Ekshumirana kneževska porodica i posmrtni ostaci su u Srbiji

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Legenda_1

Legenda_1

Elita
Banovan
Poruka
18.455
Lozana: Ekshumirana kneževska porodica

Na groblju u Lozani ekshumirani posmrtni ostaci članova porodice Karađorđević. Princeza Jelisaveta: Posle dvadeset godina borbe uspela sam da ispunim životni zavet.

ekshumacija-karadjo_620x0.jpg


LOZANA - OD SPECIALNOG IZVEŠTAČA

PRED mojim molitvama pravda se pokorila. Dve decenije trajala je moja borba da u Srbiju, među pretke, vratim posmrtne ostatke moga oca, kneza Pavla, majke, kneginje Olge, i brata Nikole. Rastali smo se prerano... Godinama, u meni je pulsirao strah od prolaznosti i njihovog zaborava. Danas, u inat smrti i nepravdi, sa ovog mesta verujem u radost i vezujem se za novu nadu - kaže za "Novosti" princeza Jelisaveta Karađorđević dok se približavamo grobovima njenog oca, majke i brata sahranjenih u hladnoj tuđini, na gradskom groblju u Lozani.

Rano je jutro, sunce obasjava aleje. Sve je spremno za ekshumaciju Pavla, Olge i Nikole Karađorđevića. Dok radnici otkopavaju grobove ispod tri krošnje, princeza Jelisaveta Karađorđević ne skriva uzbuđenje. Ovaj događaj, o kojem je maštala, snevala, zalečiće patnju i rane, zbog optužbi i nepravde. Posle sedam decenija života u senci i laži, skinuta je, kaže, mrlja izdaje i zločina.

- Ispunila mi se davnašnja želja da moje najmilije vratim u Srbiju, i da počivaju jedno pored drugog, u miru porodične svetinje na Oplencu - kaže, posmatrajući kako radnici iznose prvi kovčeg, u kojem je telo njenog prerano nastradalog brata Nikole. - Bio je mlad, gotovo dečak, kada je poginuo kraj Londona. Ovde je sahranjen 1954. godine. Bio je to najteži udarac za moje roditelje. Tog dana kao da su prestali da žive - šapuće.

Tih uzdah. Ruka ćerke Katarine Oksenberg na njenoj. Radnici iznose i kovčeg sa posmrtnim ostacima kneginje Olge, na kraju i kneza Pavla. Polažu ih na specijalno vozilo kojim će posle svečane liturgije u crkvi, u Lozani, biti prevezeni u Srbiju. Na sva tri sanduka pravoslavni krstovi. Kovčezi, od vremena sačuvani.

- Još kao da sanjam. Osećanja mi se smenjuju, baš kao i osmeh i suze.

I kao što je njen čukundeda Karađorđe 1804. godine poverovao u čudo i ona danas, kaže, u život veruje kao u čudo. Ponosna je što se posle dvadeset jednu godinu izborila da konačište njenih dragih bude mesto koje porodici i pripada - crkva Svetog Đorđa. I to u danu kada se obeležava stogodišnjica crkve Karađorđevića na Oplencu. Kao srpski vladar, knez Pavle će, po odluci Vlade Srbije, biti sahranjen uz sve državne počasti, 6. oktobra.

- Iako me je otac učio da ne ispisujem stranice gorčine, besa i mržnje, ostali su ožiljci progona, koji su obeležili njegov život i moje detinjstvo - kaže princeza Jelisaveta. - U početku, moje ćutanje bilo je prvi uslov moga spasenja. Ta briga polako je menjala ime i oblik. I kada se činilo nemogućim, maštajući o danu da moje drage vratim u zavičaj i sahranim na Oplencu, uzela sam barjak u svoje ruke. Moj cilj je bio da raščistim istoriju i istinu o mom ocu, velikom knezu. Njegovo je mesto u srpskoj prošlosti. Zablude se mere dužinom trajanja. Uvek sam se pitala: "Čime pred pretke"? I kad je bilo maglovito, jedino tuga i stid bili su jasni i stvarni. Zato danas sa istinom stojim pred potomcima, ali i pred svojom decom i njihovim naslednicima - kaže princeza.

U obližnjoj crkvi liturgiju služe otac Bogoljub Popović, nadležni paroh u Lozani, arhijerejski namesnik za Švajcarsku Stanko Marković, paroh u Bernu, protojerej dr Miroslav Simijonović, paroh u Cirihu.

rep-KARADJORDJEVICI-mala.jpg


Kovčezi sa posmrtnim ostacima u Srbiju će stići 4. oktobra u večernjim satima. Do narednog dana, 5. oktobra, biće izloženi u Sabornoj crkvi, u Beogradu. Služiće se Sveta zaupokojena liturgija i pomen, a počast će moći da im oda i narod u mimohodu.

- U Sabornoj crkvi, oktobra 1923, venčali su se moji roditelji. Ljubav mojih roditelja bila je vilinska bajka - govori nekako laganije, kao da sabira utiske.

- Moju majku, kneginju Olgu, najvišeg plemićkog roda, upoznao je u Londonu, na balu. Mamina baka po ocu bila je sestra ruskog cara, a deda od danske kraljevske loze. A moj otac, sanjar i umetnik u crnom fraku, važio je za najotmenijeg evropskog princa.

Radosni izraz za trenutke prekrije seta:

- Sećam se noći progona. Pre nego što je ušao u voz, na stanici u Topčideru, otac se okrenuo i rekao: "Jadni moj narod". A, evo, uskoro mu se vraća.

- Knez Pavle je rodu dao svoje veličanstveno umeće, bez senke, što je sudska rehabilitacija potvrdila - kaže i Slobodanka Subotić Homen. - Nikada do kraja nije istražena uloga kneza Pavla u potpisivanju Trojnog pakta.

Princeza kaže da njen otac nije govorio o bolnom pitanju razdora u srpskom narodu. Samo je jednom, u Parizu, princu Tomislavu rekao: "Jednog dana će se i o tome čitati".....

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:398948-Ekshumirani-ostaci-kneza-Pavla
 
Павле Карађорђевић

Павле Карађорђевић (Санкт Петербург, Руска Империја, 15/27. април 1893 — Париз, Француска, 14. септембар 1976) је био члан династије Карађорђевић и кнез-намесник Краљевине Југославије после убиства краља Александра I Карађорђевића 1934. до 27. марта 1941. године.

623439.jpg


Биографија

Рођен је у Петрограду, 15/27. априла 1893. године као син кнеза Арсена и кнегиње Ауроре Павловне Демидов ди Сан Донато. Његови родитељи су 1895. године раскинули брачну везу и кнез Павле је од 1896. године живео у домаћинству свог стрица, кнеза Петра Карађорђевића у Женеви. Кнегиња Аурора је преминула 1904. године. Са осам година, уписали су га у школу госпођице Брехбул (Brechbuhl), коју су похађали његови рођаци кнегиња Јелена, кнежеви Ђорђе и Александар. Године 1903, његов стриц Петар, проглашен је за краља Србије.

Заједно са својим оцем кнезом Арсеном био је руски држављанин и српска влада је најпре издејствовала њихов отпуст, а затим су 1904. године примљени у српско држављанство и постали чланови Краљевског Дома. Кнез Павле се уписао у II београдску гимназију, у којој је матурирао 1912. године. Наредне, 1913. године, отишао је у Енглеску, где је уписан на универзитет у Оксфорду.

Исте године је указом краља Петра I произведен у чин коњичког потпоручника. У јесен 1914. године узео је учешћа у ратним дејствима. У јануару 1915. године, разболео се од хепатитиса. До одласка на Крф обављао је дипломатске мисије у Италији и Енглеској, а од фебруара 1916. прикључио се главном штабу. На Крфу је радио у Међународном црвеном крсту. Крајем јануара 1917. боравио је у Солуну где је учествовао у припремама за пролећну офанзиву. Почетком 1918. био је на лечењу у Лондону. После рата ступио је на Оксфорд, у Колеџ Христова црква.

Кнегињу Олгу, најстарију кћер грчког принца Николе, упознао је у Лондону, у јулу 1922. године. Венчали су се 22. октобра 1923. на дан крштења прворођеног сина краља Александра I Карађорђевића, престолонаследника Петра. Венчани кум им је био војвода од Јорка, будући британски краљ Џорџ VI и његова супруга Елизабета, војвоткиња од Јорка. У августу 1924. године, родио им се син Александар.

Од 1925. године станују у Београду, у Старом двору. Лета проводе на Бохињском језеру (Словенија) и на путовањима. Кнез Павле има замисао да оснује Музеј модерне уметности у Београду. Од своје ране младости био је испољио велики интерес за уметност и највећи део свог слободног времена посвећује својој колекцији слика и уметничких предмета. Као студент у Оксфорду, беше поверио својим друговима, да му је амбиција да постане управник музеја. „Моја земља Србија, нема ни једну уметничку галерију, а већ много година желим да отворим галерију у Београду“ - писао је кнез Павле својим рођацима и пријатељима по Европи. Почео је да прикупља слике за свој музеј; до пролећа 1927. око педесет слика му је обећано или поклоњено.

У јуну 1928. породица кнегиње Олге и кнеза Павла добија принову - рађа им се други син, Никола.

Тек средином 1933. године Краљ Александар се сели у нови двор на Дедињу, а Стари двор пристаје да претвори у музеј. Почетком септембра, именовао је кнеза Павла за шефа свих музеја у Југославији.

У Марсеју је, 9. октобра 1934. године, извршен атентат на краља Александра I Карађорђевића. Тестаментом Краљевим, Кнез Павле је био предвиђен за намесника, заједно са Иваном Перовићем и Раденком Станковићем. На краља Александра су већ били вршени атентати, а био је обавештен и о хрватској завери. Због тога је од кнеза Павла захтевао да буде припреман, ако се њему шта деси. Нарочито је био изричит, пред своје посете Софији и Паризу. Кнез Павле се, због великог поштовања и љубави према краљу Александру, прихватио врло одговорног и осетљивог положаја намесника. На том месту је остао све до пуча 27. марта 1941. године, када је отишао у изгнанство....

http://sr.wikipedia.org/sr/Павле_Карађорђевић
 
Paganko:
Neka ga vrate ovamo i neka ga sahrane sa svojim precima. Sasvim je u redu i na mestu da bude tako. Kakva god da je Pavlova uloga u trojnom paktu bila, to je sada sve istorija.
Kliknite za proširenje...
To če i uraditi. Biče komemoracija gde če prisustvovati i Predsednik Nikolić kao i drugi zvaničnici Srbije i verovatno neko od gostiju iz drugih zemalja. :)
Kad bude izašao video snimak Mire Adanje Polak, postaviću ga ovde. :)
 
Legenda_1:
Lozana: Ekshumirana kneževska porodica

Na groblju u Lozani ekshumirani posmrtni ostaci članova porodice Karađorđević. Princeza Jelisaveta: Posle dvadeset godina borbe uspela sam da ispunim životni zavet.

ekshumacija-karadjo_620x0.jpg


LOZANA - OD SPECIALNOG IZVEŠTAČA

PRED mojim molitvama pravda se pokorila. Dve decenije trajala je moja borba da u Srbiju, među pretke, vratim posmrtne ostatke moga oca, kneza Pavla, majke, kneginje Olge, i brata Nikole. Rastali smo se prerano... Godinama, u meni je pulsirao strah od prolaznosti i njihovog zaborava. Danas, u inat smrti i nepravdi, sa ovog mesta verujem u radost i vezujem se za novu nadu - kaže za "Novosti" princeza Jelisaveta Karađorđević dok se približavamo grobovima njenog oca, majke i brata sahranjenih u hladnoj tuđini, na gradskom groblju u Lozani.

Rano je jutro, sunce obasjava aleje. Sve je spremno za ekshumaciju Pavla, Olge i Nikole Karađorđevića. Dok radnici otkopavaju grobove ispod tri krošnje, princeza Jelisaveta Karađorđević ne skriva uzbuđenje. Ovaj događaj, o kojem je maštala, snevala, zalečiće patnju i rane, zbog optužbi i nepravde. Posle sedam decenija života u senci i laži, skinuta je, kaže, mrlja izdaje i zločina.

- Ispunila mi se davnašnja želja da moje najmilije vratim u Srbiju, i da počivaju jedno pored drugog, u miru porodične svetinje na Oplencu - kaže, posmatrajući kako radnici iznose prvi kovčeg, u kojem je telo njenog prerano nastradalog brata Nikole. - Bio je mlad, gotovo dečak, kada je poginuo kraj Londona. Ovde je sahranjen 1954. godine. Bio je to najteži udarac za moje roditelje. Tog dana kao da su prestali da žive - šapuće.

Tih uzdah. Ruka ćerke Katarine Oksenberg na njenoj. Radnici iznose i kovčeg sa posmrtnim ostacima kneginje Olge, na kraju i kneza Pavla. Polažu ih na specijalno vozilo kojim će posle svečane liturgije u crkvi, u Lozani, biti prevezeni u Srbiju. Na sva tri sanduka pravoslavni krstovi. Kovčezi, od vremena sačuvani.

- Još kao da sanjam. Osećanja mi se smenjuju, baš kao i osmeh i suze.

I kao što je njen čukundeda Karađorđe 1804. godine poverovao u čudo i ona danas, kaže, u život veruje kao u čudo. Ponosna je što se posle dvadeset jednu godinu izborila da konačište njenih dragih bude mesto koje porodici i pripada - crkva Svetog Đorđa. I to u danu kada se obeležava stogodišnjica crkve Karađorđevića na Oplencu. Kao srpski vladar, knez Pavle će, po odluci Vlade Srbije, biti sahranjen uz sve državne počasti, 6. oktobra.

- Iako me je otac učio da ne ispisujem stranice gorčine, besa i mržnje, ostali su ožiljci progona, koji su obeležili njegov život i moje detinjstvo - kaže princeza Jelisaveta. - U početku, moje ćutanje bilo je prvi uslov moga spasenja. Ta briga polako je menjala ime i oblik. I kada se činilo nemogućim, maštajući o danu da moje drage vratim u zavičaj i sahranim na Oplencu, uzela sam barjak u svoje ruke. Moj cilj je bio da raščistim istoriju i istinu o mom ocu, velikom knezu. Njegovo je mesto u srpskoj prošlosti. Zablude se mere dužinom trajanja. Uvek sam se pitala: "Čime pred pretke"? I kad je bilo maglovito, jedino tuga i stid bili su jasni i stvarni. Zato danas sa istinom stojim pred potomcima, ali i pred svojom decom i njihovim naslednicima - kaže princeza.

U obližnjoj crkvi liturgiju služe otac Bogoljub Popović, nadležni paroh u Lozani, arhijerejski namesnik za Švajcarsku Stanko Marković, paroh u Bernu, protojerej dr Miroslav Simijonović, paroh u Cirihu.

rep-KARADJORDJEVICI-mala.jpg


Kovčezi sa posmrtnim ostacima u Srbiju će stići 4. oktobra u večernjim satima. Do narednog dana, 5. oktobra, biće izloženi u Sabornoj crkvi, u Beogradu. Služiće se Sveta zaupokojena liturgija i pomen, a počast će moći da im oda i narod u mimohodu.

- U Sabornoj crkvi, oktobra 1923, venčali su se moji roditelji. Ljubav mojih roditelja bila je vilinska bajka - govori nekako laganije, kao da sabira utiske.

- Moju majku, kneginju Olgu, najvišeg plemićkog roda, upoznao je u Londonu, na balu. Mamina baka po ocu bila je sestra ruskog cara, a deda od danske kraljevske loze. A moj otac, sanjar i umetnik u crnom fraku, važio je za najotmenijeg evropskog princa.

Radosni izraz za trenutke prekrije seta:

- Sećam se noći progona. Pre nego što je ušao u voz, na stanici u Topčideru, otac se okrenuo i rekao: "Jadni moj narod". A, evo, uskoro mu se vraća.

- Knez Pavle je rodu dao svoje veličanstveno umeće, bez senke, što je sudska rehabilitacija potvrdila - kaže i Slobodanka Subotić Homen. - Nikada do kraja nije istražena uloga kneza Pavla u potpisivanju Trojnog pakta.

Princeza kaže da njen otac nije govorio o bolnom pitanju razdora u srpskom narodu. Samo je jednom, u Parizu, princu Tomislavu rekao: "Jednog dana će se i o tome čitati".....

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:398948-Ekshumirani-ostaci-kneza-Pavla
Kliknite za proširenje...
Ne mogu da čitam sve, ko je ova plava levo od princa. Mmmmmm, njami.
 
Држава Словенаца, Хрвата и Срба

Држава Словенаца, Хрвата и Срба била је краткотрајна држава која је настала након распада Аустроугарске на крају Првог светског рата, и сачињавали су је делови монархије у којима су јужнословенски народи чинили већинско становништво. Ова држава трајала је мало више од месец дана (од 29. октобра до 1. децембра 1918.) и усађена је у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Државу Словенаца, Хрвата и Срба је у току њеног краткотрајног постојања на међународном пољу званично признала једино Краљевина Србија.[тражи се извор од 11. 2010.]

Историја

Ова држава је основана након одлуке хрватског Сабора да прекине све државно-правне везе с Аустријом и Угарском, а први јој је орган био Народно вијеће СХС, основано у Загребу 29. октобра 1918. на челу са словенским политичарем Антоном Корошцем. Његови потпредседници су били Светозар Прибићевић и др Анте Павелић (зубар из Загреба, којег не треба мешати с будућим вођом усташког покрета).


Држава се номинално састојала од делова бивше Аустроугарске у којима су већину сачињавали Словенци, Хрвати и Срби. Ти су делови били:
Хрватска (територије бивше банске Хрватске, Славоније и Војне крајине који су били уживали аутономију унутар мађарског дела бивше Монархије)
грофовије Крањска, Горењска, Корушка и Штајерска (територије данашње Словеније којима се управљало директно из Беча)
Истра (којом се управљало директно из Беча)
Далмација (којом се управљало из Беча)
Босна и Херцеговина (аустроугарски кондоминијум)
град Ријека, којим се управљало из Будимпеште.

Народно вијеће је планирало у нову државу укључити и подручја тзв. Јужне Угарске - Бачку, Банат и Барању - али су се тамошњи српски политичари прикључили Српском народном одбору у Новом Саду и прогласили прикључење Војводине Краљевини Србији, а 24. новембра 1918. је скупштина у Руми прогласила прикључење Срема — до тада формално у саставу Славоније — Србији.

Проблеми

У међувремену се испоставило како Народно вијеће нема ресурсе успоставити ефикасну власт на подручјима под својом номиналном контролом. По селима су харале банде тзв. зеленог кадра, а по градовима бесњеле демонстрације и разни покушаји бољшевичке револуције.

Много озбиљнију опасност по нову државу је представљала чињеница да није међународно призната, што су покушале искористити неке суседне државе како би се територијално прошириле на њену штету. У томе је највише успеха имала Краљевина Италија, која је након потапања бојног брода Вирибус Унитис (само два дана након примопредаје флоте Народном вијећу СХС — 31. октобра 1918) и практичке неутрализације бивше аустроугарске флоте у Пули, искористила слабост нове државе и без већег отпора окупирала Истру, Ријеку, Трст, Словенско приморје и велике делове Далмације — територије које су јој имале припасти по лондонском уговору као награда за ступање у рат на страни Антанте.

Истовремено су избили оружани сукоби с аустријским трупама које су настојале преузети власт у Марибору и другим деловима Словеније, док су мађарске снаге слично покушале учинити у Прекомурју и Међимурју.

Народно вијеће је врло брзо схватило да једину алтернативу комадању земље и анархији представља њено што брже уједињење са Србијом, која је из рата изашла као победник на страни Антанте. У складу с тим је у Београд послана делегација која је спровела формално уједињење Државе СХС и Краљевине Србије у нову државу под називом Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, 1. децембра 1918. године.

http://sr.wikipedia.org/sr/Држава_Словенаца,_Хрвата_и_Срба

Komunjare, nema smisla da toliko lažete, istina se zna. :)
 
Knez Pavle je Jugoslaviji i posebno Srbiji obezbedio najpovoljniji Ugovor koji je ikada bio ponudjen nekoj drzavi, a to je da Jugoslavija ostane neutralna (kao Spanija ili Svajcarska) u II svetskom ratu. Na veliku zalost zaverenicka zlocinacka grupa uglavnom srpskih oficira, podrzana i podkupljena od engleske obavestajne sluzbe izvrsila je de facto drzavni udar i time izazvala agresiju nacisticke Nemacke na Jugoslaviju, a Srbe gurnula na put bez povratka.
 
Parun:
Knez Pavle je Jugoslaviji i posebno Srbiji obezbedio najpovoljniji Ugovor koji je ikada bio ponudjen nekoj drzavi, a to je da Jugoslavija ostane neutralna (kao Spanija ili Svajcarska) u II svetskom ratu. Na veliku zalost zaverenicka zlocinacka grupa uglavnom srpskih oficira, podrzana i podkupljena od engleske obavestajne sluzbe izvrsila je de facto drzavni udar i time izazvala agresiju nacisticke Nemacke na Jugoslaviju, a Srbe gurnula na put bez povratka.
Kliknite za proširenje...
Тачно.
Србија је ширила на политички начин своје територије, са саглашношћу и Народа свих територија, као и међународних чинилаца, по праву које јој припада - Светосавље....
 
.-.. .--- ..- -... ---:
Nj. Veličanstvo kneza provesti plavim vozom kroz Jugoslaviju s obaveznim zadržavanjem u Zagrebu, kako bi mu hrvatski narod mogao zahvaliti za sve što je za njega učinio. :)
Kliknite za proširenje...
Није лоша идеја. :)
Али то је немогуће, барем ми се чини. :)
Још мора многе воде протећи, најпре у Србији, да овдашњи схвате зашто је нешто било, и престану да сервирају лажну историју. :)
 
Paganko:
Neka ga vrate ovamo i neka ga sahrane sa svojim precima. Sasvim je u redu i na mestu da bude tako. Kakva god da je Pavlova uloga u trojnom paktu bila, to je sada sve istorija.
Kliknite za proširenje...


то следбеници идеологије аустријског каплара из хрватске враг дивизије њакеју, и черчил је у почетку био недефинисан а до самог талијанског напада на француску је политички флертовао са мусолинијем, па о5 ником не пада на памет да га назове погрдним именима типа фашиста нациста кењкењ...
 
Kapetan Dusan Radovic:
Jel to onaj chika sto je hrvatima dao banovinu bez znanja i protiv volje srpskog naroda, sa gomilom srpskih teritorija, da bi im se uvukao u duppe!!!
Kliknite za proširenje...
«Неутралне и незараћене земље Европе за време 2. Светског рата».
Говорио наш историчар Драгољуб Живојиновић

Дакле, био сам у Дому омладине, добро, све је ту прилично познато, осим: да је Хитлер давио Краљевину Југославију још од почетка 1941. године, да је Кнез Павле лично био на неколико тајних
састанака у неком Нордесбургу или Оберсбургу, да му је на последњем састанку речено, Узми или остави! Ако оставиш, сјебаћемо ти и народ и земљу, а усташе једва чекају да кољу до Београда. И Бугари и Мађари и Албанци су гладни и једва чекају да ти раскомадају земљу.
У исто то време, осим Британаца и њихове MI5, радили су управо на томе и Амери, на наговарању да се Пакт никако не прихвати (на наговор Британаца), неки CIA boss је долазио овде 10. марта 1941 и ултимативно захтевао одбацивање Пакта ... све у свему, оно што сад сви знамо: Крунски Савет је, пошто је претходно НЕКОЛИКО ПУТА одбацивао Пакт, прихватио оно што је било неминовно. Официри, баш као и ови данашњи што би да се бију са Натом, бол'о њих палац за народ, хтели су славу. Најинтересантније је било Живојиновићево, оно - шта би било да је било ...
Хитлер је хтео миран Балкан ради сулудих намера са Баћушкама, а пошто знамо како је тамо прошао, Балкан највероватније никад не би ни дошао на ред, ми би добили Солун, не би добили Тита, не би добили комунизам, не би бил проливања братске српске крви, не би нас поклале усташе, мађари, бугари, муслимани, ко све не.

Зато, наивни Срби, памет у главу и немојте више да гинете за туђе интересе. Читава светска политика је много дубља и много већа него што је ми видимо. Не иде се у рат са милион пута јачим непријатељем, са малом или никаквом подршком савезника, него је циљ да се земља и народ сачувају од уништења. Окупација буде и прође, нема више части и витештва. Енглези су нас
гурнули у рат да би они сачували своје дупе, а да би се Немачка везала на Балкану.
Да смо послушали Кнеза Павла, да смо мирно седели и ћутали, као што је и цела Европа мирно седела и ћутала, пустили Хитлера да прође до Грчке и где је већ желео да прође и да се ака са Русима до миле воље, данас би нас било 20 или 50 милиона, само Срба. Дакле, два, три или више пута више би нас било.

У целој прици, Кнез Павле је урадио оно што је морао. Није било лако, али је било решење које је нудило најмање крви. То је сада јасно. :)
 
U ovom tekstu se sugerise da je Hitler trazio prolazak trupa preko Jugoslavije sto nije tacno. Pakt je garantovao Jugoslaviji vojnu neutralnost i Hitler nije trazio prolaz trupa do Grcke. Sve susedne zemlje su bile na strani sila Osovine, Madjarska, Rumunija i Bugarska a Italijani su vec bili u Grckoj. Lozi Karadjordjevic se takodje garantovao ostanak na vlasti kao i Jugoslaviji ostanak u predratovskim granicama. Knez Pavle je bio primer mudrog politicara kome treba podici spomenik u Beogradu, a narod treba da izadje i oda mu pocast kada se vrati.
 
drinjaca:
«Неутралне и незараћене земље Европе за време 2. Светског рата».
Говорио наш историчар Драгољуб Живојиновић

Дакле, био сам у Дому омладине, добро, све је ту прилично познато, осим: да је Хитлер давио Краљевину Југославију још од почетка 1941. године, да је Кнез Павле лично био на неколико тајних
састанака у неком Нордесбургу или Оберсбургу, да му је на последњем састанку речено, Узми или остави! Ако оставиш, сјебаћемо ти и народ и земљу, а усташе једва чекају да кољу до Београда. И Бугари и Мађари и Албанци су гладни и једва чекају да ти раскомадају земљу.
У исто то време, осим Британаца и њихове MI5, радили су управо на томе и Амери, на наговарању да се Пакт никако не прихвати (на наговор Британаца), неки CIA boss је долазио овде 10. марта 1941 и ултимативно захтевао одбацивање Пакта ... све у свему, оно што сад сви знамо: Крунски Савет је, пошто је претходно НЕКОЛИКО ПУТА одбацивао Пакт, прихватио оно што је било неминовно. Официри, баш као и ови данашњи што би да се бију са Натом, бол'о њих палац за народ, хтели су славу. Најинтересантније је било Живојиновићево, оно - шта би било да је било ...
Хитлер је хтео миран Балкан ради сулудих намера са Баћушкама, а пошто знамо како је тамо прошао, Балкан највероватније никад не би ни дошао на ред, ми би добили Солун, не би добили Тита, не би добили комунизам, не би бил проливања братске српске крви, не би нас поклале усташе, мађари, бугари, муслимани, ко све не.

Зато, наивни Срби, памет у главу и немојте више да гинете за туђе интересе. Читава светска политика је много дубља и много већа него што је ми видимо. Не иде се у рат са милион пута јачим непријатељем, са малом или никаквом подршком савезника, него је циљ да се земља и народ сачувају од уништења. Окупација буде и прође, нема више части и витештва. Енглези су нас
гурнули у рат да би они сачували своје дупе, а да би се Немачка везала на Балкану.
Да смо послушали Кнеза Павла, да смо мирно седели и ћутали, као што је и цела Европа мирно седела и ћутала, пустили Хитлера да прође до Грчке и где је већ желео да прође и да се ака са Русима до миле воље, данас би нас било 20 или 50 милиона, само Срба. Дакле, два, три или више пута више би нас било.

У целој прици, Кнез Павле је урадио оно што је морао. Није било лако, али је било решење које је нудило најмање крви. То је сада јасно. :)
Kliknite za proširenje...
:ok:

Sasvim tačno.
Ima još detaljnijih izvora o svemu tome, kad budem naisao i imao vremena dodaću još :)
 
Parun:
U ovom tekstu se sugerise da je Hitler trazio prolazak trupa preko Jugoslavije sto nije tacno. Pakt je garantovao Jugoslaviji vojnu neutralnost i Hitler nije trazio prolaz trupa do Grcke. Sve susedne zemlje su bile na strani sila Osovine, Madjarska, Rumunija i Bugarska a Italijani su vec bili u Grckoj. Lozi Karadjordjevic se takodje garantovao ostanak na vlasti kao i Jugoslaviji ostanak u predratovskim granicama. Knez Pavle je bio primer mudrog politicara kome treba podici spomenik u Beogradu, a narod treba da izadje i oda mu pocast kada se vrati.
Kliknite za proširenje...

Izvini, ali Knez pavle niti je bio komunista, niti ateista, već Pravoslavac, Hriščanin. Znači, bez spomenika na javnim mestima. :)
Malo si se udaljio od prave istine, ali nije za zameriti, kakvu nam istoriju pisaše komunisti. :)
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

kapetanmark
Kazu u Srbiji je idiotizam ... A u Hrvatskoj i Federaciji su sve sami akademici?
Odgovora
10
Pregleda
246
bas kao
B
I
Da li su strane banke u Srbiji iznad zakona?
2
Odgovora
44
Pregleda
516
38imak
38imak
Гамбино
Асимилација Руса и Украјинаца у Србији
3 4 5
Odgovora
121
Pregleda
1.809
Гамбино
Гамбино

Back
Top