Etničko porijeklo Albanaca

Q. in perpetuum hibernum:
Odgovor na šta? Kakvi argumenti?

Pogledajte prilog 1582601

Ti ponavljaš kao pokvarena ploča da je ovo zeleno severno od crvene linije smešteno južno, umesto severno i očekuješ da tebi neko nešto odgovori na tvoje hrpe gluposti koje ovde bukvalnom lupetanjem napamet prosipao non-stop?

Šta je potrebno, da ti se napravi YouTube klip kao tutorijal da bi ti se objasnile strane sveta, specifično za tebe, samo zato što te smara da bukvalno i najelementarnije stvari izguglaš?
Kliknite za proširenje...

Vidis da “thrace” pise ispod crvene linije
 
guslar1389:
Vidis da “thrace” pise ispod crvene linije
Kliknite za proširenje...

:hahaha:

I, šta sad, ti vidiš da ti piše na engleskom jeziku Thrace i pomisliš da to ima ikakve veze sa ovim što pričamo (nema) i obrukaš se totalno još jednom, pokazujući da ne samo što ništa ne znaš jer nisi ništa ni pročitao ni barem pogledao, nego da nisi uopšte čak ni ovu temu ispratio (iako si se, lažno, hvalisao da si pogledao šta sam barem ja pisao na njoj - što očigledno vrlo uspešno sam demantuješ)?

I to, doslovno, u objavi u kojoj te podsećam da zeleni krug označava proto-albansko područje?

Screenshot_2024-07-21-00-55-18-907_com.android.chrome-edit.jpg

Šta si ti uopšte uradio, zapravo? Čuo da neko pominje tamo nešto trač-, otišao na Gugl i video gde je otprilike rimska provincija Trakija i na osnovu toga pomislio da imaš nekakvo razumevanje ičega o čemu se ovde govori? :lol:
 
Q. in perpetuum hibernum:
:hahaha:

I, šta sad, ti vidiš da ti piše na engleskom jeziku Thrace i pomisliš da to ima ikakve veze sa ovim što pričamo (nema) i obrukaš se totalno još jednom, pokazujući da ne samo što ništa ne znaš jer nisi ništa ni pročitao ni barem pogledao, nego da nisi uopšte čak ni ovu temu ispratio (iako si se, lažno, hvalisao da si pogledao šta sam barem ja pisao na njoj - što očigledno vrlo uspešno sam demantuješ)?

I to, doslovno, u objavi u kojoj te podsećam da zeleni krug označava proto-albansko područje?

Pogledajte prilog 1582603

Šta si ti uopšte uradio, zapravo? Čuo da neko pominje tamo nešto trač-, otišao na Gugl i video gde je otprilike rimska provincija Trakija i na osnovu toga pomislio da imaš nekakvo razumevanje ičega o čemu se ovde govori? :lol:
Kliknite za proširenje...

Ja argumentovano tvrdim da nije moguce da su iz zelenog kruga. Nego Kruja Komani kultura
 
guslar1389:
Ja argumentovano tvrdim da nije moguce da su iz zelenog kruga. Nego Kruja Komani kultura
Kliknite za proširenje...

Kada postaviš popis dela koja si pročitao ili barem u najmanju ruku pogledaš ono predavanja i kreneš da odgovaraš na to, tada možeš da nešto tvrdiš.

Do tada, ćorak. Ispadaš samo kao neklaalv nabeđeni narcis koji misli zna išta. Pričaš isključivo na osnovu neznanja; bez ikakvog pokrića.
 
guslar1389:
Ja argumentovano tvrdim da nije moguce da su iz zelenog kruga. Nego Kruja Komani kultura
Kliknite za proširenje...

To za Komani-Kroja kulturu danas još tvrde samo albanski nacionalisti. Kod nealbanskih uglavnom je odbačeno kao albanski nacionalistički poduhvat sa ciljem da se proba uspostaviti nekakav ilirsko-albanski kontinuitet kroz materijalnu kulturu. To je bio i zvanično projekat države, kao sredstvo sistematičke propagande od 1960-ih so 1980-ih godina posebno.

Ozbiljni arheolozi su dotično odbacili kao nešto za šta postoje dokazi, prihvatajući da postoji više hipoteza o nastanku Komani-Kroja kulture, kao i odbacujući njihovu jednoličnu identifikaciju sa proto-albanskom populacijom.

To je danas van Albanije uglavnom mejnstrim, a prihvata se kod novijih naraštaja arheologa i kod Albanaca. Od 2009. godine na ovamo sprovodi se jedan prilično ozbiljan sistematičnu francusko-albanski zajednički poduhvat proučavanja te kulture i, otprilike, navedeno su njihovi zaključci.

Uzmi da pročitaš zapravo bilo koji rad nekog novijeg arheologa, kao npr. neke od rasprava Etleve Naljbani: https://edizionicafoscari.unive.it/...medieval-north-albania-new-discoveries-remod/
 
Arheologija srednjeg veka na Balkanskom poluostrvu je, čast izuzecima, još uvek na samom početku. Skoro je pa nezahvalno govoriti u decidnijem kapacitetu o saznanjima arheologije, pa tako iza rani srednji vek, kad nas u narednih 100 godina iščekuju još mnoga otkrića. Radi se o terenu koji je, prosto, vrlo neistražen.
 
guslar1389:
Kaze da Iliri su nestali u 3. vijeku, odakle nam dokazi o tome? To je samo mozda posljednji istorijski pomen o njima ali ne znaci da su fizicki nestali.

Albanci pod tim imenom se pojave u 11. v. i sta sad da izmislimo seobu?

Sloveni su prvi put istorijski pomenuti u 6. vijeku. Sta sada Sloveni nijesu postojali prije toga? Ok
Kliknite za proširenje...
Jel vidiš ti da je to rekao Radovij Radić? Prava je misterija kako se usuđuješ da njegovu reč dovodiš u pitanje?

Ja ne znam kako to danas ljudi ne shvataju da Radivoj sjere zlato i misle da su mudo voljno dorasli da mogu da pomisle da su razumeli na kom nivou ta veličina razmišlja i iskazuje misli? E pa, prst na čelo i - tišina tamo!
 
Q. in perpetuum hibernum:
To za Komani-Kroja kulturu danas još tvrde samo albanski nacionalisti. Kod nealbanskih uglavnom je odbačeno kao albanski nacionalistički poduhvat sa ciljem da se proba uspostaviti nekakav ilirsko-albanski kontinuitet kroz materijalnu kulturu. To je bio i zvanično projekat države, kao sredstvo sistematičke propagande od 1960-ih so 1980-ih godina posebno.

Ozbiljni arheolozi su dotično odbacili kao nešto za šta postoje dokazi, prihvatajući da postoji više hipoteza o nastanku Komani-Kroja kulture, kao i odbacujući njihovu jednoličnu identifikaciju sa proto-albanskom populacijom.

To je danas van Albanije uglavnom mejnstrim, a prihvata se kod novijih naraštaja arheologa i kod Albanaca. Od 2009. godine na ovamo sprovodi se jedan prilično ozbiljan sistematičnu francusko-albanski zajednički poduhvat proučavanja te kulture i, otprilike, navedeno su njihovi zaključci.

Uzmi da pročitaš zapravo bilo koji rad nekog novijeg arheologa, kao npr. neke od rasprava Etleve Naljbani: https://edizionicafoscari.unive.it/...medieval-north-albania-new-discoveries-remod/
Kliknite za proširenje...

Taj rad nidje ne demantuje da je povezan sa proto-albancima
 
Mrkalj:
Jel vidiš ti da je to rekao Radovij Radić? Prava je misterija kako se usuđuješ da njegovu reč dovodiš u pitanje?

Ja ne znam kako to danas ljudi ne shvataju da Radivoj sjere zlato i misle da su mudo voljno dorasli da mogu da pomisle da su razumeli na kom nivou ta veličina razmišlja i iskazuje misli? E pa, prst na čelo i - tišina tamo!
Kliknite za proširenje...

Kako bi mogo neko nazvati ovaj tvoj post osim idolopoklonstva?
 
guslar1389:
Kako bi mogo neko nazvati ovaj tvoj post osim idolopoklonstva?
Kliknite za proširenje...
Mogao bi da pokuša pravim imenom - ironijom?

Slažem se sa tobom u onom delu da je jedan deo narodne komponente današnjih Albanaca autohton. To je svakako onaj deo koji je romanski, jer današnji albanski jezik u suštini i jeste jedan izvanjski dijalekt romaskog jezika, nastao, definitivno, od vulgarnolatinskog kao i rumunski, kao i vlaški, kao i cincarski.

Međutim, onaj deo koji je došao u 11. veku i doneo tih 572 reči koje nisu romanske (ni grčke ni srpske) i presudno uticao na njihovu antagonizaciju sa okolnim stanovništvom zbog svoje potpune kulturološke inkopatibilnosti sa narodima koji su na Balkanu indigeni.

Pogledaj o kakvim se tu divljacima radi - ne postoji ni jedan indigeni narod Balkana (a ja odgovrno tu svrstavam i Slovene) koji uništava grobišta na taj način kao što to rade šiptarski divljaci. To su kulturološki obrasci nekih bliskoistočnih nomada koje je svako u čijoj su se blizini desili, želeo da otera od sebe. Na kraju su došli među samilosne Srbe i tu zaglavili. U Grčkoj i Italiji nemaju svoje držabe, samo na etničkom i istorijskom prostoru Srba su mogli da otmu (tu mislim na celu Albaniju).
 

​

Етногенеза савремених Албанаца: теорија споја романофоног аутохтоног и блискоисточног елемента​

Пише: Мркаљ
Етногенеза савремених Албанаца представља комплексну тему која укључује различите културолошке, лингвистичке и генетичке аспекте. Према овој теорији, албанска популација настаје као мешавина аутохтоног романофоног становништва и блискоисточних номада који су се населили на Балкану у 11. веку. Овај мешовити народ је тек почетком 20. века бачким националним инжењерингом формирао јединствену културну и језичку заједницу, која је утицала на друштвене и политичке односе у региону.

Аутохтони романофонци, а не "језик изолат"​

Један део данашњих Албанаца на Балкану је аутохтон и романског је порекла. По њиховом романском вокабулару који има велик степен дивергенције и специфичности гласовних промена у односу на латински какав се говорио у античком Риму, не можемо се определити да ли су у питању поромањени становници или се ради о оригинално романском народу, делу оних који су стигли и на Апенинско полуострво. Ово важи за све четири језичке групе које су обједињене нацијом данашњих Албанаца - Арбере, Арваните, Геге и Тоске. Ови романофонци, чији је језик вулгарно латински, били су слични другим романским народима на Балкану као што су Власи, Румуни и Цинцари. Њихов језик и култура били су дубоко укорењени у локалној историји и традицији.

Романофонци су живели у хармонији са својим суседима, делећи сличне културолошке и религијске обрасце. Њихов језик, који је био дијалекат романског језика, одражавао је ову блискост и заједничку културну баштину са другим народима Балкана. У неким зонама данашњег албанског етничког ареала могу се идентификовати групе које више нагињу европским културолошким обрасцима, што говори у прилог овој теорији.

Долазак блискоисточних номада​

У 11. веку, на јужни Балкан и јужни Апенин дошле су групе номадских народа са Блиског истока, које су донеле своје специфичне културолошке и језичке карактеристике. Ови номади, познати као "Шћипетари", били су културолошки и лингвистички различити од аутохтоног становништва. Они су утицали на формирање данашње албанске популације кроз процес мешања и асимилације.

Бардил Демирај у својој студији из 1997. године наводи да су (ови номади, прим, Мркаљ) донели око 572 речи које нису романског, грчког, словенског или османлијског порекла, што указује на њихову културолошку и лингвистичку различитост и неаутохтоност. Ове речи су утицале на формирање савременог албанског језика, који је у граматичкој основи постао мешавина романског и блискоисточног елемента, али је притом очувао своју индоевропску романску основу.

Културолошка неусаглашеност и антагонизам​

Долазак блискоисточних номада је довео до културолошке неусаглашености са аутохтоним балканским народима. Ова културолошка различитост је створила тензије и сукобе са околним народима, који су доживљавали ове номаде као културолошки и друштвено неприлагођене. Примери уништавања гробишта и других културних обележја указују на различите обрасце понашања који су довели до антагонизма.

Генетички и културолошки маркери​

Генетичке студије указују на присуство специфичних хаплогрупа у албанској популацији које су повезане са блискоисточним народима. Хаплогрупе J2 и T су релативно ретке на Балкану, али су присутне у значајном проценту код Албанаца. Ово указује на могућност да су блискоисточни номади допринели генетичком фонду савремених Албанаца.

Културолошки маркери такође указују на блиске везе са номадским народима Блиског истока и северне Африке. Ови маркери обухватају различите обичаје, традиције и друштвене структуре које су различите од оних које су присутне код других балканских народа. О томе шире на другом месту.

Закључак​

Теорија о етногенези савремених Албанаца као мешавини аутохтоног романофоног становништва и блискоисточних номада нуди нову перспективу на развој ове популације. Ова теорија објашњава културолошку и језичку различитост Албанаца у односу на њихове суседе и истиче утицај блискоисточних елемената на формирање данашње албанске популације. Овај приступ пружа дубље разумевање комплексних историјских и културолошких процеса који су обликовали Балкан и његове народе.
 
Poslednja izmena:
Пошто Албански има дубоке дијалекатске разлике, пошто су Романске позајмљенице старије од Словенских (јер Романско 's' даје 'sh' када Албански није имао 's', а словенско 's' углавном остаје исто 's'), пошто је топоним Драч ушао у Албански пре него што су почеле да улазе Словенске речи (јер Durrës има 's' које је настало од ранијег 'č' и где је први пут настало 's' које ће тек да се попуњава Словенским позајмљеницама), пошто имају неке Словенске топониме који показују прасловенски изговор из 6./7. века (Bushtricë, по нашки Бистрица), вероватно су Албанци били ту негде на том простору пре доласка Словена, али као малобројно, планинско, изоловано становништво које је избегло романизацију за време Римског царства.
 
bezimeni1:
Пошто Албански има дубоке дијалекатске разлике, пошто су Романске позајмљенице старије од Словенских (јер Романско 's' даје 'sh' када Албански није имао 's', а словенско 's' углавном остаје исто 's'), пошто је топоним Драч ушао у Албански пре него што су почеле да улазе Словенске речи (јер Durrës има 's' које је настало од ранијег 'č' и где је први пут настало 's' које ће тек да се попуњава Словенским позајмљеницама), пошто имају неке Словенске топониме који показују прасловенски изговор из 6./7. века (Bushtricë, по нашки Бистрица), вероватно су Албанци били ту негде на том простору пре доласка Словена, али као малобројно, планинско, изоловано становништво које је избегло романизацију за време Римског царства.
Kliknite za proširenje...
Придеви на -ски, -чки пишу се малим словом. Свеједно, има понешто паметно, па бих ја поправио овако:

Пошто албански има дубоке дијалекатске разлике до нивоа потпуне неразумљивости, што према лингвистичким критеријумима представља различите језике, пошто су романске речи старије од словенских, пошто је топоним Драч ушао у албански преко грчког назива, а не преко аутохтоног словенског, пошто имају већину словенске топонимије која показује прасловенски изговор (Bushtricë, по нашки Бистрица), вероватно су Албанци дошли на простор Албаније у 11. веку, а на подручје јужног Хвосна (Метохије) продиру у 16. веку али као малобројно, планинско, изоловано становништво.
 
bezimeni1:
Пошто Албански има дубоке дијалекатске разлике, пошто су Романске позајмљенице старије од Словенских (јер Романско 's' даје 'sh' када Албански није имао 's', а словенско 's' углавном остаје исто 's'), пошто је топоним Драч ушао у Албански пре него што су почеле да улазе Словенске речи (јер Durrës има 's' које је настало од ранијег 'č' и где је први пут настало 's' које ће тек да се попуњава Словенским позајмљеницама), пошто имају неке Словенске топониме који показују прасловенски изговор из 6./7. века (Bushtricë, по нашки Бистрица), вероватно су Албанци били ту негде на том простору пре доласка Словена, али као малобројно, планинско, изоловано становништво које је избегло романизацију за време Римског царства.
Kliknite za proširenje...

Ovo je mnogo bolja analiza, @Mrkalj i @Q. in perpetuum hibernum treba da nauce
 
Mrkalj:

​

Етногенеза савремених Албанаца: теорија споја романофоног аутохтоног и блискоисточног елемента​

Пише: Мркаљ
Етногенеза савремених Албанаца представља комплексну тему која укључује различите културолошке, лингвистичке и генетичке аспекте. Према овој теорији, албанска популација настаје као мешавина аутохтоног романофоног становништва и блискоисточних номада који су се населили на Балкану у 11. веку. Овај мешовити народ је тек почетком 20. века бачким националним инжењерингом формирао јединствену културну и језичку заједницу, која је утицала на друштвене и политичке односе у региону.

Аутохтони романофонци, а не "језик изолат"​

Један део данашњих Албанаца на Балкану је аутохтон и романског је порекла. По њиховом романском вокабулару који има велик степен дивергенције и специфичности гласовних промена у односу на латински какав се говорио у античком Риму, не можемо се определити да ли су у питању поромањени становници или се ради о оригинално романском народу, делу оних који су стигли и на Апенинско полуострво. Ово важи за све четири језичке групе које су обједињене нацијом данашњих Албанаца - Арбере, Арваните, Геге и Тоске. Ови романофонци, чији је језик вулгарно латински, били су слични другим романским народима на Балкану као што су Власи, Румуни и Цинцари. Њихов језик и култура били су дубоко укорењени у локалној историји и традицији.

Романофонци су живели у хармонији са својим суседима, делећи сличне културолошке и религијске обрасце. Њихов језик, који је био дијалекат романског језика, одражавао је ову блискост и заједничку културну баштину са другим народима Балкана. У неким зонама данашњег албанског етничког ареала могу се идентификовати групе које више нагињу европским културолошким обрасцима, што говори у прилог овој теорији.

Долазак блискоисточних номада​

У 11. веку, на јужни Балкан и јужни Апенин дошле су групе номадских народа са Блиског истока, које су донеле своје специфичне културолошке и језичке карактеристике. Ови номади, познати као "Шћипетари", били су културолошки и лингвистички различити од аутохтоног становништва. Они су утицали на формирање данашње албанске популације кроз процес мешања и асимилације.

Бардил Демирај у својој студији из 1997. године наводи да су (ови номади, прим, Мркаљ) донели око 572 речи које нису романског, грчког, словенског или османлијског порекла, што указује на њихову културолошку и лингвистичку различитост и неаутохтоност. Ове речи су утицале на формирање савременог албанског језика, који је у граматичкој основи постао мешавина романског и блискоисточног елемента, али је притом очувао своју индоевропску романску основу.

Културолошка неусаглашеност и антагонизам​

Долазак блискоисточних номада је довео до културолошке неусаглашености са аутохтоним балканским народима. Ова културолошка различитост је створила тензије и сукобе са околним народима, који су доживљавали ове номаде као културолошки и друштвено неприлагођене. Примери уништавања гробишта и других културних обележја указују на различите обрасце понашања који су довели до антагонизма.

Генетички и културолошки маркери​

Генетичке студије указују на присуство специфичних хаплогрупа у албанској популацији које су повезане са блискоисточним народима. Хаплогрупе J2 и T су релативно ретке на Балкану, али су присутне у значајном проценту код Албанаца. Ово указује на могућност да су блискоисточни номади допринели генетичком фонду савремених Албанаца.

Културолошки маркери такође указују на блиске везе са номадским народима Блиског истока и северне Африке. Ови маркери обухватају различите обичаје, традиције и друштвене структуре које су различите од оних које су присутне код других балканских народа. О томе шире на другом месту.

Закључак​

Теорија о етногенези савремених Албанаца као мешавини аутохтоног романофоног становништва и блискоисточних номада нуди нову перспективу на развој ове популације. Ова теорија објашњава културолошку и језичку различитост Албанаца у односу на њихове суседе и истиче утицај блискоисточних елемената на формирање данашње албанске популације. Овај приступ пружа дубље разумевање комплексних историјских и културолошких процеса који су обликовали Балкан и његове народе.
Kliknite za proširenje...
Мркаљу, више си написао о Албанцима, него што си о њима прочитао.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Š
Porijeklo srpskih i hrvatskih prezimena
Odgovora
7
Pregleda
347
hm337
H
Pumpaj Dinstanović
Albanci — za učeni vizantijski svet «Iliri»
2 3
Odgovora
70
Pregleda
1.642
Pumpaj Dinstanović
Pumpaj Dinstanović

Back
Top