Za pronalaženje srbizama potrebno je dobro poznavanje uporedne lingvistike i istorije jezika, a za amaterske pretpostavke bar nekih osnova. Ako srpski lingvisti, govoreći o istorijskom razvoju srpskog jezika, prepoznaju praslovensku, staroslovensku, crkvenoslovensku i srpsku fazu, mi onda treba da rušimo temelje celokupne srpske (i svetske) lingvistike ako ćemo kao o srpskom jeziku govoriti o jeziku koji je bio zajednički svim Južnim Slovenima ili čak Slovenima uopšte. Srbizam je reč iz srpskog jezika, došla posredstvom Srba, srpske kulture i srpskog jezika, a ne, na primer, posredstvom bugarske države i crkvenoslovenskog jezika. Bez obzira na to da li je i odakle ta reč ušla u srpski jezik. Da, na primer, danas posredstvom nekih srpskih kulturnih uticaja u neke karipske jezike uđu reči džep i đeram, moglo bi se govoriti o srbizmima. Kao što i turcizmima nazivamo reči koje su u srpski jezik došle posredstvom turskog jezika, a bez obzira na to da li im je konačno poreklo u arapskom, persijskom ili čak grčkom. 'Buk' je indoevropski koren i osim ako se baš ne koristi precizno reč "bukva" za drvo bukvu, ne može se ni pomišljati na traženje paralela, a baš je "buk" jedinstven primer po tome što je najpopularniji i među laicima. Svako ko je ikada učio engleski morao je da uoči sličnost između engleskog -book (buk) za knjigu i našeg bukvara, gde je u pitanju (jezički) nekadašnja zajednička indoevropska reč za drvo bukvu i (istorijski) praksa u slovenskoj i germanskoj kulturi da se piše po bukovoj kori, a odatle je i starogermanska reč za knjigu "buk" i staroslovenska reči "buk" (ili "buki") za urezano slovo, a kasnije napisano, jer bukvar na crkvenoslovenskom upravo znači "slovar", knjiga u kojoj su redom napisana sva slova i iz koje se uči pisanje.
Kad su Turci stigli na Balkan? Pravo pitanje je, kada su se Južni Sloveni prvi put susreli sa turskom familijom jezika i tu je odgovor 6. vek, a ime naroda Avari. A potom proto-Bugari i Kumani. A ako je pitanje kad je došlo do prvog mešanja slovenskih i turskih jezika i međusobnog uzimanja reči, odgovor je era praslovenske zajednice. To nisu nove stvari, nove mogu biti jedino onima koji tek počinju da se informišu u ovom polju, a kao uvreda i žaoka za sujetu mogu delovati jedino onima koji su ih prazninom napumpali do granice pucanja. Ne znam za ostale, ali mene bi bilo sramota da govorim o srbizmima u albanskom a da se pri tom ne pozivam na već proverena i objavljena znanja, ili da sam lično, kao odličan poznavalac srpskog i albanskog jezika sa svojim istorijskim oblicima i bar letimičan poznavalac nekog od romanskih jezika, a sa jakim stručnim vezama sa lingvistima iz Grčke i Turske, pronašao neke stvari koje su za nauku nove. Pogotovo sa takvom ubeđenošću i takvim prkosnim stavom na opasku da su meze i kazan turcizmi. Slovenska reč za kazan je kotao.
Kazan je albanska reč za bojler .Pri tome naravno ,navedeni su u Vašoj kritici i neturcizmi- zamereni kao turcizmi..Pa onda neki italijanizmi? Koji, pitah već ranije?
Ili bojler, koji tek sad "prevodite"kao kotao?
