Све које си навео су пре свега били комунисти. У програму КаПеЈота из 1937 године, када је ЈБТито постао њен генерални секретар, јасно је писало да је основни задатак растурање Југославије као велокосрпске буржоаске творевине. Србија није имала своју организацију КП, већ само покрајински комитет, што ће рећи да су се Срби у тој организацији котирали врло лоше и да би се доказали они су се истицали својим антисрпством и интернационализмом. У сваком житу има кукоља, па тако и у српском. То је што се тиче чланова КаПеЈота. Али нису свби пратизани били чланови КаПеЈота, али су сви партизани морали да извршавају наређења ових одрођених Срба и несрба. Трагично, али је тако. Највећи број Срба у партизанима је био зато што је на територији где су се партизани кретали живело највише Срба. У Србији партизана скоро да и није било од краја 1941 па све до јесени 1944. Ту и тамо постојале су неке јединица, али неку озбиљнију формацију партизани нису имали. То избацивање комунистичке фукаре из Србије 1941 ЈБТито је сурово наплатио ушавши поново у Србију у јесен 1944.