Ekavica i ijekavica

[Лички гусар]

Боли Мађара лакат за Србе, српске војнике, српску судбину и издаје које ће Срби претрпети.

Сваки Мађар који је омрзнуо Хрвате омрзнуо их је јер је сматрао да су Мађарска и мађарски национални пројекат издани и поткопавани од Хрвата барем од '48 и Јелачића. Када Мађар каже "Хрвати ће забити нож у леђа бла бла" он говори о мађарским, не српским леђима.

Ovo je receno iza Prvog svj. rata. Madjare su bolila oba lakta zajedno za svim ostalim zglobovima, jer su ih Srbi zaibeali, za ono sto su mislili uzeti u Slavoniji, Medjumurje itd. Pa cak i izlaz na more preko Karlovca.

 

[Urvan Hroboatos]

Sta je za te srpska javnost? Srbija je bila dio te javnosti, a pored Srbije tu su bili Srbi u drugim krajevima, u Vojvodini, Dubrovniku, Crnoj Gori, Austriji itd. I sta ustvari govori to sto si naveo?
Samo da su Hrvati ozbiljno radili na nacionalnom planu, a da su Skrelici sa srpske strane gusili i ono sto je poduzimano od strane srpski pojedinaca na nacionalnom polju. Imas tu ponajbolji primjer Vuka i Danicica...
Obojicu su Hrvati prihvatili (njihov rad) nekolko decenija prije Srba (Srbije)..

Problem je u tom što zapravo ne znaš o čem pišeš.
Kreativni ljudi na svim, a napose tim poljima, ne rade to zbog njeke promičbe, nego
zbog toga što znaju i osjećaju da je to njihovo. Srbi u Srbiji, Vojvodini i Hrvatskoj nisu
nikada, osim deklarativno, osjećali auktore starije hrvatske književnosti kao svoje.

S punim razlogom, jer i nisu njihovi.

Hrvatski pak preporoditelji nasljedovali su hrvatsku književnu i jezičnu
baštinu posve naravno, jer su joj i sami pripadali. Nije Armin Pavić, bez veze, rekao
da Mažuranićeva dva pjevanja vrijede više nego cijeli "Osman" (što je, usput, i moje mišljenje).
Radi se o srastanju i razrastanju jedne književnoumjetničke tradicije koja se mogla rascvasti jedino
na tlu koje i jest njezino- hrvatsko. I zato srpski razni pisci, i prozaisti i pjesnici, u 19. st. kad
nije bilo nikakvih fantomskih Jugoslavena da ih tobože sprječavaju- nisu mogli našta nasljedovati
od Zlatarića, Lucića, Gundulića ili Palmotića. Nisu to mogli Branko Radičević, Đura Jakšić,
Laza Kostić, Vojislav Ilić, Laza Lazarević, ...pa sve do afektiranih obožavatelja Dubrovnika
poput Jovana Dučića ili Miloša Crnjanskoga.

Nije bez razloga sva hrvatska povijest književnosti, od Jagića iz 1864. do S. Prosperova Novaka
iz 2012, puna Dubrovnika tek teko, iz njekoga hira ili paklenskoga plana "preotimanja". Komu ?
Svi su dubrovački (a oni su samo dio priče) pisci ne samo obrađeni u Hrvata- n.pr.
Nalješković: http://shop.knjizaranova.hr/products/teorija-knjizevnosti-i-jezik/Knjizevna-djela.html , nego
su utjecali na frazeologiju hrvatskoga standarda- a srpskoga nisu. Jasno se to vidi iz Ujevićeve i Paljetkove
poezije, iz velikoga Paljetkova romana o Držiću: http://www.jutarnji.hr/luko-paljetak--roman-marin-o-marinu-drzicu-/949635/
a još zornije iz monumentalnoga prijevoda TorquataTassa, sveg natopljenog južnohrvatskim stilemima
(što bi u srpskom slučaju bilo nemoguće): http://www.matica.hr/knjige/766/

Primjer: http://www.matica.hr/media/pdf_knjige/766/Tasso-Trece pjevanje.pdf

Nu, pitanje je- možeš li uopće razumijeti što je korjenita nacionalna tradicija izvan
mitova lupanih preko agitpropovaca koji se još povlače jedino po bespućima svemreže ?
Iskreno- sumnjam.

 

[Protector]

Боли Мађара лакат за Србе, српске војнике, српску судбину и издаје које ће Срби претрпети.

Сваки Мађар који је омрзнуо Хрвате омрзнуо их је јер је сматрао да су Мађарска и мађарски национални пројекат издани и поткопавани од Хрвата барем од '48 и Јелачића. Када Мађар каже "Хрвати ће забити нож у леђа бла бла" он говори о мађарским, не српским леђима.

Боле га лакат и за мађарске војнике, а не наше

 

[Sivonja]

Meni nije jasno kako nečija književnost i politički apetiti mogu sezati do jednog autonomnog renesansnog grada-države u kojem, pored često citiranih Zlatarića i Vetranovića u zvaničnim obraćanjima izvan samog grada, nema baš nijednoga hrvatskog pomena niti hrvatskog jeziku u samom gradu ?

Hajmo, počnimo od najelementarnijeg a onda možemo tumačiti s dičenjem ili omalovažavanjem tuđeg kako je jedna takva korenita besmislica uopšte moguća ?
Upravo govorim neposredno o vremenu kada je ta književnost stvarna. Hrvatski učinak, iliti učinak samih Hrvata u njemu je ravan 0 i to 00, a zna se šta one označavaju...

 

[Bogun2]

Koja je ovo bijeda od moderacije. Brisati postove jer ruše vaša velikonacionalna bulažnjenja. To vam je glavni "potvrditelj" tobožnjega srpstva dubrovačkoga govora. Fuj ...

Namerno pišeš stilom izuzetno nezgodnim za čitanje, u skoro svakoj reči izmeniš/dodaš poneko slovo što dodatno otežava čitanje, ubacuješ HRPU rečci, uzrečica, poštapalica i sl. koji deluju kao nekakav "slobodan" stil ili kvazi-žargon (a zapravo najviše liče na imitaciju istog, u nivou nekoga ko nikada nije savladao jezik na kojem piše), i kroz takve oblande ubijanja pažnje u pojam umećeš kao fil vređanje sagovornika, nekad suptilno, a nekad i otvoreno, a to je, koliko znam, zabranjeno. Da li zaista to ne vidiš, kao i koliko je moderacija blaga prema tebi s obzirom na rečeno, nego zaista veruješ da ti briše postove zbog toga što njima "rušiš srpska velikonacionalna bulažnjenja"?

 

[Bogun2]

Što se tiče osećanja "auktora" kao svojih, stari srpski pisci Vojvodine nisu ništa manje osećali dubrovačke pisce svojima nego što savremeni srpski pisci Vojvodine doživljavaju svojima stare srpske pisce Vojvodine. Naročito njihov jezik.

 

[Sivonja]

Hrvatska književna tradicija, precizinije govoreći o njenom kanonu su obična vještačka tvorevina, tek onako eklektički odabrana. Uvijek se u njoj nalazila neka naknadna pamet ili novi naraštaji književnih i stilskih teoretičara koji su navodno opravdavali "te hrvatstvo Dubrovnika, te hrvatstvo Antunovića i Bačke, itd"... Vrijeme će samo pokazati i ljudi će imati prilike da donesu sud o tome.

Tvrdim da će se cijela ta hrvatska građevina koja je zidana bez temelja u jednom trenu survati u nepovrat tako ishitreno kako je i sagrađena. Nevjerovatno da neko može imati ambicija da stremi najvišim književnim tradicijama po centralnoevropskim i zapadnoevropskim uzorima, dok recimo period romantizma potpuno preskače kao i samu narodnu sadržinu u tom stvaralaštvu (navodno pametnjaković će reći pa "bitne su elite !"...

Koje elite ili čega elite ? Hrvatska uskoro će biti na prosjačkom štapu u EU usljed neizmjernih kredita, a ne da će neko u njoj imati vremena da se bavi tricama i kučinama književnosti o kojima je davno dosta toga rečeno, donesen je sud ali su događaji povukli svojim putem što nikom naravno ne daje za pravo da sudi retroaktivno prošlosti (to neki upravo rade...)


Još jednu stvar nije na odmet pomenuti. Književnost i stvaralaštvo svakog naroda je u punoj mjeri i ogledalo njegova puta kroz povijest, kroz sve događaje koji se tiče sentimenta, uspona i padova jednog naroda. Za divno čudo, nešto nalik tome kod Hrvata sasvim izostaje. Sam Krleža je priznao da u jednom vremenu od praktično renesanse pa sve do buđenja romantizma "hrvatska nacionalna svijest" (bolje reći jedino ime koje ostaje od svega) se provlačilo samo i jedino kroz mjestimičnu književnost krajnje prostorno ograničenu...

Onda se od strane raznih nadrimudriserana nalazi navodno objašnjenje kako to da jedan narod koji je toliko dugo iz povijesti izostao, a istini za volju rijetko u njoj i pojavljivao kao bitan činilac osim pojedinaca, konačno definiše ultimativno svoju književnost kao vrhunsku, svo svoje stvaralaštvo kao eltino i vrhunsko...
Nije tu potrebno biti ni pretjerano inteligentan da se uvidi kako je tu nešto golo i to duplo golo.

Zamislite apstraktni postmoderni jezik koji postoji i mimo naroda i mimo samoga subjekta.... on misli i živi za sebe... pogodićete to je hrvatski metajezik... Njega ni Rolan Bart nije uspio da ulovi u eteričnim sferama...

Shodno tome možemo zaključiti
Dubrovnik isključivo gledano je samo srpski grad i ako bi se postavljala alternativa Dubrovnik kao i svo njegovo stvaralaštvo je nepobitno čisto srpsko prije svega po jezičkoj osnovi.
Ako li gledamo na liniji kompromisa jugoslAvenstva, onda može biti upola hrvatski koliko i srpski, a ne obratno. Svako iole neutralan i objektivan će biti svjesan toga.
Konačno, čisto hrvatskim je postao političkim putem, istini za volju i vrijednim radom pojdinaca pri zagrebačkoj Akademiji Znanosti, ali i sticajem političkih okolnosti brozovskog jugoslovenskog bratstva i jedinstva koja je po određenoj dogmatsko-političkoj formuli naslijeđe Dubrovnika kao grada isporučila Hrvatima u ruke i konačno vojnim pohodom u cilju etničkog čišćenja usred građanskog rata. Za Hrvate pravedno, za Srbe naravno nepravedno...

 

[Sivonja]

Još jedna opaska.

Ako si iko iole bavi "svemrježnim agitpropom" (jedva i izgovaram tu smrdljivu sintagmu kao prirodni ijekavac), onda su tu nedvosmisleno oni koji obiluju svojim vezama, vezicama i poveznicama.
Nekome ko je po običaju trijezan i razborit nije potrebno da se stalno poziva na poveznice kako bi u raspravi izgledao ubjedljiviji upravo suprotno.

 

[Urvan Hroboatos]

Namerno pišeš stilom izuzetno nezgodnim za čitanje, u skoro svakoj reči izmeniš/dodaš poneko slovo što dodatno otežava čitanje, ubacuješ HRPU rečci, uzrečica, poštapalica i sl. koji deluju kao nekakav "slobodan" stil ili kvazi-žargon (a zapravo najviše liče na imitaciju istog, u nivou nekoga ko nikada nije savladao jezik na kojem piše), i kroz takve oblande ubijanja pažnje u pojam umećeš kao fil vređanje sagovornika, nekad suptilno, a nekad i otvoreno, a to je, koliko znam, zabranjeno. Da li zaista to ne vidiš, kao i koliko je moderacija blaga prema tebi s obzirom na rečeno, nego zaista veruješ da ti briše postove zbog toga što njima "rušiš srpska velikonacionalna bulažnjenja"?

To je trivijalna potvrda da hrvatski i srpski nisu varijante jednoga, nego dva jezika.
To "škripanje" je baš najbolji pokazatelj.
A da ni ne shvaćaš o čem se radi, znak je da nisi baš ništa razumio iz navedenih
tekstova:
http://www.matica.hr/vijenac/478/Na Istoku ništa novo!/
http://www.alexandria-press.com/arhiva/No_1/novak_u_sjeni_pentagona.htm

Možeš, naravno, reći, da se s tim ne slažeš. OK, ne slažu se ni drugi.
Nu, među Hrvatima, i u "svijetu"- toga nema. Nema mišljenja, na iole
relevantnim mjestima, od Oxforda do Pekinga, od Buenos Airesa do
New Yorka, gdje bi se bajka o srbizmu južnohrvatske književnosti prihvaćala.

Ako njetko već ulazi u rasprave- trebao bi bar pokušati obrazložotoi svoja stajališta
suvislim i konkretnim dokazima. A toga, u ovoj vizuri- nema.
Samo puki umišljaji.

 

[Игорь]

Довољно је напоменути како је Петар Шимуновић изјавио да су Хрвати "неовисно о било којем другом језику стандардизирали свој језик већ полдруг стољећа", док у вашој Изјави о положају хрватскога језика стоји да вам је стандардни језик заснован прије "најмање три стољећа". Далибор Брозивић је изјавио, пак, како хрватски стандардни језик постоји "два и пол стољећа" и да као опћехрватски језик постоји "већ 17 десетљећа". Хрватски се "језикословци", дакле, још нису договорили како треба тумчити битне чињенице хрватске стандардно-језичке историје а неки од њих можда још нису добро упућени у све аспекте „нове хрватске језикословне памети". Сâмо име хрватскога језика је донекле устаљено тек од краја 19. стољећа, послије појаве Хрватскога правописа, а све до тада је тај језик имао мноштво разнијех назива. "Хрватски језик" је у својој прошлости био и чакавски, и кајкавски, и штокавски; хрватски се писало и икавски, и ијекавски, и икавско - јекавски, и "рогато"; хрватскоме језику "припада[ла је]" и "штокавштина дубровачке књижевности", и "штокавски књижевни језик у Босни, књижевни штокавски 18. вијека у Далмацији, као и књижевни штокавски 18. стољећа у Славонији"; хрватски се писало и глагољицом, и ћирилицом, и "босанчицом", и латиницом, причем је потоње коначно ушло у хрватски језик половином 18. вијека и то у више иначица (нпр. у италијанској, немачкој, мађарској или у њиховој слободној мјешавини). Притом, "хрватскијех језика" у прошлости било је четрдесетак па се морамо запитати: може ли језик који има толико различитијех "имена" постојати у неком иоле кохерентнијем и логичнијем језикословном појмовном систему. Такво нешто се може наћи једино тамо гдје се не зна шта је језик и гдје језик може бити свашта, и у том треба видјети макар основу за разматрање путева којима су се сви ти "језици", и када "интегрисали" у "хрватски".

А о хрватскијем подвалама и лажнијем формулацијама, којима се служе не би ли себе и друге лагали како не дијеле језик са Србима, ћемо другим приликом.

 

[Победоносцев]

Ovo je receno iza Prvog svj. rata. Madjare su bolila oba lakta zajedno za svim ostalim zglobovima, jer su ih Srbi zaibeali, za ono sto su mislili uzeti u Slavoniji, Medjumurje itd. Pa cak i izlaz na more preko Karlovca.

Мислили да узму Славонију? Излаз на море? Цела Славонија наравно већ и јесте била њихова и имали су излаз на море и велику луку - Ријеку. Нису мислили да узму ништа, мислили су да сачувају оно што су већ имали.

Поента је да мађарска зловоља према Хрватима потиче искључиво из њиховог сопственог односа са Хрватима, а не због неке тобожње бриге за Србе и будућу српско-хрватску заједничку државу.

 

[Bogun2]

To je trivijalna potvrda da hrvatski i srpski nisu varijante jednoga, nego dva jezika.
To "škripanje" je baš najbolji pokazatelj.
A da ni ne shvaćaš o čem se radi, znak je da nisi baš ništa razumio iz navedenih
tekstova:
http://www.matica.hr/vijenac/478/Na Istoku ništa novo!/
http://www.alexandria-press.com/arhiva/No_1/novak_u_sjeni_pentagona.htm

Možeš, naravno, reći, da se s tim ne slažeš. OK, ne slažu se ni drugi.
Nu, među Hrvatima, i u "svijetu"- toga nema. Nema mišljenja, na iole
relevantnim mjestima, od Oxforda do Pekinga, od Buenos Airesa do
New Yorka, gdje bi se bajka o srbizmu južnohrvatske književnosti prihvaćala.

Ako njetko već ulazi u rasprave- trebao bi bar pokušati obrazložotoi svoja stajališta
suvislim i konkretnim dokazima. A toga, u ovoj vizuri- nema.
Samo puki umišljaji.

Da me bog ubije ako ja razumem šta si ovim hteo da mi odgovoriš.

 

[Urvan Hroboatos]

Довољно је напоменути како је Петар Шимуновић изјавио да су Хрвати "неовисно о било којем другом језику стандардизирали свој језик већ полдруг стољећа", док у вашој Изјави о положају хрватскога језика стоји да вам је стандардни језик заснован прије "најмање три стољећа". Далибор Брозивић је изјавио, пак, како хрватски стандардни језик постоји "два и пол стољећа" и да као опћехрватски језик постоји "већ 17 десетљећа". Хрватски се "језикословци", дакле, још нису договорили како треба тумчити битне чињенице хрватске стандардно-језичке историје а неки од њих можда још нису добро упућени у све аспекте „нове хрватске језикословне памети". Сâмо име хрватскога језика је донекле устаљено тек од краја 19. стољећа, послије појаве Хрватскога правописа, а све до тада је тај језик имао мноштво разнијех назива. "Хрватски језик" је у својој прошлости био и чакавски, и кајкавски, и штокавски; хрватски се писало и икавски, и ијекавски, и икавско - јекавски, и "рогато"; хрватскоме језику "припада[ла је]" и "штокавштина дубровачке књижевности", и "штокавски књижевни језик у Босни, књижевни штокавски 18. вијека у Далмацији, као и књижевни штокавски 18. стољећа у Славонији"; хрватски се писало и глагољицом, и ћирилицом, и "босанчицом", и латиницом, причем је потоње коначно ушло у хрватски језик половином 18. вијека и то у више иначица (нпр. у италијанској, немачкој, мађарској или у њиховој слободној мјешавини). Притом, "хрватскијех језика" у прошлости било је четрдесетак па се морамо запитати: може ли језик који има толико различитијех "имена" постојати у неком иоле кохерентнијем и логичнијем језикословном појмовном систему. Такво нешто се може наћи једино тамо гдје се не зна шта је језик и гдје језик може бити свашта, и у том треба видјети макар основу за разматрање путева којима су се сви ти "језици", и када "интегрисали" у "хрватски".

А о хрватскијем подвалама и лажнијем формулацијама, којима се служе не би ли себе и друге лагали како не дијеле језик са Србима, ћемо другим приликом.

Na ovo, što je vjerojatno prepisani nebulozis Dragoljuba Petrovića, ni ne treba odgovarati, jer
je autor - Petrović, i njemu slični- ispao jednostavno glup i vulgaran, a da ni ne zna granice svoga
neznanja.

Mogu se takvi "umnici" uputiti na ozbiljne, nu čitke tekstove o povijesti
hrvatskoga, a ako ni to ne mogu shvatiti, problem je u ovapnjenju moždanih žila
i sličnim fiziološkim pojavama.

http://www.scribd.com/doc/78260039/...iževna-i-jezična-baština-u-slavističkoj-magli
http://www.scribd.com/doc/117039508...hrvatskoga-jezika-u-dopreporodnim-gramatikama
http://www.scribd.com/doc/77961644/...-strateg-Karadžićeve-književnojezične-reforme
http://www.scribd.com/doc/105625514...acija-povijesti-hrvatskoga-književnoga-jezika

Te dvije moderne knjige učevničkoga ranga koje razjašnjuju situaciju na minuciozan
način. Onom tko nije slijep. I tko posjeduje mentalni kapacitet.

http://www.scribd.com/doc/105327283/Barbara-Oczkowa-Hrvati-i-Njihov-Jezik
http://www.scribd.com/doc/77949823/Leopold-Auburger-Hrvatski-jezik-i-serbokroatizam

Tko pak želi naklapati o jeziku i sličnim pojavama na birtaški način- zdravo
mu bilo, nek' se tim bavi u mehani.

 

[Игорь]

Да, навех његове редове, не треба се превише око хрватских матри освртати нити се превише трудити. Свакако ћете наставити живјети у својијем језичкијем сновима. Збиља је лијепо видјети да си обавјештен човјек и да умијеш читати а не само разбацивати небитне везице и пуцати празну, а притом никому занимљиву, реторику. Чини ми се да је то као када људи почну ћелавити тер нешто мало косе узму чешљати на одређен начин не би ли прикрили недостатак косматости на којем мјесту, видиш да вам споменици повијесне збиље не иду у прилог и онда "чешљаш" своје објаве како би прикрио шта се мора прикрити. Имао си јамачно прилике упознати се са српскијем споменицима и језиком од 12. вијека па надаље, а наставио лупетати, по овијем и онијем, темама како су Срби некому нешто украли, као и проповиједати хрватство штокавице иако све указује на то да сте ју добили каконо и Ирци енглештину. То ти је као када би ко видио бога а одлучио наставити бити атеистом. Макар ви имали и највећу књижевну баштину на свијету, чињеница је да иста писана на језику Срба (осим, наравно, осталијех двају језика којима се Хрвати служе).

Хроби, хроби мајсторе, читаву кафану дижеш на ноге.

 

[Игорь]

моја идеја је да књижевни изговор ѣ буде онако како је некада био у оригиналу (по свему судећи), дакле нешто између "е" и "и", једносложно.

Ало, Србине, Бугари су имали ѣ који су изговарали као и ми, је-ије, и е. Онда су уместо ѣ ставили я, како се нигде није изговарало, чак ни у та три села која помињеш. И ето, од 1946, до данас, добили су јакавски књижевни језик.
Заиста си шампион у небилозности.

Дечко, Бугарска није далеко, а имаш и youtube, послушај мало како изговарају рефлекс јата уместо што овде дајеш безвезне квалификације..

Ево да ти нацртам, Бугари јакавци ће хлеб изговорити као Хљеб, при чему е мало вуче на а, а та реч се пише као хляб. Реч млеко ће изговорити као мљеко, при чему опет е вуче на а.

А гдје нам се овај "реформатор" изгубио? Ccaterpillarе, није у реду да вријеђаш људе, и притом истрајаваш у својијем суманутостима, да би потом побјегао с теме када схватиш како си испао неук. Збиља би било лијепо када би ми се извинио због вријеђања,

 

[miso6207]

Valjalo bi temeljno iščitavati hrvatsku književnost pre bečkog književnog dogovora i pokušati utvrditi ima li u svemu neke istorijske dosljednosti.

 

[Marin80]

Shodno tome možemo zaključiti
Dubrovnik isključivo gledano je samo srpski grad i ako bi se postavljala alternativa Dubrovnik kao i svo njegovo stvaralaštvo je nepobitno čisto srpsko prije svega po jezičkoj osnovi.
Ako li gledamo na liniji kompromisa jugoslAvenstva, onda može biti upola hrvatski koliko i srpski, a ne obratno. Svako iole neutralan i objektivan će biti svjesan toga.
Konačno, čisto hrvatskim je postao političkim putem, istini za volju i vrijednim radom pojdinaca pri zagrebačkoj Akademiji Znanosti, ali i sticajem političkih okolnosti brozovskog jugoslovenskog bratstva i jedinstva koja je po određenoj dogmatsko-političkoj formuli naslijeđe Dubrovnika kao grada isporučila Hrvatima u ruke i konačno vojnim pohodom u cilju etničkog čišćenja usred građanskog rata. Za Hrvate pravedno, za Srbe naravno nepravedno...

Koja mitomanija... pa sam Seselj bi ti pozavidio. Sve sto vrijedi kod Hrvata bi Srbi prisvojili da i oni nesto imaju jer ocito nemaju nista osim sljiva i malina.

 

[miso6207]

Koja mitomanija... pa sam Seselj bi ti pozavidio. Sve sto vrijedi kod Hrvata bi Srbi prisvojili da i oni nesto imaju jer ocito nemaju nista osim sljiva i malina.

Sve što kod vas vredi vam ostavljamo. Čakavštinu i kajkavštinu zasigurno. To je vaše i niko to pipnuti neće.

 

[Marin80]

Sve što kod vas vredi vam ostavljamo. Čakavštinu i kajkavštinu zasigurno. To je vaše i niko to pipnuti neće.

Vas nitko nista ne pita i nece pitati o bilo cemu. Nije ovo vise Jugoslavija momak. A to sto vam je ljepsi hrvatski Dubrovnik od srpske Pristine ili sto vam se vise svidja hrvatska obala od Sumadije je vas problem, problem u vasim glavama. Od te ljubomore nemas nista, nece to sto bi ti zelio nesto prominit na stvari.

Cuj srpski Dubrovnik Isto tako je i ZG srpski koliko sam procitao. Cujem da se zvao Srbinovo

 

[miso6207]

Vas nitko nista ne pita i nece pitati o bilo cemu. Nije ovo vise Jugoslavija momak. A to sto vam je ljepsi hrvatski Dubrovnik od srpske Pristine ili sto vam se vise svidja hrvatska obala od Sumadije je vas problem, problem u vasim glavama. Od te ljubomore nemas nista, nece to sto bi ti zelio nesto prominit na stvari.

Cuj srpski Dubrovnik Isto tako je i ZG srpski koliko sam procitao. Cujem da se zvao Srbinovo

Tvoj je problem šti pišeš i čitaš srpski (koji ste, uzgred, počeli da kvarite), šti i ne znaš kako izgleda hrvatski. Ipak je to vrednije od obale.

 

[Marin80]

Tvoj je problem šti pišeš i čitaš srpski (koji ste, uzgred, počeli da kvarite), šti i ne znaš kako izgleda hrvatski. Ipak je to vrednije od obale.

Vise vridi Dubrovnik nego cijela Sumadija sa svim tim sljivama i malinama.

 

[ccaterpillar]

А гдје нам се овај "реформатор" изгубио? Ccaterpillarе, није у реду да вријеђаш људе, и притом истрајаваш у својијем суманутостима, да би потом побјегао с теме када схватиш како си испао неук. Збиља би било лијепо када би ми се извинио због вријеђања,

Не ласкај себи и не лупетај, у чему је твој проблем?

- - - - - - - - - -

Vise vridi Dubrovnik nego cijela Sumadija sa svim tim sljivama i malinama.

Чујем да им лоше иде у задње време..

 

[miso6207]

Vise vridi Dubrovnik nego cijela Sumadija sa svim tim sljivama i malinama.

To možda i jest delom hrvatski. Službeni ijekavski izgovor štokavskog narečja sigurno nije. a o vrednosti šumadije i dubrovnika je bespredmetno pričati. Sigurno je da bi šumadija preživela ma kako da je okružili, a za dubrovnok nisam siguran.

 

[Игорь]

Ne laskaj sebi i ne lupetaj, u čemu je tvoj problem?

Pisao si basnoslovne tuposti, a kada sam ti ukazao na griješke ti si moje izjave, kao i uvijek, nazivao ovijem i onijem imenima, i na kraju pobjegao kada si vidio kako si u krivu. Mislim da bi bio red priznati da si ovdje mlatio praznu slamu. Eto, s obzirom na to da moje objave i prijepise ismijavaš od kada dođoh na forum, htio bih da se vidi koliko blage veze nemaš, makar ti to ne priznao, a htio bi se igrati.

 

[Marin80]

Sigurno je da bi šumadija preživela ma kako da je okružili, a za dubrovnok nisam siguran.

Kakvo okruzivanje?