Etimolomija

Киселити је у очигледној вези са водом и влагом. Када се нешто потопи у воду и остави и данас се каже да је остављено да се откисели. У чувеном примеру раскиселише ти се опанци, реч је опанцима који су се потпуно расквасили.

Могу да нагађам да је словенска реч за киселине (хемијска једињења) дошла отуд што кислеине најчешће служе да се у њима нешто раствори, баш као што се и у води раствара.
Ali je kiseo kupus i kiseo krastavac stvarno kiseo;)
Pre mislim da je nas jezik tu malo siromasan.
 
Киселити је у очигледној вези са водом и влагом. Када се нешто потопи у воду и остави и данас се каже да је остављено да се откисели. У чувеном примеру раскиселише ти се опанци, реч је опанцима који су се потпуно расквасили.

Могу да нагађам да је словенска реч за киселине (хемијска једињења) дошла отуд што киселине најчешће служе да се у њима нешто раствори, баш као што се и у води раствара.
Треба додати да и у другим језицима (енглеском и француском) су (хемијске) киселине повезане са појмом киселог укуса. Acid(e) је у исти мах и киселина и нешто што је киселог укуса. Ако се не варам назив киселина за хемијска једињења је у српскохрватски дошла из чешког. Тако да остаје да се разјасни како је дошло до такве потпуне аналогије у енглеском и француском са једне и српском (чешком, ако хоћете) са друге стране.

Остајем код тога да је наша реч кисело, откиселити, скиселити у вези са водом и влагом. Сада ми пада на пмет и да се каже за некога ко је нерасположен да је кисео. А када је неко баш покуњен он је као покисао.
 
Треба додати да и у другим језицима (енглеском и француском) су (хемијске) киселине повезане са појмом киселог укуса. Acid(e) је у исти мах и киселина и нешто што је киселог укуса. Ако се не варам назив киселина за хемијска једињења је у српскохрватски дошла из чешког. Тако да остаје да се разјасни како је дошло до такве потпуне аналогије у енглеском и француском са једне и српском (чешком, ако хоћете) са друге стране.

Остајем код тога да је наша реч кисело, откиселити, скиселити у вези са водом и влагом. Сада ми пада на пмет и да се каже за некога ко је нерасположен да је кисео. А када је неко баш покуњен он је као покисао.
A gde je tu kisik, kiseonik? To si zaboravio;)
 
Ali je kiseo kupus i kiseo krastavac stvarno kiseo;)
Pre mislim da je nas jezik tu malo siromasan.
Рајела, испашће да ћеш поново ти решити мистерију, као оно зашто је вук зелен, када си помоћу буђи открила да постоје ствари на свету за које се људи не могу лако договорити да ли су сиве или зелене. :)

У конкретном случају, купус, краставац, туршија и свакојаке ствари постају киселе тако што се потапају. И то како код Срба, тако и код Француза и других народа. :)
 
Рајела, испашће да ћеш поново ти решити мистерију, као оно зашто је вук зелен, када си помоћу буђи открила да постоје ствари на свету за које се људи не могу лако договорити да ли су сиве или зелене. :)

У конкретном случају, купус, краставац, туршија и свакојаке ствари постају киселе тако што се потапају. И то како код Срба, тако и код Француза и других народа. :)

Ma jok, nego razmisljam zasto se na poljskom kiselo kaze kvas ( valjda zbog ove tvoje analogije sa mokriim carapama;), a u Rusiji je taj kvas
nesto sasvim deseto, al opet ne bas bez ikakve veze sa procesom vrenja, a onda mi padne na pamet i nasa rec kvasac i tu se izgubim, zaboravim
sta sam i htela i da kazem i da trazim:)
 
Док други словенски језици познају само дажд, штокавци у том значењу првенствено користе реч киша.

На хрватској википедији стоји следећи податак:


Ја бих се надовезао на теорију настанка од корена кис- и представио
пар својих примедби; ако погледамо неке изведенице тога корена
можемо приметити двострука значења, од којих је само оно у вези
са киселошћу заједничко с другим словенским језицима.

киснути
- постати киселим, укиснути
- бити изложен деловању кише

прокиснути
- постати киселим
- пропустити кишне капље

кисети
- бити помало кисела укуса
- ситно и тихо падање кише, ромињање, сипљење

квасити (од превојнога степена истога корена)
- оставити тесто да се кисели
- влажити

Рекао бих да је у штокавици дошло до ширења значења изведеница
корена кис- од постајања киселим до постајања мокрим, влажним,
што је даље условило настанак речи киша (< кисја).

Jako dobro.

Ujedno, to je dobar argument da se glagolski oblik kȉšiti (3. l. kȉši dobijeno kao prevedenica u duhu nemačkog es regnet) u standardnom jeziku obeleži kao "varvarizam" jer je pravilan oblik kísiti. "Juče je kísilo ceo dan."

PS. Jer, na koncu konca, ne kažemoni "sav si pokišnuo", "dobro je nakišnulo" i sl.Dakle, napolju ne kiši nego kisi.
 
Poslednja izmena:
У конкретном случају, купус, краставац, туршија и свакојаке ствари постају киселе тако што се потапају. И то како код Срба, тако и код Француза и других народа.
smile1.gif

A opet, sve što se potapa se i - kiseli. Raskiseliše li ti se opanci...
ok.gif


----------

Киселити је у очигледној вези са водом и влагом. Када се нешто потопи у воду и остави и данас се каже да је остављено да се откисели. У чувеном примеру раскиселише ти се опанци, реч је опанцима који су се потпуно расквасили.

Могу да нагађам да је словенска реч за киселине (хемијска једињења) дошла отуд што кислеине најчешће служе да се у њима нешто раствори, баш као што се и у води раствара.

Slažem se; to sam i pomislio. Čak si me i sa brzalicom pretekao. :mrgreen:
 
киша (< кисја).

Neka onomatopeja u korenu? Ks,ks,ks ..ceo dan ..Kš.Kš..Kš..ceo bogovetni dan pada.
Vezano za KS u "Kisja" slična je onomatopeja kad se kusa kaša..kus..kus..kus..

Kad se sprema kaša (vrsta Bastijanovog rastvora) zameša se voda i neka čvršća materija (zrna raži, ovsa, ječak u staro vreme) ili nešto iz kutije,kao Amerikanci (krispi, pahuljice ovsene, ražane, ječmene..)
Z a kašu znam da je reč i iz sanskrita, pa i kašika je otud potekla (naša žlica) i stigla do nas, čudnim putevima Gospodnjim
Kad je nešto kaškavo- to je između čvrstog i vodenog stanja (napr. gušći Bastijanov rastvor)

Sad ćete opet da me zezate, ali kad kiša pada na Zemlju, to je isti proces kao kad u neku zdelu/panicu staviš prvo zrnca ili krispi, pa pomalo dodaješ tečnost. nep mleko, praveći kašu.

Sledeći Bastijanove odlične asocijacije, ja bih rekla da je sve što je sa kis- uskislo, ukiseljeno, pokislo, kiselo kao kiselina = blag rastvor , sa mnogo tečnosti i malo "čvrstog" (baš je turšija=kiselica odličan primer ), a sve što je sa - kaša, kaškavo - gušći rastvor. .

U sačuvanim legendama o stvaranju sveta kod Slovena, prastvoritelj vaseljene opisuje se kao neki nebeski kuvar- on u sudu , u starija srpska vremena kad se kuvalo na otvorenoj vatri, zvanom tandara meša ogromnom varjačom (u lokalnom govoru starinskom=mandara) kašu, sve dok tečnost ne ispari i ostane čvrsta masa- planete i Zvezde Galaksije.
Postupak je isti kao kod svakog pravljenja kačamka (znam da je tuđica nego ima smisla i na srpskom), cicvare, belmuža i sl.
Savremena fizika kaže slično- da su vrela nebeska tela u nastanku, gubljenjem toplote i zgušnjavanjem sadržaja - postala čvrsta.

Raskiseliše li ti se opanci
Nisam sigurna, davno sam čitala o postupku pravljenja opanaka,ali čini mi se da su se potapali u neku tekućinu (kao i turšija) ..da bi sirova koža i šavovi lepo srasli i omekšali gotov proizvod pre upotrebe.
 
Poslednja izmena:
Mustaći, brkovi i musav

Naša jugoistočna "pruga" je deo izložen protoku Romejoromana iz Istočnog rimskog carstva prilikom prodora Turaka. Odatle u tim krajevima neko orati (govori), neko se vozi u kari (kolima) i sl. Ta ista struja postaje je dominantnija u delovima Timočke krajine gde imamo i danas romanski jezik koji zovemo vlaški jezik.

177033.png


Brk
je mustak na bugarskom, mustać na makedonskom i našim južnim govorima, ali ne samo ljudski (da bi eventualno bio od muž) nego i životinjski, dok se na istočnim i zapadnim slovenskim jezicima reč za brkove svodi na vlas, tako da su na prvi pogled slabi izgledi opravdanosti traganja za slovenskom etimologijom reči mustaći. Prema tome, from Medieval Greek moustakion, diminutive of Doric mystax (genitive mystakos) "upper lip, mustache," related to mastax "jaws, mouth," literally "that with which one chews," from PIE root *mendh- "to chew" (see mandible). Doric or Dorian was a dialect of Ancient Greek. Its variants were spoken in the southern and eastern Peloponnese, Crete, Rhodes, some islands in the southern Aegean Sea, some cities on the coasts of Asia Minor, Southern Italy, Sicily, Epirus and Macedonia. Together with Northwest Greek, it forms the "Western group" of classical Greek dialects.

Dakle, ako su Makedonci bili Sloveni, onda mož da bidne dorsko mystak od *mužtak, a možda i od mućak. ;)

Za "musav" nisam našao etimologiju, ali nagađam oko *мъзав *măzav od glagola (u)mazati. Opet, tu je i umusiti se, verovatno plod savremenijeg žargona, ali i smušen, pa mi se nameće čudna interferencija između smušenosti i zbrkanosti. Ali je odbacujem i smušenost povezujem sa *smušten, smućen, a brkati i brknuti sa pipati i pipnuti, čačkati i čačnuti, (do)ticati i taći dok je brk ono čime se pipa, čačka, dotiče, brka (o mačjem brku, "ticalo"), pa je tako i glagol brknuti (pipnuti, čačnuti) postao od brka koji služi za brkanje, brčkanje, ali ne i i brćakanje iako je i ono izvedeno od brka i brčkanja. Dakle, možda je i musav od mućen>*mušten>*mušen : var. musav. Upravo bismo ovu etimologiju mogli povezati sa značenjem glagola umusiti se = umutiti se kao kad se vreme muti i postaje - mutno. Sada sam siguran da jeste tako -"Umusio se i postao mutnog lica. :) Tu je i glagol musati sinoniman sa mutiti, a sad se vidi da u pitanju jedan isti koren, pa se vidi da se od musanja (mućenja) postaje musav (up. sa mutan).


Što se stručnosti brknjuje, ja nisam iz struke.
 
Петљајући по нету и тражечи како се све каже мачка, као што се може видети на оној другој теми, онлајн речник ми понуди на немачком значење за мачку која се умиљава и каже се Schmeichelkatze, нека ме исправе ко зна боље а мислим да се изговара шмајхелкаце. Па ме то заправо подсетило на начин како ми називамо ту животињу, мачка, пошто је до дана данашњег необјашњено зашто за ту животињу имамо назив мимо свег осталог света. :think:

То би даље могло значити да су наши стари упознали мачку као кућевну умиљату животињу, а не као полудивљег скота који витла около и прави штету.
 
Петљајући по нету и тражечи како се све каже мачка, као што се може видети на оној другој теми, онлајн речник ми понуди на немачком значење за мачку која се умиљава и каже се Schmeichelkatze, нека ме исправе ко зна боље а мислим да се изговара шмајхелкаце. Па ме то заправо подсетило на начин како ми називамо ту животињу, мачка, пошто је до дана данашњег необјашњено зашто за ту животињу имамо назив мимо свег осталог света. :think:

То би даље могло значити да су наши стари упознали мачку као кућевну умиљату животињу, а не као полудивљег скота који витла около и прави штету.

Ali vidi nesto drugo. Mi dozivamo macku sa mac.mac, Nemci sa mic, mic , a macka se na nemockom zove i Mieze, a i mjauce kao i nase macke.;)

Mieze miaut
 
Mustaći, brkovi i musav

Naša jugoistočna "pruga" je deo izložen protoku Romejoromana iz Istočnog rimskog carstva prilikom prodora Turaka. Odatle u tim krajevima neko orati (govori), neko se vozi u kari (kolima) i sl. Ta ista struja postaje je dominantnija u delovima Timočke krajine gde imamo i danas romanski jezik koji zovemo vlaški jezik.

177033.png


Brk
je mustak na bugarskom, mustać na makedonskom i našim južnim govorima, ali ne samo ljudski (da bi eventualno bio od muž) nego i životinjski, dok se na istočnim i zapadnim slovenskim jezicima reč za brkove svodi na vlas, tako da su na prvi pogled slabi izgledi opravdanosti traganja za slovenskom etimologijom reči mustaći. Prema tome, from Medieval Greek moustakion, diminutive of Doric mystax (genitive mystakos) "upper lip, mustache," related to mastax "jaws, mouth," literally "that with which one chews," from PIE root *mendh- "to chew" (see mandible). Doric or Dorian was a dialect of Ancient Greek. Its variants were spoken in the southern and eastern Peloponnese, Crete, Rhodes, some islands in the southern Aegean Sea, some cities on the coasts of Asia Minor, Southern Italy, Sicily, Epirus and Macedonia. Together with Northwest Greek, it forms the "Western group" of classical Greek dialects.

Dakle, ako su Makedonci bili Sloveni, onda mož da bidne dorsko mystak od *mužtak, a možda i od mućak. ;)

Za "musav" nisam našao etimologiju, ali nagađam oko *мъзав *măzav od glagola (u)mazati. Opet, tu je i umusiti se, verovatno plod savremenijeg žargona, ali i smušen, pa mi se nameće čudna interferencija između smušenosti i zbrkanosti. Ali je odbacujem i smušenost povezujem sa *smušten, smućen, a brkati i brknuti sa pipati i pipnuti, čačkati i čačnuti, (do)ticati i taći dok je brk ono čime se pipa, čačka, dotiče, brka (o mačjem brku, "ticalo"), pa je tako i glagol brknuti (pipnuti, čačnuti) postao od brka koji služi za brkanje, brčkanje, ali ne i i brćakanje iako je i ono izvedeno od brka i brčkanja. Dakle, možda je i musav od mućen>*mušten>*mušen : var. musav. Upravo bismo ovu etimologiju mogli povezati sa značenjem glagola umusiti se = umutiti se kao kad se vreme muti i postaje - mutno. Sada sam siguran da jeste tako -"Umusio se i postao mutnog lica. :) Tu je i glagol musati sinoniman sa mutiti, a sad se vidi da u pitanju jedan isti koren, pa se vidi da se od musanja (mućenja) postaje musav (up. sa mutan).


Što se stručnosti brknjuje, ja nisam iz struke.
(Musav) je od musavog Muse Kesedžije, što me niste pre pitali?:)
 
Словеначка Вики каже да словеначка реч "чефур" која је пежоративна реч за дошљака из неке од југословенских република, води порекло од речи "чифут" која значи "Јеврејин".

А да не буде да потиче од турске речи "кафир" или "ћафир" од које долази и "ђавур" и "кавур" што је погрдна ознака за немуслимана, дакле такође на неки начин туђина?

Горан Војновић написао је књигу "Чефурји, раус!" ("Јужњаци, марш!") по којој је снимљен и филм.

У сваком случају, словеначка реч потиче од турске.
 

Шта су крка и кркаче? Цела кичма или део?

Ноле носи на “кркаче” свог тренера
http://srbin.info/2013/08/07/novak-nosio-trenera-na-krkace/

Постоје у Чешкој планине Крконоше
http://en.wikipedia.org/wiki/Krkonoše

Претпостављам да има везе са ономатопејом "крц, крц", шта би друго могло да буде?

Постоји тзв "ломљење погаче", добро за "искрцавање кичме", слично је ношењу "на кркаче".
Ono sto ja radim, i sto dovodi bukvalno do momentalnog resavanja problema, je da nadjes nekog i da se okrenete ledja o ledja, uhvatite se rukama (dakle tvoja leva ruka ukrstena sa njegovom desnom rukom, a desna sa njegovom levom), i da se on polagano naginje ka napred, i bukvalno da te podigne na njegova ledja. Ti se opustis, pustis noge bukvalno da vise, i dozvolis da ti se kicma lepo istegne. Uglavnom se cuje kako ti se iskrca kicma, a ako je neki nerv bio ukljesten, trebalo bi da ti se sredi to stanje.
 
Poslednja izmena:
Krk je vrat. Onomatopeja, verovatno, prilikom klanja životinje, kao u krkljati.
https://translate.google.hr/#sr/cs/neck

kъrkъ ?
I krkanje, krkati- vezano za (enormno) ubacivanje hrane kroz jednjak koji je uz vratni deo kičme.
Ali, kad se nosi "na krkače", vrat ne radi ništa, a težinu nose krsta, ili možda deo direktno iznad krsta? I u "lomljenju pogače" i jedno i drugo telo nose težinu onog drugog na delu iznad krsta .Ne znam da rešim ovo.
Nosi ga "na krkači", slično kao kad nosi na "grbači".
Mislim da je grbača za koji pršljen više- iznad lopatica- od ove "skoliotične kičme" na slici:
http://img505.imageshack.us/img505/7829/skoliozarw4.gif
Najbliže mi je da bi "krkače" trebalo da budu kao na ovoj slici
http://www.balansmedika.com/images/terapije/atlas/back_pain.jpg

Na nekom hr.forumu nađoh ovo :

"Zna li možda netko kako se, zapravo, kaže kad nekoga nosiš na leđima?
Mi smo oduvijek govorili "piša lonca", ali na Googleu najviše nalazim "piška lonca", a navodno se u Slavoniji kaže "kike rece", u Dalmaciji i Podravini "na krkače"... "

Preko Gugla, u analizi Petra Skoka:
..naše izvedenice na -ača krkala (18. v.) »leda, hrbat« s prilozima krkače, nakrkače (nositi, Vuk) = na krkače (Kosmet) = nakrkač (Bakar, Grižane), ...
https://books.google.rs/books?id=0w...&sa=X&ei=U-WWVKiLJoS4PYTLgIAJ&ved=0CDwQ6AEwBA

A sad me ovo "krkalo" za ledja, podseti na izraz " kokalo" za kost, kažu da je grčki izraz http://en.wiktionary.org/wiki/kokalo,
Kρέας χωρίς κόκαλα για μαγείρεμα.( Meat without bones for cooking.).Moja baba je "kokalima" zvala loše, velike kosti koje imaju malo mesa, a gabaritne su pa vire iz skuvanog jela.
 
Poslednja izmena:
Ајде да ми Крка кркља тј. клокоће, жубори док се слива низ камењар, у реду, али шта ћу са отоком Крком?

П.С.
Кркобабић му онда испаде Раскољников? :D
 
Ајде да ми Крка кркља тј. клокоће, жубори док се слива низ камењар, у реду, али шта ћу са отоком Крком?
као вода током туширања низ кичму......да ли кр(ка)чки камењар има неке каскаде/скале у правилном ритму да може да личи на низ пршљенова?
Требало би да има најмање 7 јер има толико букова)) а са Крчићем је ваљда осам http://sr.wikipedia.org/wiki/Топољски_бук
 
Poslednja izmena:
као вода током туширања низ кичму......да ли кр(ка)чки камењар има неке каскаде/скале у правилном ритму да може да личи на низ пршљенова?
Требало би да има најмање 7 јер има толико букова)) а са Крчићем је ваљда осам http://sr.wikipedia.org/wiki/Топољски_бук

Јбт, ти кад убодеш, БАШ убодеш :ok:
Застао сам да пребројим (Билушић, Брљан, Манојловац, Рошњак, Миљацка, Рошки слап, Скрадински бук) – тачно СЕДАМ! Никад их нисам бројао, тј. све досад нисам ни знао да их има таман колико и вратних (крчних) пршљенова!

Каскаде баш и нису у првилном ритму. Први „пршљен” је десетак километара испод Книна (Билушића бук), па који километар ниже (кањон Крке) скоро један за другим Брљан, Манојловац, Рошњак и Миљацка. Онда неких петнаестак километара низводно Рошки слап и напослијетку, десетак километара од Рошког слапа, пред Скрадином, Скрадински бук.

Крчић није слап на Крки, него на истоименој рјечици (Крчић) која завршава свој ток тим слапом, а у подножју слапа, из кршког врела, извире Крка. Крчић се тако својим слапом улива у Крку која под њим извире.
 
Nije tako. Kad nosiš "na krkače" iliti "na krka lonce" nosiš upravo na vratu... skini mi se s vrata. ;)

Тако „за врат” се носе дјеца или особе осјетно лакше од носача. Сребренка је мислила на ово:
npg9c6.jpg
novak-trener-krkace.jpg
jpeg

Пошто кркљање, очито, има везе са душником (из њега долазе кркљаји), а не пршљеновима, ајде да пробамо овако: Кад су носач и ношени приближно исте тежине, ношени „клизи” и да не би пао јаче се придржава носачу око врата притискајући му врат управо са оне стране на којој је душник. Притисне ли јаче, богами ће носач стварно закркљати :D
 
kъrkъ ?
I krkanje, krkati- vezano za (enormno) ubacivanje hrane kroz jednjak koji je uz vratni deo kičme.
Sad ne mogu a da ne primetim da po značenju u uskoj vezi sa krk-om je i reč ždrělo, a kao što se može krkati može se i ždrati. (A da nije i ždral ptica osobito dugog vrata? :think:)

Takođe, očito da je u istoj ekipi i reč grkljan.

Francuska geč za grlo/gušu je gorge, izovara se gorž. Reko da proverim i za ždrala, vidim da kažu grue (čita se gri, i zatvoreno), što je očito u vezi sa njegovim latinskkim nazivom grus grus.

U vezi sa nazivom otoka Krk, reč može upućivati ne samo na vrat nego na čitav niz pojmova s tim u vezi, kao što je na primer grotlo, koja takođe izgleda etimološki srodna.
 
Тако „за врат” се носе дјеца или особе осјетно лакше од носача. Сребренка је мислила на ово:
Пошто кркљање, очито, има везе са душником (из њега долазе кркљаји), а не пршљеновима, ајде да пробамо овако: Кад су носач и ношени приближно исте тежине, ношени „клизи” и да не би пао јаче се придржава носачу око врата притискајући му врат управо са оне стране на којој је душник. Притисне ли јаче, богами ће носач стварно закркљати :D
Да, тако ја разумем, да слабински део носи терет... зато ме буни да је крка=врат. Углавном кад би "превели" леђа, било би исправно.
А истина је и да ће кркљати задављени носач.:D

Јбт, ти кад убодеш, БАШ убодеш
Застао сам да пребројим (Билушић, Брљан, Манојловац, Рошњак, Миљацка, Рошки слап, Скрадински бук) – тачно СЕДАМ! Никад их нисам бројао, тј. све досад нисам ни знао да их има таман колико и вратних (крчних) пршљенова!
Рођена сам под срећном звездом:mrgreen:

Nije tako. Kad nosiš "na krkače" iliti "na krka lonce" nosiš upravo na vratu... skini mi se s vrata. ;)

Власотиначки речник даје компромисну варијанту( мада опет, шта да радим, сумњам опет да ли треба обратно ...очекујем да се - ча додаје нечем дугачком и уском :пркљача, прегача, натикача...)
кркаче-рамена
крке-леђа(а носи ме на крке-на леђа)
http://www.poreklo.rs/2012/09/02/vlasotinački-rečnik/

Кад сам поменула ономатопеју крц, крц (везану за искрцавање кичме, или испуцавање зглобова прстију напр)- то подразумева и звук ломљења, а ако је ономатопеја "крк, крк", то би се односило на неку врсту шкрипања , напр.дотрајале даске на поду или воденичног точка ? Неко суво шкрипање- кад се материја таре о материју , за разлику од кркљања где застаје течност на свом путу због препрека (као у гркљану кад те онај са кркаче придављује) ?


Sad ne mogu a da ne primetim da po značenju u uskoj vezi sa krk-om je i reč ždrělo, a kao što se može krkati može se i ždrati. (A da nije i ždral ptica osobito dugog vrata? :think:)
Francuska geč za grlo/gušu je gorge, izovara se gorž. Reko da proverim i za ždrala, vidim da kažu grue (čita se gri, i zatvoreno), što je očito u vezi sa njegovim latinskkim nazivom grus grus.
Крка као птица кркљајућег звука (грактање гаврана/вране).. Гавран је звучан назив и на латинском Corvus corax.
По Шафарику: кръкь- крк је била птица љубимица старих Словена, има симболичан смисао, као касније вран и гавран.
http://www.svevlad.org.rs/toponimi_files/toponimi_safarik.html


П.С."Горге" као кланац одн. кањон (кад би то био корен Георгије/Ђурђе био би Велики Ждерач)).На енглеском "гргл" је жубор, кркљање, кад "гргољиш" неки раствор у грлу (комовицу))
https://books.google.rs/books?id=3G...L&ved=0CEYQ6AEwBg#v=onepage&q=кркљати&f=false
 
Poslednja izmena:

Back
Top