Etimolomija

Sad ne mogu a da ne primetim da po značenju u uskoj vezi sa krk-om je i reč ždrělo, a kao što se može krkati može se i ždrati. (A da nije i ždral ptica osobito dugog vrata? :think:)

Takođe, očito da je u istoj ekipi i reč grkljan.

Francuska geč za grlo/gušu je gorge, izovara se gorž. Reko da proverim i za ždrala, vidim da kažu grue (čita se gri, i zatvoreno), što je očito u vezi sa njegovim latinskkim nazivom grus grus.

U vezi sa nazivom otoka Krk, reč može upućivati ne samo na vrat nego na čitav niz pojmova s tim u vezi, kao što je na primer grotlo, koja takođe izgleda etimološki srodna.

Ждрал има подужи врат, то се уклапа. Кркање/ждрање такође, као и гркљан/кркљан.
 
Ждрал има подужи врат, то се уклапа. Кркање/ждрање такође, као и гркљан/кркљан.

А да није нека врста ждрала- крка?

kvočka kvoče, ždral grče, konj rže, pašče laje, vo riče, guska gače ,magarac reve, vuk vije, lav reži, lisica kevka, zec kvrči....


Ждрал има симболичан смисао још увек. (он је као рода са краћим кљуном)..Успут, оток Крк подсећа обликом на птицу са крилима и кљуном.

По Шафарику: кръкь- крк је била птица љубимица старих Словена, има симболичан смисао, као касније вран и гавран.

Сиви ждрал
је " U Irskoj su izumrli u 18. veku, ali se jato od oko 20 ptica pojavilo u Kork okrugu u novembru 2011.
http://www.gimnazijaso.edu.rs/gornje-podunavlje/zivotinje/ptice/zdral-sivi.php

The crane of the Celts was a creature of magic, transformed from the skin of princess of the Tuatha de Dannan..
The Eurasian crane is an impressive creature, standing about five-feet tall with a wingspan twice that and uttering a guttural "korr-r-r-or" cry from which it got its Irish name.
The druids did not leave any visual records -- but there is at least one image of a crane, leading a procession of men and horses, to be seen on the base of the North Cross at Ahenny in County Tipperary
http://www.independent.ie/lifestyle/sacred-magical-bird-of-heaven-29839089.html

Grad u Irskoj: Cork (Irish: Corcaigh, pronounced [ˈkoɾkɪɟ], from corcach, meaning "marsh")http://en.wikipedia.org/wiki/Cork_(city)
Okrug: County Cork (Irish: Contae Chorcaí) http://en.wikipedia.org/wiki/County_Cork


Душник код ждрала је јако дугачак од 1м-1,30, певају и у дуету , кад почне да грче односно да грка - подсећа на трубе
http://sh.wikipedia.org/wiki/Ždralovi

Irish: Grús coimir
Armenian: Geghani Krunk
Basque: Antropoide kurrilo

Много је леп примерак са црним вратом, ..на бугарском Девојчин ждрал (Момин жерав) http://avibase.bsc-eoc.org/species.jsp?avibaseid=64DDD14DF2EB9B39 на руском Ждрал Лепотица (Журавль-красавка), на словеначком deviški žerjav, код Чеха је господски jeřáb panenský.....

Zuraw_stepowy_Anthropoides_virgo_RB1.jpg



....Врло јако се оглашава, као висока труба , на санскриту му је име kraunch..Другог дана Боја на Курук пољу (у Махабхарати) полетело је јато ждралова, а можда и "ждралова" - Ждралина јер су ратници образовали облик ждрала https://www.linkedin.com/pulse/20141112045246-33604933-the-demoiselle-cranes-of-khichan).

The Kraucha Vyuha - the flying crane/bird formation - suggested by Yudhishtra to Dhristadyumna on the second day of the war.
main-qimg-b7e2a5aa58bf3d273bc8580fcb8f8aaa

https://www.quora.com/How-was-the-ancient-Indian-military-organized



... као што је у циклусу песама Косовског боја, поцрнело Косово поље од црних косова, коњ Ждралин, затим

Смрт Мајке Југовића
http://sr.wikisource.org/sr/Смрт_мајке_Југовића

Бога моли Југовића мајка,
Да јој Бог да очи соколове
И бијела крила лабудова,
..
Кад у јутру данак освануо,
Али лете два врана гаврана,
Крвава им крила до рамена,
На кљунове б’јела пјена тргла;
Они носе руку од јунака
И на руци бурма позлаћена,
Бацају је у криоце мајци;
Узе руку Југовића мајка,

Бој на Мишару http://guslarskepesme.com/component/option,com_mtree/task,viewlink/link_id,3920/Itemid,99999999/

Полећела два врана гаврана
са Мишара поља широкога

или у време Другог устанка http://guslarskepesme.com/component/option,com_mtree/task,viewlink/link_id,3545/Itemid,99999999/

Полећела два врана гаврана
Од Србије, земље племените,
И Мораве, воде валовите,
Са кубета цркве Немањића,

Има ждралова у веровањима: ако лете ван форме троугла (раштркани)- очекује се рат.
У Книну ждрал је и назив за олујни облак што носи непогоду- злогодина, злогодница (догодиће се зло догодине на Курук пољу;) )

Бастиани, свака част за асоцијацију:kpozdrav::hvala:

Типујем да је овај најлепши ждрал наша Крка(ча), само још је питање како је и којим путем kraunch из санскрита,одн. са Курук поља постао Крка(ча) пре него је постао (илирски ) ждрал.

books

https://books.google.rs/books?id=NC...E&ved=0CEsQ6AEwBzgy#v=onepage&q=ждрал&f=false

P.S. povodom Kuruk polja i poređenja sa Kosovim poljem:
Kurukšetr Kurukshetra ("Holy Place") je sveta zemlja , ime potiče od vladara plemena ******- Kura, a kṣētra znači polje ili oblast (Sanskrit: क्षेत्र "field, area, tract of land") .
Sam vladar potiče od Bharata, kao i vladar neprijateljske vojske i plemena.http://en.wikipedia.org/wiki/Kurukshetra
Na polju Kuru(k) i danas stoji drvo za koje se veruje da je postojalo (kao svedok borbe) i onda http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/50/Geetopdesh_Sthal.jpg





.
 
Poslednja izmena:
Ждрала сам успутно поменуо, пошто ми је пало на памет да би дуговрата птица могла да се уклопи у паралелу крк/кркати-ждрело/ждрати. Испало је да сам терао зеца а истерао мечку. z:)

Па кад је кренуло: видим да други словенски народи ждрала називају жер(ј)ав. За именицу жерав сам чуо као назив за коња, с тим да сам некако мислио да је у вези са именицом жеравица, те да означава ватреног, жустрог коња, дакле пастува. Међутим када сам мало погледао видео сам да жерав означава пегавог, сивог коња, по свему судећи истог оног који се чешће назива зеленко, а о чему је такође на неким темама било речи. Наводи се и турцизам чилаш као синоним.

Дакле, реч којом обележавамо птицу ждрала (grus grus) пренета је на коња. И то оба словенска назива за ждрала - жерав (као што смо видели), као и сама реч ждрал, пошто је ждралин такође назив за врсту коња. Додао бих, не било каквог коња, него ждралина према традицији јаше Милош Обилић лично http://guslarskepesme.com/component/option,com_mtree/task,viewlink/link_id,3056/Itemid,99999999/. Из фолклористике знамо да је коњ, као и оружје, неодвојиви део епског јунака и њихови коњи нису тек неке кљусине које јашу него битни атрибути њиховог епског идентитета (Шарац, Јабучило, дорат Боланог Дојчина итд.)

Питање гласи: како је Милош доспео на ждралина и да ли је то пука случајност што га је народно предање сместило на леђа коња сиве боје (ждралина), или постоји нека архетипска веза између митског јунака и птице ждрал?

У одговору на питање претходни корак би био решити мистерију: зашто је, доврага, назив за птицу пренет на коња? Како се то догодило?

Едит: Заборавих, постоји строфа народне песме која се релативно често наводи у јавној комуникацији иако њен значај ни по чему није нарочит, осим ако комуницира са колективно несвесним. Она гласи: "И ако су одлетјели ждрали/Остали су тићи ждраловићи/Хранићемо тиће ждраловиће/Племе наше умријети неће".

Строфа се наводи и у нешто измењеним верзијама. Мало сам прошао по нету и видим да број погодака за ове стихове није тако мали, али да су за њих везане разне дезинформације па често и чисте глупости. Распрострањено је уверење да је реч о народној песми, али колико знам реч је о стиховима које је испевао фра Иван Јукић.

Иван Јукић је илирац и један од носилаца идеје уједињења јужних Словена у своме времену.
 
Poslednja izmena:
Међутим када сам мало погледао видео сам да жерав означава пегавог, сивог коња, ...
Питање гласи: како је Милош доспео на ждралина и да ли је то пука случајност што га је народно предање сместило на леђа коња сиве боје (ждралина), или постоји нека архетипска веза између митског јунака и птице ждрал?

Сад смо на Ломином путу ;)
[/SPOILER]
 
Poslednja izmena:
Poslednja izmena:
A.Šantić :

O putnici ždrali laki, otkuda vas vodi put?
Vidjeste li mjesta mila gdjeno rađa limun žut?

Vidjeste li Jadran plavi i obrasli onaj žâl,
U pragove mramor-dvora gdje srebrni bije val?

http://www.aleksasantic.com/Santic/1908.html#O PUTNICI


Међу русинским (лемко) сачуваним изразима, нађох још један врло занимљив: Крачун !
http://rue.wikipedia.org/wiki/Крачун

То је назив за сокола ( симбол Сунца, у чуну-барци како плови небом? ) код дела Словена (код Чеха и Словака, Словенаца) задржан као синоним за краткодневицу- Коледу/Божић и коледаре.Постоји као израз у бугарском- крачунец, руском- корочун, karačun (забележено 1143. године у области Новгорода), у румунском језику -crăciùn,у мађарском -karáscony..a помиње се и "Бог Крак"
books

https://books.google.rs/books?id=jq...0CCcQ6AEwAQ#v=onepage&q=kračun koleda&f=false
https://books.google.rs/books?id=uD...0CE0Q6AEwBg#v=onepage&q=kračun koleda&f=false
У бугарском и румунском језику деда-Крачун (одн. Мошу Крачун) је старац ..( као што је и "човеколико" Сунце на умору 25.децембра), пандан Деда-Мразу и Св.Николи.

Забележен је и старословенски Бог Хорз, као и сокол Хорус, син Ра-Бога у Мисиру (Ḥr-wr, Horus the Ancient), присутан од прве династије.
http://theseusatlabyrinth.com/?p=1104
http://xoomer.virgilio.it/francescoraf/hesyra/aufgefasse.htm
 
Poslednja izmena:
A.Šantić :

O putnici ždrali laki, otkuda vas vodi put?
Vidjeste li mjesta mila gdjeno rađa limun žut?

Vidjeste li Jadran plavi i obrasli onaj žâl,
U pragove mramor-dvora gdje srebrni bije val?

http://www.aleksasantic.com/Santic/1908.html#O PUTNICI


Међу русинским (лемко) сачуваним изразима, нађох још један врло занимљив: Крачун !
http://rue.wikipedia.org/wiki/Крачун

То је назив за сокола ( симбол Сунца, у чуну-барци како плови небом? ) код дела Словена (код Чеха и Словака, Словенаца) задржан као синоним за краткодневицу- Коледу/Божић и коледаре.Постоји као израз у бугарском- крачунец, руском- корочун, karačun (забележено 1143. године у области Новгорода), у румунском језику -crăciùn,у мађарском -karáscony..a помиње се и "Бог Крак"
books

https://books.google.rs/books?id=jq...0CCcQ6AEwAQ#v=onepage&q=kračun koleda&f=false
https://books.google.rs/books?id=uD...0CE0Q6AEwBg#v=onepage&q=kračun koleda&f=false
У бугарском и румунском језику деда-Крачун (одн. Мошу Крачун) је старац ..( као што је и "човеколико" Сунце на умору 25.децембра), пандан Деда-Мразу и Св.Николи.

Забележен је и старословенски Бог Хорз, као и сокол Хорус, син Ра-Бога у Мисиру (Ḥr-wr, Horus the Ancient), присутан од прве династије.
http://theseusatlabyrinth.com/?p=1104
http://xoomer.virgilio.it/francescoraf/hesyra/aufgefasse.htm
Pošto je ovo tema Etimolomija, a sad ćemo malo da se ispucavamo. Znaš, to je ono kada momci šutiraju na gol ili na koš onako bez veze pre nego što se podele i počnu utakmicu, može i sa pola terena. z:)

Elem, zakračunati, kroatizam, sa značenjem zaključati, zatvoriti. Otkračunati=otključati. Mislim da danas i Hrvati retko koriste tu reč, arhaična je, ali fakat postoji.

Dalje, kažeš, soko (kračun) je simbol Sunca, a zasun je vrsta brave, koja se zakračunava i otkračunava. z;)
 
Pošto je ovo tema Etimolomija, a sad ćemo malo da se ispucavamo. Znaš, to je ono kada momci šutiraju na gol ili na koš onako bez veze pre nego što se podele i počnu utakmicu, može i sa pola terena. z:)

Elem, zakračunati, kroatizam, sa značenjem zaključati, zatvoriti. Otkračunati=otključati. Mislim da danas i Hrvati retko koriste tu reč, arhaična je, ali fakat postoji.

Dalje, kažeš, soko (kračun) je simbol Sunca, a zasun je vrsta brave, koja se zakračunava i otkračunava. z;)

Мада се испуцавамо прије почетка утакмице, умало да зарадиш жути картон :)
Крачун (закрачунати/открачунати) није архаизам, а поготово није кроатизам. Јесте локализам. То је ријеч из живог говора, сасвим уобичајена у Далмацији.

Зачачкали сте изузетно занимљиву стварчицу... Жив се поједох што ових дана немам ни времена ни мира да се са крачунима винем под облаке и сагледам Крку одозго, онако змијолику...

Looodakoooz:shock:

- - - - - - - - - -

Ukuckam u Google ( is your friend) zderal = konj i dobijem:

poludio, da sam se jucer zderal ko
konj
Кад си већ добра с њим, упитај тог госн. Гугла да ли ће у ове празничне дане Србљи за трпезама ждерати као коњи или кркати као ждралови :)
 
Мада се испуцавамо прије почетка утакмице, умало да зарадиш жути картон :)
Крачун (закрачунати/открачунати) није архаизам, а поготово није кроатизам.

Treba shvatiti relativno. Svakako bi se mogla braniti teza da kroatizmi uopšte i ne postoje. Kada kažem kroatizam, mislim na to da je reč koju sam sretao kod hrvatskih pisaca starije generacije, kod srpskih nisam.
 
Treba shvatiti relativno. Svakako bi se mogla braniti teza da kroatizmi uopšte i ne postoje. Kada kažem kroatizam, mislim na to da je reč koju sam sretao kod hrvatskih pisaca starije generacije, kod srpskih nisam.

Да оставимо кроатизме по страни. Није архаизам. Жива ријеч присутна у свакодневном савременом народном говору. Занемари мене као живог свједока и слободно провјери уживо код било којег Далматинца или Крајишника.
За „прву помоћ” ево рецимо:
http://www.kninskirjecnik.com/?p=889
http://www.polaca.com/prelo1/Blah.pl?b=baljci,v=display,m=1232749906,s=720
 
По књигама староставним (Речник СХКиНЈ, Матица српска):

Крак (обично поновљено)- узвик за означавање или подражавање гласа гаврана (крак, грак, крук)
Кракља 1)рачвасто стабло, ракља, рачва..2) крак ракљастог репа у птица
Кракнути- одјекнути тупим звуком, шкрипнути, шкљоцнути (Брава кракне, врата пукну..)
Кракорити- 1) кокодакати 2)гунђати, закерати (фиг.)
Крактати- грактати ("Мјесеца листопада путују велика јата ждралова..кракћући хрипутљаво и отужно: круу!"; "Вране гракћу и кракћу неугодно")
Кракун - засовница, упор..крачун ("Затворише танену авлију/Три кракуна у њу ударише")
Крјак-(према руском крјакати=гакати)- узвик за подражавање гласа дивље патке ("Крјак-крјак!- одзива се дивља пловка крјакуша с језера")

Крк-
1)јак шум, бука (Истра);
2)врат, шија (Истра);
3) грло, гркљан
4)узвик за подржавање звука који се чује при ударцу, лому, крхању, пуцању нечега
5) узвик за опонашање гласа неких птица (ждралова, дивљих гусака и др.), пример: " Када их виде у већем броју становници Поморавља им често вичу "куку" или "крк".То им вичу зато, што су, веле, дивљи као кукавице, као "жерови"..."Крк" им вичу..што су у печалбу до скора ишли у множини...као "жерови", који и вичу "крк" или као дивље гуске....."
Крка (обично поновљено)- узвик за подражавање звука који се чује при наглом, халапљивом пијењу, за опонашање клокотања, кркотања течности у грлу ("Потеже јопе чутуром: крка, крка, крка...у душак!"

Кркача (обично у множини)-
1)леђа, грбача, хрба
т (обично кад је реч о ношењу), пример: "Подвуче реп, погрби кркачу...па се покупи из куће"
2) особа снажних, развијених леђа, плећата

Кркаче- на кркачи, на леђима, упртивши на леђа
Кркачити- понети на леђима, кркачи; (на)товарити на кркачу, леђа..

Итд..Још само један израз , за крај ове године:

Вечерас смо у кркелани (=крчма=гостионица):zjelka2:
(пошли уморни као коњи, изашли растерећени као ждралови))
 
Poslednja izmena:
Treba shvatiti relativno. Svakako bi se mogla braniti teza da kroatizmi uopšte i ne postoje. Kada kažem kroatizam, mislim na to da je reč koju sam sretao kod hrvatskih pisaca starije generacije, kod srpskih nisam.

Da se oprobam. :mrgreen: Svaka novonastala reč iz srpskog jezika jeste, u krajnjoj liniji, stilem tog istog jezika, stilem jezika iz kojeg je nastala. Na primer, ako izvedemo reč za radio iz nemačkog Rundfunk kao prevedenicu, tj. tzv. kalk krugoval, a za telefon upotrebimo neologizam brzoglas, onda srpski stilem za mobilni telefon može biti krugovalni brzoglas (reč nastala od četiri reči srpskog jezika prema pravilima tvorbe srpskog jezika). Drugo, svaka kovanica koja je prilagođena srpskom jeziku-sistemu, iako je nastala od stranih reči, predstavlja reč srpskog jezika: npr, mobi-tel, ro(l)-mobil itsl. Uslov da se određena reč koju srpski jezik usvoji iz drugog jezika smatra pozajmljenicom jeste da je taj drugi jezik različit jezik u odnosu na srpski jezik. :hahaha:
 
Дакле, реч којом обележавамо птицу ждрала (grus grus) пренета је на коња........: зашто је, доврага, назив за птицу пренет на коња? Како се то догодило?

Да пробам да дам отприлике бар једну трећину могућег одговора:

Ждралови су посебне птице и имају особине које их издвајају :имау животни век као и човек (дуже од осталих кракатих птица) и сачувану бистрину ума до пред крај- зато су симбол дуговечности ;увек су на опрезу (особина ратника и заштитника)- прича се да дремају са каменчићем у кљуну, па кад им (ако их ухвати сан) каменче испадне- они се пробуде; знају да намерно замажу перје блатом у циљу камуфлаже (као што су се старовековни ратници мастили разним бојама..http://www.constellationsofwords.com/Constellations/Grus.html
...сродна реч у значењу чувара сачувана је у етрашанском језику (carcu, carcuna, carcna, carcusa, karke, karkana, karxvanie "guard, observer")http://etruscans1.tripod.com/Language/EtruscanCA.html
..а врло битно је и да , у току лета, ждрал не савија свој врат, као друге птице, него је он у истој равни са остатком кичме, дакле "прав и убојит као стрела"- "незаустављиво продоран".
(али тај зоо- линк сам загубила).

На неким келтским новћичима приказивана је дугошија птица човечјег лица како јаше коња,
"The first records of the 'crane cult' are pre-roman conins that depict a crane or long-legged bird riding a horse which often bears the face of a man. Good examples being coins of the Lemovices and Bituriges" http://www.celtnet.org.uk/gods_c/creyr.html
https://books.google.rs/books?id=4W...EwAA#v=onepage&q=crane coin Lemovices&f=false

.. што би могло да значи да је архетип Милоша на коњу Ждралину (као одјек војне формације "Ждрал" на Курук пољу ведског периода), уствари ратник са особинама Ждрала на коњу, дакле Милош је архетип Крке- птице Ждрала, а не његов коњ:think:
....такође као архетипски одјек ратника Троје (против патуљастих Грка), односно становника територије античке Фригије и Карије, где има топонима "кркофоних".....-а посредник (од ведских времена) вероватно је било предање записано у Хетитском царству о Сикору - ждралу, чијег су убицу "тићи ждралићи" јурили по целом свету док се нису осветили.Тачније, остао је син јединац, али га је рођена баба умножила (поделила на два) :"This son, being cut in two by his grandmother, became Sokus Waiunats, the two-one boy, and these two, learning their father's fate and their mother's imprisonment, travelled among the nations, carrying with them a magic cup, and inciting them to attack the tyrant.
http://www.ebooksread.com/authors-e...riptions-and-their-history-volume-1-ala.shtml
http://www.forgottenbooks.com/readb...scriptions_and_Their_History_v1_1000128842/65

Та хетитска прича је изгледа она из колективног несвесног (с тим што би , наравно, умножавање унука требало да значи конфедерацију сродних племена са заједничким циљем освете претка и ослобађања заробљене мајке, посебно што свако суратничко име из приче, вероватно племе, има свој знак- Shinauav вука , а Togoav звечарку ; и што "ждралићи" подстичу на устанак против тиранина све народе чијим земљама путују ):

Заборавих, постоји строфа народне песме која се релативно често наводи у јавној комуникацији иако њен значај ни по чему није нарочит, осим ако комуницира са колективно несвесним. Она гласи: "И ако су одлетјели ждрали/Остали су тићи ждраловићи/Хранићемо тиће ждраловиће/Племе наше умријети неће".

Битан хетитски град био је Каркемиш http://en.wikipedia.org/wiki/Carchemish, а познат је и каријски Karkiya/Karkisa, којег су (по википедији) Феничани називали КРК по староперсијском називом КРКА.http://en.wikipedia.org/wiki/Carians

Мене је мучило зашто су у нашим песмама весници зла "два врана гаврана", и постоји веза преко једног рељефа који приказује човека са секиром и волом, поред дрвета на коме су три птице, могући ждралови. У келтским језицима ждрал је гаранус (Garanus is the crane (garan in Welsh, Old Cornish and Breton..kymrisch )) http://en.wikipedia.org/wiki/Tarvos_Trigaranus
а боља фотографија галског рељефа Tarvos_Trigaranus http://www.paganspace.net/photo/tarvos-trigaranus где су три гарана = три гаврана

..што је такође неки одјек хетитске културе, где је Бог са секиром приказиван на бику, (без птица) али под сунчевим крилатом диском
http://www.bibliotecapleyades.net/sitchin/planeta12/imagenes/teshub.jpg
http://www.goldenageproject.org.uk/images/slides/skygod2.jpg
Поштено, мени увођење птица и то баш три, подсећа на три суђенице, односно да је бику одзвонило, и да долазе нова времена.

П.С.
Мислим да се у причи о хетитском јунаку Сикору-ждралу и тиранину, ради историјски о периоду кад је египатски тиранин Тутмозес III лукавом акцијом (у својој осмој офанзиви) напао северне земље, јер су се (у његовој десетој офанзиви) удружила претходно нападнута племена и кренула против њега из Кадеша.Ипак је он, прошавши кроз Аруна пролаз, добио и ту битку код града (Ар)Магедона.
 
Poslednja izmena:
Zanima me da li ko zna više o poreklu reči "košava". Celo vreme sam mislio da je u pitanju neki slavenski arhaizam ili madžarština, no onda sam naleteo na ovo:
Kochava kv-logo-star is a Hebrew name and comes from a word meaning “Star”
https://www.kochava.com/company/

Nakon malo istraživanja u tom pravcu jedino sam našao definiciju u "Urban dictionary"-u
http://www.urbandictionary.com/define.php?term=Kochava

Kod nas, osim podrobnih opisa meteorološke pojave nisam našao nikakvo objašnjenje o poreklu reči.
 
Poslednja izmena:
Zanima me da li ko zna više o poreklu reči "košava". Celo vreme sam mislio da je u pitanju neki slavenski arhaizam ili madžarština, no onda sam naleteo na ovo:

https://www.kochava.com/company/

Nakon malo istraživanja u tom pravcu jedino sam našao definiciju u "Urban dictionary"-u
http://www.urbandictionary.com/define.php?term=Kochava

Kod nas, osim podrobnih opisa meteorološke pojave nisam našao nikakvo objašnjenje o poreklu reči.
Pravo da ti kazem ja ne verujem da ovaj vetar ima bilo kakve veze sa nekom hebrejskom reci.
Mozda ime tog vetra potice bas od rechi kosh , mozda taj vetar i duva samo na teritoriji koja lici na neki kosh
pa otuda i koshava. Taj vetar postoji samo kod nas, pocinje da duva negde od ili iz Banata, ja ga poznajem samo
iz beograda jer se vrti samo tu negde oko Dunava do Gvozdene kapije na Dunavu.


Vetrovi su dobijali neka lokalna imena, pa tako recimo za vetar koji mi poznajemo kao bura ima mnogo imena
u zavisnosto od jezika zemlje u kojoj duva.
 
Zanima me da li ko zna više o poreklu reči "košava". Celo vreme sam mislio da je u pitanju neki slavenski arhaizam ili madžarština, no onda sam naleteo na ovo:
https://www.kochava.com/company/
Nakon malo istraživanja u tom pravcu jedino sam našao definiciju u "Urban dictionary"-u
http://www.urbandictionary.com/define.php?term=Kochava
Kod nas, osim podrobnih opisa meteorološke pojave nisam našao nikakvo objašnjenje o poreklu reči.

Стари Јевреји благе везе нису имали са познавањем звезда, него су позајмљивали (без разумевања) од старијих народа на терену који су запосели. Напр. западњачко "стар" за звезду наћи ћемо у најстаријем могућем облику код Кхета (претходника Јевреја на простору који је постао јеврејски) - shittar, вероватно блиско везано са акадским - istar , што је одређивало Богињу везану за телесне жудње и друга искања - тзв звезду Даницу , што је слично и староперсијском -Естер ( и одакле старији назив реке Дунав= Истер)..А етимологија латинске "Венере" опет је из колдунског назива Хан/Хен/Фен/Вен..

Али, код Јевреја је Ногах=Венера или ""ayelet hashachar" (јутарња газела- најављује дан),а Кочав је приписан планети Меркур
http://individual.utoronto.ca/kalendis/hebrew/Hourly-Mazalot.pdf

И ту је јасна његова етимологија, пошто је јеврејски изаз за Сунце Чамах/Шамах (опет преузето од старијих народа-Колдуна ,где је назив Шамаш/Шимша),а Меркур (најближи Сунцу кад гледамо из перспективе Земљана) је Ко-Ча-ва..https://books.google.rs/books?id=7s...=0CFwQ6AEwBw#v=onepage&q=venus Kochav&f=false

Ја то разумем "народски" - безпадежно, напр. кад пође Лесковчанин према граду Ниш, изговори Книш или Каниш или Камниш.
И исто тако разумем,(иако то многима подиже косу на глави)) "по нашки"- кад чујем топониме из много старијих времена- напр. трашки топоним Книшава (данас планина Рила) разумем као брдо које мора да пређеш да би стигао до реке Нишаве ,"кад 'одиш к нишаву"; или град Неша - први у настајању Кхетског царства који носи и паралелно Канеш (кад 'одиш кам Неш)..тако ми и ово звучи .

За кошаву, не знам, али ветрови се именују у српском народу према месту доласка (северни, источни, бура-морски итд), а ако је реч српског порекла, онда треба тражити синоним између "кош" и неког југозападног предела (напр. Украјине и Карпата). Тренутно ми је једина асоцијације Кошице .

Али мислим да ће Рајела бити у праву.:klap:

Овако "народски", пошто пише да кошава дува проналазећи празан простор између Карпатског масива и Хелмског масива ("Prouzrokovan je međusobnim vezama između meteorološke situacije i orografije Karpata i Balkanskih planina."), једино је логично да "дува" као што "дува" између дасака и летвица старинских "кошева" ( и "кошара"), обавезног дела сваког сеоског домаћинства, где је стална и намерна промаја.

напр лево је кош
http://www.srbijaplus.net/albumi/knjazevac-crni-vrh/vsig_images/crni-vrh-8324_520_390_90.jpg
http://www.agencijahorizont.rs/kuce/karlovcic_001_etno/etno.jpg
http://zena.hr/images/upload/foto_7005.jpg
http://mw2.google.com/mw-panoramio/photos/medium/39472988.jpg

Можда израз за објекат (кош) и није везан за објекат, него (као у случају кошарица) за одређену врсту плетења /плетара кад се уплиће пруће

04-kos-pletar_1383147798.jpg
http://spomenicikulture.org.rs/sr/k...milosavljevi-veronike-klonfer-u-selu-drugovac
http://www.zelenaburza.com/oglasi_det.asp?IDOglas=10438

books


Претпостављам да је исто порекло и за објекат кош, и сваку плeтену кошарицу, као и кошнице (кош за пчеле) јер свима је синоним- плетара.
 
Poslednja izmena:
Hvala devojke. Koliko znam, u jidišu je zvezda bila isto kao i u nemačkom "stern", pa me ovo malo iznenadilo. Košava je vukla na koš, košaru, ali i na kositi, što košava, onako britka zaista i radi, seče do kostiju. :zima2:
 
Сумњала сам ја да је плетара логичнији српски израз, него кош и кошара, мада тај турзицам не објашњава кошнице, кошаре и објекте зване кош.
Словени памте злог чаробњака Кошчеја бесмртног (Коще́й Бессме́ртный ) пренетог у хришћанство (на дан 29.фебруар) . Можда и није био брз, али је био врло гадан и хладан.

Поводом орнитологије, птица Сокол слављена је у Мемфису и око Гизе у виду божанства Сокар.
http://www.andrewcollins.com/page/articles/thecygnusmystery_sokar.htm
 
Застао сам да пребројим (Билушић, Брљан, Манојловац, Рошњак, Миљацка, Рошки слап, Скрадински бук) – тачно СЕДАМ! Никад их нисам бројао, тј. све досад нисам ни знао да их има таман колико и вратних (крчних) пршљенова!

Онда идући пут да застанеш и погледаш у небоz:lol:
Пошто сам случајно налетела на податак да Словенци зову најсветлију звезду (Денеб) сазвежђа "Сигнус" (Лабуд од Птоломеја наовамо, лабуд коме је симбол врло савијен врат, а не прав као стрела )-Ждрал (Žerjav), и повезала Шафарикову реченицу да је "крка" била омиљена птица свих Словена ( због чега мислим да су исту звезду и остали Словени звали Ждралом или Крком), нашла сам потврду код астронома Н.Јанковића да се на нашем небу Ждрал види непрестано скоро 11 месеци годишње, и да су је Личани одлично пратили:

ppenda_krka_mala.png


ppenda_krka_star_1.png

подвукла сам "васкрсење " јер то значи да је малтене два месеца невидљива са наших простора, зато је отишла "у други свет" одн. западну хемисферу Галаксије
ppenda_krkastar_2.png
из књиге "Астрономија у предањима, обичајима и умотворинама Срба, Српски етнографски зборник, САНУ, Београд, 1951.
 
Verovatno je rec o mekinjama, posebno ako je, na Bastijanovom linku, u kesi "muke" tamnije brasno i grublje granulacije.
-
Leskovacki: "А кад сејеш брашњо од пченицу, од оно брашњо из воденицу, то је трице, мекиње."
https://majaradoman.wordpress.com/2013/02/03/караџић-4/
. „Војнички хлеб меси се од прекрупе, тј. од крупно самлевеног и с мекињама помешаног ржаног брашна".
https://www.google.rs/search?q=stoc...AVNacDub8ywP1i4C4AQ#tbm=bks&q=+brasno+mekinje

Vezano i za "mekocu" i za "gnjeciti" i za "mok=mochiti"
https://books.google.rs/books?ei=yk...+i+mekinja&focus=searchwithinvolume&q=mekinje

Vuk K. misli da je izraz muka kao sinonim za brasno vezan za Srbe rimske vere
https://books.google.rs/books?id=8l...d=0CBsQ6AEwAA#v=onepage&q=muka brasno&f=false
ali nije bio u pravu jer "muka" postoji i u Makedoniji.
 
Poslednja izmena:
Ima međutim i drugih pojmova koji su homonimni u nekoliko jezika. Francuska reč souris znači miš, ali znači i mišić.

Da se zadržimo ovde i ne upuštamo se dalje u to ima li veze između mouse-a i muscle-a. I u nemačkom je sličan slučaj.

Izgleda da na osnovnom pojmovnom nivou je postojala predstava o povezanosti miša sa mišićima.
 

Back
Top