Elan vital

oziman:
Elan Vital je objektivno uzeto zivotna sila koja se probija kroz opstu entropiju i inertnost materije.
Subjektivno, Elan Vital je napregnutost volje koja se probija kroz otpustenost te iste volje ili onaj primer sa rukom nikada nije suvisno ponoviti.

Ako podignemo ruku paralelno ispred sebe. Posle par minuta izgubicemo snagu i ruka ce protiv nase volje poceti da pada. Upravo je to situacija koju trazimo! U tom trenutku spustanja ruke, u njoj ce i dalje biti delic nase volje koja je ruku podigla. Medjutim, taj delic volje sada nije vise u stanju da spustanje ruke spreci ali ga moze barem usporiti.

Taj ostatak volje koji postoji u ruci mozemo smatrati za Elan Vital koji susrece otpor otpustene volje . To je kao susret sa zidom. Kao podizanje tereta koji pada. Kao rvanje dva rvaca. Iz te borbe napregnutosti i otpustenosti volje, Elan vital ima "zadatak" da u opstu predvidljivost uzroka i posledice , osptu inertnost i automatizam, unese najvecu mogucu sumu slobode. Pri tome , iz te borbe, nastace zivi oblici. Spomenici prvobitnog poleta. Upravo sam rekao "spomenici" jer svako zivotinju mozemo uzeti bas tako. Kao ucvrscenu i zarobljenu zivotnu silu ...koja je pokusala da padajucu materiju podigne...ali se u tom naporu iscrpla i bila uhvacena u mrezu nuznosti i inertnosti. Zivo bice je neuspeo pokusaj Elan Vitala da se probije kroz materiju. Neuspeo pokusaj trijumfa sloboda nad nuznoscu.

Pogledajte ovu zivotinju:
TRS-Delphin_1164029666_80318883.jpg


Elan Vital koji se otelotvorio u delfinu prilagodio je njegovo telo otporima vodene sredine. Ta borba na kraju je dovela do oblika koji je savrsen za probijanje kroz tu "otpustenost ruke".....vodu. Medjutim volja je susta sloboda. Ona ne voli biti svezana u lance..a ma koliko da ovaj delfin izgleda slobodno, on jeste svezan u lance. Volja bi mozda pozelela da izadje na kopno ...ali to nece moci jer je zarobljena u telesnom obliku delfina.

Nalazim da je ova Ezopova basna veoma ilustrativan primer toga.

4b85446bc67f7d1b5jjjjd1979d7c4.jpg


Iako pisana za drugo "naravoucenije" iz ove price mozemo videti da su i lisica i roda bili zarobljeni svojim oblikom tela. Roda moze da jede samo iz flase ,iako volja koja u njoj deluje zeli da jede i iz tanjira. Lisica isto tako. Elan vital u njima je neslobodan...zarobljen u mehanizimima koje je sam podigao.
Ove Bergsonvoe reci na tu temu ne mogu ne citirati:

Radilo se o tom da se od materije, koja je čista nužnost, stvori jedan instrumenat slobode, da se izradi jedna mašina koja bi trijumfovala nad mehanizmom, da se upotrebi determinizam prirode za prolaženje kroz rupičastu mrežu koju nam je sam razapeo. Ali svuda, samo ne kod čoveka, svest se ulovila u mrežu kroz čije je rupice htela da prođe. Ona je ostala zarobljenik mehanizama koje je sama podigla. Automatizam koga je pokušala da izvuče u pravcu slobode skoturao se oko nje i povukao je za sobom. Ona nema moći da se izvuče, jer energija, od koje je napravila zalihu za aktove, upotrebljuje se gotovo celokupna za održanje ravnoteže beskonačno suptilne, beskonačno nestabilne, do koje je ona dovela materiju.
Kliknite za proširenje...

Medjutim ubacimo u onu bajku coveka. On moze da jede i iz flase i iz tanjira. Covek je najdalje otisao u pravcu slobode i to pre svega zahvaljujuci svom jeziku...mehanizmima koji mu omogucavaju izvesnu slobodu bez "ucvrcivanja" u oblik tela a koji bi ga "skoturao oko sebe a onda povukao za sobom".

Povukao gde?

U inertost i automatizam ka cemu cak i covek, uz sve svoje pokusaje, neumitno ide. Jer bog zeli da spava .. Ruka se spusta, a volja koja se tome suprostavlja moze samo da je uspori.
Kliknite za proširenje...

Треба се подсетити овог учења о Елан Виталу јер нам оно може појаснити сопствену личност, индивидуу која се нашла у овој дивоти од света окружена...

...bezbrojnim loptama što slobodno lebde u bezgraničnom prostoru, a da ne zna ni otkuda su one ni kud idu, i da bude samo jedno od nebrojenih bića koja se tiskaju, komešaju i zlopate, stalno i brzo nastajući i nestajući u bespočetnom i beskonačnom vremenu.

Sopenhauer
Kliknite za proširenje...

Сопствену индвидуу треба посматрати као у облику заробљени Елан Витал. Као један од његових безбројних неуспелих покушаја да се ослободи инертности материје.

Тај , неуспео покушај јесте свако живо биће. То је ваша цењена личност. Покушај и неуспех .

И сада, бивши тако заробљени у облику, са свешћу чија је једина функција да тај облик за неко време одржава, идентификујемо се са њим и са том ограниченом свешћу, несвесни оне метафизичке струје, која је обоје креирала и која и даље тече у нашој унутрашњости.

Циљ је вратити се у ту струју, идентификовати се с њом а не са овим јадним заробљеним обликом у коме смо.
 
Poslednja izmena:
oziman:
Ko ovo jasno shvati, i kada sledeci put uglada neko zivo bice, moze ga posmatrati ne na nacin delova koji su poput izradjene mašine, vec kao materiju koja je sklonjena na stranu, cineci "prolaz" kroz koji se krece nevidljiva zivotna sila.
Ta sila jeste Elan Vital a to je i prava sustina osobe koju posmatramo .
Kliknite za proširenje...

Та сила која "пролази" кроз обличја, није нити једно нити мноштво. Ради се о нечему метафизичком.

Холограм је идеална метафора.

Hologram.jpg


Наиме, сваки део холограма садржи у себи целину. Ако "исечемо" један део, добићемо цео холограм у том делу.

Управо је тако са животном силом, са тим јадником који се пробија кроз материју. Ма шта то биће било, (ма шта ми сами били, јер је свако то биће) оно има то својство попут холограма, да свако његово дељење садржи целину. Па тако свака индивидуа, свака животиња, свако обличје овога света јесте ЦЕЛО то биће, ма како разуму тако нешто непојмљиво било.

Када се као индивидуе загледамо у себе и нађемо оно што зовемо ЈА, нашли смо тог јадника. То биће заробљено у нашем телесном облику у свој својој целини.

А шокантно је на неки начин, да је свака особа, апсолутно свака то БИЋЕ.

Оно је несумњиво нешто нуминозно, божанско, али и јадно. Осуђено да се дели, и да буде у сваком свом делу. И да једе само себе.

Међутим, ту интелект стаје.
 
oziman:
Та сила која "пролази" кроз обличја, није нити једно нити мноштво. Ради се о нечему метафизичком.

Холограм је идеална метафора.

Pogledajte prilog 594789

Наиме, сваки део холограма садржи у себи целину. Ако "исечемо" један део, добићемо цео холограм у том делу.

Управо је тако са животном силом, са тим јадником који се пробија кроз материју. Ма шта то биће било, (ма шта ми сами били, јер је свако то биће) оно има то својство попут холограма, да свако његово дељење садржи целину. Па тако свака индивидуа, свака животиња, свако обличје овога света јесте ЦЕЛО то биће, ма како разуму тако нешто непојмљиво било.

Када се као индивидуе загледамо у себе и нађемо оно што зовемо ЈА, нашли смо тог јадника. То биће заробљено у нашем телесном облику у свој својој целини.

А шокантно је на неки начин, да је свака особа, апсолутно свака то БИЋЕ.

Оно је несумњиво нешто нуминозно, божанско, али и јадно. Осуђено да се дели, и да буде у сваком свом делу. И да једе само себе.

Међутим, ту интелект стаје.
Kliknite za proširenje...


Hajde sad pametnjakoviću, to što si ispisao pokušaj objasniti bez pojmova biće, BIĆE, JA, apsolutno, nešto numinozno, božansko, intelekt...
bez tih po tebi praznih pojmova, ili... ili su to sad, kad ih ti koristiš 'puni' pojmovi???
 
JA KOJI JESAM:
Hajde sad pametnjakoviću, to što si ispisao pokušaj objasniti bez pojmova biće, BIĆE, JA, apsolutno, nešto numinozno, božansko, intelekt...
bez tih po tebi praznih pojmova, ili... ili su to sad, kad ih ti koristiš 'puni' pojmovi???
Kliknite za proširenje...

Никакав проблем.
Изволи:

Та сила која "пролази" кроз обличја, није нити једно нити мноштво. Ради се о нечему метафизичком.

Холограм је идеална метафора.

Hologram.jpg


Наиме, сваки део холограма садржи у себи целину. Ако "исечемо" један део, добићемо цео холограм у том делу.

Управо је тако са животном силом, са тим јадником који се пробија кроз материју. Ма шта то било, (ма шта ми сами били, јер је свако то) оно има својство попут холограма, да свако његово дељење садржи целину. Па тако свака индивидуа, свака животиња, свако обличје овога света јесте оно у ЦЕЛИНИ, ма како разуму тако нешто непојмљиво било.

Када се као индивидуе загледамо у себе, нашли смо тог јадника. Заробљеног у нашем телесном облику у свој својој целини.

А шокантно је на неки начин, да то важи за сваку особу, апсолутно сваку.

Ту се ради о нечему несумњиво оностраном, бесмртном, али и јадном. Осуђеном да се дели, и да буде у сваком свом делу. И да једе само себе.
Међутим, ту мишљење стаје.
Kliknite za proširenje...


Као што видиш пост је сасвим разумљив и без тих општих појмова зато што говори о конкретном, а не о празним балонима.

Општости су ту само као додатак, као помоћно средство, а не као главни садржај што је код тебе случај.
 
Poslednja izmena:
oziman:
Као што видиш пост је сасвим разумљив и без тих општих појмова зато што говори о конкретном, а не о празним балонима.

Општости су ту само као додатак, као помоћно средство, а не као главни садржај што је код тебе случај.
Kliknite za proširenje...

Kao što vidiš sve je moguće opravdati kad se radi o tebi.
Po drugima pljuješ. Ne čudi me, samo je očito i to kažem.
 
oziman:
Као што видиш пост је сасвим разумљив и без тих општих појмова зато што говори о конкретном, а не о празним балонима.

Општости су ту само као додатак, као помоћно средство, а не као главни садржај што је код тебе случај.
Kliknite za proširenje...


Ja uvijek govorim o konkretnom. Nikada ne izmišljam nepostojeće pojmove. Uvijek, kroz već postojeće pojmove,
prenostim informacije iz neposrednog iskustva o nečemu sasvim konkretnom.
Za tebe, bez tog iskustva, sve to su prazni baloni jer intelektom ne možeš zamisliti na što ukazujem.

Opet ću se vratiti na primjer domordca iz Amazona koji se prvi put sreće s čovjekom izvan šume. Ako bi ti bio taj
čovjek s kojim se sreće, i ako bi se s njim našao oči u oči i pričao mu (kroz prevodioca naravno) kako postoji
komjuter kroz koji putem interneta možeš komunicirati s bilo kim (ko takođe posjeduje kompjuter)...on bi te gledao
blijedo i mislio bi da pričaš prazne priče, da haluciniraš, jer eto, toga u Amazonu NEMA, stoga toga nigdje nema.
Međutim, ti znaš dakompjuter i te kako postoji, znaš i kako postoji i šta se s njim može činiti. Dakle, pojam kompjuter
ukazuje na nešto sasvim KONKRETNO. Tako i svi pojmovi koje ja koristim ukazuju na nešto sasvim konkretno, ali
tebi zarobljenom u razumu još nedostupno.
 
Poslednja izmena:
JA KOJI JESAM:
Ja uvijek govorim o konkretnom. Nikada ne izmišljam nepostojeće pojmove. Uvijek, kroz već postojeće pojmove,
prenostim informacije iz neposrednog iskustva o nečemu sasvim konkretnom.
Za tebe, bez tog iskustva, sve to su prazni baloni jer intelektom ne možeš zamisliti na što ukazujem.
Kliknite za proširenje...

Ма јелте. Интелектом не могу замислити.

Ако си ти нешто и непосредно доживео, ради се о трансцeндeнтним, мистичним искуствима, а не о интелектуалној спознаји.
Таква искуства не могу бити темељ филозофије. Како је говорио Шопенхауер:

Još su manje sigurni sistemi koji proističu iz neke mističke spoznaje, to jest, neke vrste ekstaze ili vidovitosti: svako tako stečeno saznanje mora biti odbačeno kao subjektivno, individualno, pa, prema tome, i kao problematično. Čak kada bi takva spoznaja i postojala, ona ne bi bila saopštiva, pošto je saopštivo samo normalno saznanje mozga: ako je apstraktno, pomoću pojmova i reči; a ako je samo opažajno, pomoću umetničkih dela.

Šopenhаuer
Kliknite za proširenje...

У филозофији када дођемо до таквих искустава ту се и заустављамо. Јер смо наишли на границе људског сазнања. Оно што тада наступа није сазнање, већ интуиција, а у њој речи и појмови немају шта да траже.

То се сигурно не допада умишљеним месијама. Али шта ћеш.

Једине особе које о томе могу нешто рећи јесу уметници својим делима, а не гуруи и месије.
 
oziman:
Ма јелте. Интелектом не могу замислити.

Ако си ти нешто и непосредно доживео, ради се о трансцeндeнтним, мистичним искуствима, а не о интелектуалној спознаји.
Таква искуства не могу бити темељ филозофије. Како је говорио Шопенхауер:



У филозофији када дођемо до таквих искустава ту се и заустављамо. Јер смо наишли на границе људског сазнања. Оно што тада наступа није сазнање, већ интуиција, а у њој речи и појмови немају шта да траже.

То се сигурно не допада умишљеним месијама. Али шта ћеш.

Једине особе које о томе могу нешто рећи јесу уметници својим делима, а не гуруи и месије.
Kliknite za proširenje...

Ja sam i umjetnik, slikar, vajar, crtač, grafičar, pišem i pjevam. hahaha Šta reći.
...

Ja nigdje i nisam rekao da je to što sam iskusio intelektualna spoznaja, naprotiv.
Intelekt služi da stvori pojmove o nečemu što se iskustveno, posredstvom uma ili
neposredno (bivajući jedno sa onim što drži u pažnji) želi iskazati, dati tom nečemu
etiketu kojom kasnije na to nešto što smo iskusili možemo ukazati i sebi i drugima.
Stoga, sve što iskusimo, posredstvom uma ili neposredno (bivajući jedan sa)
intelektom možemo pojmiti. Bez iskustva to je nemoguće jer se intelekt isključivo
oslanja na informacije koje mu dolaze iz iskustava. Biće dakle, koje iskusi bilo šta,
može, ako mu je to cilj, stvoriti pojmove kojima će i sebi i drugima ukazati na to iskustvo.
'Oni' koji to nešto iskušeno mogu prepoznati u pojmovima jesu oni koji su to nešto takođe
iskusili, kako posredno tako neposredno.
Primjer suprotnog je 'domorodac iz Amazona i kompjuter'.
 
Poslednja izmena:
Pun je Laza takvih.

Primer sa domorocima iz Amazonije nije dovoljno dobar. Pokažeš li domorocima taj kompjuter, dokazao si da to sokoćalo postoji. Inteligencija im nije ništa manja od naše. Savladali bi oni to, dok trepneš.
Samo im, za početak, moraš pokazati kompjuter i naučiti ih čemu služi.

Druga je stvar dokazivati da postoji ono što je samo u tvojoj glavi.
 
celadon:
Pun je Laza takvih.

Primer sa domorocima iz Amazonije nije dovoljno dobar. Pokažeš li domorocima taj kompjuter, dokazao si da to sokoćalo postoji. Inteligencija im nije ništa manja od naše. Savladali bi oni to, dok trepneš.
Samo im, za početak, moraš pokazati kompjuter i naučiti ih čemu služi.

Druga je stvar dokazivati da postoji ono što je samo u tvojoj glavi.
Kliknite za proširenje...


Ja rekoh: Domorodac se prvi put sreće sa čovjekom izvan šume i ovaj mu PRIČA o kompjuteru a ne pokazuje...
i bla, bal, bla... čitaj...

Oni koji se dotiču tog Laze najčešće s njim i završe.
Bolje pazi o čemu misliš... tvoje misli su tvoja realnost, ne moja.
 
Poslednja izmena:
Ako bi ono o čemu ja ovdje stalno govorim bilo samo u mojoj glavi onda bi to bilo veoma lako dokazati:
Niti jedan princip niti pravilo o kojemu vam govorim ne bi funkcionisalo u praksi, a ja koristim sve to o
čemu vam govorim. Ja to koristim i vama pokušavam dati putokaze, bez naplate, ali vi niste spremni da
izađete iz okvira naučenog. Nije vam svima vrijeme. Nekima jeste.
 
Sumnjaš u inteligenciju domorodaca?
Da se možeš vratiti u prošlost (30 000 godina unazad), i da možeš uzeti jedno detence da ga odgajaš, mogao bi odmah da ga naučiš da se služi kompjuterom.

Pokaži to o čemu govoriš.
Kako da ti verujem, ako samo ti to vidiš?
Danas svaki narkoman vidi više od mene... I od tebe. :D Kakva je korist od toga?
 
Nikad se iskustvo, pa i najneposrednije moguće, ne može preneti ničim drugim do intelektom. Dok imaš telo i mozak, vezan si intelektom. Može samo da se pokuša najpribližnije moguće, za šta treba razviti precizan ali i životan jezik, koji se obraća nečemu živom u nama.

Intelekt može da se skloni na stranu na svega par sekundi, zato i saznanje ne treba da zaobilazi intelekt nego da ga kroti i maksimalno ispravlja tako da odražava neposredno iskustvo.

I naravno da je svako imao neposredno iskustvo. Uronjeni smo u njega neprestano, onim delom svog bića koje nalazimo kao volju. Artur nije rekao svet je samo moja predstava, već i volja. Volja i jeste ono životno sa čim se većina identifikuje.
 
Jednom sam čak demonstrirao grupi prijatelja da mogu pokrenuti vjetar, dakle da mogu komunicirati s vjetrom i
načiniti ga da za mene učini sve ono što od njega tražim. Ne samo da sam im rekao da to mogu, već sam im
rekao i redosled kojim će se pojava vjetra (gdje ga upšte nije bilo cijeli dan) odviti. Kad se sve to desilo, misliš
li da su se zainteresovali da nauče nešto više o onome što govorim? Prvo što je jednom od njih palo na pamet
je bilo da učinim da dobije na lotto-u (lutrija u Australiji). Vi-"Filozofi" ovdje ni-po-čemu se ne razlikujete od njega.

Imate li neku neostvarenu želju? :)
 
JA KOJI JESAM:
Ako bi ono o čemu ja ovdje stalno govorim bilo samo u mojoj glavi onda bi to bilo veoma lako dokazati:
Niti jedan princip niti pravilo o kojemu vam govorim ne bi funkcionisalo u praksi, a ja koristim sve to o
čemu vam govorim. Ja to koristim i vama pokušavam dati putokaze, bez naplate, ali vi niste spremni da
izađete iz okvira naučenog. Nije vam svima vrijeme. Nekima jeste.
Kliknite za proširenje...

Не. Путоказе нам даје филозофија а не мистицизам. Филозофија нам казује како доћи до непосредног искуства и ту се зауставља а то је и једини начин саопштавања истог.

На пример. Искусио сам укус јабуке.

Сада, ако желим пренети неком другом то своје искуство, једини начин је објаснити му како да он сам дође до јабуке и проба је.

То ради филозофија.

Док ви самозвани гуруи само понављате "јабука" "јабука" "јабука" мислећи да сте тиме некоме пренели укус јабуке.

Онај ко је јабуку пробао не треба тебе "просветљеног" да га на њу подсећаш. А онај ко није, из тог подсећања неће исту искусити.
 
Eurus:
Nikad se iskustvo, pa i najneposrednije moguće, ne može preneti ničim drugim do intelektom. Dok imaš telo i mozak, vezan si intelektom. Može samo da se pokuša najpribližnije moguće, za šta treba razviti precizan ali i životan jezik, koji se obraća nečemu živom u nama.

Intelekt može da se skloni na stranu na svega par sekundi, zato i saznanje ne treba da zaobilazi intelekt nego da ga kroti i maksimalno ispravlja tako da odražava neposredno iskustvo.

I naravno da je svako imao neposredno iskustvo. Uronjeni smo u njega neprestano, onim delom svog bića koje nalazimo kao volju. Artur nije rekao svet je samo moja predstava, već i volja. Volja i jeste ono životno sa čim se većina identifikuje.
Kliknite za proširenje...


Nismo svi imali neposredno iskmustvo apsoluta. Da jesmo svi bi ste sada znali o čemu govorim.
Dok to iskustvo i sam nisam imao nisam ga mogao zamisliti.
Iskustvo volje nije to iskustvo, niti približno.
 
oziman:
Не. Путоказе нам даје филозофија а не мистициам. Филозофија нам казује како доћи до непосредног искуства и ту се зауставља а то је и једини начин саопштавања истог.

На пример. Искусио сам укус јабуке.

Сада, ако желим пренети неком другом то своје искуство, једини начин је објаснити му како да он сам дође до јабуке и проба је.

То ради филозофија.

Док ви самозвани гуруи само понављате "јабука" "јабука" "јабука" мислећи да сте тиме некоме пренели укус јабуке.

Онај ко је јабуку пробао не треба тебе "просветљеног" да га на њу подсећаш. А онај ко није, из тог подсећања неће исту искусити.

Јел сада капираш бесмисленост твог млатарања појмовима.
Kliknite za proširenje...


Onaj koji bi htio probati jabuku a još nije, traži put do nje.
Njemu se obraćam i ukazujem na put.
Ti nastavi da jedeš grožđe.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top