EKV

  • Začetnik teme Začetnik teme Karadjole De Mirel
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Forma_Ideale:
Ova prva dva linka ne rade!? Klikćem i uporno error, a na sarajevo'rs.com ne mogu da se snađem! OoOo, do vraga! :otkacio:
Inače, jedva čekam da kupim tu knjigu Vrati unatrag. :D
Kliknite za proširenje...

Meni radi link za Kg, ne znam u cemu je problem. Probaj ponovo. ;)

@ LoL ma pusti ludu Lisu, ona obozava da minira forum.;) odgovorila sam ti na pp.
 
I meni je davao error poruku, ali sacekaj 2 minute i onda opet i onda ima ono standardno odbrojavanje za Rapidshare, i onda se pojavi download link. Ovo valjda nesto novo na rapidu. Ne svidja mi se. Forma pokusaj opet.;) Evo i meni bas svira KG. Uzivam :ok:
 
slightsigh:
I meni je davao error poruku, ali sacekaj 2 minute i onda opet i onda ima ono standardno odbrojavanje za Rapidshare, i onda se pojavi download link. Ovo valjda nesto novo na rapidu. Ne svidja mi se. Forma pokusaj opet.;) Evo i meni bas svira KG. Uzivam :ok:
Kliknite za proširenje...

Ne vredi. Kg sam uspela da skinem i raspakujem, ali mi svaku pesmu pokazuje kao "praznu", tj. pored svake stoji da joj je size O KB, a Prištinu ne mogu ni da skinem. Kad nekog hoće-hoće. :otkacio:
 
Forma_Ideale:
Uspela sam, radi! :klap: Ako ti nije teško i kad budeš mogla, uploaduj Kg na ovaj sendspace. Hvala ti mnooogo, devojčice. Cmok! :kiss:

Inače, od pre neki dan sam na ADSL-u pa kao luda skidam sve što sam toliko čekala da imam. :mrgreen: Poz društvu!
Kliknite za proširenje...
E divno bas mi je drago da je uspjelo. Evo bas sad stavljam KG na senspace,pa se nadam da ces i to moci da skines. A i ja sam tako kad sam dobila brzu konekciju danima skidala svakakva cuda :mrgreen:
pozdrav :heart:
 
Oktobar1864:
Pa profo, ko sto rekoh... tesko jer nismo svi iz Bg-a...
Kliknite za proširenje...
Zar je bitno, raspust je. :) Svejedno, možda nema mnogo ljudi sa ove teme iz BG-a ali ima još ljubitelja EKV-a sa drugih foruma, tako da nije previše veliki problem skupiti društvo. Uostalom, na Kališu uveče ivek ima ljudi koji slušaju dobru muziku, tako da se okupljanja obično završe sa 20 ljudi. :)

No svejedno, nije ni BF više tako daleko.
 
Treba da se cisti:
Razgovori sa klavijaturistkinjom kultnog rok sastava "Ekatarina Velika" (EKV) Margitom Stefanović-Magi objavljeni su u knjizi Aleksandra Ilića "Vrati unatrag", saopštio je danas Studentski kulturni centar (SKC)Beograda.
Kliknite za proširenje...

Mislim da će biti mrtvih kada Firchie ovo vidi. :) Sećate se da sam pominjao lika koji je sa Magi radio na reizdanjima EKV-a pod labelom "EKV Records", koji joj nije davao gotovo ništa od para od tih izdanja, i koga Firchie apsolutno ne podnosi? E pa to je on, Aleksandar Ilić.
Mislim da ću svejedno da je kupim, EKV ispred svega.
 
slightsigh:
http://www.sendspace.com/file/s4ny6t
link za KG
Kliknite za proširenje...

Uspela sam! Oujea, jej jej! :vatromet: Hvala ti mnogo i sorry što sam te ugnjavila.

Vidite šta sam našla pre par dana... mislim da nije bilo na temi...
Margitine priče

"ISPRAZNITE SVOJE SRCE OD NJEGOVOG SMRTNOG SNA ali SANJAJTE, SANJAJTE, JER I TO JE UTEHA. Sporo pišem. Ne mogu da pišem. Kao da u iščekivanju odlazi svaka mogućnost izbora, ovoga puta izbora reči; kao da svaka definisanost same reči ne ostavlja. Veče je sporo-požuri me! Izbor postoji-ali konačan. Spremna sam-ali moje vreme nije.
Kasnim, kasnim!-viče Zec, trčeći mi u susret. Sačekaj, samo da vidim šta je bilo...
Usnila je Margarita potpuno nepoznat predeo-beznadan, sumoran, pod tmurnim nebom ranoga proleća. Usnila je ovo kovrdžavo, pokrenuto, sivo nebo, a pod njim jato, nečujno jato gačaca.
Nekakav čvornovat mostić. Pod njim mutna prolećna rečica, neveselo i ubogo, polugolo drveće, usamljena jasika. A negde dalje-izmedju drveća, iza nekakvog povrtnjaka-brvnara, kao da je letnja kujna ili kupatilo. Đavo će ga znati šta je. Unaokolo sve umrtvljeno i do te mere sumorno, da čoveka čisto vuče da se obesi o onu jasiku kraj mostića.
Ni vetar da dune, ni oblak da se pokrene i nigde žive duše.
Pakleno mesto za živog čoveka.
Pakleno mesto. Za živog čoveka."

Margita Stefanović


(Iz Zbornika Udruženja književnika «ARS ANTIBARI» knjige «Izgleda da će jugo» )

-Izgleda da će jugo.-
-A đe će?-
Ovom crnohumornom vinjetom sa barskih ulica najprikladnije je započeti priču o ovom udruženju.
«Ars Antibari» je nastao (od grupe ljudi koji su se sakupljali po sobama i barakama i pili vino) kao institucija koja nastupa po svim važnijim manifestacijama širom zemlje,i proglašena najuspješnijom u ne tako davnoj SRJ. Rad ovog udruženja je, u suštini, priča o tri perioda: prvi, period apsolunog entuzijazma njih peotoro-šestoro, drugi, period oko nastanka drugog zbornika uz oživljavanje «klinički mrtvog» Udruženja, kada se priključilo petnaestak članova, a među kojima su Nikola Vranjković(«Block Out»), Margita Stefanović(«EKV»), Brane Babić Kebra(«Obojeni program»)...
Od 1998. do 1998. jedini način borbe protiv duhovne prostitucije i siromaštva bilo je stvaranje te je u tome i suština nastanka UKAA kao i borba za slobodu.

"U knjizi «Da li da ti kažem ko te je ubio, Gea?» je objavljena Margitina pjesma u originalnom izdanju, dakle, njenim rukopisom uz neke grafičke dodatke, iliti crteže. Eto. Da, jedan od autora knjige je i čovjek iz Bara (mada je većina iz Bara) koji je i lično bio prijatelj sa njom. Mislim da su barske novine, zapravo, bile zadnje koje su napravile intervju s njom. "
 
Poslednja izmena:
Margitine priče-nastavak

"KUNEM SE, JEDNOM ĆU U NOVINAMA PRONAĆI OVAKVU OBAVEST:

Posvećeno gumici kao mogućnosti
Jednog mogućeg vida sanatorijuma
Jesenjeg- dakle ne salona, već zamka,
U koji se ulazi na prstima.

Danas je u osvajanje sveta krenula rajska ptica kao simbol želja naših dva za razmevanjem, koje neće biti samo razumevanje. Pošto je kod tebe čim počne, čas povratka, jedno se trudi da održi korak s drugim. U tom trenutku nasta razumevanje, objaha nas zlatni ram.

To je razmatrano pitanje paradoksa.
Ono je u zlatnom ramu, ti i ja.
Ali zašto je posvećeno gumici, a ne glumici?
Zato što u tom trenutku svršavaše Bah.
Zato što je nesavitljivost lastiša jedna od mojih dogmi.
I danas je četvrtak.
Evo, postavlja se iskrenosti pitanje,
meko i toplo ko crvić u lipi,
smem li da ti ne dam svoje sanje.
Zar braniti, da vučeš moje niti?

Zbilja, ja najpre o glumici mišljah kao temi,
lutka mi neka tad beše sveta,
no, začas mi svetlucnu oko,
ti maska nisi, ti si Marioneta.


Poziv časan i zbilja poziv. Tebi deca daju ime! Maskama pesnici ne pišu rime! Ja sam još video dve Marionete u Parizu i više njih u snu. Sad sam povlašten javom i jedan deo Smisla potiče i od ličnog poznavanja Marionete. Iskustvo je ekstatično: olovka, mrvica, bicikl ili gumica, sve je razlog za Poimanje Marionete, kraljice mrtve materije. Počast koju stvari čine ponavljajući vaše pokrete smatram najvećim darom u poetici predstavljanja sveta, koju ja činim ponavljajući vaše reči i priče. Pričam ti priču četvrtkom, petkom, subotom, nedeljom, ponedeljkom, utorkom, i sredom."

Margita Stefanović



"...osamljen se kreći kao nosorog...

Skupljali bismo se subotom. Ok, jorgovane bi doneo iz bašte C. kao i uvek, beskrajno zadivljen nečim, ovoga puta njhovom bojom. Iste bih se uvek grozila-ljubičasta, boja inkvizicije. I šta onda? Možda da pokupimo nekoga još, usput, pa na fotografisanje. U međuvremenu, zaboravivši da je subota, tj. da radnje ne rade i tako ostavši bez filmova za aparat, društvance, tada još neoženjenih, se posle kraćeg vremena odlučilo za posetu susednom gradu i susednoj državi.
Kada je Porše išao dobro, a to je uvek bilo dobro, spuštali bismo se niz autoput. Brzo. Tako prazan auto-put te tera ili da jako brzo voziš ili da staneš. Onda postanem mehanizovani Kentaur i shvatim da je ovako besciljna jurnjava odraz ili druga verzija, još jedna varijanta trke sa vremenom u kojem se tražim-odraz nemogućnosti izbora(?).
Možda zbog vetra ili sunca, ali posle ovakvih par sati nije više problem trčati uz zidove ili ždrati kolače, već pozirati fotoaparatima, uzvišeno ragovarati o filmu i književnosti. Rešenje! Igrati petlića na njivi pored auto puta. I pored svih «napora», želela sam da se vratim ulici, st tim što je prvi trotoar bio oko 200km daleko.
Sunce i vetar. Lep osećaj preko dana, možda čak i neophodan, ali noću vapim za polusvetom. Moja karta-ulaznica-biljet jeste mali crveni P. trkačkog izgleda, ali toples i ne previše luksuzan, tako da ga se niko nije plašio, a da je i dalje izazivao dovoljno interesovanja. Nekad bi mi pomogao da «popričam» i sa onima koji nisu u mom poslu, niti očekuju nekakav dil sa mnom.
Kola su moj pasoš, moj prevodilac, vode me na određena mesta, određenim ulicama (koje nisu zapisane u Beorami). Prvi koji mi je pričao o takvim mestima je S. Čak ni moja noćna lutanja nisu upela da me odvuku tako daleko... a takva mesta, eto postoje i bez mene, bez nas... možda zbog nas? Sve u svemu, S. je pokušavao da snimi dokumentarac o BG-noćnom životu, nikad nije dovoljno i dovoljno dobro razradio temu i projekat je napušten. Moji stari muzičarski instinkti su me i dalje vukli kao ovoj očiglednoj zoni nevolja, neprilika. Rezultati, između ostalih stvari ne vrednih hvale, jeste poznanstvo sa J+P. Poznato je da ako dovoljno dugo provedeš sa određenim ljudima, bez obzira odakle bili ili kakvi su, saznaćeš eventualno i njihovu priču. Vreme koje sam provela sa J+P dalo je učesnike i svedoke ovakvih događanja.
Pa, videću, Tata, do tada zli ljudi su grubi i pravi učitelji... sve se kreće, pa se nešto mora i dogoditi... uuu-ups! Mora da sam... budna sam, budim se koliko dugo, dobro je ne, nije dobro je, ne boli me, boli me, kad sanjam, sanjam 100%, sanjam 80% mmmmm... mora da sanjam...
J. se po 100. put obrnula u krevetu Hotela Pošta, i nije joj trebalo još i da otvori oči(!) da bi znala da je čaršav zgužvan, urolan i do pola na podu.
Da ustanem? Ozbiljan predlog, treba ga razmotriti. Sat? Sat kaže podne. Gde mi je... gde je džok od sinoć, od jutros?
Krenula je kroz sobu, između stvari i gle čuda, P. nije tu.
To i nije tako rđava vest, jer si možda negde napolju, herojski zarađuješ novac, a u toj varijanti mala maca Ja, evo vraćam se u krevetac o'ma', poslušna, tepaću ti, maziću te, zvaću te Đorđe, Đoookooo, Zekane... Džok-zornjak nije loš, nije loš...
Moram, moram da ustanem, makar da vidim šta ima za doručak? Makar da vidim koga ima, koga da uradim, da sredim, da se sredim?
Prvo ide Recepcioner-pogled niz njena leđa, kukove koji je njišu ka izlazu. Potom je preuzima Vozač, njenih par idealnih, jutarnjih nogu govore mu: «To smo već čule, taj zvižduk nije za mene, some, ignorišem te, u slučaju da to nisi sam primetio...»
Beži, Dete! (gde baš na njih da natrčim?), reče crnka u tridesetim; Ma, koj' ti ***** od jutros(gde da na njih, baš na njih da natrčim?); Dete, ja nisam mađioničar, pa da kradem decu, kako ti se to sviđa, ha? Ne treba mi ništa tako mlađe od mene od mene tako blizu(možda ti treba bliže?).
OK, nestajem, nema me, ali mi duguješ, važi, važi? (glupa si, glupa si, glupa si, klupa si, pasi, pasi... pazi-pazi, joše jedan korak, pa još.» Par minuta eto J. Na klupi ispred sendvičare sa izrazom lica nisam-se-od-jutros. Pažljivo je zagledala ostale kako prevrću uvek vlažni pomfrit, lažni pmfrit, sve dok se P. nije pojavio, u šorcu bez košulje... leđa pokriva duga, plava (kakav šablon, ha?) prljavo unfronclana, uvaljana kosa. Kosa lepa i zamršena, mladost-lepa i zamršena. Gde si do sad?!? Kolega P, gde si do sad? A parice, a parice? Gde su P? Gde? Propao sam načisto! Upropastili su me, upropastili, upropastili su me! (P. pokaza manirom pedera kako su ga uprrropastili... i ponudi svojoj ženi, iliti, ženi svoga života šaku šarenih krpica zvanih novac u ovim krajevima).
Pa, kako je bilo sinoć? ( Je li to bilo sinoć, uopšte? Jesam li ja tvoja P.,, jesam li, jesam li?)
Onda su prošli ti tipovi o kojim sam ti... Ma, ništa mi nisi pričao...
Pa fiiino! Doručak!
I ovoga puta dijeta se sastojala isključivo od pomfrita sa kečap-so-krompirom za dvoje koji su se sličnom prilikom ovde i sreli i ostali zajedno, jer-«u dvoje je lakše preživeti?» Mala sigurnost uživotu, u kome nije tako lako preživeti. Preživeti.
Pričaj mi!
I, prišli su mi ti tipovi... i završili smo u kući kod, znaš kakva je samo bašta... ma, kuul. Eto...
Imaš nešto? Jel' ti ostalo nešto, jel' bilo nečeg?
A-a... bilo je upčosa, znaš? I- neeema, pojela Maca.
I ništa nije ostalo, baš ništa, samo da se sredim, malkice P. samo da...
Ma, ništa, ženo. Vidi, tip je sve sroskao i rekao mi je...
Aaaa. Sve je morao da poroka, sam si sve potrošio si
Ja? J. tip je sve ...
Aaaaaman, zaman, čoveče, pa on je sve... I pored svega... upčosi? Čoveče! Jednog ovakvog istog dana odlučili su da rade zajedno. Vala, džep, dop svejedno, ali da rade zajedno...jer, muškarci bi sada sigurno pristajali, što zbog J, što zbog P. "

Margita Stefanović
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Neki od stihova iz pesama grupe “EKV”
Odgovora
7
Pregleda
272
Ortak2
O

Back
Top