jozefk
Aktivan član
- Poruka
- 1.493
A jel bi mogla da nabacis to na www.sendspace.com recimo? Posto ja trenutno ne mogu da skidam sa Rapidshare. Prihvatljivi su i www.zshare.net i www.verzend.be
Hvala puno na razumevanju i saradnji
:-DPozdrav svima!!
A jel bi mogla da nabacis to na www.sendspace.com recimo? Posto ja trenutno ne mogu da skidam sa Rapidshare. Prihvatljivi su i www.zshare.net i www.verzend.be
Hvala puno na razumevanju i saradnji
:-DPozdrav svima!!
jjjjjjjjjjjjjjjjjjjjj
Aktivan član
- Poruka
- 1.006
Da ja ih bas CESTO sanjam. Jedan od tih snova nikad necu zaboraviti. Sinoc sam sanjala da idem
na njihov koncert i onda jave da je Milan umro
a ja i dalje kao hocu da odem.
Iznenadila sam se sad kad sam videla da pominjes da ih sanjam a ja bas sinoc sanjala.
Jao ljudi svi me na faxu yovu Magi i to me malo plasi cak pricaju da su mislili da sam njena cerka
a mene to mnog plasi i kako vidim da sam u necijem telefonu kao Magi kazem: nemoj molim te
Sto se tice pisanja napisala sam jedan text o Milanu, jedan o Magicnoj i jedan o ljubavi recima
iz njihovih pesama.
Imam inace i nesto sto sam pisala inspirisano Ducicevom pesmom Suncokreti.
Puno vas pozdravljam
na njihov koncert i onda jave da je Milan umro
a ja i dalje kao hocu da odem.Iznenadila sam se sad kad sam videla da pominjes da ih sanjam a ja bas sinoc sanjala.
Jao ljudi svi me na faxu yovu Magi i to me malo plasi cak pricaju da su mislili da sam njena cerka
a mene to mnog plasi i kako vidim da sam u necijem telefonu kao Magi kazem: nemoj molim te
Sto se tice pisanja napisala sam jedan text o Milanu, jedan o Magicnoj i jedan o ljubavi recima
iz njihovih pesama.
Imam inace i nesto sto sam pisala inspirisano Ducicevom pesmom Suncokreti.
Puno vas pozdravljam
jjjjjjjjjjjjjjjjjjjjj
Aktivan član
- Poruka
- 1.006
NIKO,NIKO KAO ON
Niko neće poznati bolji trenutak,niko neće biti siguran kao on niti sastaviti krajeve iscepane poruke.Niko neće biti na putu i praviti put.Niko neće zabraniti sve one zamke podlosti i da dodir zavisti i bolesti bude kraj.Niko se neće osvrnuti mirno na godine prošle.Niko neće tako pričati o sebi,pričati šta misli,pričati o ljubavi.On nije tu da opet čita naše misli.Neće doći na jesen kada opada lišće,neće doći u zimu kada je sneg.Nije imao razlog,nije imao kada da ostane.Dečak iz vode je uvek isti,uvek on,čovek stalnih navika.Niko kao on.Dobro se sakrio u noći bez meseca,sa dahom u ušima i srcem u petama.Ne možemo ga pronaći,ne možemo ga dotaći,ne možemo ga doseći.Možemo samo da vratimo unatrag modro i zeleno.
I svaki put kad krenem u neki novi opasan grad,nailazim na njega,to je on,to je on,to je on.On koji misli nogama,koji misli rukama i traži ušima i čeka grudima.I’ll always love him.
U zemlji je video svoj spas.A sad dok senke prave pokrov za njega čuje vrati se,čuje ostani.Znam da zna sve o nevažnim stvarima i da vreme nam prolazi brzo i da su i dani i noći slonovi na indijskom crtežu.
Ovaj put dok tražim i zovem neću pustiti da voda nosi u zaborav njega koji je mislio na korak koji je najteži kada je najlakši.
Pridji bliže i pogledaj kuda vode ovi tragovi.Vode u sobu gde umire dan,gde je on rodjen sasvim sam.Tu je on prošao prve dane čudjenja,prve dane gledanja,a sada nije tamo ni tu.
Neko nas posmatra,neko nas stalno gleda.To je on,on kao mašina svemu tamni sjaj,ljudima je stran.On kaže ne,ne je sve što kaže on i ostaje sam u ovom gradu strahom zatrpan,a dobro zna svaku reč,svaki znak.On je oduvek bio u pravu.Kad kaže on:Život je surov,svako piše svoja pravila.I kad kaže:Zemlja nam je prestala da radja,ptice su nam pobegle na jug.Ovde je hladno,ovde je zima,ovde je mrak.Ovde ga trebamo.Ovde ga čekamo.Ali treba da shvatimo da svako ima svoj put,a njegov je iznad grada.
Ovaj krug je smislio,ovaj krug je stvorio.Niko neće znati kao on da promeni svet do kraja pesme.
Gledam tamnu vodu jezera,pesak na dnu,mislim da znam da je ostalo još samo par godina za nas.Da li znam šta treba da znam?
On ja kao nada,kao more,kao govor,kao pokret,kao zora,kao dete i ako je negde stigao bilo je iznutra.U sebe.Tu je početak,tu je i kraj.
Njega nema.Nikada nije bio.Nije bio stvaran.Trebao mu je svet otvoren za poglede,otvoren za trčanje.U prolazu ga je dotakao miris noći i rekao mu
robudi se,pokreni se.
Kao da je bilo nekad.Kao da je bilo tu kada je rekao:Odmori me,zatvori me.zamotaj me,umotaj me,poklopi me,odloži me,udahni me,izdahni me.
Uvek je želeo da oseti kristalna sećanja,Sarajevo od blata i snega.
Bio je potpuno svestan da prolazi vreme kao padanje peska,kao mreškanje vode i da je to stvaran svet oko njega.I samo je čekao da prodje taj stvaran svet u praznoj sobi i reči dosade i reči porozne.
Da li još uvek negde postoji znak gde je on išao licem ka vetru,sa vetrom uz lice?Ko zna.Pobegli su svi u grad,to je ono što se zove aut.A on nas je naučio kako da uredimo vrt,mi moramo da imamo sopstveni vrt,i kako da pobegnemo u sebe.
On oseća se dobro jer je radostan dan i Crnci pevaju aleluja i ptice pevaju aleluja!
Mi volimo njegov Weltschmertz i to što je rodjen tačno u čas d vidi da treba da se radi fabrikama,da treba da se hoda ulicama,da treba da se čisti.On zna da dolazi jesen.Da je gore u nama bujica reči,a dole u nama jesenji strah.
Možda ćeš verovati,možda ćeš shvatiti,možda nećeš sumnjati,pokušaj ga videti!
Niko neće poznati bolji trenutak,niko neće biti siguran kao on niti sastaviti krajeve iscepane poruke.Niko neće biti na putu i praviti put.Niko neće zabraniti sve one zamke podlosti i da dodir zavisti i bolesti bude kraj.Niko se neće osvrnuti mirno na godine prošle.Niko neće tako pričati o sebi,pričati šta misli,pričati o ljubavi.On nije tu da opet čita naše misli.Neće doći na jesen kada opada lišće,neće doći u zimu kada je sneg.Nije imao razlog,nije imao kada da ostane.Dečak iz vode je uvek isti,uvek on,čovek stalnih navika.Niko kao on.Dobro se sakrio u noći bez meseca,sa dahom u ušima i srcem u petama.Ne možemo ga pronaći,ne možemo ga dotaći,ne možemo ga doseći.Možemo samo da vratimo unatrag modro i zeleno.
I svaki put kad krenem u neki novi opasan grad,nailazim na njega,to je on,to je on,to je on.On koji misli nogama,koji misli rukama i traži ušima i čeka grudima.I’ll always love him.
U zemlji je video svoj spas.A sad dok senke prave pokrov za njega čuje vrati se,čuje ostani.Znam da zna sve o nevažnim stvarima i da vreme nam prolazi brzo i da su i dani i noći slonovi na indijskom crtežu.
Ovaj put dok tražim i zovem neću pustiti da voda nosi u zaborav njega koji je mislio na korak koji je najteži kada je najlakši.
Pridji bliže i pogledaj kuda vode ovi tragovi.Vode u sobu gde umire dan,gde je on rodjen sasvim sam.Tu je on prošao prve dane čudjenja,prve dane gledanja,a sada nije tamo ni tu.
Neko nas posmatra,neko nas stalno gleda.To je on,on kao mašina svemu tamni sjaj,ljudima je stran.On kaže ne,ne je sve što kaže on i ostaje sam u ovom gradu strahom zatrpan,a dobro zna svaku reč,svaki znak.On je oduvek bio u pravu.Kad kaže on:Život je surov,svako piše svoja pravila.I kad kaže:Zemlja nam je prestala da radja,ptice su nam pobegle na jug.Ovde je hladno,ovde je zima,ovde je mrak.Ovde ga trebamo.Ovde ga čekamo.Ali treba da shvatimo da svako ima svoj put,a njegov je iznad grada.
Ovaj krug je smislio,ovaj krug je stvorio.Niko neće znati kao on da promeni svet do kraja pesme.
Gledam tamnu vodu jezera,pesak na dnu,mislim da znam da je ostalo još samo par godina za nas.Da li znam šta treba da znam?
On ja kao nada,kao more,kao govor,kao pokret,kao zora,kao dete i ako je negde stigao bilo je iznutra.U sebe.Tu je početak,tu je i kraj.
Njega nema.Nikada nije bio.Nije bio stvaran.Trebao mu je svet otvoren za poglede,otvoren za trčanje.U prolazu ga je dotakao miris noći i rekao mu
robudi se,pokreni se.Kao da je bilo nekad.Kao da je bilo tu kada je rekao:Odmori me,zatvori me.zamotaj me,umotaj me,poklopi me,odloži me,udahni me,izdahni me.
Uvek je želeo da oseti kristalna sećanja,Sarajevo od blata i snega.
Bio je potpuno svestan da prolazi vreme kao padanje peska,kao mreškanje vode i da je to stvaran svet oko njega.I samo je čekao da prodje taj stvaran svet u praznoj sobi i reči dosade i reči porozne.
Da li još uvek negde postoji znak gde je on išao licem ka vetru,sa vetrom uz lice?Ko zna.Pobegli su svi u grad,to je ono što se zove aut.A on nas je naučio kako da uredimo vrt,mi moramo da imamo sopstveni vrt,i kako da pobegnemo u sebe.
On oseća se dobro jer je radostan dan i Crnci pevaju aleluja i ptice pevaju aleluja!
Mi volimo njegov Weltschmertz i to što je rodjen tačno u čas d vidi da treba da se radi fabrikama,da treba da se hoda ulicama,da treba da se čisti.On zna da dolazi jesen.Da je gore u nama bujica reči,a dole u nama jesenji strah.
Možda ćeš verovati,možda ćeš shvatiti,možda nećeš sumnjati,pokušaj ga videti!
jjjjjjjjjjjjjjjjjjjjj
Aktivan član
- Poruka
- 1.006
HAJDE DA PRIČAMO TAJNE
Dugo se pitam kao u snu da li tvoje oči gledaju u moj dlan.Šta ti znače reči te:Idemo?Neću te buditi.Ti budna spavaš u noći koja miriše na istinu.Sklopi te umorne oči i pričaj mi.Želim da znam da li padaš u jednom letu.Da li tvoje oči boje meda još uvek posmatraju iznutra i da li si tamo gde je lako reći dobro je.Ti sigurno hodaš biranim ulicama u hodniku vremena.Tvoje vreme do sada,tvoje vreme od sada,uvek isto vreme,uvek isto tvoje.Vreme od sreće,vreme od bola.I kad je gotovo,za tebe,znam,tek tad je počelo.Sjaj u tvojim očima je dubok i nestvaran i kada želiš da kažeš skloni se od sebe ti kažeš osloni se na sebe.Ti znaš voda nosi sve sem onog pravog,jedinog,istinitog.Zar je to prevara?
Mi smo snažni,mi smo jaki da lutkama sašijemo male haljine i lovcima zategnemo lukove.Dani beže,i puze,i lebde a ti si sama na ulici,gledaš obećani grad.Prolaze brodovi,trube u čast,zvone na uzbunu.Umor je duboko u tebi,kao planinska reka.Ti nemaš svoj strah od sebe.Kada kreneš ka...prelazeći kamen po kamen i korak po korak videćeš se sa...i tada će te prepoznati.Tebe koja koliko god tražila nećeš naći u sebi truo hrast,samo kuću svog tela,koja zvoni i diše cela.
Da li smo isti ko pre?Ako lišće što pada nije dovoljan znak,ako vetar što zviždi nije dovoljan znak,da odlaze ljudi a mi ne znamo gde onda je to sećanje na nešto što bilo je a nije.Ti znaš da ne postoji kraj
Dugo se pitam kao u snu da li tvoje oči gledaju u moj dlan.Šta ti znače reči te:Idemo?Neću te buditi.Ti budna spavaš u noći koja miriše na istinu.Sklopi te umorne oči i pričaj mi.Želim da znam da li padaš u jednom letu.Da li tvoje oči boje meda još uvek posmatraju iznutra i da li si tamo gde je lako reći dobro je.Ti sigurno hodaš biranim ulicama u hodniku vremena.Tvoje vreme do sada,tvoje vreme od sada,uvek isto vreme,uvek isto tvoje.Vreme od sreće,vreme od bola.I kad je gotovo,za tebe,znam,tek tad je počelo.Sjaj u tvojim očima je dubok i nestvaran i kada želiš da kažeš skloni se od sebe ti kažeš osloni se na sebe.Ti znaš voda nosi sve sem onog pravog,jedinog,istinitog.Zar je to prevara?
Mi smo snažni,mi smo jaki da lutkama sašijemo male haljine i lovcima zategnemo lukove.Dani beže,i puze,i lebde a ti si sama na ulici,gledaš obećani grad.Prolaze brodovi,trube u čast,zvone na uzbunu.Umor je duboko u tebi,kao planinska reka.Ti nemaš svoj strah od sebe.Kada kreneš ka...prelazeći kamen po kamen i korak po korak videćeš se sa...i tada će te prepoznati.Tebe koja koliko god tražila nećeš naći u sebi truo hrast,samo kuću svog tela,koja zvoni i diše cela.
Da li smo isti ko pre?Ako lišće što pada nije dovoljan znak,ako vetar što zviždi nije dovoljan znak,da odlaze ljudi a mi ne znamo gde onda je to sećanje na nešto što bilo je a nije.Ti znaš da ne postoji kraj
jjjjjjjjjjjjjjjjjjjjj
Aktivan član
- Poruka
- 1.006
LJUBAV(EKV)
Ljubav u koži,dlazi mi ljubav.Ja znam kad krenem ka...da se vidim sa..magla će opet češljati pramen na licu i biće to još jedan radostan dan.Ja osećam se dobro jer nismo kao potpuni stranci sa staklom u očima.Ti si sav moj bol.Još uvek ti djavoli vire iz rukava i svaki nokat krije otrov ljubavi.Vodi me,vodi me,vodi me na vodu.Mi imamo snage.Voli me,voli me,voli,ne voli me,voli me,voli me.Gurni me blago da se vratim u stanje koje podstiče krv da se popne u obraz.Probudi me,poljubi me.Tvoj dah kuda ide,da l’ meni se javlja?Spojili smo dlan i dlan,grad se smeje,gleda na nas.Vetar misli,vetar zna sve što znamoi ti i ja.Znam da znaš da zna sve o nevažnim stvarima.Možda nisma našla onu pravu reč koja može da veže,ali pustiću sunce da topi ljubav izmedju sveta.Došla sam da ti kažem čuvaj me.Da li znaš kako želim da te nadjem?Volim te kako nikad nisam volela.Hodamo po toploj zemlji i kažem ti-gde se skrivaš?Želela bih da te opet vidim.Magično smo privučeni tim nekim čudnim zvucima.Dolaziš i nestaješ ali si mi drag.Samo ljubav nije prošla,samo ljubav još ne spava.Dobro znaš svaku reč,svaki znak i da mi to možemo zajedno.Seti se s kim si,seti se gde si.Mesec je podivljao nad nama i ne shvata da je svako čudo na svoj način,ali ti znaš da sanjaš,znaš pravila ludosti.Pogledaj me očima deteta.Putujemo rečima i razmišljamo koracima ti i ja jer dvojinu su Stari Sloveni imali u rečniku.Drži mene,voli mene,bio bi moj brat,ti si moj brat.I svaki dan sa tobom je nalik na praznik,na proleće,na svečanost.Ja sam rodjena sasvim sama,ali tvoje usne na meni,tvoje ruke na meni me navode da to zaboravim.Kako te zamišljam-svaki put kad kreneš u neki novi opasan grad nailaziš na mene,to sam ja,to sam ja.I’ve always loved you.kao u snu neko me opet zove iz dalekog grada u nezgodno vreme da čuje mi glas.Pričaću mu o sebi.Pričaću mu šta mislim.Pričaću mu o ljubavi.Jer to si ti,to si ti
Ljubav u koži,dlazi mi ljubav.Ja znam kad krenem ka...da se vidim sa..magla će opet češljati pramen na licu i biće to još jedan radostan dan.Ja osećam se dobro jer nismo kao potpuni stranci sa staklom u očima.Ti si sav moj bol.Još uvek ti djavoli vire iz rukava i svaki nokat krije otrov ljubavi.Vodi me,vodi me,vodi me na vodu.Mi imamo snage.Voli me,voli me,voli,ne voli me,voli me,voli me.Gurni me blago da se vratim u stanje koje podstiče krv da se popne u obraz.Probudi me,poljubi me.Tvoj dah kuda ide,da l’ meni se javlja?Spojili smo dlan i dlan,grad se smeje,gleda na nas.Vetar misli,vetar zna sve što znamoi ti i ja.Znam da znaš da zna sve o nevažnim stvarima.Možda nisma našla onu pravu reč koja može da veže,ali pustiću sunce da topi ljubav izmedju sveta.Došla sam da ti kažem čuvaj me.Da li znaš kako želim da te nadjem?Volim te kako nikad nisam volela.Hodamo po toploj zemlji i kažem ti-gde se skrivaš?Želela bih da te opet vidim.Magično smo privučeni tim nekim čudnim zvucima.Dolaziš i nestaješ ali si mi drag.Samo ljubav nije prošla,samo ljubav još ne spava.Dobro znaš svaku reč,svaki znak i da mi to možemo zajedno.Seti se s kim si,seti se gde si.Mesec je podivljao nad nama i ne shvata da je svako čudo na svoj način,ali ti znaš da sanjaš,znaš pravila ludosti.Pogledaj me očima deteta.Putujemo rečima i razmišljamo koracima ti i ja jer dvojinu su Stari Sloveni imali u rečniku.Drži mene,voli mene,bio bi moj brat,ti si moj brat.I svaki dan sa tobom je nalik na praznik,na proleće,na svečanost.Ja sam rodjena sasvim sama,ali tvoje usne na meni,tvoje ruke na meni me navode da to zaboravim.Kako te zamišljam-svaki put kad kreneš u neki novi opasan grad nailaziš na mene,to sam ja,to sam ja.I’ve always loved you.kao u snu neko me opet zove iz dalekog grada u nezgodno vreme da čuje mi glas.Pričaću mu o sebi.Pričaću mu šta mislim.Pričaću mu o ljubavi.Jer to si ti,to si ti
Sibil Vejn
Poznat
- Poruka
- 7.011
Da ja ih bas CESTO sanjam. Jedan od tih snova nikad necu zaboraviti. Sinoc sam sanjala da idem
na njihov koncert i onda jave da je Milan umro
Iznenadila sam se sad kad sam videla da pominjes da ih sanjam a ja bas sinoc sanjala.
Jao ljudi svi me na faxu yovu Magi i to me malo plasi cak pricaju da su mislili da sam njena cerka
a mene to mnog plasi i kako vidim da sam u necijem telefonu kao Magi kazem: nemoj molim te
Sto se tice pisanja napisala sam jedan text o Milanu, jedan o Magicnoj i jedan o ljubavi recima
iz njihovih pesama.
Imam inace i nesto sto sam pisala inspirisano Ducicevom pesmom Suncokreti.
Puno vas pozdravljam
Pa i ne zovu te tako bez razloga.I licis malo,zbog crta lica,i kose...
Svidja mi se ovo sto si napisala)U KST-u je u subotu Domacica,znaci bice EKV i Sarlo!!!!!!
Oktobar1864
Poznat
- Poruka
- 8.211
andja_stay_cool
Domaćin
- Poruka
- 3.784
a se iskreno nadam da cu uspeti da dodjem iako imam kolokvijume
slightsigh
Zainteresovan član
- Poruka
- 396
slightsigh
Zainteresovan član
- Poruka
- 396
QueenOfTheRodeo
Aktivan član
- Poruka
- 1.263
Aruzia
Početnik
- Poruka
- 17
Ja trenutno pravim mozaik od malih slika koje sama slikam inspirisana nekim njihovim fotografijama i nekim licnim idejama. Posle bi trebalo da sve bude jedna celina. Pa videcu sta ispadne... Trebalo bi da bude cool
Ajde jjjjjjjjjjjjjjjj, posalji neku sliku da vidimo. Mada licno mislim da je uvek najbolje liciti samo na sebe jer svako je jedinstvena licnost cak i sto se fizionomije tice . Zar ne?
Ajde jjjjjjjjjjjjjjjj, posalji neku sliku da vidimo. Mada licno mislim da je uvek najbolje liciti samo na sebe jer svako je jedinstvena licnost cak i sto se fizionomije tice . Zar ne?
Oktobar1864
Poznat
- Poruka
- 8.211
Aruzia
Početnik
- Poruka
- 17
Ja uvek muzikom.
slightsigh
Zainteresovan član
- Poruka
- 396
slightsigh
Zainteresovan član
- Poruka
- 396
mene kad uhvati apatija, ja idem iz kuce pa lutam lutam hodam po citav dan.... To jedino kod mene uspjeva. Polako procice ce
Btw super ti je ona nova pjesmica u blogu, bas sam je slusala prije neki dan. Ko bi rekao da je isti covjek napisao perverzne pjesme kao Sister Ray, Heroin, Venus i onda ovu divnu, njeznu baladu. Nas stari pokvarenjak cika Lu.
"sometimes i feel so happy, sometimes i feel so sad....linger on your pale blue eyes..."
Oktobar1864
Poznat
- Poruka
- 8.211
slightsigh
Zainteresovan član
- Poruka
- 396
Povodom godišnjice smrti Milana Mladenovića iz EKV
Margita, definitivno, nije dečko
Imam tačno onoliko godina koliko je imao Milan kada je umro. Šta se u međuvremenu promenilo? Uf, suze mi naviru na oči. Čitav jedan svet je nestao u nepovrat. Moj život je poražen. Ekatarinu više ne slušam. Ponekad u prolazu, dok odmičem ulicom, začujem poznate akorde i drago mi je kad ih gradska vreva uguši. Margita nije dečko - to je definitivno.
Zašto pišem ovo pismo? Verovatno zato što u meni više nema mesta za pakovanje uspomena. Nešto mora da izađe napolje. Margitina smrt je poslednje potisnuto sećanje. Zato želi prvo da izađe.
Poput Ekovog Fukoovog klatna, njišem se na tankoj niti nepoznanice, dostižući sopstvene ekstreme. Čas gore-čas dole. Samo na trenutak dotaknem stanje ravnoteže i tamo me, između mnogih stvari, dočeka i EKV.
I dalje je Margita nešto posebno za mene. Ne sex simbol. To mesto je uvek bilo rezervisano za Anju Rupel. Margita je nešto drugo.
A Milan?
Mljet, neke godine. Par klinaca i ja sedimo na terasi iznad kampa. Sviram gitaru. Pevamo "Ti si sav moj bol". I onda iznenada, ugledah čoveka kako gleda u našem pravcu.
Milan Mladenović.
Ustaje, prelazi celu terasu i seda pored mene. Mislim da nikada nisam imao veću tremu u životu. Sa ove distance, znam da mu je to bila, možda najveća počast u životu. Čuti klince, na moru, kako pevaju tvoju pesmu! Ej, pa to je zaista nešto. To se ne može kupiti.
Eh, a tek Bojan i njegov, šmekerski beli mercedes. Kabriolet. Parkira ga ispred Manježa. Devojke uzdišu. On izlazi. Plava, duga kosa nehajno leluja.
Čini mi se da je EKV umirala polako, na rate, kao i vreme koje su oličavali. Danas od svega toga nema ničega. Pokažite mi tu ulicu koja izgleda onako kako je izgledala Svetozara Markovića kada Margita krene niz nju? U mantilu, s lenonkama, preko ramena prebačen džak.
Eto, okupilo se Bijelo dugme.
I Kanda, Kodža i Nebojša su se ponovo formirali.
I jedni i drugi reprezentuju generacije ove zemlje.
Mi, koje je rat zatekao u ranim dvadesetim godinama života, koje stvarnost svakog dana odgurkuje famoznom odrednicom "do 35 godina" stojimo usamljeni na brisanom prostoru. Zaboravljena, nepotrebna statistička greška u računici tranzicionih vremena.
Ko će se za nas ponovo okupiti?
Ekatarina je cela sahranjena. Siniša Jocić, Beograd
Margita, definitivno, nije dečko
Imam tačno onoliko godina koliko je imao Milan kada je umro. Šta se u međuvremenu promenilo? Uf, suze mi naviru na oči. Čitav jedan svet je nestao u nepovrat. Moj život je poražen. Ekatarinu više ne slušam. Ponekad u prolazu, dok odmičem ulicom, začujem poznate akorde i drago mi je kad ih gradska vreva uguši. Margita nije dečko - to je definitivno.
Zašto pišem ovo pismo? Verovatno zato što u meni više nema mesta za pakovanje uspomena. Nešto mora da izađe napolje. Margitina smrt je poslednje potisnuto sećanje. Zato želi prvo da izađe.
Poput Ekovog Fukoovog klatna, njišem se na tankoj niti nepoznanice, dostižući sopstvene ekstreme. Čas gore-čas dole. Samo na trenutak dotaknem stanje ravnoteže i tamo me, između mnogih stvari, dočeka i EKV.
I dalje je Margita nešto posebno za mene. Ne sex simbol. To mesto je uvek bilo rezervisano za Anju Rupel. Margita je nešto drugo.
A Milan?
Mljet, neke godine. Par klinaca i ja sedimo na terasi iznad kampa. Sviram gitaru. Pevamo "Ti si sav moj bol". I onda iznenada, ugledah čoveka kako gleda u našem pravcu.
Milan Mladenović.
Ustaje, prelazi celu terasu i seda pored mene. Mislim da nikada nisam imao veću tremu u životu. Sa ove distance, znam da mu je to bila, možda najveća počast u životu. Čuti klince, na moru, kako pevaju tvoju pesmu! Ej, pa to je zaista nešto. To se ne može kupiti.
Eh, a tek Bojan i njegov, šmekerski beli mercedes. Kabriolet. Parkira ga ispred Manježa. Devojke uzdišu. On izlazi. Plava, duga kosa nehajno leluja.
Čini mi se da je EKV umirala polako, na rate, kao i vreme koje su oličavali. Danas od svega toga nema ničega. Pokažite mi tu ulicu koja izgleda onako kako je izgledala Svetozara Markovića kada Margita krene niz nju? U mantilu, s lenonkama, preko ramena prebačen džak.
Eto, okupilo se Bijelo dugme.
I Kanda, Kodža i Nebojša su se ponovo formirali.
I jedni i drugi reprezentuju generacije ove zemlje.
Mi, koje je rat zatekao u ranim dvadesetim godinama života, koje stvarnost svakog dana odgurkuje famoznom odrednicom "do 35 godina" stojimo usamljeni na brisanom prostoru. Zaboravljena, nepotrebna statistička greška u računici tranzicionih vremena.
Ko će se za nas ponovo okupiti?
Ekatarina je cela sahranjena. Siniša Jocić, Beograd
slightsigh
Zainteresovan član
- Poruka
- 396
Interesantno! nisam to znala. Znala sam da je Venus in Furs napisana po istoimenoj SM knjizi , ali samo ime benda odakle je nisam znala.
Svi njihovi tekstovi su pomalo perverzni, i sokantni pogotovo ako se gledaju u kom su vremenu nastajali. (vrijeme djece cvijeca i opste ljubavi, i onda sok kad cujes njihove tekstove)
Nije ni cudo sto su ih ljudi u to vrijeme izbjegavali kao kugu.
Sibil Vejn
Poznat
- Poruka
- 7.011
Ovo sam vec citala negde na Netu,i to vise puta...i bas mi je bilo lose posle,jer je mnogo tezak i tuzan tekst.Mnogo dobar.kako li se Milan osecao kad je cuo te kako sviraju...:-?:-( i ovo za Magi kad prolazi tom ulicom,kojom i ja cesto prodjem,i uvek ih se setim. to se misli na 89-tu kad je sniman spot za Par godina,blizu te ulice...
Najgori mi je deo"Ekatarina je cela sahranjena".Covece...
Najgori mi je deo"Ekatarina je cela sahranjena".Covece...
slightsigh
Zainteresovan član
- Poruka
- 396
Da i mene ovaj tekst uzasno pogodi kad god ga procitam. I pogotovo onaj dio kako je sav bend sahranjen i ko ce se okupiti za nas.... na kraju zaista se sve svede na ovu recenicu, pogotovo kad se gleda nasa trenutna muzicka scena i vrijeme devedesetih i EKV tu negdje sa strane "Zaboravljena, nepotrebna statistička greška u računici tranzicionih vremena." Tuzno uzasno tuzno...Ovo sam vec citala negde na Netu,i to vise puta...i bas mi je bilo lose posle,jer je mnogo tezak i tuzan tekst.Mnogo dobar.kako li se Milan osecao kad je cuo te kako sviraju...:-?:-( i ovo za Magi kad prolazi tom ulicom,kojom i ja cesto prodjem,i uvek ih se setim. to se misli na 89-tu kad je sniman spot za Par godina,blizu te ulice...
Najgori mi je deo"Ekatarina je cela sahranjena".Covece...
slightsigh
Zainteresovan član
- Poruka
- 396
slightsigh
Zainteresovan član
- Poruka
- 396
