EKV

  • Začetnik teme Začetnik teme DJM
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
ЕХО: Јеси ли слушао ЕКВ пре него што си почео да свираш са њима?

Јесам, да. Знаш шта, мени је тата музичар и бубњар, и ја сам се играо у бубњу ко клинац, ко беба... Тако да сам ја одувек нешто свиркао и радио. И врло брзо сам почео да свирам. Мислим да сам са неких 12 година ушао у први, неки мало озбиљнији бенд и то је тад било толико смешно... Тад сам ја још увек био толики клинац да су ме они звали, оно, као фору, да дођем да свирам, мали бубњар...
 
ЕХО: Са којим си још бендовима свирао пре Екатарине?

Свирао сам ја и пре него што сам чуо ЕКВ... Пре ЕКВ-а сам свирао са Шкрипцем, са Слађаном Милошевић, са Владом Дивљаном, са Партибрејкерсима, са разним џезерима који су долазили... И пошто је мени тата музичар, ја сам стално ишао на његове свирке или тако нешто... И био сам јако у току, што се тиче тих ствари, и много сам проводио времена само на свиркама и пуно сам и свирао.
 
ЕХО: Каква је била сарадња са тим бендовима?

Ја сам стално био најмлађи у бенду, али баш најмлађи...оно, 10-15 година млађи од њих. И то је увек било смешно. Па су ме једни звали Лима (значи Мали), други су ме звали... не знам како оно беше. Углавном, стално сам био у том фазону да сам био као маскота бенда и, овај, мени је било супер са њима... Али добро... Ми причамо сад о тим неким бендовима који су добри, и који су стари музичари... Они су мене већ тад капирали добро и трудили се да ми помогну, па ми је онда било супер. То су ти, оно, као нека старија браћа, старији другови... тако нешто. Они тебе воде више него што ти ту нешто можеш да направиш... неку глупост и слично.
 
ЕХО: Реци нам нешто о твом односу са Миланом?
Знаш како, прво, ми смо јако много времена заједно проводили, самим тим што смо или стално путовали негде, или стално имали негде неку пробу и свирку, и генерално, нама се живот вртео око тих музичких ствари, и онда где је један, ту је и други. Углавном смо били увек сви заједно, и имали смо неки супер однос, однос људи у бенду, који је ипак мало сложенија екипица. Ми смо одлучили да ћемо увек да будемо заједно, супер нам је било. Милан је, без обзира на то како он изгледа сада и из даљине, био генерално супер, духовит, добар, и супер смо се дружили. Увек је било смешно, увек смо се зезали и дивно је било. Е сад, то је трајало довољно дуго да ми постанемо креативне колеге, заједно правимо музику, што је нама било специјално, па смо гледали да гајимо поштовање и поверење између себе и да створимо неки добар однос. Доста смо ствари, првенствено он мени, па и ја њему, опростили и то је јако добро испало и фино је функционисало. То је одлична фора. Препоручујем свима.
 
ЕХО: А однос са Маргитом?

Па, Маги је... Ми смо се јако волели, с тим што је то на почетку било некако површно. Маги је јако водила рачуна о томе шта се дешава у бенду, чак и више од осталих. Рецимо, кад је дошло време, као што је долазило време да се промени неки члан бенда, сви би то говорили, али негде Милан би то рекао или урадио, или већ завршио. Што се Маги тиче, она је била, као неки интерни чувар бенда, и јако је водила рачуна о нама. А кад би већ неко дошао у бенд, она је била супер. Мени је била један од најбољих другова кад сам дошао у бенд, од свих. Ја вероватно њој нисам био најбољи друг, али је она мени, стварно била најбоља другарица.
 
ЕХО: Шта мислиш о овом новом документарцу ''Као да је било некад''?

Па, шта мислим? Свако ту има да мисли шта он има да мисли. Документарци и прича о том бенду вероватно никад неће престати. Тако да, стално ће ту нешто да излази на површину... Једно, друго, треће. Мени се свака ствар у вези Екатарине Велике коју сам чуо, или видео и прочитао и свидела и није свидела. Сад све зависи како се ту ко препознао, шта он мисли о томе... Знаш, неко се потрудио, и то је у реду. Исто као и сви, нешто сам после и читао о томе, и причао са људима. Једнима се не свиђа, другима се свиђа.
 
ЕХО: Реци нам нешто о пројекту Римтутитуки.
Па, то је врло контроверзно. Људи морају да разумеју да је то било друштво уметника који покушавају да ураде нешто што је мало више од неког уобичајеног апела или неке песмице или нечег сличног. Они су јако паметни и духовити људи и док год су радили, бавили су се тиме да уметност, хумор и једну мало другачију перспективу гледања на ствари пруже људима. Многе ствари које уметници раде нису њихов проглас – ми смо сад комунисти, или ми смо сад капиталисти. Значи, није то њихов проглас. Тај уметнички прогас, чин, је нешто што има везе са уметношћу; то треба да буде различито (сад, то је оно – ко хоће да разуме, разумеће), али значи, није кроз ту антиратну поруку било битно рећи само то да рат није добар. То раде рекламе, институције које се тиме баве или немам појма, одеш у затвор и скапираш да ниси смео да убијеш неког... А ови су људи хтели да дају уметност, а опет кажем, уметност нема везе са оним дневним догађањима.
 
То је нешто што се лагано гомила, онако, кад неки добар скулптор направи добру скулптуру, он доприноси тој гомили уметности која је већ направљена и можда многи људи не знају за њу или је виде као да неко држи кишобран на њој... Али, оно што је уметник заправо урадио то је што је направио неки арт и што то: ко зна – зна, ко не зна – није битно, јер му свеједно подиже ниво хуманизма друштва у коме живи без обзира на што то није наочиглед тако. Тако да, тај Римтутитуки је супер-уметнички фазон. Он није био направљен толико због тога да Милан, Цане, Антон, Шваба кажу како није добро да се иде у војску. Значи, није била та порука. Била је порука да се људи у том тренутку када су сви ишли под шлем, да ипак размишљају лепо и позитивно о животу и да пробају да нађу уметност. То је било директно као алтернатива дневном програму који је био у то време; у ратном си стању и само слушаш вести и тако... А овде је била, са друге стране, једна духовита сатира која нема везе са свим тим дешавањима, као покушај да изађемо сви у двориште негде, да удахнемо мало свеж ваздух кроз неку духовитост у односу на дешавање у тренутку. Тако ја то гледам... (извините за опширност).
 
ЕХО: Неки савет за омладину...
Па, ви видите људи шта се дешава... Ја се у последње време јако лепо дружим са својим приватним друштвом и јако лепе дане пријатељства проживљавам... И све што сам приметио то је да се све то десило само зато што сам ја људима, и они мени пришли искрено, са поштовањем и нешто се лепо догодило међу нама... Дивне људе сам, на неки начин, открио, и дивне ствари су ми се десиле. У последње време примећујем да је постало страховито опасно, не знам зашто, не знам како. Надам се да људи могу да провале да је јако опасно. Пошто је стварно опасно... нешто је у људе неки ђаво ушо. Тако да, ја бих волео да сви буду са мало више поштовања и мало више искрености. Да је тога, уопште нам не би било тако лоше. By the way, скоро сам обишао пола Европе, целу Америку и могу да вам кажем да не бих мењао, рецимо, Србију за педесет Америка или тако нешто.
 
И људи само треба да подигну свој лични интегритет и мало достојанства и да не мисле да је све пропало и да је све лоше. Код нас је много лепо и много је више у реду, људи, него било где напољу. А то што нам нису дали да постанемо, не знам како развијени и слично, није то толико страшно, јер смо ми неке друге ствaри сачували које сваки човек код нас има и то се примећује од човека до човека. Кад се вратиш у Србију из белог света, то је неки доживљај који једва чекам да доживите. То је нешто најлепше. Онда видиш где си, почнеш да волиш, поштујеш и разумеш оно што имаш. Ето, толико.
 
Što ga stavi u 10 postova?

Taj isti intervju sam, uz njihovo odobrenje, uploadovao i postavio u audio formatu, čini mi se da je negde na početku ove teme... A i ovaj koncert što je @iivanaekv stavila kao snimke sa youtube-a imate isto na početku ove teme u celosti i u malo boljem kvalitetu...;)
 
Milanu Mladenovicu posveceno davno_____muci me daljina tvog ugasenog ognja na svetlosti ovoga mraka gubi se senka ja polako nestajem potopljena zracima necijeg sna tudjeg sjaja na meni ,u meni duboko skrivena tajna rasipaju se boje. dok ne zelim da postojim ,znam da ne poznajem dan, ja sam negde zaustavljena ovog teskog jutra, umorna od daljine od tame od sebe
 
Reših da jednom dobrom dečku poklonim Dečaka iz vode kao novogodišnji poklon, jer je naravno Milanov obožavalac...Prolazim pored knjižare, i vidim kroz izlog da je ostala još samo jedna. Taman kad sam htela da uđem, vidim jednu devojku kako prolazi pored te police. Sledila sam se jer sam osetila da je došla po isto što i ja (nemam pojma, valjda se Ekatarineri prepoznaju na prvi pogled),međutim, ona obiđe tu policu, i ja uletim u knjižaru sva srećna...Ali, ona se vraća i vodi za sobom prodavca (nije spazila knjigu), on joj, preda mnom skida Dečaka sa police...Htela sam da vrištim i da je nokautiram na sred knjižare! I onda spazih na polici ispod knjigu koja je mene zanimala, izvučem je i iza nje ugledah još jednog Dečaka iz vode, definitivno poslednjeg...
 
Pa koje su mogli da puste
jedan od ona dva oci boje meda, krug, par godina za nas ...
Nego imam pitanje
Je l je saundtrek za film Crna Marija pisao Mladenovic? I ko pozajmljuje glas Sonji Savic u filmu
I jos jedna oftopic informacija nevezana za muziku: Pecar je zvanicno umro od srcanog udara, a je l to prroverena informacija, posto sam cula da je i on umro od side.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top