Етногенеза савремених Албанаца: теорија споја романофоног аутохтоног и блискоисточног елемента
Пише: Мркаљ
Етногенеза савремених Албанаца представља комплексну тему која укључује различите културолошке, лингвистичке и генетичке аспекте. Према овој теорији, албанска популација настаје као мешавина аутохтоног романофоног становништва и блискоисточних номада који су се населили на Балкану у 11. веку. Овај мешовити народ је тек почетком 20. века бачким националним инжењерингом формирао јединствену културну и језичку заједницу, која је утицала на друштвене и политичке односе у региону.
Аутохтони романофонци, а не "језик изолат"
Један део данашњих Албанаца на Балкану је аутохтон и романског је порекла. По њиховом романском вокабулару који има велик степен дивергенције и специфичности гласовних промена у односу на латински какав се говорио у античком Риму, не можемо се определити да ли су у питању поромањени становници или се ради о оригинално романском народу, делу оних који су стигли и на Апенинско полуострво. Ово важи за све четири језичке групе које су обједињене нацијом данашњих Албанаца - Арбере, Арваните, Геге и Тоске. Ови романофонци, чији је језик вулгарно латински, били су слични другим романским народима на Балкану као што су Власи, Румуни и Цинцари. Њихов језик и култура били су дубоко укорењени у локалној историји и традицији.
Романофонци су живели у хармонији са својим суседима, делећи сличне културолошке и религијске обрасце. Њихов језик, који је био дијалекат романског језика, одражавао је ову блискост и заједничку културну баштину са другим народима Балкана. У неким зонама данашњег албанског етничког ареала могу се идентификовати групе које више нагињу европским културолошким обрасцима, што говори у прилог овој теорији.
Долазак блискоисточних номада
У 11. веку, на јужни Балкан и јужни Апенин дошле су групе номадских народа са Блиског истока, које су донеле своје специфичне културолошке и језичке карактеристике. Ови номади, познати као "Шћипетари", били су културолошки и лингвистички различити од аутохтоног становништва. Они су утицали на формирање данашње албанске популације кроз процес мешања и асимилације.
Бардил Демирај у својој студији из 1997. године наводи да су (ови номади, прим, Мркаљ) донели око 572 речи које нису романског, грчког, словенског или османлијског порекла, што указује на њихову културолошку и лингвистичку различитост и неаутохтоност. Ове речи су утицале на формирање савременог албанског језика, који је у граматичкој основи постао мешавина романског и блискоисточног елемента, али је притом очувао своју индоевропску романску основу.
Културолошка неусаглашеност и антагонизам
Долазак блискоисточних номада је довео до културолошке неусаглашености са аутохтоним балканским народима. Ова културолошка различитост је створила тензије и сукобе са околним народима, који су доживљавали ове номаде као културолошки и друштвено неприлагођене. Примери уништавања гробишта и других културних обележја указују на различите обрасце понашања који су довели до антагонизма.
Генетички и културолошки маркери
Генетичке студије указују на присуство специфичних хаплогрупа у албанској популацији које су повезане са блискоисточним народима. Хаплогрупе J2 и T су релативно ретке на Балкану, али су присутне у значајном проценту код Албанаца. Ово указује на могућност да су блискоисточни номади допринели генетичком фонду савремених Албанаца.
Културолошки маркери такође указују на блиске везе са номадским народима Блиског истока и северне Африке. Ови маркери обухватају различите обичаје, традиције и друштвене структуре које су различите од оних које су присутне код других балканских народа. О томе шире на другом месту.
Закључак
Теорија о етногенези савремених Албанаца као мешавини аутохтоног романофоног становништва и блискоисточних номада нуди нову перспективу на развој ове популације. Ова теорија објашњава културолошку и језичку различитост Албанаца у односу на њихове суседе и истиче утицај блискоисточних елемената на формирање данашње албанске популације. Овај приступ пружа дубље разумевање комплексних историјских и културолошких процеса који су обликовали Балкан и његове народе.