Osnovna potreba svakog živog bića je da voli i bude voljeno. Svakako, tokom mnogih života učimo ekspandirati ili uzdići svoju ljubav a ujedno umeti proceniti ko je osoba preko puta nas. Usput učimo da prepoznamo pravu ljubav i ne izneverimo je nezavisno da li smo žena ili muškarac. Istina je da onaj ko voli jesmo Mi, Duša a ne naše telo.
Osećaj seksualne potrebe da budemo sa tom osobom je na izvestan način ono najviše što i kako trebamo ispoljiti tu ljubav. Nevolja je ako dozvolimo da tu privlačnost pretočimo u čistu seksualnu potrebu (čitaj pasiju). Tada, nezavisno da li smo žena ili muškarac naš um je taj koi nas podstiče da neprekidno ponavljamo tu radnju ne vodeći računa o nikome a najmanje o sebi i ljubavi prema nekom.
Zato je veoma važno moći držati svoj um ali i emocije u okviru normalnog stanja. Ako ne uspemo onda je sigurno da ćemo žeti mnogo patnji i bola.
Uistinu, raspon emocija je ogroman i da li ćemo pokrenuti one najniže ili neke emocije sa dna ili ćemo pokrenuti one najfinije, koje izražavaju najvišu ljubav zavisi od stadijuma naše duhovne zrelosti. Jer, umeće stvarnog voljenja dosežemo u odmakloj fazi a tada već možemo biti i odani i verni ali i imati dobru mogućnost za procenu one druge strane. Tada naša ljubav omogućuje da kontrolišemo one niže emocije i tako postajemo gospodar svog života.
Volja je potrebna ali ona sama nije dovoljna da bismo uspeli dosegnuti visoke standarde iz kojih možemo imati srećan život nezavisno od stanja oko nas samih.
Osoba koja jednom nauči iskreno voleti i jednom iskusi tako visoku ljubav više ne traži ništa što je ispod tog standarda i to je otprilike momenat kada se može osećati srećnom tek onda kada otkrije još višu ljubav a tu najvišu ljubav može dobiti tek tada i ona dolazi iznutra jer je to ljubav koju će joj uliti u njeno srce sveprisutni, svemogući i sveznajući Duh Sveti kojeg znamo pod mnogim imenima a ono možda poznatije je Reč Boga.
Otuda, uvek počinjemo iz svog ne znanja i nemogućnosti da imamo dobru orijentaciju šta, kada, kuda, zašto pa nama vitlaju čula, nagoni, emocije ali i pasije uma. No, sve to jeste život i sve su to faze kroz koje prolazimo tokom mnogih života. Izuzetaka nema ni za koga od nas.
Možda je dobro znati šta je stvarno samo zaljubljivanje a to je nešto što zahteva dodatno pisanje a dobro je imati bar predstavu o tome i u nekoj meri to nam može pomoći da prepoznamo kod sebe šta i kako možemo menjati da sami sebe ne uguramo u uvek istu zamku. Tome mnogo može pomoći odgoj u samoj porodici, međutim, po tradiciji ljudi, a naročito roditelji, nemaju sklonosti da se upustaju u saznavanju i podučavanje sebe a onda i svoje potomke te zato izgleda da ni malo nismo udaljeni od samog životinjskog sveta.
Pozdrav!
)
