Etimolomija

Пир и Вампир ?

Била сам прилично збуњена кад сам у препису житија Немањиног сина видели опис да су, после свечане сахране оца и појања разних хорова, приредили пир.
Јасно је да је реч о гозби, одн.светковини,али тај ми је израз непознат у савременом времену и мислила сам да је то још једна од заборављених речи.
Једина асоцијација на могућу етимологију ми је житарица пир или крупник (данас је купујемо под именом спелта) .
Но, видела сам малопре да је израз дуго био оптицају: у Гласнику Земаљског музеја из 1911.г., В.Ћоровић је објавио текст "Забрана пировања о крсном имену ....у Боки Которској 1772.године", одакле изводим да термин пировање има негативну конотацију, нешто налик шенлучењу одн. пијанчењу.

Како пијанчење може да се повеже са испијањем вампира, шта би могло бити ВАМ у тој кованици за коју тврде да је једна од ретких србизама у осталим европским језицима ? Имате ли идеју?
Пир је и те како савремен и жив. Скокни до Спилта па ћеш чути и старо и младо, чак и сасвим малу дјецу, да у свакодневном говору користе пир у значењу – свадба. Да не буде забуне, не вјенчање (чин склапања брака) него баш свадба тј. гозба сватова (званица) поводом вјенчања. (За гозбе другим поводима не користе ријеч пир.)
Негативна конотација није у самом изразу, него у негативности прекомјерног гошћења у околностима сиромаштва типа удри у весеље па онда цијелу годину немаш ни за најосновније потребе.

Етимологија ми је нејасна, али Рајела је убацила нешто занимљиво
Na albanskom je vampir =dhampir ( dham znaci zub, a pir neces verovati, piti)
Πυρ je na grckom vatra, pyr je u austrijsko nemackom pirovina ( kao i kod nas).
Како прочитај ово за шиптарске вампире, одмах ми паде на ум А. Г. Матош...
Млачна ноћ, у селу лавеж; касан​
Ћук ил’ нетопир;​
Љубав цв’јећа, мирис јак и страсан​
Слави тајни пир.​
 
@Srebrena
Ti si specijalka ( specijalac?) za ove starostavne izraze i pojmove pa mi deder objasni
kako je nastala rec osmuditi (brkove, bradu)?
Сребренка, опрез!!!
Као водећи вулгаролог на форуму (нисам запамтио ко је у шали тако назвао Рајку у некој језичкој теми) она сигурно није мислила ни на браду ни на бркове кад је подебљавала ријеч осмудити! :D
 
Сребренка, опрез!!!
Као водећи вулгаролог на форуму (нисам запамтио ко је у шали тако назвао Рајку у некој језичкој теми) она сигурно није мислила ни на браду ни на бркове кад је подебљавала ријеч осмудити! :D
Ja sam samo vulgaroloshkinja:D
Stvarno se secam samo izraza da je neko osmudio brkove. Cetnika se ne secam, oni mozda osmudjivali i svoje brade.
U moje vreme dlake na telu nisu bile nepozeljne tako da se to nije "osmudjivalo" ni namerno ni slucajno.
 
@Srebrena
Ti si specijalka ( specijalac?) za ove starostavne izraze i pojmove pa mi deder objasni
kako je nastala rec osmuditi (brkove, bradu)?

Reč je smuditi; dodato o je isto kao u slučaju oprati-prati ili oribati-ribati.

Pored te reči bi trebalo da bude od drevne protoslovenske reči *svoditi, dakle sa vodom...voditi znači dimiti, dimljenjem sušiti. Tako nastaje dim...isto kao i smuđenjem (brade).
 
Пир је и те како савремен и жив. Скокни до Спилта па ћеш чути и старо и младо, чак и сасвим малу дјецу, да у свакодневном говору користе пир у значењу – свадба. Да не буде забуне, не вјенчање (чин склапања брака) него баш свадба тј. гозба сватова (званица) поводом вјенчања. (За гозбе другим поводима не користе ријеч пир.)


Како прочитај ово за шиптарске вампире, одмах ми паде на ум А. Г. Матош...
Млачна ноћ, у селу лавеж; касан​
Ћук ил’ нетопир;​
Љубав цв’јећа, мирис јак и страсан​
Слави тајни пир.​
Верујем да је тако. И у тексту који сам навела пировање је познато и има шире значење, али ипак, мени лично, у мом окружењу, није у употреби.
Видиш овај нетопир, убацих у гугл и појављује се као руски израз за летећег миша, одн шишмиша (да не кажем Fledermaus-a) što je i prva asocijacija za vampire.
Нетопыри́ (лат. Pipistrellus) — род гладконосых летучих мышей
На украјинској википедији дата је оваква етимологија, да је "онај што лети ноћу" сумирано значење конструисаног прасл."нетопира".
Назва «нетопир» походить від прасл. *netopyrь, що здебільшого пояснюють як поєднання коренів *neto (з ранішого *nekto, пов'язаного з *nokt- — «ніч») і -pyrь (пов'язаного з *per- — «літати», звідки й «пергач»). Тобто «той, що літає в ночі». Проте, як зауважував Л. А. Булаховський, такому поясненню суперечать деякі факти фонетичного і словотворчого характеру. Інша версія (Х. Шустер-Шевц, А. Брюкнер) виводить *netopyrь від *ne («не»), *to («то») і *pyrь («птах»), припускаючи, що первісно це слово означало «то не птах» .

Код Чеха је шишмиш netopýr..

Па постоји и упир:
род. п. -я "вампир, труп злого колдуна или ведьмы, которыj бродит ночью в образе волка или совы и убивает людеj и животных. Чтобы избавиться от него, нужно разрыть его могилу и пробить труп колом" (Даль), укр. упи́рь, род. п. -я, блр. упiр, др.-русск. Упирь — имя в Кн. пророков под 1047 г., болг. въпи́ръ, чеш., слвц. upír, польск. upiór (судя по начальному u-, заимств. из вост.-слав.). Реконструкция праслав. формы сопряжена с трудностями: *ǫруrь или *ǫpirь

Како видим увек је пир део кованице, а разлике су да је нетопир назив за ноћну животињу(симбол крвопијца), док је упир дух чаробњака шаманске природе који преузима разне облике и напада људе и животиње или синоним за вампира, што би требало бити делом оживљени мртвац који испија крв живим људима.

рос. упырь, укр. упир, біл. упір, чеськ. upír; з сх.-слов. мов — старопольске upirі сучас. пол. upiórст.-болг. вѫмпырь, пізніше вѫпиръ, въпиръ, ст.-польск. wąpierz

Да ли је аутор текста на украјинској википедији у праву кад пише да је вампир књижевно модификован израз за народског упира ?
Вампір (також вампи́р[1], упи́р[2], опи́р[3]) (нім. Vampir від прасл. вѫпырь) — літературний, а також поширений в поп-культурі образ, мрець, який нібито виходить з могили, щоб смоктати кров живих людей. Історично пов'язаний із міфологічними та фольклорними упирями, але має від них суттєві відмінності.
https://uk.wikipedia.org/wiki/Вампір
 
Poslednja izmena:
Сребренка, опрез!!!......она сигурно није мислила ни на браду ни на бркове кад је подебљавала ријеч осмудити! :D
@Srebrena
Ti si specijalka ( specijalac?) za ove starostavne izraze i pojmove pa mi deder objasni kako je nastala rec osmuditi (brkove, bradu)?
Надам се да си желела да напишеш "специјалиста" овде ?:):)
Гледала сам тетку у детињству како смуди ћурке, то је заиста била атрактивна представа. А мирис тог смуђења и данас могу да осетим у ноздрвама, потпуно је специфичан и далеко од пријатног.

content



Reč je smuditi; dodato o je isto kao u slučaju oprati-prati ili oribati-ribati.
Pored te reči bi trebalo da bude od drevne protoslovenske reči *svoditi, dakle sa vodom...voditi znači dimiti, dimljenjem sušiti. Tako nastaje dim...isto kao i smuđenjem (brade).
Не, Славене, не раде то димом. Водом још мање. Дим је производ. Смуде се чекиње свињске, перца кокоши и остале живине првенствено, вероватно се касније пренела реч и на могућност да човек може да осмуди своје длаке (нежне чекиње)). Не треба да се суше чекиње или перца, само треба да се уклоне. што брже и у потпуности.
Синоним је прљење..те длаке/пера/чекиње се опрле брзом ватром, да само површински слој гори и да ватра не допре до меса (које је главни циљ целе ове радње) одн. длаке/чекиње/пера се краткотрајно изложе ватри. Спаљују се ватром.

Кад су птице и живина у питању, требало би да се перје омекша и одстрани потапањем у кипућу воду ,а преостала пера и паперје се осмуди и тад је тек месо спремно за припрему.

У сваком случају, пошто немам никакву асоцијацију да је муђење или смуђење везано са неким блиским глаголом или појмом, могуће да је израз стигао са нечије стране.
 
Poslednja izmena:
Ne znam kako je izraz stigao, postoji i drugi kao recimo opriliti ( spaliti), ali ni ja ovaj smrad od prljenja
ne mogu da zaboravim, zato uopste i ne jedem zivinu, uvek se setim tog smrada.
 
Summer - sumorna omorina

summer (n.1)
"hot season of the year," Old English sumor "summer," from Proto-Germanic *sumra- (source also of Old Saxon, Old Norse, Old High German sumar, Old Frisian sumur, Middle Dutch somer, Dutch zomer, German Sommer), from PIE root *sem- (2) "summer" (source also of Sanskrit sama "season, half-year," Avestan hama "in summer," Armenian amarn "summer," Old Irish sam, Old Welsh ham, Welsh haf "summer").

Još jedna slovenska reč koja je napojila nemuće varvare.

 
Summer - sumorna omorina

summer (n.1)
"hot season of the year," Old English sumor "summer," from Proto-Germanic *sumra- (source also of Old Saxon, Old Norse, Old High German sumar, Old Frisian sumur, Middle Dutch somer, Dutch zomer, German Sommer), from PIE root *sem- (2) "summer" (source also of Sanskrit sama "season, half-year," Avestan hama "in summer," Armenian amarn "summer," Old Irish sam, Old Welsh ham, Welsh haf "summer").

Još jedna slovenska reč koja je napojila nemuće varvare.
Све безвезније измишљотине пишеш, више се ни не трудиш. Префикс су- потиче од прасловенскога облика с назалним о, тако да ништа од ње јер пада већ на фонетском плану на први поглед. :kafa:
 
Све безвезније измишљотине пишеш, више се ни не трудиш. Префикс су- потиче од прасловенскога облика с назалним о, тако да ништа од ње јер пада већ на фонетском плану на први поглед. :kafa:

A ti znaš da slovensko s+nazalno o nikad ne daje so/su u germanskim jezicima. :rotf:
 
Не, Славене, не раде то димом. Водом још мање. Дим је производ. Смуде се чекиње свињске, перца кокоши и остале живине првенствено, вероватно се касније пренела реч и на могућност да човек може да осмуди своје длаке (нежне чекиње)). Не треба да се суше чекиње или перца, само треба да се уклоне. што брже и у потпуности.
Синоним је прљење..те длаке/пера/чекиње се опрле брзом ватром, да само површински слој гори и да ватра не допре до меса (које је главни циљ целе ове радње) одн. длаке/чекиње/пера се краткотрајно изложе ватри. Спаљују се ватром.

Кад су птице и живина у питању, требало би да се перје омекша и одстрани потапањем у кипућу воду ,а преостала пера и паперје се осмуди и тад је тек месо спремно за припрему.

To sam video u slovenačkom etimološkom rečniku Marka Snoja iz 2016. godine.

Etimoloski.PNG


13217332_1007892055964229_2380842128086678679_o.jpg
 
Супер, хвала теби што си пронашао Скока..реч је дакле наша, а ја замало да закључим да није.
Погрешно је само било твоје тумачење:

Pored te reči bi trebalo da bude od drevne protoslovenske reči *svoditi, dakle sa vodom...voditi znači dimiti, dimljenjem sušiti. Tako nastaje dim...isto kao i smuđenjem (brade).
 
Juce na TV neka antikvarnica, i covek donosi neki srebrni pribor, voditelj i vestak ne razumeju kada
im ovaj ob jasnjava da je to pribor za pecacenje, pita mene moj muz da li znam sta znaci Petschaft,
ja nemam pojma da bi mi on objasnio da je to naprava iz davnih vremena kada su se voskom i zigom
zatvarala pisma, dokumenti i ja se setim reci pecat. ( na nemackom postoji druga rec koja je u upotrebi,
sa ovim pecatom nema veze, ali je vekovima koriscena rec Petschaft).

Der Begriff Petschaft selbst ist ein Lehnwort aus dem Slawischen. Das Wort petschat taucht bereits im Mittelhochdeutschen auf. In der Folgezeit wandelte sich der Begriff in volksetymologischer Anlehnung an das deutsche Wortbildungsmorphem -schaft.[1] Frühe Belege aus dem süddeutschen Sprachraum könnten darauf hinweisen, dass es sich um eine Entlehnung aus dem Altslowenischen bzw. Alttschechischen pečat (mit der Bedeutung Siegel) handeln könnte. Pfeiffer gibt an, dass der Begriff möglicherweise durch die Verwendung in der Prager Kanzlei verbreitet wurde.[2] In vielen slawischen Sprachen existieren zum Teil sehr ähnliche Wörter; bspw. slowakisch pečať (dt. Siegel) oder pečiatka (dt. Stempel) sowie russisch "печать" (dt. Stempel). Auch im Ungarischen wurde die Bezeichnung aus den slawischen Sprachen entlehnt (pecsét).

U nekim izvorima stoji da je iz Slovenije ( svi mesaju Slovacku i Sloveniju), a to bi znacilo da je to cista srpska rec. :)
Petschaft_AvMB.jpg
 

Back
Top