Етимологија

[Игорь]

И ја због исте теме хтедох да поставим овде реч ЖРЕЦ и у каквој би вези могла бити са плодовима храстова и разних дубова (жирец, жировец) , који су служили жрецима као место богослужења.

Прасловенско *žьrьcь заправо је изведено од *žьrti 'жртвовати'.

Rick Derksen: Etymological dictionary of the Slavic inherited lexicon, Boston 2008, 566-567

 

[Сребрена]

*žьrti 'жртвовати'.

Личи ми и на жети - обављати жетву- кад пада класје пшенице као мертва жертва

 

[Bastiani]

Размишљам о томе како је глагол "окотити" очито иста породица речи са именицама накот, скот итд. (које се најчешће користе у увредљивом контексту).

(Енглеска фраза son of the beach, која се најчешће преводи буквално као кучкин син, заправо би била боље преведена као "скот" или можда још боље "џукац".)

Међутим, у скоро свим словенским језицима у ову породицу речи спада и мачка, котка, што је опет у вези с индоевропски кореном, као што знамо, мачка је на енглеском cat, фр. chat, ит. gatto, нем. katze, рус. кошка итд. Па сад, у српском се због нечега догодило да за назив животиње (мачке) није употребљен древни корен као у скоро свим другим језицима, али је тај корен остао у називу за било коју новорођену животињу односно глагол који означава пород животиње (накотити се могу животиње било које врсте па чак и инсекти).

Све то ме збуњује. Логично би било претпоставити да је у Словена мачка била толико свеприсутна у свакодневном животу, да је повезана са називом који се односи на свако живо биће (сем човека). Што, по свему што знамо, није био случај. Зашто је баш мачка котка?

 

[Сребрена]

Све то ме збуњује. Логично би било претпоставити да је у Словена мачка била толико свеприсутна у свакодневном животу, да је повезана са називом који се односи на свако живо биће (сем човека). Што, по свему што знамо, није био случај. Зашто је баш мачка котка?

Ja sam šetala bg ulicom sa Rusom koji živi u mega-polisu u Sibiru, kad nam je pretrčala mačka put, nekako dijagonalno prešla ulicu i otišla svojim putem.Rus je kazao "vi imate divja macka" (nije rekao koška, nego lepo milozvučno mačka, sigurna sam) što je mene skroz zbunilo- što sad divlja, kad se lepo vidi da je domaća i uhranjena.Oni tamo (gde nema privatnih kuća, nikad ih nije ni bilo, nego se grad sastoji od četvrtastih komunističkih zgrada sa ravnim krovovima ) uopšte nemaju mačke koje slobodno šetaju ulicama (i krovovima)), a dvorišta ne postoje. Čuvaju ih u stanovima, znaju za njih i o njima, ali ih izvode u šetnju, kao pse, na kaišu pored sebe. Zato je mislio da je "divlja".

 

[yumion]

Zdravo, videh da se ovde vodi zanimljiva konverzacija, pa vam se zato pridruzujem i obracam za pomoc. Zna li ko kakav je koren reci mlad u nasem jeziku? Ima li ikakve veze sa staroslovenskim 'molod'? Tako sam nacula. Sta bi onda bilo znacenje ove staroslovenske reci?
Hvala puno!

 

[Игорь]

Rick Derksen - Etymological dictionary of the Slavic inherited lexicon, Boston 2008, 323

Ово је реконструисани прасловенски облик, даље су набројани његови наследни облици у одређеним језицима трију словенских грана као и когнати, тј. речи истога индоевропскога корена, из латинскога и санскрта.

 

[Bastiani]

Prtivuko mi je pažnju da je francuska reč za hleb la pain (slična i kod drugih romanskih naroda, mi je znamo u šatrovačkom obliku panja) vrlo slična u izgovoru kao i reč za patnju, jad, muku, - la peine. U engleskom (gde je ta reč i dospela posredstvom francuskog) piše se paine , dakle isto kao reč za hleb u francuskom.

A onda sam se setio da je drevna reč za brašno (od kojeg se, jel' da, pravi hleb) muka, u mnogim slovenskim jezicima se i danas koristi. http://www.aspetrovec.com/sr/petrovsky-mlyn.html

 

[Игорь]

Занимљиве опаске, Бастијани. Прасловенске речи *mǫka 'мука' и *mǫka 'брашно' највероватније су само хомоними. За француске речи не бих ништа могао рећи, њихову етимологију ваљало би потражити у неком речнику.

Rick Derksen - Etymological dictionary of the Slavic inherited lexicon, 2008, 329.

 

[ElenaAG]

Хтела бих да питам: шта значи реч "штица". Била сам у музеjу Михаjла Пупина, тамо се приказуjе, како jе изгледала сеоска школа у 19. веку, и на зиду jе тамо азбука оваквог вида:
http://pixs.ru/showimage/shticajpg_7359659_15760318.jpg
И можда неко зна, зашто самогласници стоjе у таквом реду.
Унапред хвала!

 

[Игорь]

штица - даска, дашчица

 

[ElenaAG]

Хвала!
А можда има и joш неко значење? У вези са читањем? Нашла сам овде на форуму ово: "Женска школа Стаке Скендерове у почетку је имала три разреда, а касније четири па пет.<…> Из података о овој школи се види да су се учили слиједећи предмети: рачун, часловац, псалтир, штица, цртање, старословенски језик и ручни рад".
http://forum.krstarica.com/showthread.php/359928-СТАКА-СКЕНДЕРОВА

 

[Игорь]

штица – дашчица или картон са азбуком по којој су деца учила читати http://www.simanovci.rs/ckalj/sremacki-recnik/

 

[ElenaAG]

Хвала лепо на одговору и на линку!

 

[Пилипенда]

По Далмацији се и дан данас може чути штиоци у значењу – читаоци.

А у Рељковићевом Сатиру су прилично познати стихови:

„Ни мој отац није знао штити,
ал је мого мало боље пити;
...
Наши стари јесу књигу знали,
сербски штили, а сербски писали;

 

[ElenaAG]

Много Вам хвала! Jа то нисам знала (српски jе за мене страни jезик).
Сада сам нашла у Етимолошком речнику словенских jезика (http://etymolog.ruslang.ru/doc/essja04.pdf) да на основу старосрпcке речи čtjeti и словеначких čtéti и štéti рекокнструише се прасловенска реч čьtěti ("читати"). Значи, вероватно, čt се претворило у št (то jе лакша за изговарање група сугласника, него čt), а [и] jе резултат икавице, и тако се поjавио глагол "штити".

 

[Пилипенда]

Хвала теби за везу ка овом етимолошком рјечнику!
Само још да претходном придодам и именицу штиво коју је сваки основац чуо много пута у школи (а која ти је можда промакла ако ти је српски језик страни).

 

[ElenaAG]

Jесте, промакла jе. Хвала! Сада ћу знати и ову реч.

 

[Bastiani]

Много Вам хвала! Jа то нисам знала (српски jе за мене страни jезик).
Сада сам нашла у Етимолошком речнику словенских jезика (http://etymolog.ruslang.ru/doc/essja04.pdf) да на основу старосрпcке речи čtjeti и словеначких čtéti и štéti рекокнструише се прасловенска реч čьtěti ("читати"). Значи, вероватно, čt се претворило у št (то jе лакша за изговарање група сугласника, него čt), а [и] jе резултат икавице, и тако се поjавио глагол "штити".

Да породицу речи допунимо и речју чтец ("онај који чита") http://en.wiktionary.org/wiki/чтец . У православној цркви чтец је појац, почетно звање у хијерархији.

Рецимо и то (мада сам мислим о томе већ писао) да су Хрвати доскора, а не знам да ли још, имали годишњи конкурс за нову реч. Једне године победила је реч "штионик", а то је она пантљика на књизи која означава докле смо стигли са читањем.

И прилика је да се сетимо Дучића:

Spojler

Да ли памтиш? - давно, прије много лета,
У дан један мутни, јесењски, и мокри,
Кад капаше вода са дрвља и цв'јета,
И кад мртви данак тешка магла покри:
Спровод један стиже, хрпа мрачних лица,
И у пусто гробље утјераше кљусе...
тад дјевојче неко, измеђ' црних штица,
Донесоше људи. Косице јој русе
По леденим груд'ма, као свила густа,
К'о мекано злато, почиваху ти'о.
А залеђен, мртав, к'о да с ледних уста
Један горак осмјех још трепташе мио...

П.С. Игоре, да ли смо ми то управо закључили да је штица (дашчица) етимолошки повезана са читањем?

 

[ElenaAG]

Српска реч чтец у овом значењу jе наjвероватниjе русизам коjи jе дошао из русифициране вариjанте црквенославенскога jезика коjи се у 18. веку употребљавао у Србиjи. То се види по гласу [e] као рефлексу старог [ь] (чьтьць). Права српска реч имала би [a] на месту старог [ь], као што, например, реч отьць претворила се у спрском у "отац", а у руском у "отец".

 

[Игорь]

Игоре, да ли смо ми то управо закључили да је штица (дашчица) етимолошки повезана са читањем?

Прасловенско *dъska (стсл. дъска) је или непосредно позајмљено из латинскога (лат. discus) или посредно из некога германскога језика. Именица штица настала је од старе умањенице речи *dъska - *dъskica > дъштица (скупина *sk испред *i и *ě у источноштокавском одражена је као шт), одатле даље > *dštica > *tštica > штица (дисимилаторна редукција).

Saskia Pronk-Tiethoff - The Germanic Loanwords in Proto-Slavic, 2013, 175-176

Што се глагола *čitati тиче:

Rick Derksen - Etymological dictionary of the Slavic inherited lexicon, 2008, 90

Нестајањем полугласа из обликā *čьtiti и*čьtěti настала је скупина чт која је потом прешла у шт.

Отуда сличност.

 

[Viden]

Прасловенско *dъska (стсл. дъска) је или непосредно позајмљено из латинскога (лат. discus) или посредно из некога германскога језика.

Zato je daskal učitelj, a daskalica učiteljica.
Uobičajeno je tumačenje da potiče iz grčkog jezika, bez upliva latinskog ili nekog germanskog jezika

штица – дашчица или картон са азбуком по којој су деца учила читати http://www.simanovci.rs/ckalj/sremacki-recnik/

U 18.veku

.moglo bi se zaključiti, da su učenici srpsko-slovenskih škola manje-više samouci u pisanju bili; a tome je išla na ruku i spomenuta okolnost, što su imali navoštene tablice, na kojima su im učitelji i stariji drugovi, sigurno pred njima, ispisivali zadatke od „az, buki“, pa do akatista i tropara.

Te daščice, voskom premazane, svakako su služile učenicima i za prvo vežbanje u pisanju. Po njima su oni šarali slova i rečenice onako, kako su videli od svojih učitelja. A kad su se izvežbali u pisanju slova i reči, po tablicama, onda im je valjda davana hartija, s perom i mastilom, da se i na njoj u pisanju vežbaju. — Učitelji su pri tom, sigurno, samo nadzor vodili: pregledali, ispravljali i upućivali, kako valja pri pisanju postupati.

Po navoštenim daščicama učenici su se mogli mnogo vežbati, jer čim nešto napišu, dobro ili loše, mogli su vosak utapkati — poravnati, pa opet iznova pisati, te tako ruku svoju u pisanju dobro izvežbati.

„U narodu su se nahodile kruškove daske, koje su služile mesto knjiga za obučavanje u malom i slabom čitanju. Kome je Bog i priroda dala dobro pamestvovanje, taj je iz onih daščica na izust naučio zadatke i zadržao ih je u pameti, i toliko je znao, koliko je u pameti zatvrdio....pomenute navoštene, ili kruškove daščice.
http://sr.wikisource.org/sr-el/Српске_школе_1718–1739_1.2




Mene interesuje reč MRKVA., da li je stigla posredtvom nekog germanskog jezika ili ne.
U rečniku Julijusa Pokornog navodi se kao koren indo-germanski koren MRK , mada sami Nemci izgovaraju danas Möhren

http://indo-european.info/pokorny-etymological-dictionary/whnjs.htm

 

[Игорь]

Rick Derksen - Etymological dictionary of the Slavic inherited lexicon, 2008, 335

 

[Viden]

Znači mogla bi biti jedna od retkih, koja po dvovekovnoj lingvistici nije iz germanskog korena.
Nemačka "mrkva" daleko je od indo-germanskog korena koji joj pripisuje Pokorni u Indogermanskom etimološkom rečniku jer uočljivo RK ne postoji u nemačkom "Moere", jedino ako se slovensko MRK- prisutno i u jakutskom i u rumunskom izrazu-ne tretira kod austrijskih lingvista kao proto-germanski.
http://hr.wiktionary.org/wiki/mrkva

za SIR mislim da bi mogla biti druga.

 

[Mrkalj]

Mene interesuje reč MRKVA., da li je stigla posredtvom nekog germanskog jezika ili ne.
U rečniku Julijusa Pokornog navodi se kao koren indo-germanski koren MRK , mada sami Nemci izgovaraju danas Möhren

Ja sam mislio da potiče od našeg prideva mrk:

ali izgleda da ipak potiče od glagola moriti. Kod divlje mrkve imamo sledeće nazive:

Mrkvac
Markva pitoma
Divlja mrkva trozuba
Mrkvjelina
Mrkvač
Mrkvjela
Mrkev
мрква дивља
Sárgarépa (murok)
Vild morot obyčajná

http://193.9.21.58/jsp/Thesaurus.jsp?p3=66fc5bc0b23311df864f001cc081f832&l2=hr

Daucus Carotta L. У древн. Staphylinos (Plin. и др.) Барканъ, Барканная трава, Барканница (Пск.) Борканъ (Новг.) Морковь (Вел. Росс.) Морковецъ, Морковица (Бесс.) Морковникъ (Екат. Хар.) Мо́рква (Малор.) Польная Морква (Гродн.) Дыка Морква (Умань). Мо́рква, Мо́рквина, Морко́ва (Сл. Нос.) Стволы наз. Быліе (Курск.) Ошиб. Сузикъ (Тул.) — Пол. Ptasie gniazdo. — Сербск. Мерлин, Мрква, Мрквjела (Лавр.) Mèrkwa, Kuzmorka, Merlin. У Дубр. Mrkwjela. — Луз. Morchej, Morchwja. — Болг. Гулия, алена, подплезокъ. — Арм. Kasar. Газаръ. — Груз. Гур. Имер. Мингр. Стап(h)ило. — Молд. Морковъ. — Мордв. Маркувъ. — Чуваш. Мерка́. — Тат. Хазыръ-лыкъ-отъ (Тавр.) — Тат. въ Тифл. Зарда (Сит.) — Вятск. Тат. Кише́ръ, Киширъ (Еверсм.) — Тур. Пурчукли (Карск. Пашал.) Сит. Purtschuluk (Colen.) Аучь. — Кирг. Сабзы (Кат.) Тадж. Бехи. — Бух. Ssabsi. Сабзы, Ссаби. Гаширъ (Баз.) — Латыш. Burkani, Bohrkahne. — Эст. Porgandid. — Нѣм. Gem. Möhre, Gem. Mohrrübe, Die Eselmöhre, die Gelbmöhre, die Karotte, der Mohrenkümmel, Gelbrübe, Borkan, das Vogelnest. — Франц. Carotte, Pastenade. — Англ. Bee's nest Carrot, Dauke. Кромѣ кухоннаго употребленія Морковь еще дается отъ глистовъ или въ сыромъ видѣ, или въ видѣ выжатаго сока; снаружи прикладывается къ ранамъ и даже раку.

Korenju (Daucus carota) pravimo mu tudi koren, kuzmorka, mrkev, mrkevca, merlen, merlin, merni, mrkel, mrkelca, mrknca, mrkva ter navadni in svinjski koren in ga uvrščamo v družino kobulnic

 

[Viden]

Ili od nekog bliskijeg glagola, merkati (pa) mrkati , omrkati. omrkivati i sl.