u svakom slucaju, i vlaski i albanski izraz su pozajmljeni iz turskog, tim pre sto se tesko moze govoriti o nekoj autohtonoj reci za biljku koja u evropi nije ni bila poznata pre 16. veka.
bogun2 svakako nije u pravu za banju i banjanje, u pitanju nije turcizam. moguce da je srbizam ili italijanizam ali nije iskljucena ni direktno preuzimanje iz latinskog koji je uostalom i izvor slovenske reci. ali dzep, sat i kazan su svakako turcizmi tj. reci preuzete iz turskog.
sto se tice reci buke meni je ona logicnija povezana sa npr engleskim to bake ili nemackim backen peći. evo sad sam pogledao na wiktionary i oni imaju to objasnjenje, uz zanimljivo povezivanje sa frigijskim izrazom bekos za hleb, koji se javlja kod herodota cini mi se. To je ona prica kad su egipcani hteli da vide koji je jezik najstariji na svetu pa su uzeli tek nerodjeno dete i nisu govorili pred njim dok nije progovorilo da vide kojim ce jezikom progovoriti, i prva rec koju je dete izgovorilo bila je bekos tj. hleb.
rec mlin je istog korena u mnogim indo-evropskim jezicima, eng. mill, nem. mühle, franc. moulin. nema osnova da se tvrdi da je albanska rec preuzeta od srpskog, mogu da poticu iz istog korena. tako je i sa recju ime, lat. nomen, grc. omona, eng-nem. name. mira na sipt. koliko znam znaci dobar, na srpskom znamo sta znaci, znacenjska veza je krajnje diskutabilna, u latinskom mira npr. znaci divna, sjajna meni je logicnija ta veza.
milioner i rizik mislim da i ine treba objasnjavati, imaju veze sa srpskim ko telefon and automobil.
naravno ovaj uglavnom los izbor pozajmljenica koji si navela ne znaci da tih pozajmljenica nema, naprotiv ima ih ali to nisu ove. dobar put bi bio npr agrikulturalna terminologija, ti si navela dve, lopata i repa ( ne rep ).
ovo mbille, mi deluje kao neka rec poreklom iz latinskog, zato sto reci koje pocinju sa mb u sipt. uglavnom prenose lat. prefiks in- posto postoji i glagol i mbjell koji znaci posaditi, posejati. pada mi na pamet npr.lat . impello, zabosti, ugurati, gurnuti.
Vlasi kažu isto kukuruz kao i Srbi za kukuruz, samo akcentuju kukuRUZ.
Ne mogu sad da nađem moj prvi pomen Mišera alb.na ovoj temi, izvrteh silne strane uzalud ( a mnogo mi je trenutno slab protok neta),ali svakako je neki lošiji kvalitet kad se takvi klipovi daju stoci.
Evo ga sličan semitski toponim , bio bi u skladu sa zapisanim legendom o praocu Arbanasa- Arabu, ako nije vlašizam
https://books.google.rs/books?id=JE...FuXV-eIamXvCxqJZduA&ci=79,1043,793,274&edge=0
Ne sporim za opšte turzicme, rekoh.
Kod "bekosa" Herodotovog vredi proveriti u kom jeziku i periodu se e pretvara u u, kao u buk, tako opšti koren u slovenskim jezicima. Zvučno je kao i "pekos", peći (backen) .Frigijsku reč prevode kao poseban "hleb od žita", gajene kulture znači, ne od ovih što se nalaze u prirodi, kao žirovi ili kora hrasta.
Za "buke" dadoh priloge iz etnološkoh knjiga, o Vlasima i Srbima koji su u zla vremena mleli bukov žir i mleli je za hleb..
Mlin kao opšti IE , opet je teško autohtona albanska reč. (i kod Vlaha je istoikoren , vodenica je Muara, kao Meljara)
Milion, da
, stavljen na spisak samo zbog vlaškog izgovora okretanja svakog l u lj.
Ovo je spisak što sam pravila, čekajući neku stranu da mi se otvori na netu, pa mi je ovo ostalo otvoreno ispred očiju i onda sam na papir izvlačila pojedine.
Onaj što sam pravila tematski, vezan za hranu, korisniji je, mada sam i više vremena utrošila.
Rizik, naravno, i kod starih Grka i kod Latina .Kod St.Grka je slična srpskoj, u smislu "odseći od zemlje", kao u srpskom "rezati,Odrezivati".
MBille, i svako MB u albanskom , lično računam da je grčki zapis nezgodnog slova.Planina Morava i selo Morava , kod Gorice, alb Korče, postale su MBorija.
http://sh.wikipedia.org/wiki/Grčki_jezik
S obzirom na uticaj Feničana na razvoj grčkog pisma, a posebno jevrejskog..možda u ovom slučaju treba razmišljati da bi to moglo biti iutohtono aalbansko, u skladu sa njihovom legendom o arapskom poreklu.
Mira je ipak miran, po prvoj asocijaciji ...u pozdravu Mir- dita (miran dan, ili po naški Dobar dan) ima u ovom rečniku rusa Orela, odakle sam banjati citirala.
Teofane,
nemam lična iskustva loša sa Šćipetarima. Šćipe nisam srela nikada uživo.Daleko sam i od istorijske Arbanije i od projektovane Šćipetarije Madhi.
Posednji koga sam lično srela, na ulcinjskoj ulici prošlog leta- jednodnevna šetnja, , bio je od arnautizovanog plemena Mrkojević verovatno.Neka pusta ulica, ja zapela da pronađem buvljak i baš njega pitam na srpskom, pa kad vidim da me gleda "belo" , ja počnem neku talijansku verziju tipa "piazza, piazza", ali opet ništa, Kad sam sklopila tu talijansku "piazzu" i tursko "džidža bidže", odmah je shvatio i pokazao mi pravac. Posle sam pitala još jednog prolaznika, pravoslavni, vrlo gospodstven Crnogorac, koji me je odveo lično do tamo
Nego ti, opet prefrigano skrećeš pažnju --ne reče ni reč ni kakav je to običaj "merkoš" i odakle je, niti pomenu Jevrejina Teofana iz Amerike što je 1908,. pre osnivanja Šćipetarske države, napravio u Ameriki albansku SPC
, jel i to ''VLASKO'' ? 
)
