Estetska kontemplacija

[Transcendental]

Ja sam ukazao trilion puta na Ozimanove propuste ali ste vi naštelovani da ne kapirate te propuste. Uzimanje nekakve "intuicije" kao repera, a priori transcendentalna volja koju pritom kontrastirate sa individualnom, postojanje duha kao objektivne kategorije, uopšte problematičnog cele ideje dualizma, zatim pojam ideje i apriorno pretpostavljanje da postoji objektivno, potom objektivno lepo i dobro itd. Na sve to - što je problematično u osnovi i ne uspevate da ga dokažete - glavni "dokaz" vam je da je to "neposredna činjenica svesti", a detalje izbegavate tako što pojavu označite kao transcendentalnu i nepojmljivu. To nije filozofija. I čuvena korelacija subjekta i objekta osim što pokazuje da je filter recepcije nužan medijum u aktualizaciji pojave u iskustvu ne pokazuje ništa drugo, pri čemu vi istu stvar uzimate kao nekakav pokazatelj da prostor,vreme, materija ne postoje van svesti (iako se nijednom prihvatljivom logikom ne može izvesti takva stvar). Pokaži ti meni zbog čega je prostor nužno subjektu imanentni uslov iskustva, a ne objektivno postojeća kategorija - ne možeš naravno (osim da ukazuješ kako je to tebi neposredna činjenica svesti) itd.
Kad bih se potrudio, našao bih još 25 stvari da prokomentarišem, al ovo je na prvu loptu. Najgore je što i sad vama koji se ložite na to neće doći do mozga jer to nije stvar znanja već mehanizam odbrane, ušuškali ste sebe u vaš sistem. Ok, vaše pravo, al i moje da vas naguzim za to.

 

[znatizeljni mislilac]

Ja sam ukazao trilion puta na Ozimanove propuste ali ste vi naštelovani da ne kapirate te propuste. Uzimanje nekakve "intuicije" kao repera, a priori transcendentalna volja koju pritom kontrastirate sa individualnom, postojanje duha kao objektivne kategorije, uopšte problematičnog cele ideje dualizma, zatim pojam ideje i apriorno pretpostavljanje da postoji objektivno, potom objektivno lepo i dobro itd. Na sve to - što je problematično u osnovi i ne uspevate da ga dokažete - glavni "dokaz" vam je da je to "neposredna činjenica svesti", a detalje izbegavate tako što pojavu označite kao transcendentalnu i nepojmljivu. To nije filozofija. I čuvena korelacija subjekta i objekta osim što pokazuje da je filter recepcije nužan medijum u aktualizaciji pojave u iskustvu ne pokazuje ništa drugo, pri čemu vi istu stvar uzimate kao nekakav pokazatelj da prostor,vreme, materija ne postoje van svesti (iako se nijednom prihvatljivom logikom ne može izvesti takva stvar). Pokaži ti meni zbog čega je prostor nužno subjektu imanentni uslov iskustva, a ne objektivno postojeća kategorija - ne možeš naravno (osim da ukazuješ kako je to tebi neposredna činjenica svesti) itd.
Kad bih se potrudio, našao bih još 25 stvari da prokomentarišem, al ovo je na prvu loptu. Najgore je što i sad vama koji se ložite na to neće doći do mozga jer to nije stvar znanja već mehanizam odbrane, ušuškali ste sebe u vaš sistem. Ok, vaše pravo, al i moje da vas naguzim za to.

Odlicno ti si supermen posto imas moc da saznas volju. Volju saznajes? Vreme saznajes? Jel tako? Do toga ne dolazis intuicijom nego saznanjem. Jel tako? Mnogo si zaglibio. Pokret ruke nije saznanje volje. Nema tu nikakvog saznanja niti tako nesto (volju) mozes da opazis. Hteo to ti ili ne to jeste intuicija i kako nakon ovoga uopste mozes da spominjes mehanizam odbrane i neko lozenje kada suprotno moze da tvrdi neko ko je ili lud ili se sali ili se plasi istine. Tebi kao i ostalima je problem introspekcija, kreces od predstave a ne od onoga sto je nuzan uslov da bi predstava postojala tj sebe. Vidis oko sebe ali ne vidis da TI vidis oko sebe ili ako bi kojim slucajem video sebe onda bi to odmah poistovetio sa SVOJIM telom. Po tebi je duh pretpostavka a materija po sebi osnova svega i cinjenica nad cinjenicama. Al ti nikako u tome ne uspevas da vidis apsurd jer osnova mora biti ono sto niti nastaje niti nestaje a ako te ne bude mrzelo obnovi temu o NISTA i videces da jedino to JA ima sve one "atribute". Ne mozes krenuti od cula kad su ona dovedena u pitanje i pokazuju svu mogucu relativnost u nasoj predstavi. Svetlo, zvuci, dodir sve to kako dozivljavas zavisi od bezbroj faktora. Na taj nacin ne dolazis do sustine vec samo smenjujes iluzuju, uvek si na jednom te istom vecnom lancu. A filosofija je potraga za sustinom zivota i sveta a ne naivno oslanjanje na cula. Ti osecas strah jer cim se krene malo dublje ti se vracas onome sto ti na prvi pogled deluje sigurno...carstvo cula. Oziman pita kako mnogi ne uvidjaju? Bombardovani smo jednim te istim od rodjenja do smrti i tvoja "kritika" je odraz upravo te navike. Filosof se ne zadovoljava cinjenicom da je u ovoj vrsti egzistencije i ne smatra to na banalan nacin. "pa eto sta cemo nista puklo pa nastala materija stvorila duh...". Ne, samo cudjenje i uporna potraga te mogu stvoriti filosofom. U redu materija..bavi se i oziman materijom al ne mozes samo na tome ostati jer onda si na stupnju obicnog naucnika pozitiviste koji gleda a ne misli. Onda kada rulja dodje i kaze "kreptoman je materijalista vidi kako je bio pametan pa zakljucio da je materija osnova svega a onaj oziman koji prica bajke je neki lunatik" ti ces puniti ego a rulja ce i dalje misliti da je filosofija mlataranje praznom slamom a nauka razmisljanje. Pojava je ono sto vidis ispred sebe, nije to nepojmljivo vec stvar po sebi al vidis tu sad nastaje problem jer ti stvar po sebi dozivljavas kao stvari bukvalno i pomocu secanja na percepciju mislis da postoje same po sebi, ne uvidjas da se secas sopstvene percepcije i da dok si gledao imao si projekciju ONOGA STO JESTE ali ne i ONO STO JESTE.A sta je ono sto JESTE? Bit svih tih stvari koje nisu ni jedno ni mnostvo, naravno tebi se to ne svidja nego hoces sve da saznas i pokusavas u glavi to da racionalizujes i eto ti klopke.
Tebi je problem isto ono sto i fishermanu jer po tebi ili materija, prostor i vreme postoje u svesti i van nje ili ne postoji nista..nista u smislu nepostojanja kao da se likovi, kuce zgrade gube iz sna eto ti to tretiras na taj nacin i zato ulazis u paradoks. Oziman ne prica o tome. On prica da je to nista za saznanje SVE ali ne SVE na taj nacin sto ces ti opet da redjas kule i gradove u svesti vec SVE na nepojmljiv svojstven nacin. Onoj jabuci oduzmeno sve ali to sto ostaje nije nepostojanje ali nije ni ono sto zamisljas, e upravo sto tu sredinu stvar po sebi ne mozes da uvidis u startu svaki dalji pokusaj da izvedes logican zakljucak pada u vodu. A to ti se ne moze recima utuviti u glavu, moze ti se samo pribliziti a na tebi je ostalo...to je bukvalno klik al izgleda da je bio u pravu...to nemaju svi al mislim da je ubedjenost ta kocnica ipak. Secao se ti ili gledao nikad ne dolazis percepcijom do sustine i to je poenta, svejedno dal ti se pokazuje imaginarno ili stvarno. Izgled se stvara u tebi posmatracu..sam predmet ne poznaje nikakav izgled nema nikakve oci, nikakav kvalitet u tom smislu ne postoji kao ono sto vidimo ali nesto ipak jeste jer na to mesto ne moze da dodje nista doktore. Jedino znamo da nije ono sto smo oduzeli. Zbog toga i jeste metafizicko a ne fizicko. Ti naravno zamisljas da sve to sto vidis potencijalno postoji i kad tebe nema al SVEJEDNO JE DA LI CES SVOJU SVEST UZETI HIPOTETICKI ILI BUKVALNO radi se o istom, time se nisi priblizio stvari po sebi, naprotiv udaljio si se. To nesto ima osobinu da u tebi izazove sve te tvoje senzacije koje ti prestavljaju cula ali samo nema nista od toga, ne moze tu biti nikakve kopije jer tu tu stavljas nesvesno jednu pomocnu svest koja ipak egzistira kao rezervna dok uklanjamo ove ostale. Apsurd! Sama rec kaze, po sebi znaci sama je, nema tebe uklonili smo svest pa nemoj onda vracati tu istu svest koju si uklonio ti je vracas da bi pokusao da pridjes onoj nepojmljivoj osnovi a time ulazis u jednu te istu zamku. Pokusavajuci da racionalizujes ti nuzno vracas(a i moras da vracas) ono sto si uklonio a lepo covek kaze transcedentno i onda vi a kako se ne moze saznati? Pa prati fabulu pa ces videti kako. Za prostor sam ti rekao jos davno. Ako si uklonio sebe gde je tacka gledista? Sta je centar prostora ako tebe nema ili bolje reci gde je? Tamo gde si zamislio? E pa tu te ima a ne nema..razmisljaj sad. Eto ti najlaksi moguci nacin lakse ne moze tako da ovo tvoje naravno pada u vodu.
E ti se sad guzi kolko hoces i batali tih 25 stvari jer ni osnovno jos nisi prosao.Umesto tih bombi koje cuvas i koje sluze samo da pokazu kako si ti u pravu a ja nisam bolje se potrudi da razumes ovo.

 

[Transcendental]

Tačno sam znao, još si se potrudio da se raspišeš toliko ali vidim samo reprodukciju onoga što tvoj bolesni učitelj govori, nisi se ni potrudio da razmišljaš.

 

[znatizeljni mislilac]

Tačno sam znao, još si se potrudio da se raspišeš toliko ali vidim samo reprodukciju onoga što tvoj bolesni učitelj govori, nisi se ni potrudio da razmišljaš.

Kakav ucitelj? Oziman mi je istina pomogao da vidim one najbitnije stvari al nije ovo ovde nekakva skola. U tom slucaju bi ti bio moj ucenik. Cak sam i olabavio i napisao neke stvari neprecizno al to je da ti priblizim a ako ti ovo nije dovoljno zao mi je. Neko ce vec razumeti.

 

[Transcendental]

Nekome će već zatrebati priča za laku noć da se ne boji mraka kao što je zatrebala tebi, tako ta vaša glupost i opstaje.

 

[faraonn]

...kad bi naišao slučajno
nesretni Kroče
izgubio bi volju
ili Platonovu
slike sliku
uhvatio bi svoju Estetiku
i Strosove Divlje misli
kao neki mislilac neovisli
došao i on
da nam zapijeva jade
ili onaj rumunski vampir
Elijade
mislim da bi ovdje imale posla
tek osnovane Čajna_trijade
...toliko me vraćaju estetske konteplacije
da lagano krenem pored
Nila
pa još kad bi neka Nefertete
onako
da samo oko nje leprša
Čajna_svila
bacila se meni sjelom
preko krila...

P.S.
...da samo ne ospe sad po meni Krempi
što ovako podjoh
od nekakvog tamo
bana sa Kulina...

 

[znatizeljni mislilac]

Ако дело међутим покреће једино афекције индивидуалне воље, онда се ради о кичу.

Da li to znaci da bas sve sto je u sluzbi individualne volje a tice se recimo muzike spada u kic? Pitam zato sto mi je ta rec "kic" nekako preterana. Mnogo muzike danas nema veze sa estetskom kontemplacijom ali nazvati je kicom ili sundom mi dosta cudno zvuci iz razloga sto ne mogu svu muziku da stavim u istu kategoriju a koja je izvan kontemplacije.

Recimo ovo mi je nespojivo

 

[hakim bej]

Ako se malo odmaknes, pogledas izdaleka, videces da je isto.
Nateraj sebe da hladne glave gledas obe.
Ako ne uspes, nateraj sebe da ti se dopadnu obe. Ako bas ne ide, drmni dve-tri ljute na gladan stomak.
Videces, Iste su.
Razlika je samo u ceni.

Dakle, nema razlike.

 

[znatizeljni mislilac]

Ako se malo odmaknes, pogledas izdaleka, videces da je isto.
Nateraj sebe da hladne glave gledas obe.
Ako ne uspes, nateraj sebe da ti se dopadnu obe. Ako bas ne ide, drmni dve-tri ljute na gladan stomak.
Videces, Iste su.
Razlika je samo u ceni.

Dakle, nema razlike.

Moze ova Stoja da bude gola i cela ako hoce opet mi je Florece u ovom spotu neuporedivo sarmantnija.
To sto se tice njih dve, sto se tice muzike meni licno..e tu je sad problem je razlika drasticna.

 

[oziman]

Da li to znaci da bas sve sto je u sluzbi individualne volje a tice se recimo muzike spada u kic? Pitam zato sto mi je ta rec "kic" nekako preterana. Mnogo muzike danas nema veze sa estetskom kontemplacijom ali nazvati je kicom ili sundom mi dosta cudno zvuci iz razloga sto ne mogu svu muziku da stavim u istu kategoriju a koja je izvan kontemplacije.

Recimo ovo mi je nespojivo

Музика као свој објекат , као свој модел, заобилази објективни појавни свет. Као таква она једноставно мора изазвати естетску контемплацију. Музика сама по себи не може подстакнути индивидуалну вољу. Изазвати похоту или слично.

Зато се у тим спотовима у први план избацује голишава поевачица . Јер се ту пружа људима оно што они траже. Оно што их једино покреће у животу а то није естетска контемплација ..него похота ,Зато им се то и пружа ...то им се и продаје. Музика ту служи само као параван. Као музичка пратња у позадини. А и то мало музике у позадини мора бити просто да би га масе разумеле, значи пар нота , пар строфа, и гомила там там бубњева . Док су у првом и главном плану облине ове Стоје или пак она девојка у оном твом споту која се накинђурила неким украсима и маскама. То она продаје. Шоу, стимулансе индивидуалној вољи а не музику која је ту у другом плану.

А свака музика. Чак и те лаке ноте, и то што пева Стоја и та друга у псоту носи у себи естетску контемплацију. Она је слаба у тим случајевима, краткотрајана, али постоји у свакој музици где има бар наговешатај неке мелодије.

 

[oziman]

Jeste li primetili koliko su erotski stripovi i uopste animirani filmovi , mnogo umetnicki mocniji od fotografije ili filma sa realnim modelima, glumcima?
To je zato sto u crtezu umetnik prenosi i deo svoje inspiracije koja potice iz oblasti duha iz koje uopste proisticu umetnicka dela. On viče ..."Evo, ovo si prirodo htela da postignes ali usled otpora materije nisi uspela!"
Ovakva živa osoba ne postoji u prirodi ...pa opet ona deluje privlacno.

I ne mislim bas na ovaj crtez iako je i on odgovarajuci primer, nego na sliku i narocito skulpturu uopste.
Vostane figure nikada ne mogu izazvati umetnicki efekat zato sto isuvise lice na realne osobe, a umetnik treba da prezentuje nesto sto je izvan stvarnosti.

PS. Hiperealisticne skulpture Rona Mjueka i slicnih tesko da mozemo nazvati skulpturama, jer njihov umetnicki efekat prostice ne iz oblika, vec iz radnje. To je slikarstvo u 3d mozemo reci.

 

[Guede]

Sustina estetskog uzivanja jeste prevazici individualnu volju... i doci u stanje tkz. cistog subjekta saznanja. "Cisti" znaci slobodan od individualnog htenja. Ta situacija slobode od htenja jeste dodir transcendencije i moze se samo intuitivno doziveti.



Mit mozemo uzeti za simbol volje koju u estetskoj kontemplaciji prevazilazimo. Danaide koje sipaju vodu u bure bez dna jesu simbol ljudi koji celog zivota sluze svojoj individualnoj volji. Oni ispune jednu zelju ili sipaju jednu kofu vode u bure bez dna, ali jedino sto posle toga mogu raditi jeste da odu da ponovo zahvataju vodu... Jedna zelja smenjuje drugu bez kraja i odmora. Nema ultimativnog zadovoljenja, konacne sitosti , konacnog orgazma , konacnog zadovoljenja bilo koje zelje.. nema tako neceg. Ima samo kofa i bure bez dna...opet i opet.
Mozemo zamisliti kakvo je olaksanje napustiti taj ciklus zahvatanja i sipanja vode . Odmoriti se bar na trenutak. A taj trenutak je estesko uzivanje ili estetska kontemplacija.
Postoji jedan vrlo dobar primer za to koji moze da pojasni problem a koga je upotrebio i Sopenhauer
Kada posmatramo fotografije iz nase proslosti to doba nam deluje kao izgubljeni raj..to je verovatno svako doziveo. Ono sto pri tome imamo u svesti jeste evociranje slike ali ne i volje koja je bila korelat te slike i koja je zagorcavala taj trenutak u proslosti potpuno isto kao sto zagorcava ovaj danas, ali mi u svesti imamo samo sliku..bez volje...i blazenstvo..... ta situacija pokazuje najednostavniji primer estetske kontemplacije gde imamo predah od sluzenja volji i ono osecanje transcendencije izvan svih opisa.

Takvim trenucima moramo teziti i razvijati ih kroz filozofiju, umetnost, meditaciju, kontemplaciju. To je rad koji u perspektivi nosi mogucnost budjenja. Definitivnog spasenja iz Hada.

Da li nekada predahnete od sipanja vode u bure bez dna. Da li ste uopste taj predah nekada doziveli ili priznajete samo olaksanje prosipanja kofe tj. zadovljstvo kao negaciju prethodne patnje ... princip homeostaze. ?

Odlicna tema !!

U pitanju je nauk koji se spozna ili ne, koji za svoje krajnje i potpuno utjelovljenje ima u Diogenu iz Sinope za kojeg je Aleksandar Makedonski rekao da bi bio on da nije to sto jest. Nemati zelja znaci imati sve,imati sve ne znaci biti sretan,dok ne biti sretan ne znaci biti tuzan ...

 

[lxndr]

Jos od malih nogu sam zavoleo muziku,te sam odlucio da se njom i bavim.Osecao sam odbojnost prema nauci,one dosadne jednacine,grcka slova,izrazi,reakcije u laboratoriji nisu bile nista u odnosu na ono sto sam u muzici nalazio,bezmernu lepotu koja nije sa ovog sveta.Oduvek sam se pitao odakle muzici tolika moc?Jedino sto sam znao su oni drski naucni eksperimenti sa stotinu raznoraznih meraca,brojki,skenera,sto muziku svodi na najobicniju igru okidaca,gde neke frekvencije u mozgu proizvedu neko osecanje.To je banalnost i sarlatanstvo najgore vrste,ali,izvrstan pokazatelj praznine i nistavnosti naucnog,racionalnog,suvom logikom zadojenog duha.Davno sam nesto interesantno primetio,da medju tzv. racionalistima,skepticima,ateistima,skoro da nema govora o umetnosti,a i povremene price se svode na gorepomenute eksperimente.Listajuci raznorazne forume gde su mnogi delili neke izreke,a uz ime im pisu i zanimanja,primetio sam interesantnu stvar,svi do jednog su bili ekonomisti,arhitekte,lekari,biolozi,naucnici,inzenjeri,a ni jednog muzicara,slikara,pesnika...Dakle,vrlo prakticni ljudi,usmereni na korisno,opipljivo i upotrebljivo,ljudi koji ne gube vreme na nesto sto ne moze da se iskoristi.Poznati su prikazi naucnika kao emocionalno hladnima,emocije za njih su odlike nizih ljudi.Upoznavsi se malo bolje sa filozofijom,shvatio sam,negiraju ih jer ih one ruse,emocije nam ukazuju ha nesto daleko suptilnije od grube materije,ali,nju ne mozes lenjirom izmeriti,niti je jednacinom predstaviti,a sve sto naucnik ne moze svojim jednacinama da prikaze,mora da je bedno i nevazno.I takvi nitkovi se danas stavljaju ispred umetnika i filozofa,zasto?Pa,zato sto ova dvojica ne doprinose svetu,nisu i niti ce!Ako posmatramo samo obicne ljude oko nas,videcemo s kakvom mrzovoljom gledaju na umetnost i filozofiju,obicno bi ovako rekli ,,Sta mi onaj tamo bije po dirkama,cincili mincili,a onaj tamo nesto filozofira,to su sve neradnici i dzabalebarosi,sta oni doprinose?!,, S obzirom da je vecina ljudi usmerena na bedno prezivljavanje,razumemo razlog mrzovolje.Tako je porazavajuce kada vidim tolike ljude koji kao stoka rade i samo rade,pomislim ,,ovo bre nije dostojno coveka,, ali uvek posle toga sledi gorka istina ,,vecina ljudi jedino tako i moze da postoji,ne smem ni da pomislim sta bi bilo kad ne bi vise radili,,

 

[Dragoljub69]

Mislite da je tako komnplikovano?Pa i nije nešto...Čovek,ma koliko složen organizam bio ,usmeren je veoma
svojim egzistencijhalnim i libidonoznim obrascima.
Osim zadovoljstva koje mu čula prepoznaju dešavanja u njegovoj neposrednoj blizini,prepoznaje ili slutnjom ili
asocijacijom ili prepoznavanjem dejstva determinirajužih sila.Izgled,zvuci,ukus,toplota,dodiri koji sadrže ta dva
promenljiva faktora (zadovoljstvo i determinacija),određuju sud "lepo"...Naravno -prepoznavanje je često to
koje izaziva zadovoljstvo sigurnosti egzistencije.
Postmoderna tako stavlja u žižu baš taj krajnji sud,a put do njega dozvoljava i avangardni i nadrealan koji asocira i
sve što je moguće ,ali samo s tim ciljem-doživljajem željenog!
U muzici bi to moglo avangardno istraživanje zvukova prijatnosti i harmonskih celina...Emocije su pre ili posle-središte je
lepota zvuka koji izaziva prijatnost i harmonićno povezivanje u determinisanosti...Prepoznavanje-naravno!

 

[lxndr]

Pošto je ovde bilo reči o Frojdovom shvatanju umetnosti,evo primera gde on lično kaže šta misli (iskopirano sa Psychology today):

,,...I am no connoisseur in art, but simply a layman….Nevertheless, works of art do exercise a powerful effect on me, especially those of literature and sculpture, less often of painting….I spend a long time before them trying to apprehend them in my own way, i.e. to explain to myself what their effect is due to. Wherever I cannot do this, as for instance with music, I am almost incapable of obtaining any pleasure. Some rationalistic, or perhaps analytic, turn of mind in me rebels against being moved by a thing without knowing why I am thus affected and what it is that affects me.,,

Ovo je jedan vrlo interesantan odeljak.Ovde je upečatljiva lestvica literatura i skulptura > slikarstvo > muzika.Sve umetnosti nam ukazuju na ,,onostrano,, ali ne čine to na jednak način,da kažem tako,ne jednako čisto.Frojdov primer je jako poučan,najviše mu je odgovarala literatura i skulptura,jer one su tako bliske svetu,gde literatura predstavlja naš misaoni život,a skulptura materijalni,i tu Frojdov superanalitički um ima pravu poslasticu,dok u slikarstvu već svet polako iščezava i sve više gubi materijala za rad,dok konačno u muzici svet,odnosno pojava toliko iščezne da on jadan ne zna šta više da radi,šta da misli,nema šta više da bude svareno.Frojd je primer čoveka toliko vezanog za pojavu,da on ni ne zna za ono više,već u umetnosti ga zanima samo ono što ima veze sa senkom.Inače,takvi ljudi imaju vrlo karakteristične crte,fizičke i duševne,to su obično namršteni ljudi,ili bar lice oslikava neku agresivnost,svaka deseta reč je razum,logika,racionalnost i to specifično izgovorene,pomalo napadno,šta li to napadaju?Duboko ih plaši priznanje iracionalnog korena svega,jer tu nema šta više da se misli,um će tu vazda biti gladan.

 

[oziman]

Pošto je ovde bilo reči o Frojdovom shvatanju umetnosti,evo primera gde on lično kaže šta misli (iskopirano sa Psychology today):

,,...I am no connoisseur in art, but simply a layman….Nevertheless, works of art do exercise a powerful effect on me, especially those of literature and sculpture, less often of painting….I spend a long time before them trying to apprehend them in my own way, i.e. to explain to myself what their effect is due to. Wherever I cannot do this, as for instance with music, I am almost incapable of obtaining any pleasure. Some rationalistic, or perhaps analytic, turn of mind in me rebels against being moved by a thing without knowing why I am thus affected and what it is that affects me.,,

Ovo je jedan vrlo interesantan odeljak.Ovde je upečatljiva lestvica literatura i skulptura > slikarstvo > muzika.Sve umetnosti nam ukazuju na ,,onostrano,, ali ne čine to na jednak način,da kažem tako,ne jednako čisto.Frojdov primer je jako poučan,najviše mu je odgovarala literatura i skulptura,jer one su tako bliske svetu,gde literatura predstavlja naš misaoni život,a skulptura materijalni,i tu Frojdov superanalitički um ima pravu poslasticu,dok u slikarstvu već svet polako iščezava i sve više gubi materijala za rad,dok konačno u muzici svet,odnosno pojava toliko iščezne da on jadan ne zna šta više da radi,šta da misli,nema šta više da bude svareno.Frojd je primer čoveka toliko vezanog za pojavu,da on ni ne zna za ono više,već u umetnosti ga zanima samo ono što ima veze sa senkom.Inače,takvi ljudi imaju vrlo karakteristične crte,fizičke i duševne,to su obično namršteni ljudi,ili bar lice oslikava neku agresivnost,svaka deseta reč je razum,logika,racionalnost i to specifično izgovorene,pomalo napadno,šta li to napadaju?Duboko ih plaši priznanje iracionalnog korena svega,jer tu nema šta više da se misli,um će tu vazda biti gladan.

Да. Фројд је добар пример да матерјалиста не може разумети уметност. Смешна је његова назови анализа Микеланђелове статуе Мојсија у којој лењиром мери пропорције исте.

Да би неко доживео естетску контемплацију мора апстрхавати појаву, издићи се изнад сенки, сусрести се са метафизичким идејама. Наслутити тако трансцендентно, нуминозно. А то не може свако.

Многима је глава једноставно фиксирана за сенке на зиду пећине попут овог лика из филма:

 

[Dragoljub69]

Hajde Ozi,okani se tih klončića-nismo mi baš neke naivčine...
To kako ti razumeš metafiziku je naprosto detinjasto!
Kakva pećina ,kakve senke vatre i bakrači...
Dovoljno je da kažeš "materija" ili "bitak"-to je tolika misterija da veće i nema!
Sama naša svest je misterija,a i ta misao koja to misli! ! !
Kakve Platonove pećine-to je za današnje vreme čist amaterizam!
Fenomeni koje doživljavamo,a i pitanje ko to "mi" doživljava te fenomene...Naravno i pitanje
"doživljavanja"...

 

[oziman]

Естетска контемплација представља додир трансцендентог. Апстраховање облика наше моћи сазанања који нас држе фиксираним за сенке на зиду пећине. А то важи и за сваку контемплацију усмерану ка непосредним чињеницама свести.

Али, ко год је успео тако да се отргне од сенки и наслути трансцендентно приметио је да то може трајати само неколико тренутака. Као да постоји механизам у духовном склопу који једноставно спречава таква искуства да трају.

То је приметио и Бергсон говорећи о интуицији. Пренећу тај цитат:

Intuicija je tu, ali nejasna i isprekidana. To je jedna lampa skoro ugašena koja se oživljuje samo s vremena na vreme, jedva za nekoliko trenutaka. Ali, ona se oživljuje, uglavnom, tamo gde neki životni interes stupa u igru. Na našu ličnost, na našu slobodu, na mesto koje zauzimamo u celokupnoj prirodi, na naše poreklo, može biti takođe i na našu sudbinu, ona baca svetlost treperavu i slabu, ali koja ne prodire manje mrak noći u kojoj nas ostavlja inteligencija.

Ovih prolaznih intuicija, koje osvetljavaju svoj predmet samo s vremena na vreme, filozofija se mora dočepati da ih održava, proširuje i dovodi u saglasnost. Ukoliko bude više napredovala u ovom radu utoliko će više opaziti da je intuicija sam duh i, u izvesnom smislu, sam život: inteligencija se iz njega izdvaja jednim procesom koji podražava proces kojim je postala materija. Tako se pojavljuje jedinstvo duhovnog života. Ono se saznaje samo kad se stavimo u intuiciju i od nje idemo ka inteligenciji, jer od inteligencije nikad se ne može preći ka intuiciji.

Бергсон из Савралачке еволуције

Као што каже Бергсон, морамо се дочепати тих пролазних интуиција , одржавати их и проширивати, јер то је наш једини прозор у суштину ствари по себи. У оно што смо ми изван ове мочварне каљуге.

 

[Dragoljub69]

Čudi me da je psihijatar 20.veka sebi dozvolio luksuz takvog mistićarenja...
Samu intuiciju je odredio aktivnošču uma koja povezuje instikte i intelekt!Katastrofa!
Kao da nije bio savremenik Junga,a o radu pozitivista da ne pričamo jer ih je prezirao
kao nedostojne njegove "metafizike". Čak je intuiciju naslovio čistim duhom!
Dakle ,za jednog naučnika koji po konotaciji već ,ima na raspolaganju naučnu metodu
bez koje je bavljenje umnim stvarima obićno lutanje nepreglednim lavirintima (izuzimam
ovo naše informatičko vreme-poziciju koje se ne plaši obilja podataka lavirinta!)začuđuje
i navodi na razne zaključke Bergsonovo "jedan na prama odoka" zaključivanje!
Odakle mu ideja da je intuitivna misao transcedentalna? Da je to stvar po sebi u osnovi te misli?
Gde su premise ili sklopni parametri takve teoretske postavke?
Intuitivna apodiktićka misao?
Može li misao biti apodiktićna?
Nisam rekao reč-tek reč je katastrofalna analogija nekog fenomena ili noumena u potenciji sklona disperziji asocijativnosti! ! !
Vidi Ozi:moje nepoverenje u misli i reči je nastalo (zato i ne sporim Nereju važnost znanja istorije filozofije)momentom
zaklapanja Witgensteinovog Traktata...
Shvatio sam da su naše misli tek pionirski pokušaj skupljanja fragmenata znanja!
Ne sumnjam da je Bergson tu Ludvigovu knjigu čitao! Tim gore!
Znaš,S.Žižek se ne spori ni s jednim filozofom dok ne izvrši introspekciju motiva onog šta mu je sporno!
Imam slićan pristup i u slučaju Bergsona se pitam:Zašto mu je bio potreban stav da je intuicija sam duh ljudski?
Odnosno da je u pitanju transcedencija u izvornom obliku?
Odgovor na ovo pitanje,kladim se,da bih našao u njegovoj detaljnijoj biografiji,ali (što kaže moja veca) nisam se smako()
da se takvim hobizmom zamlaćujem...Nije hteo ni Ajnštajn,a ja sam veliki poštovaoc komšije moje familije,a i zeme...

 

[oziman]

Čudi me da je psihijatar 20.veka sebi dozvolio luksuz takvog mistićarenja...
Samu intuiciju je odredio aktivnošču uma koja povezuje instikte i intelekt!Katastrofa!
Kao da nije bio savremenik Junga,a o radu pozitivista da ne pričamo jer ih je prezirao
kao nedostojne njegove "metafizike". Čak je intuiciju naslovio čistim duhom!
Dakle ,za jednog naučnika koji po konotaciji već ,ima na raspolaganju naučnu metodu
bez koje je bavljenje umnim stvarima obićno lutanje nepreglednim lavirintima (izuzimam
ovo naše informatičko vreme-poziciju koje se ne plaši obilja podataka lavirinta!)začuđuje
i navodi na razne zaključke Bergsonovo "jedan na prama odoka" zaključivanje!

Bergson је филозоф а не неки психијатар и научник. Где си то извукао?

Odakle mu ideja da je intuitivna misao transcedentalna? Da je to stvar po sebi u osnovi te misli?
Gde su premise ili sklopni parametri takve teoretske postavke?

То није теориска поставка него аподиктичка чињеница. Није Бергсон научник па да ти износи теоријске поставке.

Питаш одакле му то знање. Из чињенице да трајање није исто што и линија у простору. Да самим тим оно што сазнајеш и зовеш трајање то није. То је замишљена линија. А право трајање је нешто што се не може сазнати, не може опазити, НЕ МОЖЕ ЗАМИСЛИТИ, то је ИНТУИЦИЈА.

Нешто најреалније , најјасније али неопажљиво, немерљиво , недељиво, незамишљиво, доступно само непосредном искуству, интуицији.

ntuitivna apodiktićka misao?
Može li misao biti apodiktićna?

Не мисао, него интуиција. Мисао је представa из представе. Мисао нам пружа опажајне слике а трајање нам пружа као замишљену линију. Право трајaње је интуиција која нема везе са мишљу.

Али ту опет долазимо до оног Бергсоновог.

Bile su potrebne godine da bih shvatio, a potom da bih prihvatio, da svi nemaju istu sposobnost kao ja da žive i da uranjaju u čisto trajanje. Kada mi se ta ideja trajanja javila prvi put, bio sam ubeđen da je dovoljno da je izložim pa da se uklone sve nejasnoće, i verovao sam da u tom pogledu nije potrebno ništa više do da se čovek obavesti. Kasnije sam uvideo da stvari stoje sasvim drukčije.
Bergson

 

[Dragoljub69]

Bile su potrebne godine da bih shvatio, a potom da bih prihvatio, da svi nemaju istu sposobnost kao ja da žive i da uranjaju u čisto trajanje. Kada mi se ta ideja trajanja javila prvi put, bio sam ubeđen da je dovoljno da je izložim pa da se uklone sve nejasnoće, i verovao sam da u tom pogledu nije potrebno ništa više do da se čovek obavesti. Kasnije sam uvideo da stvari stoje sasvim drukčije.
Bergson
Moja introspekcija mi ne govori o trajanju već "vidim" pozadinu "postojim" kao mračni "prostor" ili "dubinu" koji ima
neograničenu potenciju-težnju-čežnju (figurativno neograničen jer mu ne "vidim" granice) za novim sadržajima!
To svakako nema veze s nekim "trajanjem" jer je to uvek samo "sada"...
Ali je dobro primetio da taj introspektivni utisak biva kratak u obićnim uslovima...
Naravno-jogini to zovu Nirvanom!
Samo -to je naše bezvremeno! ! !
Nisi ti Ljubovu ontološku tezu dobro pročitao! Sasvim je na dobrom putu...Sad što ima samo sedam zakonitosti je
manje važno-nije on od nauke-dosta je to uopštio,generalizovao,kako god...Ali u osnovi je ok. Bar se nadam,ne mogu
ni ja da tvrdim "apodiktićki"...

No ,mnogo je važnije da budemo skromniji i skeptićniji i da u filozofiji ne tvrdimo baš sigurni u nešto!
Jer,nema učenja posle kog se nije pojavilo neko koje je nadmašilo svojom funkcionalnošću prethodno!
Preporučio sam ti Huserla-uporno nećeš ni da zaviriš u fenomenologiju i čak sam ti i Uzelca s intro pristupom fenomenologiji
predložio...Tebi je tvrdoglavo držanje Šopja i Bergsona Očenaš! Samo neurotićnim strahom to mogu da tumačim-nekovrsnom
aniksioznošću...Ne treba se plašiti svoje duhovnosti-ona je fantastićni sopstveni Univerzum! Vredi zaploviti njime...
A kako sam rekao ovde jednom omladincu-što bolje spoznaješ sebe-otvara ti se mnogo više znanje o svemu!

 

[oziman]

Moja introspekcija mi ne govori o trajanju već "vidim" pozadinu "postojim" kao mračni "prostor" ili "dubinu" koji ima
neograničenu potenciju-težnju-čežnju (figurativno neograničen jer mu ne "vidim" granice) za novim sadržajima!
To svakako nema veze s nekim "trajanjem" jer je to uvek samo "sada"..

Какво сада?

Ако си нешто назвао "сада" ниси тиме ништа објаснио и даље си везан за ону линију коју зовеш време.
Право трајање не познаје ни пре, ни сада ни после.

Оно што налазимо у себи непосредно као интуицију трајања није никакав "мрачан простор", нити дубина, нити нешто што нема границе. Већ нешто што не познаје нити границе нити без граница. Нешто што је изван тих просторних категорија. То није једно, нити је мноштво. Нити је обадвоје у исти мах.

život je psihološkog reda, a u suštini psihičkog je da sadrži nejasnu množinu članova koji se prožimaju. Bez svake sumnje, u prostoru, i jedino u prostoru, moguća je razgovetna mnogostrukost, gde bi svaka tačka bila apsolutno spoljna prema svakoj tačci. Isto tako, čisto i prazno jedinstvo susreće se samo u prostoru: to je jedinstvo matematičke tačke. Apstraktno jedinstvo i apstraktna množina jesu, kako se hoće, odredbe prostora ili kategorije razuma, jer prostornost i intelektualnost su precrtane jedna s druge.
Ali, ono što je psihološke prirode ne bi se moglo tačno primeniti na prostor, niti potpuno ući u okvire razuma. Moje ja, u jednom datom momentu, je li jedno ili mnogostruko? Ako ga oglasim za jedno, odmah se diže unutarnji glas i protestuje, glas osećaja, osećanja, predstava na koje se moje ja deli. Ali, ako ga odlučno oglasim za mnogostruko, moja svest se isto tako jako buni, ona tvrdi da su moji osećaji, moja osećanja, moje misli samo apstrakcije koje ja izvodim na samom sebi i da svako moje stanje sadrži sva ostala. Ja sam, dakle, - treba usvojiti jezik razuma, jer razum jedini ima jezik - mnogostruko jedinstvo i jednostavna mnogostrukost; ali, jedinstvo i mnogostrukost su samo pogledi moga razuma na moju ličnost, razuma koji je uperio svoje kategorije na mene. Ali, ja ne ulazim ni u jednu ni u drugu, ni u obe u isti mah, mada obe udružene mogu dati jednu približnu imitaciju ovog uzajamnog prožimanja i ove neprekidnosti koju ja nalazim u osnovi sebe. Takav je unutarnji život, takav je takođe život uopšte. Ako je život, u svom dodiru sa materijom, uporedljiv sa nekom impulsijom ili nekim poletom, posmatran po sebi on je jedna ogromnost od virtuelnosti, jedno uzajamno zahvatanje hiljade i hiljade tendencija, koje ipak nisu „hiljade i hiljade" sve dok jednom ne postanu spoljne u odnosu jedna prema drugoj, to jest dok ne postanu prostorne.

Бергсон

 

[Dragoljub69]

život je psihološkog reda, a u suštini psihičkog je da sadrži nejasnu množinu članova koji se prožimaju. Bez svake sumnje, u prostoru, i jedino u prostoru, moguća je razgovetna mnogostrukost, gde bi svaka tačka bila apsolutno spoljna prema svakoj tačci. Isto tako, čisto i prazno jedinstvo susreće se samo u prostoru: to je jedinstvo matematičke tačke. Apstraktno jedinstvo i apstraktna množina jesu, kako se hoće, odredbe prostora ili kategorije razuma, jer prostornost i intelektualnost su precrtane jedna s druge.
Ali, ono što je psihološke prirode ne bi se moglo tačno primeniti na prostor, niti potpuno ući u okvire razuma. Moje ja, u jednom datom momentu, je li jedno ili mnogostruko? Ako ga oglasim za jedno, odmah se diže unutarnji glas i protestuje, glas osećaja, osećanja, predstava na koje se moje ja deli. Ali, ako ga odlučno oglasim za mnogostruko, moja svest se isto tako jako buni, ona tvrdi da su moji osećaji, moja osećanja, moje misli samo apstrakcije koje ja izvodim na samom sebi i da svako moje stanje sadrži sva ostala. Ja sam, dakle, - treba usvojiti jezik razuma, jer razum jedini ima jezik - mnogostruko jedinstvo i jednostavna mnogostrukost; ali, jedinstvo i mnogostrukost su samo pogledi moga razuma na moju ličnost, razuma koji je uperio svoje kategorije na mene. Ali, ja ne ulazim ni u jednu ni u drugu, ni u obe u isti mah, mada obe udružene mogu dati jednu približnu imitaciju ovog uzajamnog prožimanja i ove neprekidnosti koju ja nalazim u osnovi sebe. Takav je unutarnji život, takav je takođe život uopšte. Ako je život, u svom dodiru sa materijom, uporedljiv sa nekom impulsijom ili nekim poletom, posmatran po sebi on je jedna ogromnost od virtuelnosti, jedno uzajamno zahvatanje hiljade i hiljade tendencija, koje ipak nisu „hiljade i hiljade" sve dok jednom ne postanu spoljne u odnosu jedna prema drugoj, to jest dok ne postanu prostorne.

Бергсон

Bergson je ovu svoju introspekciju previše racionalno analizirao...
Bolji je način sintetički,a još najbolji distanciran (misaono brdo s kog i sebe posmatram u introspekciji)...
Tako da ,iako uvažavam njegov trud-ne odgovara mojim saznanjima!
A sumnjam da se baš toliko razlikujemo...

 

[oziman]

Ozimane, da li si ikada procitao kod Sopenhauera da u delu "Svet kao volja i predstava" govori o tome kako dobra muzika, odnosno dobri kompozitori poput Djoakina Rosinija stvaraju takvu muziku da ti sama melodija hoce da ti izazove mentalne predstave u glavi ali ih ne stvara, kao da "samo sto nije" stvorila predstavu u glavi.
Da li mozes da nadjes nesto vise o tome?

Управо супротно. Шопенхауер је говорио против описне музике. Оне која претендује да ствара менталне слике уместо да се обраћа "срцу".

citat:
"Muzika je istinski opsti jezik koji se svuda razume. Zbog toga
su ljudi svih zemalja i svih vekova sa velikom ozbiljnoscu i zarom
stalno govorili tim jezikom; zbog toga je neka znacajna i upecatljiva
melodija obilazila celu zemaljsku kuglu, dok su pesme lisene
smisla i pravog znacenja brzo umirale i padale u zaborav. To dokazuje
da se sadrzaj melodije moze sasvim dobro razumeti. Ipak,
ona ne govori o stvarima, vee o sreci i patnji kao onom sto za volju
predstavlja jedine stvarnosti. Zbog toga muzika tako mnogo govori
srcu, dok neposredno glavi nema sta da kaze: zbog toga svako
suprotno ocekivanje predstavlja njenu zloupotrebu, kao sto je to
opisna muzika. Ovu muziku treba jednom za svagda odbaciti, mada
su i sami Hajdn i Betoven u nju zalutali. Sa druge strane, Mocart
i Rosini, prema onome sto znam, to nikada nisu cinili. Jer, jedno je
izrazavanje patnje, a drugo je slikanje stvari."


Sopenhauer - Parerga i paralipomena 2

 

[louiskrstic]

Sustina estetskog uzivanja jeste prevazici individualnu volju... i doci u stanje tkz. cistog subjekta saznanja. "Cisti" znaci slobodan od individualnog htenja. Ta situacija slobode od htenja jeste dodir transcendencije i moze se samo intuitivno doziveti.



Mit mozemo uzeti za simbol volje koju u estetskoj kontemplaciji prevazilazimo. Danaide koje sipaju vodu u bure bez dna jesu simbol ljudi koji celog zivota sluze svojoj individualnoj volji. Oni ispune jednu zelju ili sipaju jednu kofu vode u bure bez dna, ali jedino sto posle toga mogu raditi jeste da odu da ponovo zahvataju vodu... Jedna zelja smenjuje drugu bez kraja i odmora. Nema ultimativnog zadovoljenja, konacne sitosti , konacnog orgazma , konacnog zadovoljenja bilo koje zelje.. nema tako neceg. Ima samo kofa i bure bez dna...opet i opet.
Mozemo zamisliti kakvo je olaksanje napustiti taj ciklus zahvatanja i sipanja vode . Odmoriti se bar na trenutak. A taj trenutak je estesko uzivanje ili estetska kontemplacija.
Postoji jedan vrlo dobar primer za to koji moze da pojasni problem a koga je upotrebio i Sopenhauer
Kada posmatramo fotografije iz nase proslosti to doba nam deluje kao izgubljeni raj..to je verovatno svako doziveo. Ono sto pri tome imamo u svesti jeste evociranje slike ali ne i volje koja je bila korelat te slike i koja je zagorcavala taj trenutak u proslosti potpuno isto kao sto zagorcava ovaj danas, ali mi u svesti imamo samo sliku..bez volje...i blazenstvo..... ta situacija pokazuje najednostavniji primer estetske kontemplacije gde imamo predah od sluzenja volji i ono osecanje transcendencije izvan svih opisa.

Takvim trenucima moramo teziti i razvijati ih kroz filozofiju, umetnost, meditaciju, kontemplaciju. To je rad koji u perspektivi nosi mogucnost budjenja. Definitivnog spasenja iz Hada.

Da li nekada predahnete od sipanja vode u bure bez dna. Da li ste uopste taj predah nekada doziveli ili priznajete samo olaksanje prosipanja kofe tj. zadovljstvo kao negaciju prethodne patnje ... princip homeostaze. ?

Ovde intuitivni osećaj nema veze sa unutarnjim stanjem u kojem dominira um sa svopjim abeacijama ili razularenim negativnim pasijama koje su postale nezasite a koje su ovde nazvane "htenjima."
Transcedentalnost ili čista duhovna stanja mogu se postići tek onda kada osoba uspe da izbalansira svoje unutarnje stanje ili stanje uma. To znači da mora povratiti sve razularene pasije u okvire normalnosti pre nego li uspe da uzdigne svoje čisto duhovno stanje svesti (te oseti transcedentalnost). Intuitivni osećaj ovde se ne uključuje jer za to i nema potrebe budući da u trenucima čiste kontemplacije kada smo već uspeli pročistiti svoj um i ostala unutarnja tela mi imamo direktnu komunikaciju sa izvorom sveznanja, svemoći i svemudrosti. To znanje koje dobijamo i nije za dnevnu upotrebu već samo podiže još više našu svest a to znači i naše razumevanje i mudrost. To je znanje nas kao duhovnog bića ili nas kao Bića ili Super Ega.
Naša intuicija proradi onda kada smo u budnom ili radnom stanju kada nam zatreba neka informacija iz više realnosti a koja može imati praktičnu primenu u ovom svetu. IOnformacija koja nam je potrebna.
U stanji kontemplacije možemo govoriti o čistoj i direktnoj percepciji ili razumevanju ili o čistom i pravom znanju. To je "Znanje bez znanja" odnosno znanje koje dobijamo neintelektualnim putem - dobijamo ga direktno od Samog Izvora.
Nažalost, previše je nepotrebnog mnoštva reči unešeno da bi se objašnjavalo nešto što je tako jednostavno a to sve i samo zato što se nastoji objašnjavati umom nešto što sami um ne može nikada razumeti niti prepričati.
Jedini put i način da neko dosegne ta visoka stanja svesti i znanja jeste preko unutarnjeg vođenja od same suštine života a to je posao, zadatak i učenje koje poseduje ne čovek od nauke, filozofije, mistike, metafiike ili ičega što pripada nižem polu kreacije. To vođenje dolazi iz samog srca kreacije i to vođenje se zove Logos ili REČ Boga koja ima na desetine drugih imena. To znanje daje i može jedino dati izvorna religija. Naravno, ne religije koje su već decenijama i vekovima poznate iako u njima postoje majušni ali neshvaćeni tragovi.
Istina života je dostaupna svima koji mogu i hoće pristupiti jednostavnim načinom bez metafizičke i filozofske zavrzlame ili spletkarenja uma.