Etničko porijeklo Albanaca

[Theofan]

raspravljati o necije porijeklo, bilo to neki jedini individuum, nekoj bratstvoj-barjaka, siroj grupi-pleme, i naravno takodje raspravljati o porijeklo jedne etnie, ili nacije, mora se ta rasprava bazirati na nesto, temeljiti na dokaze, cinjenice, u o ova nova vremena, vrhunskijih dostignuca na svakome pravcu gdje god se okrenes, suludo je osloniti SAMO na tzv. dokaze ranijih i ostarelih i nekih odbacenih nacina bavljenja i tumacenja ISTINE, tj. ISTORIJE.

mozda je nekome cudno ( i meni bilo, i jeste jos ali ne toliko ko ranije ) sto skoro nema nekih znacajnih arkeoloskih ili ti pisanih dokaza postojanja Albanaca prije tog i tog vremena, ili tog i tog vijeka, sto su donekle utvrdili i sirili sumnju samog POSTOJANJA Albanskog etnosa, etnodjeneze, i samog porijekla, i uz to vrijeme, "vestacki" nacin pravljenje etnije, ili ti pravac doseljenja poenutih. ( sto islo i jos ide na prilog albanofoba )

ALI. za cudo nekoga ( ne moga ), naj snaznije "orudje" "dokazivanja", "potvrdjenje", porijekla Albanskoga etnosa, do skorijega, bila JEDINO lingvistika. zapamtimo, ovo je vrlo znacajno, ovo je pod 1.

Drugo, novija, skorija, u zadnje vrijeme, istrazivanja, ne samo sto su potvrdili, nego su jos dalje od toga islo. ( sto ide na prilog albanofila ).
zapamtimo, u sadasnje i u buduce, genetike cini cudo.

Uprkos losijih i niskih tendencijama nekih laicima, i tzv. istoriticarima i istrazivacima ( ne svi albanofobi ); doslo se do zakljucka, da etnodjeneza Albanaca nije tolko komplikovana i sloznija kao sto se mislilo.
Naime, kao prvo, utvrdilo se da su Albanci naj homegenska nacija na tlu Evrope ( sto se i prije bila teza albanofila ).
( Nasuprot tome, za poredjenje, Srbi se racunaju na naj NEhomodjenu naciju, to se uvijek znalo i zna se, opste znanje svakoga nucnika, sto ozbiljniji naucnici nisu nikad na "grosse glocke gehängt" ).

i drugo, nova istrazivanja zakljucuju da Albanci, aku nisu stvorci do Amebe ( hahaha ), oni bi bili direktni barem prvi od Amebe ( za inat komsiluka ).
( ps. : sam se salio, sa ovom zadnjem, ali, ali, pricekajte, ima jos, . . . ., naravno ozbiljnijeg materijala )

 

[Ethana]

vrlo dobor da si primetio/la da ove reci na siptarskom ne znace bas nista posto sad imamo i potvrdu od strane siptara da mnostvo TOPNIMA u Albaniji ne znace bas nista na siptarskom ali i te kako znace na srpskom

Ima slavenskih toponima u Albaniji od vreme okupacije Bugara, koji znace nesto na slavenskom (bugarskim) a nisu stigli tamo od Srba. Nego, umesto da gledas toponime u Albaniji, ti bolje istrazuj toponime u juznoj Srbiji, ima ih puno na albanskom, rumunskim

 

[Сребрена]

Navedi 10 reči koje su uvrštene u turcizme, a da to nisu?

Ja tražila od tebe jednu, dobila nijednu, ti trašiž 10 ?
Ne umem samo 10, izaberi sam


ambar, azur, adždaja, babo, bazar, badža, baždar, bakšiš, barabar, bašta, baštovan, becar, bedak, behar, berberin, bezistan, bor, boraks, bostan, bošca, boza, burazer, burek, buregdžija, carapa, cardak, carka, caršaf, caršija, cerkeš, cesma, cifcija, cinija, cirak, cobanin, coja, corba, cunak, car, casa, cela, cemane, cilibar, cilim, cora, corsokak, cosa, coše,dada, dar-mar, dembel, derviš, dilber, divan, dugme, dunderluk, dušmanin,džambas, džigerica, džumbus,djerdap, djevdir, djul, djerman,gungula, hodža,ibrišim, jadac, jagma, jaran, jorgovan, kaftan, kajgana, kalup, karavan, kaur, kavga, kavgadžija, kazan, kesa, kumbara, lagum, lala, lenger, leš, limun, lola, mana, maja, mehana, minduša, merdevine, meze, mintan, murdara, muštuluk,nafta, nar, narandža, nargila, nišan, nišandžija, naut, pajdaš, pamuk, pamuklija, pandža, papuca, para (novac), paralija, parce, patlidžan, pazar, pelivan, pejgamber, pekmez, pendžer, percin, peškir, pihtije, pilav, piljar, pirinac,rende ,rusvaj, saraj, serdar, sindžir, sirce, spahija, spanac, šah (car), šalvare, šecer, šegrt, šenlucenje, šimšir, šira, škembe, tane, taraba, tarana, tava, taze, terazije, testera, testija, tezga, timar, tov, tulipan, turšija,zuluf, zurla...padišah, pajdaš (pajtaš), pacariz, kvar,pajdak, šiša, u znacenju boca, ajna...mejmun (majmun), sat,lila, kobra, badža, gabor, guz.

Iz ovih spiskova persijskih reči treba protrebiti koje su došle u persijski iz sanskrita, pa ce spisak biti manji.

 

[Bogun2]

Izvini, to mi je promaklo da si me išta pitala.

Da li je ovde apsolutno jasno šta su turcizmi? Jer, ako navodiš turcizme iz literature, onda moraš navesti i definiciju turcizama iz literature, dakle da oni uključuju arapske, persijske, grčke i druge reči koje su u srpski došle posredstvom turskog, a ne primenjivati svoje intuitivne definicije, po kojima persijske reči ne spadaju u tu grupu.

 

[Сребрена]

Da li je ovde apsolutno jasno šta su turcizmi? Jer, ako navodiš turcizme iz literature, onda moraš navesti i definiciju turcizama iz literature, dakle da oni uključuju arapske, persijske, grčke i druge reči koje su u srpski došle posredstvom turskog, a ne primenjivati svoje intuitivne definicije, po kojima persijske reči ne spadaju u tu grupu.

Ne mora da znači da je persijska reč stigla do nas posredstvom Turaka (koji su je eventualno preuzeli u Aziji), mogla je i direktno i onda to nije turcizam nego je persizam.

Spojler

Један од примера како реч стиже у језик ( и да ли је из турског или персијског, конкретно) нека буде запис француског путописца Никола де Николе у Једрену 1551.године који је срео Србина пореклом из Персије, па да размишљамо да ли је неку реч свог матерњег тај "делија" - српски витез 16.века запамтио директно од наврндеде из Персије, преко чукундеде, деде и оца, или је морао да чека да је етнички Турци изговоре да би почео да је користи. И још да размишљамо ко је од њега директно научио неки израз српски и словенски, мислећи да је у питању Турчин. (Потурице да не спомињемо )...
ДА је тај турски био толико раширен језик у средњем веку, не би сами турски султани водили коресподенцију дипломатске војне природе на срспком језику, ко једном од 4 важећа званична језика Отоманског царства.

Bio sam, usto, radoznao da ga upitam preko dragomana kome narodu pripada i koju veru ispoveda. On mi, na to, na mudar nacin dade nа znanje da je po narodnosti Srbin, ali da je njegov ded poticao od Parcana, naroda koji je u staro doba uzivao veliki glas i postovanje kao najratoborniji na citavom Istoku. A sto se tice njegove vere, on se, rece, samo pretvara kad zivi s Turcima po njihovom zakonu, jer on je hriscanin i rodjenjem, i srcem i svojom voljom. I da bi me u to bolje uverio, on izgovori na narodnom grckom i na slovenskom jeziku Oce nas, Bogorodice djevo i Simbol vere.

Nicolas de Nicolay, Discours et histoire vаritable des navigations, pаrаgrinations et voyages, faicts en la Turquie, Anvers, 1586.
The Library of Congress - The Rare Book and Special Collection Division

Prevod:Radovan Samardzic, Beograd i Srbija u spisima francuskih savremenika, 1961.

 

[Bogun2]

Ne mora da znači da je persijska reč stigla do nas posredstvom Turaka (koji su je eventualno preuzeli u Aziji), mogla je i direktno i onda to nije turcizam nego je persizam.

Tačno, pre je mogla i na golubovima da doleti, nego da je prenese živ narod živim jezikom.

Izuzetno poštujem osporavanje dogmi, utvrđenih činjenica, utemeljenih shvatanja i uvreženih mišljenja onda kada je to utemeljeno, solidno potkovano i naoružano činjenicama koje su prethodno bile zanemarivane ili nepoznate. Ali zato nema ničeg goreg i traljavijeg od "osporavanja" koje niti poznaje niti shvata ono što osporava, već je isključivo obojeno isključivom ideologijom.

 

[Сребрена]

Tačno, pre je mogla i na golubovima da doleti, nego da je prenese živ narod živim jezikom.

Izuzetno poštujem osporavanje dogmi, utvrđenih činjenica, utemeljenih shvatanja i uvreženih mišljenja onda kada je to utemeljeno, solidno potkovano i naoružano činjenicama koje su prethodno bile zanemarivane ili nepoznate. Ali zato nema ničeg goreg i traljavijeg od "osporavanja" koje niti poznaje niti shvata ono što osporava, već je isključivo obojeno isključivom ideologijom.

Pa kog goluba ti vidis u opisu francuskog autora ?Čovek lepo zapisao da je sreo Srbina u Jedrenu, ukrasenog perjem, koji govori srpski i grcki, a rodom je od Parćana? U čemu je nečija lična ideologija vezana za zapis iz 1551.godine od strane Francuza ?Misliš da je Nikola de Nikole namerno to zapisao ne bi li 450 godina kasnije Boguna doveo u zabludu?
Jel čudno da u 16. veku krstari Srbin i ratuje i srbuje i tvrdi daje od drevnog plemena? Jel bi manje čudno bilo da je progovorio srpski i rekao da je od Turaka jer je 16.vek?
Svakako da u vreme kad je rođen, tačnije kad je rođen njegov ded, u toj "Partiji", da nsu bili jedina srpska porodica, inače se ne bi tako sačuvalo ovo što se sačuvalo- nošnja, govor i duh.

Srodnosti persijskog i srpskog jos su nedovoljno istrazene>
http://belgrade.icro.ir/pages/41792/nur41_063-092.pdf

 

[Bogun2]

Pa kog goluba ti vidis u opisu francuskog autora ?Čovek lepo zapisao da je sreo Srbina u Jedrenu, ukrasenog perjem, koji govori srpski i grcki, a rodom je od Parćana? U čemu je nečija lična ideologija vezana za zapis iz 1551.godine od strane Francuza ?Misliš da je Nikola de Nikole namerno to zapisao ne bi li 450 godina kasnije Boguna doveo u zabludu?
Jel čudno da u 16. veku krstari Srbin i ratuje i srbuje i tvrdi daje od drevnog plemena? Jel bi manje čudno bilo da je progovorio srpski i rekao da je od Turaka jer je 16.vek?
Svakako da u vreme kad je rođen, tačnije kad je rođen njegov ded, u toj "Partiji", da nsu bili jedina srpska porodica, inače se ne bi tako sačuvalo ovo što se sačuvalo- nošnja, govor i duh.

Srodnosti persijskog i srpskog jos su nedovoljno istrazene>
http://belgrade.icro.ir/pages/41792/nur41_063-092.pdf

Čekaj, čovek piše da je video Srbina u sred turske vojske, koji u svakodnevnom životu govori turski i ponaša se kao Turčin, a za sebe govori da je rodom od Parćana (inače naroda čija država nije postojala već 1000 godina) i odatle sledi da on nije mogao biti jedini Srbin rodom od Parćana, odakle sledi da su se srpski i staropersijski jezik mešali u dalekoj prošlosti, a odakle sledi da je celokupna važeća lista turcizama sporna i da npr. konkretno "muštuluk" nije turcizam, jer je u turski jezik koren reči ušao iz persijskog, konkretno iz parćanskog "mužda", te da odatle znači da je to srpska reč povezana sa "nužda" i "nuditi", jer se muštulukom iz potrebe (nužde) da nekoga ne prati maler, darovima nudi donosilac dobre vesti? A uopšte ne sledi da je taj Srbin već bio pod žestokim uticajem turskog jezika i da je njegova izjava da je rodom od Parćana merodavna kao i moja da sam rodom od Tračana, a obe nimalo relevantne za bilo šta što se tiče lingvistike i istorije jezika?

Ja sam mislio da ovde razgovaramo ozbiljno i da se radi o ozbiljnoj kritici aktuelne naučne metodologije, ali nažalost radi se o njenom potpunom nerazumevanju i apsolutnom neznanju kako se uopšte dolazi do tvrdnje da je neka reč turcizam ili ne. Na taj način i ja mogu da pronađem Srbina u Americi koji odlično govori engleski i za sebe kaže da je rodom od Ilira sa Balkana (na primer, Jovana I. Deretića, pre nego što se vratio u Srbiju iz SAD) i da odatle zaključim da "kompjuter" nije anglicizam u srpskom jeziku, jer ta reč nema engleski već latinski koren computare, a za Rimljane znamo da su okolnim narodima krali jezik, kulturu i običaje, te da je ta reč najverovatnije ilirska, a odatle srpska.

 

[Сребрена]

Čekaj, čovek piše da je video Srbina u sred turske vojske, koji u svakodnevnom životu govori turski i ponaša se kao Turčin,
Ja sam mislio da ovde razgovaramo ozbiljno i da se radi o ozbiljnoj kritici aktuelne naučne metodologije,

Kakav ozbiljan pristup ti zastupas, kad ni ovaj tekst na jednoj strani nisi savladao
Nigde ne pise da je sred turske vojske. nego da je u jedinicama RustemPase *Opukovica, koji takodje govori srpski kao maternji jezik.Ne pise ni da govori svakodnevno turski jezik, to si sam dodao ne bi li bio @ozbiljan@ u aktuelnoj naucnoj metodologiji. Ne pise ni da se ponasa kao Turcin, to si takodje sam dodao.Pise da se @pretvara da zivi po turskom zakonu@, znaci da javno ne sme da ispoveda svoju veru, nego islam.
Evo originala>
http://lcweb2.loc.gov/cgi-bin/ampage?collId=rbc3&fileName=rbc0001_2008rosen1207page.db&recNum=185

Njegova odeca i oruzje isti su kao kod svakog srpskog junaka u narodnim pesmama, ukljucujuci i cak i ta orlova pera.
Da je janicar ,ne bi nosio takvu odecu... da je turski rob bilo koje vrste, ne bi nosio takvu odecu takodje.
Ima jos jedan, na prvi pogled, nesrodan primer, iz predotomanskog vremena> srpska svetica Sv.Petka rodjena je u srpskom selu .Po danasnjoj lokaciji, njeno mesto rodjenja je u okolini Istanbula. Kojim su jezikom mogli da govore njeni roditelji i koliko je zitelja tog sela islamizirano kad nahrupise i ostase Turci?

 

[Bogun2]

U pravu si, nisam sa pažnjom pročitao i do kraja razumeo tu anegdoticu sa Srbinom u turskoj vojsci, za koga svi po spoljašnjosti misle da je Turčin, a samo on zna da je Srbin, potomak Parćana. Nadam se da sad vidiš kako izgleda kada se kritikuje nešto u šta se ne udubi do kraja.

 

[Сребрена]

U pravu si, nisam sa pažnjom pročitao i do kraja razumeo tu anegdoticu sa Srbinom u turskoj vojsci, za koga svi po spoljašnjosti misle da je Turčin, a samo on zna da je Srbin, potomak Parćana. Nadam se da sad vidiš kako izgleda kada se kritikuje nešto u šta se ne udubi do kraja.

Dobro, da vratimo onda temu .
Jedan lingvista, doktor nauka za koga kažu da govori 10 jezika, diplomirao je na Katedri za Slavistiku Filozofskog fakulteta u Beogradu, magistarske studije završio je na Katedri za međunarodne ekonomske odnose, doktorsku tezu na Sorboni odbranio sa tezom iz savremene istorije, član Udruženja književnika Francuske i prevodilac, Milan Ristanović, danas u penziji, ovako piše o o albanskom jeziku:

http://www.srpskakruna.no/biblioteka/Albanci Lazni Iliri.pdf

 

[Сребрена]

U pravu si, nisam sa pažnjom pročitao i do kraja razumeo tu anegdoticu sa Srbinom u turskoj vojsci, za koga svi po spoljašnjosti misle da je Turčin, a samo on zna da je Srbin, potomak Parćana. Nadam se da sad vidiš kako izgleda kada se kritikuje nešto u šta se ne udubi do kraja.

Dobro, da vratimo onda temu na albanski jezik.
Lingvista koji je doktorirao na Sorboni , prevodilac Milan Ristanovic, ovako pise o albanskom jeziku>

http://www.srpskakruna.no/biblioteka/Albanci Lazni Iliri.pdf

 

[Сребрена]

Lingvista koji je cesto poredio jezike i bavi se etimologijom, Aleksandar Loma, takođe beleži nekoliko albansko- kavkaskih reči:

ALEKSANDAR LOMA (Belgrade)
YU ISSN 0350–185x, LXÇÇ, (2006), p. (31–37)
UDK 811.18’373.6

ALBANO-CAUCASICA PASTORALIA

The paper deals with two Balkan words belonging to the ovine terminology: Albanian dash, Romanian das ‘ram’ and Alb. ugic, ogic, Serbian ugič, Bulgarian jugič, jogič ‘bellwether’. In the Balkans, they both seem to be of an Albanian origin, but in a larger perspective their closest parallels are found in the Caucasian and East-Anatolian area.

Spojler

This paper is arosen in margins of my work on the maps 320 ‘belier’ and 321 ‘belier chatre’ of the Atlas linguarum Europae (ALE). The insight
into the comprehensive materials collected in the frame of this Pan-European project enables us to provide a typology of designations for the concrete notions, which further may be supplied by the additional data from the ancient and modern languages and as a result lead to establishing new
and/or reconsidering some old etymologies of the terms in question. Here two Balkan designations for male sheep are focused, both of Albanian
provenance but without an etymology generally accepted, for lack of a transparent internal derivation in Albanian as well as of external cognates
undoubtedly recognized. It remained unnoticed so far that both terms have close parallels in the Caucasian and East-Anatolian area, which might
throw some light on their ultimate origins.2

2 I will make it clear that the present research is indiferent to the old concept of a
Caucasian origin of Albanians, based on the homonymy between them and an ancient peo-
ple in the Caucasus region, whose country was named Albania (in fact, it is so called by
Greek and Roman authors, the local name being Aghbania or Aghvania).

...However, dash is, like most Albanian words, ambiguous as for its phonetic reconstruction, and the vague possibility of tracing it back to *dalsh cannot justify any far reaching conclusion. Nevertheles, the comparison with Ossetic dalys / dalis opens a new horizon for further discussion on its origin.


... The word Alb. ugic, ogic ‘bellwether’ ...In the new etymological dictionary of Kurdish (Cabolov 445) we find the word hoga~, hogi~, oga~ (m.) ‘two years old ram; barren sheep’. Two words are so similar both in form and the meaning, that there must be some connection between them. The Kurdish word is derived by Cabolov from Turkish ove~ ‘two or three years old ram’,Azerbaijan ogaj ‘two or three years old sheep; four years old sheep; ram
under three years’. In a paper (VJa 1973/2, 40) E. V. Sevortjan cites also the form hogu~ and argues that both the shift v/g and the h-prothesis may
have taken place in Turkic languages. As for the ultimate provenance the word, Cabolov seems to assume for it an Altaic origin when he compares Mong. hokar ‘bull’. If the word is originating in Turkic languages,we can only guess about the time and the place it entered Albanian and
Balkan Slavic. It could be one of many (Ottoman)Turkish loanwords in Balkan languages, but also an earlier borrowing from another Turkic language, perhaps even Proto-Bulgarian.


...etc..etc...etc...(bolded and coloured by Srebrena, AD 2012)

Kratak rezime:

Alb. ‘ovan’ najbliže je jeziku severnog Kavkaza, a alb. ‘ovan predvodnik’, ima najbližu paralelu u jeziku Kurda Zakavkazja i Male Azije. iako može biti i turskog porekla.

Several ancient cartographers placed Albania north of the Caucaus mountains.
http://www.lib.utexas.edu/maps/historical/eastern_roman_empire.jpg

 

[Bogun2]

Da vratimo temu, pošto smo došli u totalni ćorsokak, sa podsmevanjem Albancima jer u svom jeziku imaju iste one turcizme koje imaju i Srbi, i potonjim pokazivanjem nepoznavanja šta su zapravo turcizmi i osporavanjem čitave lingvističke tekovine anegdotalnom pričom o Srbinu-Turčinu koji pamti rodoslov star 1000 godina, da je poreklom od Parćana (!), odeva se u perje kao indijanski poglavica, a celu priču pripoveda Nikola de Nikola koji je ovog fenomenalnog Srbina video svojim očima.

Naravno da ćemo da pređemo na Albance, narodu čiji jezik uopšte ne poznajemo i o čijoj prošlosti i kulturi ne znamo ništa osim sopsvenih šiptarofobnih predrasuda i iskustava sa Arnautima Kosova i Metohija. Takve polazne osnove zaista obećavaju plodotvornih istraživanja pregršt! I zbog toga ćemo ogromnim porukama ovu bruku sa nepoznavanjem elementarnih stvari i po pitanju sopstvenog jezika da zatrpamo što pre, pa i po cenu da ih postavljamo jednu za drugom.

 

[Bogun2]

Vidim vec na drugoj temi da se Igoru ostavljaju tekstovi koji strogo nemaju veze sa temom,amoj komentar na njih da se brise. Nema smisla,jer ulozim trud da bi sve nestalo.izgleda neko privatizuje forum,pa svojim prijateljima tolerise nestoa drugima ne!

Nije, nego (nemoj da se ljutiš), Igor uloži višestruki trud, da pre postavljanja poruke nešto sazna, nauči i pronađe, pa onda da sastavi poruku, pregleda joj nekoliko puta slovne i gramatičke greške, dotera po koju rečenicu, a ti samo uložiš trud da napišeš, a to ponekad ume da iritira, naročito ako je neko nekoj temi posvetio baš mnogo truda da održi zadovoljavajuće visok nivo.

Nemoj pogrešno da me shvatiš, deluješ mi kao dobar i pristojan čovek.

 

[Сребрена]

Aleksandar Loma:
2 I will make it clear that the present research is indiferent to the old concept of a
Caucasian origin of Albanians, based on the homonymy between them and an ancient peo-
ple in the Caucasus region, whose country was named Albania (in fact, it is so called by
Greek and Roman authors, the local name being Aghbania or Aghvania).

Moja anonimna malenkost će dodati ovu paralelu:
Slično nazivu Aghban (za kavkasku "Albaniju") postojao je toponim Aghman-gan koji Rusi izgovaraju kao Gegamski greben (Гега́мский хребе́т) ,a Jermeni Gyeghama lyernashxt'a(Գեղամա լեռնաշղթա). Naš prevod sa ruskog bio bi nešto kao Gegački rt, ili Gegski hrbat.Radi se o planini GEGA, na engleskom The Geghama mountains
(or Ghegam Ridge (variously transcribed into English as Gegam, Ghegam, Gegham, Ghegham,Geġam)
Gegama se zove polovina današnje Šćipetarije.

.

Руски конзул Јастребов, добар познавалац Арбанаса, сматрао је да се прави арбанашки тип може наћи у племенској структури северне Албаније (Рач, Пулат, Никај, Мертури), јер сви они који сада говоре арбанашки нису по пореклу Арбанаси, него су то пословењени или романизовани Дарданци, Трибали, Скордисци и други; прави Арбанас je ситан и мршав и имао je у себи нечег феничанског или циганског.[26] Арбанаси северно од реке Шкумбе су брахицефали а јужно од реке долихоцефали, дакле биолошки различити типови.[27]
Код одређивања положаја Алванона и праваца првих спуштања са планина заборављају се изричити наводи византијских извора и подела Арбанаса на Геге и Тоске од искона.
Првобитни историјски Арбанаси били би, дакле, Геге, чији говор представља старији развојни стадиј арбанашког језика...

Bogumil Hraban,
http://www.rastko.rs/rastko-al/zbornik1990/bhrabak-sirenje.php

A "Gege" (verovatno su se gegali, po autohtoničarima) su sa GEGHAMA (Gegačkih) planina,

Armenian: Գեղամա լեռնաշղթա (Gyeghama lyernashxt'a), ruski:Гега́мский хребе́т , ranije Ахманган
http://en.wikipedia.org/wiki/Geghama_mountains

Još od tih "gega" toponima, opet iz Armenie kavkaske
tvrdjava Geghi Berd, Keghi Berd or Kegh
http://en.wikipedia.org/wiki/Kakavaberd

Naselje Nor Geghi, Armenian: Նոր Գեղի, also Romanized as Nor Gekhi; formerly, Chatkran and Bazmavan
http://www.weather-forecast.com/locationmaps/Nor-Geghi.10.jpg

Oblast Keghi (Khorzen, Geghi),- the westernmost district of Historic Armenia (today it is in Turkey)
Reka Geghi
http://www.alltravels.com/armenia/all-regions/kajaran/photos/current-photo-36166893
http://www.panoramio.com/photo/36166893

According to the legend the mountains were named after a young and strong man Gegham, who was in love with a girl named Khosrovanuysh. ... and the wonderful lake now was called Geghama Sea (Lake Sevan).

http://findarmenia.com/eng/nature/geghama-lerner
https://maps.google.rs/maps?q=гегам...s&gl=rs&ei=6MrVUqLRD4S5hAeT3oAI&ved=0CIQBELYD

Zato je GEGAM često jermensko lično ime.
https://www.google.rs/search?q=gegh...biw=1040&bih=569&dpr=1#q=gegham+armenian+name

 

[Сребрена]

Da vratimo temu, pošto smo došli u totalni ćorsokak, sa podsmevanjem Albancima jer u svom jeziku imaju iste one turcizme koje imaju i Srbi, i potonjim pokazivanjem nepoznavanja šta su zapravo turcizmi i osporavanjem čitave lingvističke tekovine anegdotalnom pričom o Srbinu-Turčinu koji pamti rodoslov star 1000 godina, da je poreklom od Parćana (!), odeva se u perje kao indijanski poglavica, a celu priču pripoveda Nikola de Nikola koji je ovog fenomenalnog Srbina video svojim očima.

Naravno da ćemo da pređemo na Albance, narodu čiji jezik uopšte ne poznajemo i o čijoj prošlosti i kulturi ne znamo ništa osim sopsvenih šiptarofobnih predrasuda i iskustava sa Arnautima Kosova i Metohija. Takve polazne osnove zaista obećavaju plodotvornih istraživanja pregršt! I zbog toga ćemo ogromnim porukama ovu bruku sa nepoznavanjem elementarnih stvari i po pitanju sopstvenog jezika da zatrpamo što pre, pa i po cenu da ih postavljamo jednu za drugom.

Zaboravio si da ga je Nikola de Nikole još i nacrtao, tog poglavicu obučenog kao i perjanici- vitezovi Kneza Lazara, perunolikog Srbina. Dodao si sam da on pamti rodoslov 1000 godina, tačnije, izmislio, zapisano je da mu je ded od Praćana, znači 50ak godina staro pamćenje, dodao si sam 950 godina, Bogune. Pre nego kritikuješ druge, da se osvrneš malo na sebe? Da ne bude po poslovici "smejala se kuka krivom drvetu".. Prebacuješ svoje "šiptarofobne predrasude i iskustva" na neke neodređene osobe?
Ako misliš da lično ja ne znam šta su turcizmi i ne poznajem sopstveni jezik, ajde da to raspravimo..Otvori temu o persizmima napr. da ne mešamo stvari i dosadjujemo ljudima.Moderatori nek prebace nepotrebne postove odavde.

Što se ove teme tiče , i mojih poslednja tri posta, tematski vezana :

Imaš neko mišljenje o Ristanovićevim i Lominim zaključcima?Nemoj samo da kažeš da imaju loša iskustva i šiptarofobne predrasude.
Znaš možda odakle to mbi i nga u albanskom? Turcizam?Morfema ćka?
Umeš da odrediš poreklo naziva za Gege i Toske?

 

[Игорь]

Imaš neko mišljenje o Ristanovićevim i Lominim zaključcima?Nemoj samo da kažeš da imaju loša iskustva i šiptarofobne predrasude.
Znaš možda odakle to mbi i nga u albanskom? Turcizam?Morfema ćka?
Umeš da odrediš poreklo naziva za Gege i Toske?

Ја бих ти рекао да је то излагање посве шарлатанско и своди се на безвезно тражење некаквих
успоредница албанштине и неиндоевропских језика како би се, без икакве заснованости, тврдило да
албански језик није могао настати у Европи. У покушају да се читалац увери у оне тврдње иде се у
бесмишље и албански се пореди с афричким језицима, језицима мексичких Индијанаца и јапанскoм.

Речи које си навела, чије успореднице чланак тражи у Јапану и Средњој Америци, имају индоевропско порекло:

[Vladimir E. Orel: Albanian etymological dictionary]

 

[gost 305033]

Dobro, da vratimo onda temu na albanski jezik.
Lingvista koji je doktorirao na Sorboni , prevodilac Milan Ristanovic, ovako pise o albanskom jeziku>

http://www.srpskakruna.no/biblioteka/Albanci Lazni Iliri.pdf

Нажалост, интелектуалци који нас "бране" немају везе са мозгом па онда испадамо смешни у расправи са другом страном. Скоро све шта је овде написано чак и ја са својим скромним знањем албанског могу да оповргнем.

 

[Theofan]

eh S(v)RBrena, blamiras se svakim postem
rekoh ja, dobar istrazivac, al dzaba tebi to, fali pamet, logika, sav si pokrivena albanofobnom paucinom

 

[Lehsandar]

Pa sto niko ne objasni odakle naziv Albanci i Albanija, naziv koji oni sami za sebe ne koriste vec je strani naziv. Beograd=Berat,bijelo,alba,u pozadini bijekle planine,i to Normani nazivaju prvo Albanijom. To je lokalni naziv za Slavenosrbe tog kraja a kasnije i ostalih jer scip nisu imali svoje plemstvo,posto su bili sa vlasima po katunima. Svo plemstvo Albanije su bili Slaveni.

 

[Theofan]

Pa sto niko ne objasni odakle naziv Albanci i Albanija, naziv koji oni sami za sebe ne koriste vec je strani naziv. Beograd=Berat,bijelo,alba,u pozadini bijekle planine,i to Normani nazivaju prvo Albanijom. To je lokalni naziv za Slavenosrbe tog kraja a kasnije i ostalih jer scip nisu imali svoje plemstvo,posto su bili sa vlasima po katunima. Svo plemstvo Albanije su bili Slaveni.

ich bin NEMAC=GERMAN

ja sam MONTENEGRIN=MALAZEZ

sta ima jos na ove skromne slucajeve da se objasni ?

a za ono ostalo . . . . .

 

[Bogun2]

Zaboravio si da ga je Nikola de Nikole još i nacrtao, tog poglavicu obučenog kao i perjanici- vitezovi Kneza Lazara, perunolikog Srbina. Dodao si sam da on pamti rodoslov 1000 godina, tačnije, izmislio, zapisano je da mu je ded od Praćana, znači 50ak godina staro pamćenje, dodao si sam 950 godina, Bogune. Pre nego kritikuješ druge, da se osvrneš malo na sebe? Da ne bude po poslovici "smejala se kuka krivom drvetu".. Prebacuješ svoje "šiptarofobne predrasude i iskustva" na neke neodređene osobe?
Ako misliš da lično ja ne znam šta su turcizmi i ne poznajem sopstveni jezik, ajde da to raspravimo..Otvori temu o persizmima napr. da ne mešamo stvari i dosadjujemo ljudima.Moderatori nek prebace nepotrebne postove odavde.

Što se ove teme tiče , i mojih poslednja tri posta, tematski vezana :

Imaš neko mišljenje o Ristanovićevim i Lominim zaključcima?Nemoj samo da kažeš da imaju loša iskustva i šiptarofobne predrasude.
Znaš možda odakle to mbi i nga u albanskom? Turcizam?Morfema ćka?
Umeš da odrediš poreklo naziva za Gege i Toske?

Ne mislim ja ništa za šta nemam osnova. Tema je skrenula s toka u priču o turcizmima sa debelim razlogom: turcizmi u albanskim toponimima su predstavljani kao "srpske reči", a sve u tom kontekstu kako sami Albanci nemaju svoju kulturu i svoj jezik bez Srba. O toj bočnoj temi nisu potrebne rasprave, dovoljno je da se par stvari samo konstatuje, a tvoji odgovori na to i niz tvojih replika su mi dali velik povod da steknem utisak da nisi baš načisto oko nekih osnovnih stvari vezanih za naš jezik, a raspravljaš o tuđem, koji takođe ne poznaješ. Takva rasprava zapravo i nije rasprava, nego takmičenje u pronalaženju citata bez istinskog razumevanja istih ni sa jedne strane i zato u njoj ne učestvujem.

- - - - - - - - - -

eh S(v)RBrena, blamiras se svakim postem
rekoh ja, dobar istrazivac, al dzaba tebi to, fali pamet, logika, sav si pokrivena albanofobnom paucinom

Nema to veze sa istraživanjem.

 

[Theofan]

Dobro, da vratimo onda temu na albanski jezik.
Lingvista koji je doktorirao na Sorboni , prevodilac Milan Ristanovic, ovako pise o albanskom jeziku>

http://www.srpskakruna.no/biblioteka/Albanci Lazni Iliri.pdf

evo ovako :

kao prvo, ovaj tzv. prevodilac (cega ?) Ristanovic, bas je bezobrazan, i sto rece @Đorđo, *ebe zdrav razum.

on upotrebljava uvrjednu rijec "Siptar" ( a sto ne onda originalnu Shqipëtar ) za albance, sto odmah na pocetku svrstava samog sebe na neozbiljnog naucnika.
to je kao kad neki strani naucnik, recimo naprimjer hrvat, upotrebio pogrdnu rijec cigani ili cetnici ili ti shkaveli za srbe,
ili srpski naucnik za hrvate da upotreebi ustase ili pokatoliceni srbi za hrvate.
da ne uzmem jos primjera iz nasega okruzenja sto ja i vi dobro znamo.
ja, u ovim slicnim slucajima, ne bih ni pregledao ove knjige, kamoli citao i gubio moje vrijeme na ove budalastine.
a da su stvarno budalestine, potvrdjuje neznanje Albanskog jezika doticnoga "lingvista".
prvi dijo, onaj sto se moze kako tako da se cita, glupo je do jaja.
zamislite tog covjeka sa olovkom ispred sebe jednu veliku mapu, i kao ludak zaokruzava nesto cas sa lijeve cas sa desne strane, i ono: "evo, da, znao sam, nasao sam, juhuuuuuu, evo jos jedna, evo jos, evo ti siptaruuuuu . . . .".
idemo redom.
Medova, nema je nigdje (i da bih bilo, bilo bi to slavensko, posto vecina toponima su slavenska)
Piskopeja, nije nego Peshkopia ; nije Valona nego Vëlora ; Saraida i ta Prceva, nigdje na zapadnom Balkanu . . . . . .
drugi dijo, ne moze se vidjeti nista.
treci dijo : cas pominje Azerbajdjan, cas Gruziju cas Osetiju, kao u to vrijeme Albanci bili vele sila Kavkaza. E sad, pominje neko ime MOSKI, a znamo sta Muski kod nasih juznih slovena znaci, i povezuje sa Messi i Messija, sto u tom podrucju uopste nikad ove toponime bilo nije.

o gospode, imao sam namjeru da idem do kraja, ali izvinite momci, narocito ti svrbenda, MUKA MI JE, ako nastavim dalje ubijam moj intelekt, harakiri na moju skromnu inteligenciju.

cao

 

[Сребрена]

rijec "Siptar" ( a sto ne onda originalnu Shqipëtar ) za albance

I naziv Skipetar ima vezu sa kavkaskim nazivima-Skitekip je pleme koje pominju jermenski geografičari.

In their own language they call themselves Skipetar, which name bears some affinity with that of the Skitekip, mentioned by the Armenian geographers as inhabiting a territory near the Caspian

(Naravno, znate svi da je kavkaski (tačnije azerbejdžanski ) današnji Derbend zvan Albanopolis.)

James Henry Skeene, škotsi diplomata i putopisac u ćlanku "Albanci" (The present article was read before the Ethnological Society of London in June 1848, and appeared in the “Edinburgh New Philosophical Journal” in 1849 and in the “Journal of the Ethnological Society of London” in 1850)

http://books.google.rs/books?pg=PA3...AAYAAJ&ots=4Fk__5Yhmo&output=text&redir_esc=y

A na netu nalazim, neka Igor pročačka dalje ako može ,da je naziv "arban" bio oznaka za desetinu ratnika u mongolskom jeziku, što su Turci zvali "jarman" :

Arvan-Arban
Mongol: Encyclopedia II - Mongol Empire – Organization
...the army was built upon a squad of ten, called an "arban"; ten "arbans" constituted a company of a hundred, called a "jaghun". Ten "jaghuns" made a regiment of a thousand – "mingghan". Ten "mingghans" would then constitute a regiment of ten thousand ("tumen"),

Mongolian etymology:
Written Mongolian: arban 1
Middle Mongolian: xarban (HY 43, SH), ḥarbān (IM), hărban (MA) 1
Khalkha: arav, arvan 1 Buriat: arba(n) 1 Kalmuck: arwṇ 1 Ordos: arwa 1

Familijarno ime ARBERANI (Arberani - Arberuni - Arberanean - Arshakuni (Arberani, Vaspurakan)) pojavljuje se ,takođe opet, u Jermeniji.Noel Malcolm govori i o oblasti tog imena ( in the Vaspurkan province of Armenia there is a district called Arberani), uz reku "Araxes", Aras, Araskh, (По Русима река Аракс је имала разне називе: “Рос, Рас, и Арас” “прозванная греками Аракс”...)Na starim kartama je reka Erask (inače je autohtonisti tumače kao Rašu reku zbog okolnih toponima Serbo i sl...)

Spojler

http://books.google.rs/books?id=2gZ...vaspurakan province district arberani&f=false