У Солуну је записано и упорно одржавано предање да се св. Димитрије родио, живео и мученичком смрћу умро у Солуну, и то 26 октобра једне од година у којима је владао цар Максимијан (285—305)“. Новија истраживања показала су, међутим, да та солунска традиција не одговара историској стварности. Утврђено је, наиме, да је Димитрије био грађанин римског Сирмијума и да је ту као ђакон погубљен због ширења хришћанске вере 9. априла 304 године“. Преузевши култ сирмиског мученика, Солуњани су ускоро присвојили и самог свеца, а нешто доцније учинили га и заштитником свога града. Ово њихово присвајање постаје разумљиво ако имамо у виду како саму судбину Сирмијума у V веку тако и антагонизам који је владао између два истакнута града Илирика. У складу са тим, Солуњани су прекројили и првобитну легенду о животу и смрти св. Димитрија“. Светилиште посвећено овом мученику подигнуто је у Солуну почетком V века, односно после 415 године“, а као заштитник града прославља се најкасније од VI века“. Култ Димитрија нагло се проширио по свим крајевима Балкана, а нарочито се дубоко укоренио у самој престоници“. Колико је то обожавање било интензивно и непрекидно најбоље показује ромејска хагиoграфија која Димитрија не заборавља ни после пада државе. У огромној и разноврсној литератури те врсте солунски чудотворац био је један од највише слављених светаца.
1. Усвајајући ову традицију Вуeus је закључио да је Димитрије умро на самом почетку IV века. (Вyei, Comment. praev. Ne 52—63, PG 116, 1111—1118).
2. Delehaye, Les légendes grecques des saints militaires 103—8. Његов добро заснован закључак усваја и новим разлозима допуњује А. Sigalas, EЕВX 12 (1936) 319 — 20. Cf. Grabar, Martyrium I, 455 i J. Zeiller, Les origines chrétiennes dans les provinces danubiennes de l'empire romaine, Paris 1918, 79-83.
3. Трагови таквог адаптирања остали су видљиви у очуваним солунским Passiones s. Demetrii, како упозорава А. Sigalas 1. c.
4. Вуei, Comment. praev, 74, PG 116, 1124. Grabar, Martyrium I, 318, 448 et passim.
5. Byei, Comment. praev. 80, PG 116, 1127.
6. О траговима тог култа у нашој земљи сf. K. Dieterich, BZ 31 (1931) 55—57.
Pogledajte prilog 1086282
Баришић Фрањо. Чуда Димитрија Солунског као историски извори