Elan vital

[oziman]

...besmrtnost je nemoguća misija u ovom kosmosu ... naročito besmrtnost biološkog tkiva ( uzgred , koje je sastavljeno iz smrtnih matrijalnih elemenata i netabilne potencijalne energije --- stalno se pretumbava u nama mnogo toga poznatog i beskonačno nepoznatog ) ; jer imamo u mikro svetu stalno polu raspade -- kužiš ... a ono što se stalno raspada samo u sebi i transformiše u različito , nije večito -- stoga ono što gradi to što nije večito nije ni pod razno večito ; smrtno je ... dakle , ta smrtnost je u kruženju , pa je onda pojam besmrtnosz , manipulativni pojam oko koga se buridanci spore ....( možeš da očekuješ samo dugovečan život ; jer trend životnog veka čoveka ima uzlaznu putanju -- no i to ima svoj kraj i taf će taj trend biti zaustavljen i životni vek čoveka biće konstantan --- dakle , zasigurno nećemo biti večni zahvaljujući ničemo .... a tvorac zaspao tvrdim snom i životna moć budna vrti evolucione cikluse )...

Наравно. Али могуће је победити старење. Тј не умирати од старости. Већ постоје таква бића.Једна врста морских јежева а за коју се мислило да живи неколико година заправо је бесмртна. Не стари. Ипак, то је релативна бесмртност, јер свака од тих јединки може умрети на други начин. Праву бесмртност духа не морамо тражити јер је већ имамо, то је њена суштинска природа. Ми јесмо бесмртни у правом смислу те речи тј бесмртно је оно што налазимо у себи и зовемо "ја" а што се и једино може тако назвати. То је бесмртно. То није тело. То је оно што је Декарт открио и пружио на увид човечанству.Нешто што нигде не можемо наћи, опазити, осетити, додирнути, а за шта опет једино можемо рећи да асполутно постоји.

http://forum.krstarica.com/showthread.php/433444-Dekart-Mislim-dakle-postojim

..ako je svet samo pojava u mom duhu ; onda je on samo pojava i u tvom duhu ; a tvoj i moj duh su različiti -- očigledno , onda su i te pojave različite ; dakle koliko različitih ljudi toliko i različitih pojava sveta .... pa ako nema mog duha ( božanski se uspava / calne / kresne / samoubije se / razgradi se ) , nestaće i pojava sveta koju ima moj duh .. a tako biće i sa pojavama koje imaju drugi koji nestanu samnom ili onih koji su nestali pre mene ..

.

Фундементална грешка ових твојих мисли је што насупрот појави стављаш људе а не субјекат. Метафизички субјекат који налазимо у самосвести и који појаву опажа а не може сам бити опажен, јесте корелат појаве ...а не људи. Људи су део појаве, објекти међу објектима и они нису субјекти.

..ako sam ja tu pojavu sveta oko mene formirao nekakvim percepcijama , tako su i drugi formirali ... pošto naše pojave sveta nestaju sa nama ( ili večno tajnovito putuju izvan ove stvarnosti u onostranom svetu -- sa dušama koje su svesne svojih pojava ), buduća rođena stvorenja formiraće svoje pojave o svetu zahvaljujući svojim percepcijama i onome što matrijalisti zovu realan svet a ti nazivaš nepostojećim ....

Ниси ти ништа формирао. Субејеакт који налазиш у себи и зовеш ЈА исто је метафичко биће које и ја налзим у себи и тако зовем. И то не исто у том смислу да је то једно ЈА. НЕ! ИЗВАН ПОЈАВЕ НЕМА ЈЕДНОГ нити мноштва већ је то једно у смислу да је изван како једног тако и многоструког.

"Pa ipak, za saznanje koje volja nije podmitila nema prirodnijeg pitanja nego što je ovo: beskrajno vreme proteklo je pre moga rođenja, šta sam ja bio za sve to vreme? - Metafizički, možda bi se moglo odgovoriti ovako: „Ja sam uvek bio ja, to jest svi koji su za sve to vreme govorili ja bili su upravo ja."
Artur Sopenhauer "

..tvoja priča ne štima ... ili si duboko mističan / ili novoverac ( oprosti , ali nije mi jasno to na osnovu čega će budući ljudi da formiraju svest o svetu ako snama nestanu naše svesti o tome što je različito kod svakog od nas a zovemo ga svest o svetu --- pod uslovom da ne počnemo priču o mističnim vezama onostranih duša sa ovostranim dušama -- ili ono kabalno , besmrtne duše zapadaju u smrtne ljušture zvane telo )

Опет грешка. Јер нема будућих људи. Прошлост , садашњост и будућност јесу делови линије у простору подељене на три дела. Та линија није време ВЕЋ ПРОСТОР.
Право време трајање које налазимо у себи не познаје никакву прошлост , садашњост и будућност већ је то својеврсна егзистенција коју налазимо у себи али коју не можемо дефинисати, а она обухвата све и свја, и прошлост и садашњост и будућност.... наравно само у потенцији. То троје добијамо тек у опажању простора као симбол нечега што није простор и нема никакве везе са линијама подељним на три дела а што ћеш ти звати "време".

 

[ristob]

Фундементална грешка ових твојих мисли је што насупрот појави стављаш људе а не субјекат.


Опет грешка. Јер нема будућих људи. Прошлост , садашњост и будућност јесу делови линије у простору подељене на три дела. Та линија није време ВЕЋ ПРОСТОР.
Право време трајање које налазимо у себи не познаје никакву прошлост , садашњост и будућност већ је то својеврсна егзистенција коју налазимо у себи али коју не можемо дефинисати, а она обухвата све и свја, и прошлост и садашњост и будућност.... наравно само у потенцији. То троје добијамо тек у опажању простора као симбол нечега што није простор и нема никакве везе са линијама подељним на три дела а што ћеш ти звати "време".

Mi živimo. A kad bi se obazirali na ove, po tebi greške, nebi ni postojali! Ebem ti azimut!

 

[oziman]

Elan Vital je zivotna sila koju neposredno mozemo doziveti kao nepregnutost sopstvene volje koja pokusava da se probije kroz otpor koji predstavlja sopstvena inertnost - materija.
Primer sa rukom i peskom je slikovit a on se moze jasnije shvatiti ako ruku uzmemo kao simbol napregnutosti volje a pesak kao otpustenost , kao inertnost. Na ovaj nacin mozemo uvideti dualizam u prirodi jasno i neposredno ..i to ne kao misticni simbol Jina i Janga, andjela i demona itd.. vec kao unutrasnje opazanje sopstvene volje, koja je u samosvesti opazen Elan Vital, i unutrasnje opazanje sopstvene inertnosti, koja je u samosvesti opazena - materija.
Ta borba je u ovom svetu sveopste inertnosti ...sveopste entropije ocito uzaludna jer "Bog je umro" govorio je Nice ali pre mozemo reci da je Bog zaspao a da smo mi ono budno sto je jos od boga ostalo.
Ili da smo mi kao ostaci snage u ruci koja je klonula i koja pokusava da ono sto pada ako ne zaustavi, bar uspori.
Ova slika je idealan simbol toga:

Klonuli Isus je zaspali bog ili inteligibilna sloboda - volja po sebi.
Dva andjela su ono sto je jos ostalo od budnosti zaspalog boga i sto istog "pridrzava" i usporava od njegovog pada i potpune inertnosti.

Jasno je da je nasa borba protiv materije uzaludna i da Bog "zeli da spava". ElanVital ga moze samo pridrzati da potpuno ne klone.
Mozda je vrhunsko znanje i uvid koji vodi u spasenje od ovoga sveta jednostavno odustajanje vu-vei (nedelanje) i cekanje na miru i bez otpora da se ono transcedentno, a sto je zaspalo, to jest mi sami probudimo. A mozda je i taj trenutak odustajanja samo budjenje.

Неко на ово може поставити питање:

"Дакле. Иако је бог заспао ми смо оно што је остало од његове будности и од његове слободе. То зрнце слободе даје нам могућност да негирамо вољу и да се пробудимо."
ako smo ostatak bozije budnosti kako mozemo da se probudimo?,,,zar nismo vec budni?..osim u nekom drugom nivou kao npr san u snu...

Одгвор је да као главе овог полипа јесмо будни али циљ је пробудити се као његово заједничко тело

Uzmimo ovde da svaka glava poseduje individualnu saznajnu svest i pita se o realnosti ostalih glava oko nje. Pita se da li te glave postoje kada ih ona ne saznaje ili ne, da li je ta jedna glava jedina realna i sanja ove ostale? Lako se moze iz ove analogije uvideti resenje.

Kada ova glava koja se pita pogleda u sebe naci ce subjekat ili ovo zajedinicko telo. Ali isto to telo naci ce i svaka druga glava koja to isto ucini.
Subjekat ili ono jedino realno ...jeste zajednicki svim predstavama . Pitanje je jedino da li su ostala bica u mogucnsti da skrenu pogled sa zida u Platonovoj pecini i obrate paznju na njega u sebi ili ne. A sustinski kada kazem "JA" ...mislim na istu imanentnu ..transecendentnu sustinu unutar sebe ..kao i unutar svih ostalih. To je jedno bice. Jedno u metafizickom a ne matematickom smislu. A interesanto da upravo u snovima mozemo naslutiti kako to zapravo izgleda. Kada sanjamo nekog drugog koji je u isto vreme ja. Verovatno je svako od vas to doziveo u snovima. Mozda je to nesto najblize sto nam moze pokazati sta smo mi zapravo , sta je nasa sustina....sta nas ceka posle smrti. Ceka nas takvo JA. KOJE JE SVACIJE I NICIJE.

Pa ipak, za saznanje koje volja nije podmitila nema prirodnijeg pitanja nego što je ovo: beskrajno vreme proteklo je pre moga rođenja, šta sam ja bio za sve to vreme? - Metafizički, možda bi se moglo odgovoriti ovako: „Ja sam uvek bio ja, to jest svi koji su za sve to vreme govorili ja bili su upravo ja."
Artur Sopenhauer

 

[guest 135511]

Зашто нас то чека после смрти? Шта се смрћу суштински мења? Осим што губимо тело, а и питање је да ли је тренутак смрти = тренутку потпуног одбацивања појаве?
Ја и даље остајем ја. Али, ја сам и сада ја, као што је и свако други то такође?

 

[oziman]

Зашто нас то чека после смрти? Шта се смрћу суштински мења? Осим што губимо тело, а и питање је да ли је тренутак смрти = тренутку потпуног одбацивања појаве?
Ја и даље остајем ја. Али, ја сам и сада ја, као што је и свако други то такође?

Када употребиш појам ЈА указала си на нешто што није појава , на нешто до чега долазимо само интуицијом..непосредно и за шта не важе закони појаве, настати и нестати. Тако да си у праву, Ништа се ту не мења после смрти јер појам промене важи само у појавном свету не и томе.
А опет то ЈА се мења на својеврстан начин који не подразумева јукстапозицију , узрок и последицу, део пре и део после . Мења се на начин мелодије. На начин квалитативне множине.

Тешко је о томе говорити.
Од свега тога имамо само интуиције, магловите ресе.
То што у себи тако налазимо јесте наша основа сада и остаће наша основа ва вјеки вејкова јер то не познаје настајање и нестајање. То је изван времена .

Шта се онда после смрти за нас мења?

Велика је веровтаноћа да појавни свет тада нестаје, јер он извире из објективације воље "хтети сазнати", која се објективише као тело и мозак и кроз који субјекат пројектује ткз.," реалан свет" испред себе.

Ако нестане тај пројектор сва је шанса да нестаје и појавног света. Ако разбијеш пројектор нестаје и филм на платну. ОНО ШТО ТАДА ОСТАЈЕ је трансцендентно. А од тог трансцендентог имамо те магловите интуиције које зовемо ЈА.

 

[minutus]

ništa tu nije nigdje zarobljeno, osim jadnog ljudskog tijela

u paučini disfunkcionalnog nezaposlenog organa.

 

[fisherman1]

Moglo bi se i tako gledati:Baš smo jadni...

Ali bismo,takođe s pravom,mogli reči:Vau! Baš smo kolosalni! ! ! !

Istina (kao i o svemu) je negde van toga! ! !
Jer ta istina NIJE uopšte ona o kojoj bismo MI ŽELELI i misliti i razgovarati! Nas
interesuje samo NAŠA ISTINA!

Ako smo svesni ove SITUACIJE,tada već lakše možemo "SUDITI kao nezavisni
i nezainteresovani sudija" (Russell)!
Pitanje je tada:Šta to može saznati nezavisni i nezainteresovani sudija???
Prvo;Tajnu svoje smrti neće stavljati na prvo mesto jer će smrt smatrati
SLIĆNOM nestajanju mnogih stvari ,oblika i pojava koji nestaju pred njim...
(Mogao bih dalje pisati i čitavu knjižurinu ispisati,ali razmišljajte dalje sami-nisam
nešto voljan-elan vital ću usmeriti na drugu stranu ipak...)

 

[fisherman1]

Jeste...Nezavisni i nezainteresovani sudija,a ipak dovoljno radoznao,
jedini ima kakve takve šanse da razazna "Ko tu kosi,a ko vodu nosi",ali
i šta je ta voda koju tako žedno piju...

 

[oziman]

Елан витал представља напрегнуту живоитну силу. Материја предстсвља отпуштеност исте. Као основу свега имамо дакле једну жвиотну силу, коју можемо звати и воља, и њену напрегнутост и отпуштеност.Напрегнутост се испољава у синтропији или повећању уређености опажајног света а отпуштеност у ентропији.

Сада ми као инидивуде имамо две духовне способности окренуте обема странама те метафизичке стварности. За спознавање активне стране напрегнуте животне силе имамо интуицију, а за спознавање пасивне отпуштте стране животне силе имамо интелигенцију са њеним формама , простора и каузалитета.

Морамо јасно разграничити те две способности. И активности једне раздвојити од активности друге.

Рецимо . Ми као људи углавном смо ослоњени на интелигенцију и интуиција се јавља ту и тамо ,. Приликом полног избора делује интуиција а не интелигенција и слично. Али, генерално, интелигенција је наш водич а интуиција је умногоме склоњена на страну.

Али није тако и код животиња и њихови примери могу нам појаснити како изгледа то деловање вођено интуицијом за разлико од оног вођеног интелигенцијом:

Узмимо пример осе потајнице и ентомолога:

Oba bića imaju zajednicki cilj koji glasi: "Na gusenici otkriti nervni sistem". Otkriti devet nervnih cvorova , ganglija, i u svaki ubrizgati nervni otrov ne bi li tako paralizirali gusenicu a da je ne ubijemo.

Entomolog mora prvo gusenicu opaziti spolja kao sliku, opazaj. Zatim je secirati. Pronaci nervni sistem. Pronaci ganglije, mapirati, obeleziti. A onda stalno imajuci pojam cilja u svesti, baciti se na postupno bodenje tacno u ganglione i to devet puta. Na kraju cemo tako dobiti paralisanu gusenicu.

Medjutim da li isto to radi i osa? Naravno da ne. Osa moze da opazi gusenicu, ali ne moze da je secira, da otkriva njene nervne cvorove, da ih pamti, da ubrizgava svoj nervni otvor iz nervnih organa pravo u svaki od devet gangilja, i da sve to radi sa ciljem paralisati a ne ubiti, da bi njeno potomstvo , o kome ona ne zna nista , prezivelo hraneci se svezim mesom. Pa kako onda osa uspeva da to izvede?

https://www.youtube.com/watch?v=GGjvy52krW

I kod entomologa i kod ose imamo jedno isto, volju za postignucem cilja, ali metodi su potpuno razliciti.

Osa nema um, osa ne razmislja..... ona ne zakljucuje na osnovu datih premisa . Ona se ne uzljebljuje u slike i opazaje spolja. Vec ma sta bila zivotna sila koja je stvorila nervni sistem gusenice, osa tu silu ima u sebi ne kroz opazaje, vec kroz osecaj. Instikt je znaci metafizicko delovanje na nivou same zivotne sile. On je kao takav nedostupan inteligenciji i saznanju. Ali kao sto rekoh, i covek ima instikte i moze, ma koliko maglovito, da Elan vital oseti u sebi.
A na taj nacin naci ce ga kao Sopenhaurovu Volju, Bergsonovo trajanje i najasnije kao SIMPATIJU. Ono sto muskarac oseca prema devojci koja mu se dopada, jeste najbliza analogija onoga sto insekt oseca kada se susretne sa gusenicom.
To je delovanje na sasvim drugom nivou od saznanja, a to je i coveku jedini nacin da kroz svu mrezu formi intelekta nasluti Elan vital. Onom sto zivotna sila i instikt jesu osim unutrasnjeg opazanja volje najblizi je i osecaj simpatije.

 

[ranjeni Zoro]

šta je ovo pola kirilica pola latinica...

3c i qcheene..

 

[znatizeljni mislilac]

Елан витал представља напрегнуту живоитну силу. Материја предстсвља отпуштеност исте. Као основу свега имамо дакле једну жвиотну силу, коју можемо звати и воља, и њену напрегнутост и отпуштеност.Напрегнутост се испољава у синтропији или повећању уређености опажајног света а отпуштеност у ентропији.

Сада ми као инидивуде имамо две духовне способности окренуте обема странама те метафизичке стварности. За спознавање активне стране напрегнуте животне силе имамо интуицију, а за спознавање пасивне отпуштте стране животне силе имамо интелигенцију са њеним формама , простора и каузалитета.

Морамо јасно разграничити те две способности. И активности једне раздвојити од активности друге.

Рецимо . Ми као људи углавном смо ослоњени на интелигенцију и интуиција се јавља ту и тамо ,. Приликом полног избора делује интуиција а не интелигенција и слично. Али, генерално, интелигенција је наш водич а интуиција је умногоме склоњена на страну.

Али није тако и код животиња и њихови примери могу нам појаснити како изгледа то деловање вођено интуицијом за разлико од оног вођеног интелигенцијом:

Узмимо пример осе потајнице и ентомолога:

Oba bića imaju zajednicki cilj koji glasi: "Na gusenici otkriti nervni sistem". Otkriti devet nervnih cvorova , ganglija, i u svaki ubrizgati nervni otrov ne bi li tako paralizirali gusenicu a da je ne ubijemo.

Entomolog mora prvo gusenicu opaziti spolja kao sliku, opazaj. Zatim je secirati. Pronaci nervni sistem. Pronaci ganglije, mapirati, obeleziti. A onda stalno imajuci pojam cilja u svesti, baciti se na postupno bodenje tacno u ganglione i to devet puta. Na kraju cemo tako dobiti paralisanu gusenicu.

Medjutim da li isto to radi i osa? Naravno da ne. Osa moze da opazi gusenicu, ali ne moze da je secira, da otkriva njene nervne cvorove, da ih pamti, da ubrizgava svoj nervni otvor iz nervnih organa pravo u svaki od devet gangilja, i da sve to radi sa ciljem paralisati a ne ubiti, da bi njeno potomstvo , o kome ona ne zna nista , prezivelo hraneci se svezim mesom. Pa kako onda osa uspeva da to izvede?

https://www.youtube.com/watch?v=GGjvy52krW

I kod entomologa i kod ose imamo jedno isto, volju za postignucem cilja, ali metodi su potpuno razliciti.

Osa nema um, osa ne razmislja..... ona ne zakljucuje na osnovu datih premisa . Ona se ne uzljebljuje u slike i opazaje spolja. Vec ma sta bila zivotna sila koja je stvorila nervni sistem gusenice, osa tu silu ima u sebi ne kroz opazaje, vec kroz osecaj. Instikt je znaci metafizicko delovanje na nivou same zivotne sile. On je kao takav nedostupan inteligenciji i saznanju. Ali kao sto rekoh, i covek ima instikte i moze, ma koliko maglovito, da Elan vital oseti u sebi.
A na taj nacin naci ce ga kao Sopenhaurovu Volju, Bergsonovo trajanje i najasnije kao SIMPATIJU. Ono sto muskarac oseca prema devojci koja mu se dopada, jeste najbliza analogija onoga sto insekt oseca kada se susretne sa gusenicom.
To je delovanje na sasvim drugom nivou od saznanja, a to je i coveku jedini nacin da kroz svu mrezu formi intelekta nasluti Elan vital. Onom sto zivotna sila i instikt jesu osim unutrasnjeg opazanja volje najblizi je i osecaj simpatije.

A sila gravitacije?Jel to ista sila kao i zivotna koja se drugacije ispoljava?Kakva je tu veza u metafizickom smislu?

 

[oziman]

A sila gravitacije?Jel to ista sila kao i zivotna koja se drugacije ispoljava?Kakva je tu veza u metafizickom smislu?

Јесте. Где год има сила ради се о вољи. Оно што објективно зовемо сила, субјективно је воља. Чак и камен који пада, да има самосвест, ту силу која делује привлачећи га ка земљи спознао би као вољу.
Само, као што рекох, имамо отпуштену и напрегнуту вољу. Силе које воде ка повећању енторопије јесу оптупштена воља а оне које делују супртоно енторпији јесу напрегнута воља или сила која се испољава као живот.

О томе сам писао већ на овој теми а поновићу опет:

Elan Vital je zivotna sila koju neposredno mozemo doziveti kao nepregnutost sopstvene volje koja pokusava da se probije kroz otpor koji predstavlja sopstvena inertnost - materija.
Primer sa rukom i peskom je slikovit a on se moze jasnije shvatiti ako ruku uzmemo kao simbol napregnutosti volje a pesak kao otpustenost , kao inertnost. Na ovaj nacin mozemo uvideti dualizam u prirodi jasno i neposredno ..i to ne kao misticni simbol Jina i Janga, andjela i demona itd.. vec kao unutrasnje opazanje sopstvene volje, koja je u samosvesti opazen Elan Vital, i unutrasnje opazanje sopstvene inertnosti, koja je u samosvesti opazena - materija.
Ta borba je u ovom svetu sveopste inertnosti ...sveopste entropije ocito uzaludna jer "Bog je umro" govorio je Nice ali pre mozemo reci da je Bog zaspao a da smo mi ono budno sto je jos od boga ostalo.
Ili da smo mi kao ostaci snage u ruci koja je klonula i koja pokusava da ono sto pada ako ne zaustavi, bar uspori.
Ova slika je idealan simbol toga:

Klonuli Isus je zaspali bog ili inteligibilna sloboda - volja po sebi.
Dva andjela su ono sto je jos ostalo od budnosti zaspalog boga i sto istog "pridrzava" i usporava od njegovog pada i potpune inertnosti.

Jasno je da je nasa borba protiv materije uzaludna i da Bog "zeli da spava". ElanVital ga moze samo pridrzati da potpuno ne klone.
Mozda je vrhunsko znanje i uvid koji vodi u spasenje od ovoga sveta jednostavno odustajanje vu-vei (nedelanje) i cekanje na miru i bez otpora da se ono transcedentno, a sto je zaspalo, to jest mi sami probudimo. A mozda je i taj trenutak odustajanja samo budjenje.

 

[guest 135511]

јесте, ја знам да кад нешто јако желим, типа да ми дође неко испитно питање у коме специјално бриљирам, ја станем да сред собе, усмерим своју намеру ка томе, и вриштим концентрисано, док не изгубим глас и дах и сву животну снагу
и никад није омануло, ево богами.
тако сам добила и паре у казину, први пут кад сам отишла. нисам додуше ја једина која имам у интуицији да то тако иде
што ме подсети на:

 

[ranjeni Zoro]

О томе сам писао већ на овој теми а поновићу опет:

ne sumnjamo..

(eto šta se dešava kad neko godinama pokušava da objasni drugima nešto što je samo on shvatio....)

 

[guest 135511]

досадан си зоро. и безобразан...

 

[oziman]

ne sumnjamo..

(eto šta se dešava kad neko godinama pokušava da objasni drugima nešto što je samo on shvatio....)

Вероватно се питаш како знамо тако нешто што сам писао о силама и вољи, када се то не уклапа у догме свете науке које кажу да је објективан свет реалан , да су у том свету силе, и то је то.. (врати се народе на радне задатке) шта су силе наука заправо не каже нити се тиме бави . Како год, питаш се одакле нам разлог истинитости тврдњи које сам изнео о силама и вољи.

Ја ћу ти дати назнаку одакле. У пар реченица.

Суштина сила је у кретању.
Кретање није могуће сазнати нити опазити, јер наше опажање има посла само са сликама које мирују у садашњости, а које ређамо до слика којих се сећамо, и то ређамо их ЈЕДНУ ДО ДРУГЕ..у замишљеном ПРОСТОРУ. То је све друго осим креатања.

Па где је онда кретање. Где је време, Где је трајање.

Одгвор је у духу. До тих појмова долазимо интуицијом не опажањем и то интуицијом сопствене воље. Јер где је кретања ту је трајања, где је трајања ту је интуције трајања, а ту је и воља ....која је у трајању.


Закључак ..где је сила..ту је и испољавања воље.

 

[Transcendental]

znači razlog istinitosti tvrdnji je u tvom random odabiru odgovora "u duhu."
prejadno

 

[ranjeni Zoro]

Вероватно се питаш како знамо тако нешто што сам писао о силама и вољи, када се то не уклапа у догме свете науке које кажу да је објективан свет реалан ,

da, upravo sam se to pitao

 

[znatizeljni mislilac]

Вероватно се питаш како знамо тако нешто што сам писао о силама и вољи, када се то не уклапа у догме свете науке које кажу да је објективан свет реалан , да су у том свету силе, и то је то.. (врати се народе на радне задатке) шта су силе наука заправо не каже нити се тиме бави . Како год, питаш се одакле нам разлог истинитости тврдњи које сам изнео о силама и вољи.

Ја ћу ти дати назнаку одакле. У пар реченица.

Суштина сила је у кретању.
Кретање није могуће сазнати нити опазити, јер наше опажање има посла само са сликама које мирују у садашњости, а које ређамо до слика којих се сећамо, и то ређамо их ЈЕДНУ ДО ДРУГЕ..у замишљеном ПРОСТОРУ. То је све друго осим креатања.

Па где је онда кретање. Где је време, Где је трајање.

Одгвор је у духу. До тих појмова долазимо интуицијом не опажањем и то интуицијом сопствене воље. Јер где је кретања ту је трајања, где је трајања ту је интуције трајања, а ту је и воља ....која је у трајању.


Закључак ..где је сила..ту је и испољавања воље.

Kolko sam ja razumeo sa jedne strane je volja,kretanje,trajanje kao inteligibilno a prostor i kauzalitet je empirijsko.Kada kazes sustina je u kretanju odmah se nekako namece iluzija da je kretanje u prostoru a samim tim dostupno intelektu.

 

[oziman]

Kolko sam ja razumeo sa jedne strane je volja,kretanje,trajanje kao inteligibilno a prostor i kauzalitet je empirijsko.Kada kazes sustina je u kretanju odmah se nekako namece iluzija da je kretanje u prostoru a samim tim dostupno intelektu.

Тачно...илузија. Јер у нашем опажајном искуству и самим тим сазнању, нема кретања. Нико никада није опазио кретање.Оно са чиме имамо посла мислећи на креатње јесу непокретне слике, опажаји, поређани једна до друге у имагинарном замишљеном простору. Ту поређаност слика , једне актуелне и других које су слике сећања, а све поређаних једна до друге сада зовемо "кретање" иако то нема везе са кретањем.

Ту општу илузију о кретању објаснио сам јасније овде:

http://forum.krstarica.com/entry.php/6636-Bergson-Trajanje

 

[znatizeljni mislilac]

Тачно...илузија. Јер у нашем опажајном искуству и самим тим сазнању, нема кретања. Нико никада није опазио кретање.Оно са чиме имамо посла мислећи на креатње јесу непокретне слике, опажаји, поређани једна до друге у имагинарном замишљеном простору. Ту поређаност слика , једне актуелне и других које су слике сећања, а све поређаних једна до друге сада зовемо "кретање" иако то нема везе са кретањем.

Ту општу илузију о кретању објаснио сам јасније овде:

http://forum.krstarica.com/entry.php/6636-Bergson-Trajanje

Dobro,mozda sad ni necu moci da se izrazim na pravi nacin ali da probam.U smrti nema intuicije trajanja,odnosno u stvari po sebi vreme ne protice.Kakva je povezanost izmedju trajanja koje imamo samo kad smo svesni i egzistencije koja ne zahteva dalje trajanje.Posto je trajanje transcedentno kao i stvar po sebi sto je transcedentna.

 

[oziman]

Dobro,mozda sad ni necu moci da se izrazim na pravi nacin ali da probam.U smrti nema intuicije trajanja,odnosno u stvari po sebi vreme ne protice.Kakva je povezanost izmedju trajanja koje imamo samo kad smo svesni i egzistencije koja ne zahteva dalje trajanje.Posto je trajanje transcedentno kao i stvar po sebi sto je transcedentna.

Управо због оне илузије о кретању постоји велика збрка када је појам "трајање" у питању. Јер та реч означава и "трајање линију" (како се уобичајено узима време а што трајање није), и означава интуицију трајања која је нешто својеврсно , метафизичко, духовно... заправо сам дух.

Када је Шопенхауер описао оно што нас чека изван појаве као егзсистенцију која не подразумева даље трајање" говорио је о трајању линији, тј. оном једином што као сазнајна и опажајућа бића можемо мислити под временом. Али не и на интуицију трајања која је сам дух, сама ствар по себи и која се не мисли него интуитивно досеже у себи. То не може нити да настане нити да нестане јер је то нешто СВОЈЕВРСНО,... неупоредиво. Али самим тим и неописиво.
То мора свако да пронађе у себи, а оно што је интересантно је да су сви у томе. тарајање је основа свега, па опет не могу сви да исто приведу свести. Него остају на линији у простору која им представља време.

Трајање је непосредно искуство, то је она магловита реса, то је Шопенхаурова воља, то је реса ствари по себи.. Наш дух.

Kada se naučno proučavanje usmerilo na dušu, nauka je za sebe stvorila „prostornu predstavu o unutrašnjem duševnom životu i ona je na svoj novi predmet pro tegnula predstavu koju je sačuvala o svom starom predmetu: otuda potiču zablude atomizujuće psihologije, koja ne vodi računa o uzajamnom prožimanju stanja svesti; otuda potiču i beskorisni napori one filozofije koja pokusava da dosegne do duha ne nastojeći da ga otkrije u trajanju. Bergson

 

[znatizeljni mislilac]

A sta je Sopenhauer mislio pod JA koje hoce i JA koje saznaje?Mislim zbog cega je to cvor sveta?

 

[oziman]

A sta je Sopenhauer mislio pod JA koje hoce i JA koje saznaje?Mislim zbog cega je to cvor sveta?

Због тога што у искуству воље наслућујемо егзистенцију у којој престаје важити основна форма поделе на субјекат и објекат. Тј. ја сазнајем вољу у самосвести али сам у исто време та воља коју сазнајем или ја које хоће. Ту долази до преклапања субјекта и објекта ..зато је то Шопенхауер назвао чудом.

О томе сам писао овде:
Уводни пост:
http://forum.krstarica.com/showthread.php/258154-VOLJA-Otkrovenje-jednog-cuda

А управо је то додир оне егзистенције у нама коју је Бергсон звао трајање. Ради се о једном истом. О квалитативној множини.

 

[ranjeni Zoro]

ček da pokušam da i ja tako poređam reči..m, dakle..


volja subjekta za objektivnim derivira iz njegove persepcije po sebi, ali ukoliko želi da svoju volju posmatra kao izdvojeni entitet, onda objektivizacija postojećeg zahteva izopštenost iz svesnog kao ličnog i korelaciju sa svesnim po sebi

m, nije loše..a