ni da hoće. Tako da: ne, neće ništa ni obraditi.

Pitaj ga sam, da li ima pristup internetu i traži da nešto pretraži (npr. pitaj ga da pretraži o nekom najsvežijem događaju; recimo, nešto oko Trampa što je sad skoro bilo ili slično).



Neć ne 100, nego ni 1. Tačno 0 izvora će koristiti (ne može ni da hoće).

Може некад да уђе у архиве које се плаћају али тачан одређен податак да ти украде.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pogledajte prilog 1658172
Може некад да уђе у архиве које се плаћају али тачан одређен податак да ти украде.

Šta ova slika iznad i ta rečenica znače?

Ne, nema pristup inernetu, niti ima pristup apsolutno ikakvim arhivima. Uopšte ne funkcioniše ChatGPT tako.

што машина нема ако нађе са нета 100 извора обрадиће их математички

To pokušavam i da ti objasnim. Ne pretražuje ništa, niti obrađuje išta matematički.

Ako sumnjaš u ovo što sam napisao, pitaj ga. Reći će ti to i sam. Reći će ti da ne vrši nikakvu pretragu, niti obradu ikakvih podataka; reći će ti sve ovo. On koristi isključivo tzv. „trening“ da generiše svoje podatke.

 

[NickFreakyrgios]

Šta ova slika iznad i ta rečenica znače?

Ne, nema pristup inernetu, niti ima pristup apsolutno ikakvim arhivima. Uopšte ne funkcioniše ChatGPT tako.



To pokušavam i da ti objasnim. Ne pretražuje ništa, niti obrađuje išta matematički.

Ako sumnjaš u ovo što sam napisao, pitaj ga. Reći će ti to i sam. Reći će ti da ne vrši nikakvu pretragu, niti obradu ikakvih podataka; reći će ti sve ovo.

Ако нема како ми је набавио извор Алексијаде на грчком и Михајла Аталајта? Ишао пешке до архива?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ако нема како ми је набавио извор Алексијаде на грчком и Михајла Аталајта? Ишао пешке до архива?

On koristi tzv. trening. Zaposleni u OpenAI ga s vremena na vreme izlažu određenim izvorima informacija, kao npr. dostave mu u jednom momentu sadržaj sa Vikipedije; sadržaj sajtova CNN, BBC i slično. I prolazi kroz tzv. trening za generisanje odgovora. On ne poseduje nikakvu bazu podataka koju pravi i iz koje crpi sistematski podace kojima biva izlagan, već povezuje ključne pojmove koji su se ranije javljali u toku treninga, odnosno iz upita koje su korisnici ostavljali (primera radi, ako hiljade i hiljade korisnika širom sveta kaže ChatGPTju da nešto nije tačno, već ga isprave, posle će [tj. ne nužno, već može] u toku treninga to biti primećeno i integrisano tako da će to primenjivati u budućim odgovorima).

On pretraži te ključne pojmove koje je ranije u svojim odgovorima koristio, više ili manje (ili nekada čak i nimalo) povezane i onda na osnovu njih koristeći svoju kreativnost popuni praznine između ključnih pojmova i generiše odgovor. To je i razlog zbog kojeg se vrlo često javljaju razne greške; u slučajevima kada poveže pojmove koji nisu povezani, ili zato što je sopstvenom kreativnošću (tokom generisanja teksta kojim popunjava praznine između ključnih termina) otišao predaleko.

ChatGPT je u svojoj suštini jedan kreativni instrument (za stvaranje sasvim novog sadržaja), a ne nešto za proveru podataka.

 

[Pumpaj Dinstanović]

како ми је набавио извор Алексијаде на грчком

Možeš li ovde podsetiti o čemu govoriš?

Možemo da se opklatimo. Siguran sam 100% da ti nije nabavio doslovno ništa na grčkom, već da je sam generisao sadržaj prvo na engleskom jeziku, a onda iskoristio prevodilac koji ima (i koji je na bazi Guglovog prevodioca) da ti sopstvene reči prevede sa engleskog na starogrčki.

On ne poseduje nikakve mogućnosti da ti nabavlja citate vizantijskih izvora.

Hajde, postavi opet to na grčkom, da i sam vidiš.

 

[NickFreakyrgios]

On koristi tzv. trening. Zaposleni u OpenAI ga s vremena na vreme izlažu određenim izvorima informacija, kao npr. dostave mu u jednom momentu sadržaj sa Vikipedije; sadržaj sajtova CNN, BBC i slično. I prolazi kroz tzv. trening za generisanje odgovora. On ne poseduje nikakvu bazu podataka koju pravi i iz koje crpi sistematski podace kojima biva izlagan, već povezuje ključne pojmove koji su se ranije javljali u toku treninga, odnosno iz upita koje su korisnici ostavljali (primera radi, ako hiljade i hiljade korisnika širom sveta kaže ChatGPTju da nešto nije tačno, već ga isprave, posle će [tj. ne nužno, već može] u toku treninga to biti primećeno i integrisano tako da će to primenjivati u budućim odgovorima).

On pretraži te ključne pojmove koje je ranije u svojim odgovorima koristio, više ili manje (ili nekada čak i nimalo) povezane i onda na osnovu njih koristeći svoju kreativnost popuni praznine između ključnih pojmova i generiše odgovor. To je i razlog zbog kojeg se vrlo često javljaju razne greške; u slučajevima kada poveže pojmove koji nisu povezani, ili zato što je sopstvenom kreativnošću (tokom generisanja teksta kojim popunjava praznine između ključnih termina) otišao predaleko.

ChatGPT je u svojoj suštini jedan kreativni instrument, a ne nešto za proveru podataka.

Има грешака наравно има и на википедији или кад закачи неки фељтон.

Маричка битка (или битка на Марици), која се одржала 26. септембра 1371. године, једна је од важних битки у историји Балкана, која је имала значајан утицај на даљи ток историје Балкана и Османског освајања.

Позадина битке

Битка се одржала на реци Марици, која се налази у данашњој Турској, близу границе са Бугарском, а учествовали су Османлије, под вођством султана Мурате I, и војска српског цара Уроша V, коју су водили српски великаши Вукашин и Јован Угљеша.

У то време, српско царство било је ослабљено унутрашњим сукобима и политичким превирањима, а Османлије су све више напредовале на Балкану.

Вукашин, који је владао као краљ у Јужној Србији и Пећкој области, и Јован Угљеша, који је био његов брат, одлучили су да се супротставе Османлијама и одбране своје територије. Њихова војска се сукобила са османском војском код реке Марице.


Ток битке

Српска војска, која је била бројчано већа, ипак није успела да победи. Османлије су користиле своје тактике брзих маневара и нападале с неочекиваних праваца. Вукашин и Јован Угљеша били су на челу своје војске, али су на крају били убијени у бици.

Поражена српска војска је била натерана на повлачење, што је османској војсци омогућило да освоји велики део српске територије на југу, укључујући градове и области које су били под српском контролом.

Султан Мурат I је овом победом ојачао свој положај на Балкану и створио чврсте основе за даље освајање. Удар на српско царство био је тешка политичка и војна катастрофа, која је довела до пада јужних области Србије.


Последице битке

Битка на Марици је означила почетак експанзије Османлија у Јужном Балкану, која ће касније довести до освајања већине територија на Балкану и пада Византије.

После Маричке битке, српско царство није успело да се опорави од великог пораза. Уроша V, који је био цар у том периоду, није био у стању да спроведе ефективну одбрану против Османлија.

Поражени српски великани, као што су Вукашин и Јован Угљеша, постали су мученици у народној традицији, али њихова смрт није могла да спречи све бржи наступ Османлија.


Закључак

Маричка битка представља један од кључних момената у историји Балкана. Иако је српска војска била бројчано јача, неуспех у вођењу битке и смрт њених вођа означили су почетак периода великог османског утицаја на Балкану. Битка је само убрзала процес освајања који је довео до пада Балкана под османску власт, што ће имати далеко сеже последице за будућност Балкана и историју Србије.

 

[NickFreakyrgios]

Možeš li ovde podsetiti o čemu govoriš?

Možemo da se opklatimo. Siguran sam 100% da ti nije nabavio doslovno ništa na grčkom, već da je sam generisao sadržaj prvo na engleskom jeziku, a onda iskoristio prevodilac koji ima (i koji je na bazi Guglovog prevodioca) da ti sopstvene reči prevede sa engleskog na starogrčki.

On ne poseduje nikakve mogućnosti da ti nabavlja citate vizantijskih izvora.

Hajde, postavi opet to na grčkom, da i sam vidiš.

Цар Стефан Војислав, који је био српски владар у 11. веку, није имао титулу "цар" у строгом смислу те речи, али је био значајан регионални владар у периоду када су Србија и други балкански народи били у конфликту са Византијом.

На грчком, његово име би могло бити написано као:

Στέφανος Βοϊσλάβος (Стефанос Воиславос).

Титула "цар" (βασιλεὺς) у византијској традицији била је специфична и није се користила за све владаре, а изворна титула која се користила за њега у српској историографији је "кнез" или "господар".

 

[Pumpaj Dinstanović]

Има грешака наравно има и на википедији или кад закачи неки фељтон.

Ne. Njegove greške nisu posledice grešaka koje je pokupio negde, naprotiv, već njegove metode generisanja sadržaja.

Znam tačno šta si ti pomislio; ti misliš da on ponekad naleti na sam izvor koji sadrži loš podatak. Ali ne funkcioniše tako.

Greške su posledice procesa generisanja sadržaja, zato što je u svom korenu (čak i kada ima jasne instrukcije od korisnika da to radi) programiran na taj način da, pre svega, bude kreativan.

Dakle, gotovo sve greške koje su kod ChatGPT-ja nisu posledica loših izvora, već njegovog samog izmišljanja.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Цар Стефан Војислав, који је био српски владар у 11. веку, није имао титулу "цар" у строгом смислу те речи, али је био значајан регионални владар у периоду када су Србија и други балкански народи били у конфликту са Византијом.

На грчком, његово име би могло бити написано као:

Στέφανος Βοϊσλάβος (Стефанос Воиславос).

Титула "цар" (βασιλεὺς) у византијској традицији била је специфична и није се користила за све владаре, а изворна титула која се користила за њега у српској историографији је "кнез" или "господар".

I dobro, šta si hteo ovim da pokažeš?

On je to sve napisao prvo na engleskom jeziku, pa onda ti je provukao kroz jedan prevodilac sličan Guglovom da ti svoj odgovor prebaci na srpski, a i da generiše kako bi moglo glasiti Vojislavljevo ime u izvoru.

Je li obraćaš pažnju šta piše? Stoji kako bi ime moglo biti zapisano.

On ne zna kako jeste zapisano ime Stefana Vojislava, već konvertuje reči na grčki i nagađa (konstruiše Vojislavljevo ime na grčkom).

 

[Pumpaj Dinstanović]

На грчком, његово име би могло бити написано као:

Στέφανος Βοϊσλάβος (Стефанос Воиславос).

Naravno, osim što nagađa, u principu najčešće i pogreši.

ChatGPT ti je generisao da je ime Vojislava moglo biti Voislavos. A nije. Skilica piše Voisthlavos (Βοϊσθλάβος).

Pošto on nema nikakav pristup romejskim izvorima, on ne može da ti kaže kako je na grčkom glasilo njegovo ime. Može, vodeći se nekim opštim principima na kojima njegov automatizovani prevodilac funkcioniše, da pretpostavi kako bi možda to ime moglo glasiti u izvoru.

Je li sada razumeš?

 

[NickFreakyrgios]

Naravno, osim što nagađa, u principu najčešće i pogreši.

ChatGPT ti je generisao da je ime Vojislava moglo biti Voislavos. A nije. Skilica piše Voisthlavos (Βοϊσθλάβος).

Pošto on nema nikakav pristup romejskim izvorima, on ne može da ti kaže kako je na grčkom glasilo njegovo ime. Može, vodeći se nekim opštim principima na kojima njegov automatizovani prevodilac funkcioniše, da pretpostavi kako bi možda to ime moglo glasiti u izvoru.

Je li sada razumeš?

Исправи грешке на тексту једноставније је да бих те разумео.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Исправи грешке на тексту једноставније је да бих те разумео.

Iskreno, ne bih. Potpuno je gubljenje vremena bez ikakve koristi.

Mislim, radio sam to već jedno 50-ak puta najmanje; dosta je bilo. xD Razumem savršeno jasno kako ChatGPT funkcioniše i kakva je njegova upotrebna vrednost. To se ne može promeniti ako se po 51. put ponovi isti eksperiment; nenormalno je raditi sto puta istu stvar, a očekivati drugačije rezultate.

Čim vidim da je nešto AI-generisani sadržaj, samo skrolujem dalje, trudim se da uopšte ne čitam šta piše (nema vajde od toga, jednostavno).

 

[NickFreakyrgios]

I dobro, šta si hteo ovim da pokažeš?

On je to sve napisao prvo na engleskom jeziku, pa onda ti je provukao kroz jedan prevodilac sličan Guglovom da ti svoj odgovor prebaci na srpski, a i da generiše kako bi moglo glasiti Vojislavljevo ime u izvoru.

Je li obraćaš pažnju šta piše? Stoji kako bi ime moglo biti zapisano.

On ne zna kako jeste zapisano ime Stefana Vojislava, već konvertuje reči na grčki i nagađa (konstruiše Vojislavljevo ime na grčkom).

Јеси ли ти упао у зону сумрака?
Да ли мислиш да неко мисли да негде пише ЦАР Стефан Војислав можда само урезано на Нинској бискупији и нигде више.
Предложићу те за преводиоца и амбасадора добре воље вештачеке интелигенције.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Јеси ли ти упао у зону сумрака?
Да ли мислиш да неко мисли да негде пише ЦАР Стефан Војислав можда само урезано на Нинској бискупији и нигде више.
Предложићу те за преводиоца и амбасадора добре воље вештачеке интелигенције.

A zašto to sad pišeš? Ja nisam nigde rekao da mislim da neko misli da negde piše car Stefan Vojislav.

Objasni lepo šta si hteo da kažeš sa tim citatom da te svi razumemo; da ne bismo opet upadali u istu onu kolotečinu da se ne shvata šta si hteo da kažeš, a ti se u isto vreme ljutiš na drugoga zato što nije jasno to što si napisao.

 

[SeverZapad]

Hrvati sve više tvrde da Srbi ne postoje, a relano je da Timočani ni Guduščani nisu Hrvati, a oni su preuzeli primat nad Hrvatima I plemstvom, što implicira da su kasniji hrvatski plemići poreklom od gore pomenutih praktično istorodni kao i Srbi. Ljudevit beži Srbima preko Une, dakle sva je prilika da su neki Srbi živeli blizu Une.
Donj kraji se u osnovi nemaju dublje veze sa Hrvatima osim preko Hrvoja Hrvatinića za koga ne znamo ni da li je bio Hrvat, pa msm da nije sigurno ni da li je bio rimokatolik.
O Zahumljanima smatram da ne treba trošiti reči obzirom na sve što nam govori pisana istorija, ali i genetika.
O tome kako bunjevce niko ne ubraja u Hrvate, već ih daleko više oslovljavaju kao rimokatoličke Vlahe, ili Rašane( Srbe) valjda ne treba polemisati po principu iz šuplje u prazno.
Čakavski deo dalmacije i kvarner, uz delove Lke i centralne Hrvatske i ono oko Bihaća su sasvim izvesno teritorije
na kojima su živeli ti "pravi" Hrvati. Sve ostalo je puka maštarija.

Poruka može da se premesti u srednjevekovna Hrvatska .

 

[Pumpaj Dinstanović]

Који су ови Комани у 2 и 3 Јерменији и 4 Комани Круја?

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Византијска_Јерменија

Inače, samo da ti skrenem pažnju...ako sam dobro razumeo, ti si to okačio hiperlink ChatGPT-ju u sklopu pitanja.

Možeš slobodno da batališ to u buduće; on to ne može uopšte da otvori. Ne može da pristupi tom sadržaju.

Tako da ako želiš stvarno da komentariše nešto sa neke veb stranice, moraš da kopiraš taj sadržaj u celosti što želiš da on vidi i iskaže svoj stav i postaviš sve to u inquiry (ako želiš da pročita celi članak sa Vikipedije, onda, idealno, kopiraš tekst sa viki u celosti).

A onda posle (pošto ne može nikakve linkove niti išta propratno sam da gleda), da mu individualno kopiraš i sve što je sa tim povezano direktno u svoje pitanje.