Етимологија

[Сребрена]

Не, и Турци то користе и данас.
Старији облик је "бре" а модернији "бе" (улични говор).

Иако сам очекивала да ћу код Симе Тројановића ("Невербални говор...") пронаћи још неки пример да се "бре" упућивало зверињу и животињама- нисам..Он једино помиње да се "море" упућивало млађем од себе, али старијем никако.
А синоћ сам одгледала једну епизоду турске серије и "бе" се често чује, али је то додатак имену, напр "доктор- бе", претпостављам да је то у ословљавању оно "bey", које се у нашим песмама појавило као "бег"

 

[Сребрена]

И чак да узмемо као тачно да је грчког поријекла значење је - глупан, морон. Зато су га Турци свуда и користили кад ословљавају марву и глупаке а ови то прихватили као нешто добро. Аман таман јок бре море! Све српске ријечи, да се усереш.

Nije grčka reč, nije ni pregrčka, ni iz supstrata, nego su je stari grci preuzeli iz male Azije (pošto nisu svoju doneli iz postojbine Libije) od tzv. Frižana, za koje antički narodi navode da su migranti sa balkanskog brežja-pleme Brižana, Bridjana i tome sl. ..http://www.maravot.com/Phrygian1L.html

 

[Сребрена]

Како ћете да објасните РС , "на рс" ?
Преко "дрч" ?

Крвав мјесец врх Кошара,
Гробнице га србске скриле,
Језним ехом мрак дамара
… И јецајем горске виле.
Смртним ропцем шума збори:
Вратите се браћо мила,
Зар вам мушки рс не кори
посестрима ваша вила!?

Одсјекли јој, пси, увојке,
Сустигла је мрска хајка,
Ал` се неда зор ђевојка,
Нагоркиња наша, мајка.
Но крстаче ове стражи
И аманет витезова,
Јуначке им ране блажи
Старом пјесмом са Косова.

Тихо тужи и запјева,
Неневикла на окове,
К`о Косовка, негда, дјева,
Мртву браћу пјесмом зове.
Вратите се соколови,
Вратите се мени амо,
Траже од нас прађедови,
Да душмане ишћерамо.

Дижите се див јунаци,
Почивати не смијете,
Треба јарам да се збаци
И да опет погинете.
Нема Космет ко да брани,
трулије су њине кости,
дижите се опјевани,
а њима нек` Бог опрости.

Они мртви св`јетом ходе,
Нијесу ни били живи,
`ајде браћо, устај роде,
Јуриш соколови сиви!
А ја гледам лијућ` сузе,
Гдје нас мртви, живе, каде,
Ко нам Браћо душу узе,
Брзо сви на барикаде!

 

[Bastiani]

Како ћете да објасните РС , "на рс" ?
Преко "дрч" ?

Крвав мјесец врх Кошара,
Гробнице га србске скриле,
Језним ехом мрак дамара
… И јецајем горске виле.
Смртним ропцем шума збори:
Вратите се браћо мила,
Зар вам мушки рс не кори
посестрима ваша вила!?

Одсјекли јој, пси, увојке,
Сустигла је мрска хајка,
Ал` се неда зор ђевојка,
Нагоркиња наша, мајка.
Но крстаче ове стражи
И аманет витезова,
Јуначке им ране блажи
Старом пјесмом са Косова.

Тихо тужи и запјева,
Неневикла на окове,
К`о Косовка, негда, дјева,
Мртву браћу пјесмом зове.
Вратите се соколови,
Вратите се мени амо,
Траже од нас прађедови,
Да душмане ишћерамо.

Дижите се див јунаци,
Почивати не смијете,
Треба јарам да се збаци
И да опет погинете.
Нема Космет ко да брани,
трулије су њине кости,
дижите се опјевани,
а њима нек` Бог опрости.

Они мртви св`јетом ходе,
Нијесу ни били живи,
`ајде браћо, устај роде,
Јуриш соколови сиви!
А ја гледам лијућ` сузе,
Гдје нас мртви, живе, каде,
Ко нам Браћо душу узе,
Брзо сви на барикаде!

Не знам да ли се лепо види скен, у питању је турска реч рз, што значи поштење, част, образ итд. И раније сам наилазио да се користи а нарочито на Косову и верујем да је и Албанци користе.

 

[Сребрена]

Pogledajte prilog 362095

Не знам да ли се лепо види скен, у питању је турска реч рз, што значи поштење, част, образ итд. И раније сам наилазио да се користи а нарочито на Косову и верујем да је и Албанци користе.

Види се скен, и одговарало би овом у песми, да вила очекује да се пробуди част јунака..

Али, кад кажеш да је неко "на рс" постигао каријеру или нешто мање (напр ушао преко реда код лекара) то значи уз примену силе, односно отресито, безобразно, дрчно,малтене на препад. Силовање може да се опише као да ју је "узео на рс".
Тако не може да има везе са чашћу и образом.

Слично је "рг" кад неко ргне (нападне, скочи изненада), тргне и сл.

Има топонима: Рсовац код Алексинца,брдо Рисовача са пећином код Аранђеловца., код Пирота село Рсовци (где је онај ћелави Исус).
Моја баба је хладне месеце, што у називу садрже слово Р, звала Рсовци, то су месеци кад мора да се ложи у кући (од септембра до априла).
Ту је агресор зима ..

 

[Bastiani]

Види се скен, и одговарало би овом у песми, да вила очекује да се пробуди част јунака..

Али, кад кажеш да је неко "на рс" постигао каријеру или нешто мање (напр ушао преко реда код лекара) то значи уз примену силе, односно отресито, безобразно, дрчно,малтене на препад. Силовање може да се опише као да ју је "узео на рс".
Тако не може да има везе са чашћу и образом.

Слично је "рг" кад неко ргне (нападне, скочи изненада), тргне и сл.

Има топонима: Рсовац код Алексинца,брдо Рисовача са пећином код Аранђеловца., код Пирота село Рсовци (где је онај ћелави Исус).
Моја баба је хладне месеце, што у називу садрже слово Р, звала Рсовци, то су месеци кад мора да се ложи у кући (од септембра до априла).
Ту је агресор зима ..

Нисам чуо да се рз користи у том контексту, али ја ипак видим како то може имати везе за чашћу, образом, репутацијом, и сл. И то на више начина.

Ако се каже да је неко ушао на ред код лекара "на рз", то би могло значити да је пропуштен преко реда захваљујући своме личном угледу. У патријархалним срединама сасвим могу да замислим како неко истакнут улази преко реда, мимо неког редоследа који важи за обичне, и да се то сматра нормалним.

Могао бих и другачије да објасним: "Ући на рз", могло би значити "ући на начин који чини штету његовом образу", дакле, управо онако као ти кажеш - безобразно. И ми некада када неко учини нешто нечасно кажемо "нека му то служи на част", тј на рз.

Слично је значење и за силовање за које кажеш да постоји израз "узео ју је на рз", што ја нисам имао прилике да чујем. Али разумео бих то овако: узео ју је на образ, дакле, обешчастио је њу, али и себе. Кад мало размислим, рекао бих да би се тај израз могао користити не само за силовање, него уопште за сексуални однос са девојком/неудатом женом. Другим речима, узео ју је "на образ", што значи да њена женска част сада зависи од његове части, то јест ако је узме за жену онда је са свачијом части све у реду.

 

[Сребрена]

Ако се каже да је неко ушао на ред код лекара "на рз", то би могло значити да је пропуштен преко реда захваљујући своме личном угледу. У патријархалним срединама сасвим могу да замислим како неко истакнут улази преко реда, мимо неког редоследа који важи за обичне, и да се то сматра нормалним.

Могао бих и другачије да објасним: "Ући на рз", могло би значити "ући на начин који чини штету његовом образу", дакле, управо онако као ти кажеш - безобразно. И ми некада када неко учини нешто нечасно кажемо "нека му то служи на част", тј на рз.

Баш си романтичан.
У пракси, у суровом животу, у малим патријархалним срединама, кад неко прескочи све у чекаоници и не погледа их, ипак не кажу "нека му је на рс кад, нас све прекочи"..и увек је рс, није рз. (Чекамо Рајелу, она је експерт за ово)

Оба израза (рз и рс) подсећају на гласање коња, рзање и ржу..али од "рс" би требало да је изведен неки облик као "ршање", зар не?
У случају календарских рсовских месеци, као да је главна ствар РРРРРРРРРРР, ономатопеја дрхтања због зиме, па се оно с додало , иначеби били месеци Р-овци.

 

[Rayela]

Ma nix RZ ( doduse ovo za silovanja i obescascivanje devica ne znam, ali vec dugo device i ne postoje, a i sam je izraz
otisao ad acta mozda i pre 70 godina), ali ovi sto ulaze i zaobilaze redove i ne yebavayu spiskove za suvu sljivu nisu na RZ
nego na Vezu, Preko veze Danas i preko SNS veze

 

[Mrkalj]

Како ћете да објасните РС , "на рс" ?
Преко "дрч" ?

Крвав мјесец врх Кошара,
Гробнице га србске скриле,
Језним ехом мрак дамара
… И јецајем горске виле.
Смртним ропцем шума збори:
Вратите се браћо мила,
Зар вам мушки рс не кори
посестрима ваша вила!?

Одсјекли јој, пси, увојке,
Сустигла је мрска хајка,
Ал` се неда зор ђевојка,
Нагоркиња наша, мајка.
Но крстаче ове стражи
И аманет витезова,
Јуначке им ране блажи
Старом пјесмом са Косова.

Тихо тужи и запјева,
Неневикла на окове,
К`о Косовка, негда, дјева,
Мртву браћу пјесмом зове.
Вратите се соколови,
Вратите се мени амо,
Траже од нас прађедови,
Да душмане ишћерамо.

Дижите се див јунаци,
Почивати не смијете,
Треба јарам да се збаци
И да опет погинете.
Нема Космет ко да брани,
трулије су њине кости,
дижите се опјевани,
а њима нек` Бог опрости.

Они мртви св`јетом ходе,
Нијесу ни били живи,
`ајде браћо, устај роде,
Јуриш соколови сиви!
А ја гледам лијућ` сузе,
Гдје нас мртви, живе, каде,
Ко нам Браћо душу узе,
Брзо сви на барикаде!

Neven Milaković

Ne mogoh s čitanjem prestati.

Poslednja strofa je suvišna. Odudara kvalitetom, atmosferom, stilom, pada u vokabularu, metrici, ekspresivnoj snazi itd.

 

[Сребрена]

Neven Milaković
Ne mogoh s čitanjem prestati.
Poslednja strofa je suvišna. Odudara kvalitetom, atmosferom, stilom, pada u vokabularu, metrici, ekspresivnoj snazi itd.

И мени се много свиђа. Музика је такоже направљена одлично- српски мешовити ритам, српски природни мол.Само да је сигурније отпевана.
Два стиха је ставио Сварожић у свој потпис на форуму, тамо сам пронађла и песму.
ииначе си у праву за метрику, једини стих ван свега је метрички погрешан, у последњој строфи "Јуриш, соколови сиви", а не иде да се преокрене у "Соколови-јуриш", сиви" мада би се тако уклопило.

Е,сад, поводом РС-а да кажем да сам јуче ишла међу народ (то значи на пијацу) и мало се распитивала код најстаријих представника народа , колико се могло, јер је био кишни дан, па су и они били невесели и тмурни.Резултати су да јесам претерала у опису силовања јер је тај чин дугачак процес, а "на рс" се каже за нешто тренутно, уз силу и препад, напр. кад врата неће да се отворе, квака се заглавила, па "на рс" мораш да отвориш (напр. да цимнеш јако).Један деда рече синоним "оштро"..

А нашла сам и фотку рс-овског изгледа, врло оштри и (х)рапави Рсомачки лонци на Старој планини.
Вероватно је вода та која овде пролази "на рс" или можда прави чудне звуке док пролази овуда.

Spojler

Sâmi "lonci" ili kotlovi, kako ih ko naziva, nisu bili ubeleženi u karte niti je bilo putokaza
http://www.ajmonaizlet.com/index.php/izletovanje/45-rsomacki-lonci
У близини постоји топоним Височка Ржана.
http://www.klubputnika.org/servis/odredista/juzna/3574-rosomacki-lonci

 

[Карлос Шакал]

Немачки глагол schreiben - писати, потиче од латинског scribo, scribere, овај опет од грчког graphein (γράφειν).

А сви заједно од словенског глагола гребати, изгребати, згребати, зато што се некада писало гребањем по камену, металу, дрвету итд (чртама и резама).

Латинска реч Tabula - даска, плоча, и из ње изведена Tabella, енглеска Table - сто, арапска Tawla итд. долазе од словенске речи Дебло, а ова опет од придева дебел - дебео.

 

[ИгарЈ]

У стручној литератури нема таквих тврњи.

Michiel de Vaan - Etymological Dictionary of Latin and the other Italic Languages, Leiden, Boston: Brill Academic Publishers, 2008.

Robert Stephen Paul Beekes - Etymological Dictionary of Greek, volume one, Leiden, Boston: Brill Academic Publishers, 2010.

J. P. Mallory, ‎Douglas Q. Adams - Encyclopedia of Indo-European culture, 1997.

 

[Карлос Шакал]

У стручној литератури нема таквих тврњи.

То је њихов проблем а не мој, из простог разлога што дотични никад не узимају српски и друге словенске језике кад разматрају етимологију.
Једноставно, они се баве политиком а не науком, јер Боже мој, речи словенског корена у латинском се не уклапају у унапред склепану слику о ситуацију у Европи антике, и у време тзв. "сеобе народа".

Што се тиче глагола "гребати", енглеско "scrape" је очигледна германска позајмица из латинског:

From Middle English scrapen, from Old Norse skrapa ‎(“to scrape, scratch”) and Old English scrapian ‎(“to scrape, scratch”), both from Proto-Germanic *skrapōną, *skrepaną ‎(“to scrape, scratch”), from Proto-Indo-European *skreb-, *skrep- ‎(“to engrave”). Cognate with Dutch schrapen ‎(“to scrape”), schrappen ‎(“to strike through; to cancel; to scrap”), schrabben ‎(“to scratch”), German schrappen ‎(“to scrape”), Danish skrabe ‎(“to scrape”), Icelandic skrapa ‎(“to scrape”), Walloon screper ‎(“to scrape”), Latin scribō ‎(“dig with a pen, draw, write”).

https://en.wiktionary.org/wiki/scrape

нарочито јербо у енглеском постоји и "романскија" реч, мазнута вероватно из француског, "engrave, engraving".

Дакле, ту се око германских језика ни не поставља питање порекла. Поставља се, међутим, питање порекла латинског "scribere".
Јербо ово "прото-индо-европско" *skreb-, *skrep- ‎(“to engrave”) окачи мачку о реп. Посебно, с обзиром да грчко graphein (γράφειν). нема предлог С.

Дакле предлог С + гребати даје то латинско "scribere". Хвала.

 

[Сребрена]

. Поставља се, међутим, питање порекла латинског "scribere".
Јербо ово "прото-индо-европско" *skreb-, *skrep- ‎(“to engrave”) окачи мачку о реп. Посебно, с обзиром да грчко graphein (γράφειν). нема предлог С.

Дакле предлог С + гребати даје то латинско "scribere". Хвала.

У неком историјском тренутку кад су се народи поделили, у језицима је настала та промена к-г. Стручна литература ћути о томе, верујем да још нису уочили ту "раскрсницу"
Независно једно од другог на овом форуму, уочили смо то Вучко и ја- да цитирам Игора- ми, пучки етимолози (ваљда то значи народни.... јер и језик настаје у народу, а не у германској кухињи)..
Вучко поводом реке Крке, а ја поводом градова са основом Крк- и Грг- (напр Каркемиш-Гургусовац; )) , што је у мом случају кренуло од птице ждрал = "крка" и нечије (заборавих ко је први поменуо) кркаче/грбаче.

 

[Карлос Шакал]

Дебло дакле потиче од придева дебело, а овај придев опет од придева обло. Оваква творба речи није случајна и насумична. Однос између самогласника О и сугласника Б и Л су објашњавали психолози још 1920-их година тврдњом да језик представља акустично преношење визуелног садржаја.

Такете/малума, односно Буба/кики ефекат https://en.wikipedia.org/wiki/Bouba/kiki_effect

У неком историјском тренутку кад су се народи поделили, у језицима је настала та промена к-г. Стручна литература ћути о томе, верујем да још нису уочили ту "раскрсницу"
Независно једно од другог на овом форуму, уочили смо то Вучко и ја- да цитирам Игора- ми, пучки етимолози (ваљда то значи народни.... јер и језик настаје у народу, а не у германској кухињи)..
Вучко поводом реке Крке, а ја поводом градова са основом Крк- и Грг- (напр Каркемиш-Гургусовац; )) , што је у мом случају кренуло од птице ждрал = "крка" и нечије (заборавих ко је први поменуо) кркаче/грбаче.

То ништа није необично, К и Г су звучни/безвучни парњаци, неки језици и немају Г, међу такве спадају и украјински, чешки, словачки.

У латинском се слово С дуго користило за писање и Г и К, класичан пример је Caius Iulius Caesar. G је настало касније, додавањем једне квачице на С.

 

[Сребрена]

Данас сам чула још једно објашњење о "на рс" - на прву лопту, означава некога у афекту, некога са импулсивном реакцијом. Пошто ми је то рекла жена која ради као учитељица, рачунајте то као цитат из самоходно-дишућег стручног штива

А тачка сретања између"рс + дрч", и "рз" ( уп. Бастиани) су изрази ДРСКО и ДРЗАК (дрска, дрско).

Не знам оригинални назив овог цртаћа, али је превод "Рз Брзотрз"
http://www.conopljanews.net/rz_brzotrz_crtani_filmovi.html

 

[Mrkalj]

Данас сам чула још једно објашњење о "на рс" - на прву лопту, означава некога у афекту, некога са импулсивном реакцијом. Пошто ми је то рекла жена која ради као учитељица, рачунајте то као цитат из самоходно-дишућег стручног штива

А тачка сретања између"рс + дрч", и "рз" ( уп. Бастиани) су изрази ДРСКО и ДРЗАК (дрска, дрско).

Не знам оригинални назив овог цртаћа, али је превод "Рз Брзотрз"
http://www.conopljanews.net/rz_brzotrz_crtani_filmovi.html

The Quick Draw McGraw Show



U redakciji zagrebačke televizije "At Strašnomlat"... i Babalui... " Rz Brzotrz ili At Strašnomlat (dva prevoda istog crtaća) ili u originalu Quick Draw McGraw je simpatični, bojažljivi i ne baš najspretniji konj-šerif koji se čim nepravda uzme maha pretvara u hrabrog borca za pravdu. Njegov verni pratilac je magaračić Baba Lui (Babaloo)."

Koliko sad vidim, to je basnovita alegorija Don Kihota i Sančo Panse.

 

[Сребрена]

Дебло дакле потиче од придева дебело, а овај придев опет од придева обло....
----То ништа није необично, К и Г су звучни/безвучни парњаци, .

У праву си ти, лако се замени, ево примера из старосрбског Муштишта

“На ранило, рано тиче поје,
то ми љете рано на појату,
Диксе, диксе, млади чобанине
Све ти се овце рано ојагњише
Првоскиња два јагњета....”
http://musutiste.forums.lu/t5-topic

Како од старијег облика придева обал може да гласи пасив? Например нацрташ обалину (овални облик)) и како даље? Шта је сад то -обалат, обалит, обалка?
Не умем да то смислим.

 

[Bastiani]

Данас сам чула још једно објашњење о "на рс" - на прву лопту, означава некога у афекту, некога са импулсивном реакцијом. Пошто ми је то рекла жена која ради као учитељица, рачунајте то као цитат из самоходно-дишућег стручног штива

А тачка сретања између"рс + дрч", и "рз" ( уп. Бастиани) су изрази ДРСКО и ДРЗАК (дрска, дрско).

Не знам оригинални назив овог цртаћа, али је превод "Рз Брзотрз"
http://www.conopljanews.net/rz_brzotrz_crtani_filmovi.html

Рз Брзотрз, као што Мркаљ рече, тако се зове јер је он коњ, дакле, име потиче од глагола рзати.

Рзати је очито ономатопеја, не видим како бисмо глагол рзати повезали са именицом рз. Дакле, ако су речи сличне, па и исте, то ипак још није довољно за закључак да су оне повезане.

 

[Карлос Шакал]

Како од старијег облика придева обал може да гласи пасив? Например нацрташ обалину (овални облик)) и како даље? Шта је сад то -обалат, обалит, обалка?
Не умем да то смислим.

Обилан? Не знам стварно како бих од обичног придева направио трпни глаголски придев...

Занимљиво је да реч Oval потиче од латинског Ovum = јаје.

Постоји и талијанска реч "oblò" = прозорчић, окно, која наводно потиче од француског "hublot".

https://en.wiktionary.org/wiki/oblò

Рз Брзотрз, као што Мркаљ рече, тако се зове јер је он коњ, дакле, име потиче од глагола рзати.

Рзати је очито ономатопеја, не видим како бисмо глагол рзати повезали са именицом рз. Дакле, ако су речи сличне, па и исте, то ипак још није довољно за закључак да су оне повезане.

Да, али мислим да је Сребрена у праву, минимум РЗ одаје утисак нечега наглог, оштрог, зато се и појављеује у речима Брз, Трзати, Резак/Реско итд.

 

[Mrkalj]

Да, али мислим да је Сребрена у праву, минимум РЗ одаје утисак нечега наглог, оштрог, зато се и појављеује у речима Брз, Трзати, Резак/Реско итд.

Jeste, štaviše, rzanje nije baš dosledna onomatopeja. Međutim, dokle nas takav metod može dovesti? Verovatno ne dalje od početka. Potrebno je razviti jedan kvalitativno novi aparat, naučni metod, kompjuterizovan, na bazi statistike i provući ga kroz celokupan vokabular srpskog i slovenskih jezika i izaći sa rezultatima. Budućnost komparativne lingvistike tj. etimologije, definitivno počiva na kompjuterskoj obradi, sa statističkim izveštajima za svaki predloženi model. Tako ćemo dobiti mnogo modela, a svaki će imati procenat tj. ocenu izvesnosti.

 

[Bastiani]

Ovo nas vraća na diskusiju između analogista i anomalista od pre 2500 godina.

Spojler

Na pitanje "da li postoji neka neposredna logička veza između onoga što
riječi označavaju i njihovog konkretnog glasovnog sklopa, ili je ta veza
proizvoljna, nastala u mnogostrukoj igri slučajnosti" (Ivić, 1975., 14-16)
možemo ponuditi dva načelna odgovora:

• analogistički (naturalistički);
• anomalistički (konvencionalistički).

Za analogiste, jezik je prirodni dar. On u suštini odražava harmoniju glasa
i značenja, logičan je i pravilan. Antički su analogisti cijenili etimološka
istraživanja, želeći otkriti bit riječi. Heraklita možemo smjestiti u ovu skupinu.
S ovom tradicijom lako možemo povezati i okultno, magijsko.
Za anomaliste ne postoji povezanost značenja i izgovora. Oni su, dapače,
ukazivali na nepravilnosti u raznolikim jezičkim odnosima. Antičkim
anomalistima pripadao je Demokrit.
Platon je pokušao zastupati kompromisni stav u dijalogu "Kratil" u kojem
suprotstavlja Kratila (analogista) s Hermogenom (anomalistom).

ACTA IADER., 1/2004, 7-17 J. ĆIRIĆ: ELEMENTI FILOZOFIJE JEZIKA U "POVIJESTI MEĐUZEMLJE" J. R. R. TOLKIENA
http://www.unizd.hr/Portals/41/acta jadertina/1-ciricfi.pdf

Sjajan primer ove debate, osim toga mnogo noviji, naveo je Leonid Timofejev u svojoj "Teoriji književnosti". Navodi prepisku između ruskog literate Vjazemskog (anomaliste) i njegovog neimenovanog prijatelja Italijana koji je bio analogista. Vjazemski pita Talijana, koji ne zna ruski, šta bi po njegovom mišljenju mogle da znače reči любовь, дружба, друг, i Talijan analogista reče da su to oštre, grube reči, možebiti kakve psovke, nasuprot na primer reči Телятина (za koju ga je Vjazemski takođe pitao i koja, dabome, znači teletina), iznevši mišljenje da je to umiljata i nežna reč kakvom se obraćamo ženama.

Da se mi fokusiramo na temu i na reč rz. Reč je došla iz turskog, ima značenje čast, ponos, obraz (u smislu časti i poštenja, ne deo lica) i tome slično. Svaka druga pretpostavka je u najmanju ruku previše smela. Ako neko ipak ima višak kreativnosti i hoće da razmišlja u tom pravcu, pre bih ga uputio da razmišlja o vezi sa rečju ob-raz, nego o nekakvom rezanju i sečenju.

 

[Карлос Шакал]

Jeste, štaviše, rzanje nije baš dosledna onomatopeja. Međutim, dokle nas takav metod može dovesti? Verovatno ne dalje od početka. Potrebno je razviti jedan kvalitativno novi aparat, naučni metod, kompjuterizovan, na bazi statistike i provući ga kroz celokupan vokabular srpskog i slovenskih jezika i izaći sa rezultatima. Budućnost komparativne lingvistike tj. etimologije, definitivno počiva na kompjuterskoj obradi, sa statističkim izveštajima za svaki predloženi model. Tako ćemo dobiti mnogo modela, a svaki će imati procenat tj. ocenu izvesnosti.

Да, једнога дана... видиш да ови "наши" језикословци нису у стању 100 година да направе речник српског језика а камоли нешто друго.

Ovo nas vraća na diskusiju između analogista i anomalista od pre 2500 godina.

Занимљива али залудна дебата, у суштини су у праву и једни и други, зато и постоји разлика између етимолошког и семантичког значења речи.

 

[Сребрена]

Rs, rs je onomatopeja..
Možda zvuk kose kosačke ili srpa ?

ris risa m 1. 'žetva'. — Počeli smo ris radit. 2. 'obrok, deo letine koji radnici primaju u naturi na ime zarade za obavljenu žetvu'. 3. 'zemlja koja se daje kao miraz'. — Čim se udala, dobila je lanac zemlje u ris.
risar -ara m 'kosac, žetelac'. — Risari kose, a risaruše snose pokošeno žito.
risarski -a -o 'koji se odnosi na risare, najamne radnike, žeteoce'. — Risarski dan traje od ranog jutra do kasno u noć.
risaruša ž 'žena koja sakuplja žito iza risara (v. rukovetašica)'.
riskinja ž 'miraždžika (koja donosi zemlju u miraz)'. — Kata je lipa i dobra riskinja, oma nosi sa sobom pet lanaca čiste zemlje.
risno prid. samo u primeru: ~ doba 'vreme žetve' — Kad dođe risno doba svi drugi poslova se manjivamo.

Bunjevci
http://govori.tripod.com/bunjevacki_ricnik.htm
http://bunjevci.com/site/bunjevacki-obicaji/duzijanca/

Постоји и талијанска реч "oblò" = прозорчић, окно, која наводно потиче од француског "hublot".

* Ću te oknem..kao danas "cimnuću te"".značilo je "lupnuću u okno" (prozorče) pa ti izadji, može i kao "pozvaću te"..Može noktom ako se kriješ, ili savijenim kažiprstom itd..kamenčićem u okno..
Možda su i Francuzi hubali u hublu
A Italijani bacali izdaleka oblutke u oblo?

 

[Slavan]

И шта је заједничко Србима, Бугарима, Албанцима, Румунима, Грцима, Украјинцима, Маћедонцима? ТУРЦИ.

Је л'? Па тако бисмо могли рећи да су им заједнички и Срби или Грци, рецимо.

И шта уопште значи то на српскоме? Брате? Мудо.

То је једна од предложених етимологија. А шта значи на турском?

Ја лепо написах да је у Турском историјском и етимолошком речнику остављено отвореним питање порекла бре, али ми сад треба да је потурчимо?

И чак да узмемо као тачно да је грчког поријекла значење је - глупан, морон. Зато су га Турци свуда и користили кад ословљавају марву и глупаке а ови то прихватили као нешто добро. Аман таман јок бре море! Све српске ријечи, да се усереш.

Што се грчког тиче, бар постоји објашњење, у турском не постоји.

А што се тиче значења, тј. употребе:
У зависности од интонације и места у реченици овај узвик може да има више значења. Служи за истицање, наглашавање исказа, за позив и заповест, за опомену или претњу, за подстицање, храбрење, сокољење, за преклињање, па и за изражавање жалости, презира, пркоса. Користи се и за одобравање, дивљење, чуђење, али и у служби свезице... Олга Зиројевић

Ако погледамо распрострањеност "бре", то су границе Турског царства, са мањим изузетцима.

Не, већ Византијског царства(!), са изузецима:

Изван Грчке и Кипра, узвик бре данас налазимо у свим језицима древног византијског комонвелта, али и шире. У Турској ћемо чути облике као што су бре, бире или бе, у Румунији, Украјини и Пољској бре, у Бугарској и Србији море, мори и, најчешће бре, док ће у Албанији ти облици бити море, мре, орé, ворé и бре. Српска народна књижевност записана у XVII и XVIII веку нуди и облике као што су бро или бри.

Оно што је најинтересантније јесте чињеница да је узвик бре стигао и даље од балканског sprachbunda и суседних словенских језика, јер се облици морè и бре налазе и у венецијанском, галоиталском говору Венеције и околине. Након пада Цариграда 1453, Венеција је постала један од центара византијске дијаспоре, уточиште последње генерације Ромеја, углавном учених људи који су доневши своје културно наслеђе иницирали ренесансу. Уз то наслеђе је стигао и њихов сленг.