Eh............, Srbi setite se!

[prof.Grof Kosovski]

Хвала........

Владислав Петковић Дис
(1880-1917)

НАШИ ДАНИ

Развило се црно време опадања,
Набујао шљам и разврат и пороци,
Подиг'о се трули задах пропадања,
Умрли су сви хероји и пророци.
Развило се црно време опадања.

Прогледале све јазбине и канали,
На високо подигли се сутерени,
Сви подмукли, сви проклети и сви мали,
Постали су данас наши суверени.
Прогледале све јазбине и канали.

Покрадени сви храмови и ћивоти,
Исмејане све врлине и поштење,
Понижени сви гробови и животи,
Упрљано и опело и крштење.
Покрадени сви храмови и ћивоти.

Закована петвековна звона буне,
Побегао дух јединства и бог рата,
Обесисмо све празнике и трибуне,
Гојимо се од грехова и од блата.
Закована петвековна звона буне.

Од пандура створили смо великаше,
Достојанства поделише идиоти,
Лопови нам израђују богаташе,
Мрачне душе назваше се патриоти.
Од пандура створили смо великаше.

Своју мудрост расточисмо на изборе,
Своју храброст на подвале и обеде,
Будућности затровасмо све изворе,
А поразе прогласисмо за победе.
Своју мудрост расточисмо на изборе.

Место светле историје и гробова,
Васкрсли смо све пигмеје и репове,
Од несрећне браће наше, од робова,
Затворисмо своје очи и џепове.
Место светле историје и гробова

Остала нам још прашина на хартији,
К'о једина успомена на џинове,
Сад сву славу пронађосмо у партији,
Пир поруге дохватио све синове.
Остала нам још прашина на хартији.

Под срамотом живи наше поколење,
Не чују се ни протести ни јауци,
Под срамотом живи наше јавно мнење,
Нараштаји, који сишу к'о пауци.
Под срамотом живи наше поколење.

Помрчина притиснула наше дане,
Не види се јадна наша земља худа,
Ал' кад пожар подухвати на све стране,
Куда ћемо од светлости и од суда!
Помрчина притиснула наше дане.


(1910)

 

[Norma Kampl]

Тамо далеко

Тамо далеко, далеко од мора,
тамо је село моје, тамо је Србија.

Тамо далеко, где цвећу нема крај,
тамо су најдражи моји, тамо је мој завичај.

Тамо далеко, крај Саве и Дунава,
тамо је радост моја, тамо је Београд.

Тамо где душман све руши и обара,
Тамо су моји двори, тамо је Колубара.

Тамо далеко, где сунце већ не сија,
тамо је љубав моја, тамо је Шумадија.

Тамо где хладна протиче Морава,
тамо ми икона оста, тамо је моја слава.

Тамо у брда Ђетине где је пут,
тамо ми суза мајке, прелива сваки скут.

Тамо где Тимок поздравља Вељков-град,
тамо ми спалише цркву, у којој се венчах млад.

Тамо где Дрина уништен кваси гај,
тамо ми љубав оста, тамо је мој родни крај.

Тамо далеко, где цвета лимун жут,
тамо је српској војсци, једини био пут.

Без отаџбине, на Крфу живех ја,
али сам клицао увек: живела Србија!

Тамо далеко, где цвета бели крин,
тамо су живот дали, заједно отац и син.

Смрт нека дође, шта марим за њу ја!
Последњи уздах биће: живела Србија!

 

[prof.Grof Kosovski]

Востани Сербије! Востани царице!
И дај чедом твојим видет твоје лице.
Обрати серца их и очеса на се,
И дај њима чути слатке твоје гласе.


Востани Сербије!
Давно си заспала,
У мраку лежала.
Сада се пробуди
И Сербље возбуди!


Ти воздигни твоју царску главу горе,
Да те опет позна и земља и море.
Покажи Европи твоје красно лице,
Светло и весело, како вид Данице.


Востани Сербије!
Давно си заспала,
У мраку лежала.
Сада се пробуди
И Сербље возбуди!


Теби сад помаже и небесна воља
И сад ти се показује и судбина боља.
Сви ближњи твоји теби добра желе
И даљни се народи твом добру веселе.


Востани Сербије!
Давно си заспала,
У мраку лежала.
Сада се пробуди
И Сербље возбуди!

 

[*BILJA*]

Sada Vas pozdravljam, dragi prijatelji, brate i sestre.......
I, moram da se pohvalim, presrecna sam sto je moja kcerka rodjena na dansnji Sveti dan- Vidovdan.
Pre sedam godina...Moje srce je pevalo celoga dana, a veceras, ova tema, bila je kruna, uteha i nada.

Neka Bog da, da sacuvamo nasu Kolekvku, da se u njoj rode novi Srcici, a Vama koji ste ucestvovali na temi (posebno domacinu iste(, svu srecu ovog sveta zelim uz stihove za mene nepoznatog autora:

"Да упозорим освајаче охоле
нека се Богу и Врагу моле
док руше наше борове
цркве и школе

Да узмогну снаге стећи
кад се Срби
са огњем и мачем врате
да злотворима дугове наплате"

Laku noc svima, san zvezdani, san kosovski

 

[Norma Kampl]

Кад смо већ код Диса:

Владислав Петковић-Дис

Уздах са Дунава

На Калемегдану, посред старог града,
Где Београд грле и Дунав и Сава,
Једно Српче гледа земље наших нада,
Што их тајно крије та даљина плава.

Огромна равница пред њиме се пружа
Несрећна и лепа, као српска туга,
У тој земљи има и поља и ружа,
Ал' слобода само тој се земљи руга.

Столећима Србин у тој земљи живи,
Ал' Немац и Мађар вечито га гоне,
Једино се Србин тој земљи не диви,
Јер његова звона само на плач звоне.

Ту је Банат, Бачка, ту је и Срем равни,
Далмација, Босна - све то земље Срба,
Ту је и Хрватска: свуд спомени славни,
Чувају се тајно место српског грба.

И док сунце греје Велику Србију,
На Калемегдану док цвеће мирише,
Српче стоји тако, сузе му се лију,
И његово срце овако уздише:

"О велике земље, о Српски Народе,
Када ће и за те доћи живот прави?
Што судбина крије буктињу слободе?
Велико пролеће кад ће да се јави?

С Дунава и Дрине, Тимока, Вардара,
Кад ће у бој поћи наше моћне чете,
Да униште једном име господара,
Који као тиран гуши земље свете."

(Једини пример где прихватам израз "Велика Србија", само због нашег дивног Диса, и стиха)

 

[prof.Grof Kosovski]

Нека је жива и здрава српско чедо,ћеркица, Биљи. И нека јој ову песму подари вечерас:

NOĆNA PJESMA MALIJEH SRPKINJA


Oj zvjezdice naše mile,
Što širite treptav sjaj!
Poigrajte lake, čile,
Drž'te bratski zagrljaj.

I mi ćemo zagrljeni,
Pjevat', širit' kola splet,
Nek se njiha premileni
Od pjesmice gorski cv'jet.

Pjesmom ćemo slavit' Boga,
Pozdravljati srpski rod,
I reći mu: " Samo t' sloga,
Obnoviće slavni hod.

Zasjat' će ti sunce sreće,
Rasvijetlit' tavnu noć,
A sa svake strane - teć' će
Vrela, što će davat' moć.

PaŃće okov sred ponora,
Tvojoj muci doć' će kraj;
Pjevaće ti vila s gora,
Minuće je ljuti vaj.

A soko će letit' sivi,
Udešavat' burni klik,
Kad ti sloga, hoj oživi,
Kad cjelivaš njezin lik!"

Rodu ćemo tako reći,
Nas malenih čuće glas;
Zbližiće se slozi, sreći
Kucnuće im željni čas.

Ded zvjezdice bajne, mile,
Raširite kola splet.
I mi ćemo s vama, čile,
Igrat', pjevat', slavit' sv'jet!



1888

 

[mali.adadjo.]

Sa Kosova zora sviće, sviće novi dan
Gračanica sva u sjaju dočekuje Vidovdan
Oj Kosovo, Kosovo zemljo moja voljena
Zemljo slavnih vitezova Lazara i Miloša

Sve delije od Srbije , svako srce ponosno
Voli ljubi zemlju svoju Gazimestan - Kosovo
Oj Kosovo, Kosovo zemljo moja voljena
Zemljo slavnih vitezova Lazara i Miloša

Srbadija kliče cela - Ne damo te Kosovo
To je naše uvek bilo od dedova ostalo
Oj Kosovo, Kosovo zemljo moja voljena
Zemljo slavnih vitezova Lazara i Miloša

 

[mali.adadjo.]

Sada Vas pozdravljam, dragi prijatelji, brate i sestre.......
I, moram da se pohvalim, presrecna sam sto je moja kcerka rodjena na dansnji Sveti dan- Vidovdan.
Pre sedam godina...Moje srce je pevalo celoga dana, a veceras, ova tema, bila je kruna, uteha i nada.
Laku noc svima, san zvezdani, san kosovski

Neka je živa i zdrava, i neka uvek ima uz sebe svog Anđela Čuvara!
Laku noć Biljo

 

[Norma Kampl]

Sada Vas pozdravljam, dragi prijatelji, brate i sestre.......
I, moram da se pohvalim, presrecna sam sto je moja kcerka rodjena na dansnji Sveti dan- Vidovdan.
Pre sedam godina...Moje srce je pevalo celoga dana, a veceras, ova tema, bila je kruna, uteha i nada.

Neka Bog da, da sacuvamo nasu Kolekvku, da se u njoj rode novi Srcici, a Vama koji ste ucestvovali na temi (posebno domacinu iste(, svu srecu ovog sveta zelim uz stihove za mene nepoznatog autora:

"Да упозорим освајаче охоле
нека се Богу и Врагу моле
док руше наше борове
цркве и школе

Да узмогну снаге стећи
кад се Срби
са огњем и мачем врате
да злотворима дугове наплате"

Laku noc svima, san zvezdani, san kosovski

Лаку ноћ, и нека је са срећом кћерки, и све најбоље, и теби и њој!

 

[prof.Grof Kosovski]

Лаку ноћ.............., Adađo, Biljo, Norma! Што би рекао познати фудбалер "Приштине" Fadil Vokrri, једном приликом после утакмице са С. Ирском:

"..........OVAJ NOĆ JE BIO NAŠ DAN.............!"

п.с. Не могу да се не нашалим на крају! Поздрав.......

 

[mali.adadjo.]

Лаку ноћ.............., Adađo, Biljo, Norma! Што би рекао познати фудбалер "Приштине" Fadil Vokrri, једном приликом после утакмице са С. Ирском:

"..........OVAJ NOĆ JE BIO NAŠ DAN.............!"

п.с. Не могу да се не нашалим на крају! Поздрав.......

laku noć i lep san profesore

 

[Никола]

Добро вече сестре српкиње и браћо Срби!

„Verujem!
Moja zemlja propasti nece.
Iz smrti za slobodu
sloboda uvek nice,
kao što iz cvetnog semena
mora nici cvece,
i kao što se iz gnezda
uvek izleže ptice.
Moja zemlja je naucila da
pati,
mucenica je oduvek bila,
oduvek komadana;
ona zna, jednog dana
opet ce postojati;
vec je razmahnula krila.
Naše zemlje nestati nece;
o bratstvu ona je uvek
snevala,
odricala se zbog njega
i ispaštala.
Moja je zemlja oduvek davala,
i u ime bratstva praštala,
praštala.
Moja zemlja propasti nece;
uvek je prorocica bila;
sred neprijateljskih
tamnica i šiba,
u sva vremena crna,
kad narodi po mogli blude,
pastiri iz naših koliba,
kao kukolj od zrna,
odvajali su od istina
misli lude.”

СРБСКЕ РАНЕ

Плаво небо, висина ти твоји'
И сунашца што нас жићем поји,
И тако ти оне вјечне тајне,
И вечери, и зорице сјајне,
Де ми реци, ко Србу поможе,
Да се досад одржати може?

Је ли им'о Србин каквог Брата
Да му вјерно вјерну руку хвата,
У невољи, кад му пропаст пр'јети
Да с њим гине и с њим да се свети,
Да му чује лелек и јауке,
Па слободи да рашири руке?

Небо ћути... ал' кроз србске горе
Из гробова одјеци се хоре:
Нико није Србину помог'о,
И ко може и тај је одмог'о! -
Сунце јарко, и ти с нама збори,
Шта Србина тако славним створи?

Сунце прену, а кроз зраке сјајне
Чујем пјесму, чујем гласе тајне:
"Србске ране Србу су помогле,
Оне само одржат' га могле
А да Србин бојао се рана
Не би им'о ни зоре ни дана...

Србске ране, што се светит' знаше,
Србске ране све Србину даше!"
Па чуј, Брате, чуј, Србине живи,
Нек' и отсад сунце ти се диви:
Не плаши се крвавијех рана -
Часног знака са часног мејдана!

Алекса Ристов Шантић

 

[Norma Kampl]

Лаку ноћ.............., Adađo, Biljo, Norma! Што би рекао познати фудбалер "Приштине" Fadil Vokrri, једном приликом после утакмице са С. Ирском:

"..........OVAJ NOĆ JE BIO NAŠ DAN.............!"

п.с. Не могу да се не нашалим на крају! Поздрав.......

Лаку ноћ, Професоре!

 

[Никола]

И моја омиљена

Отаџбина

И овај камен земље Србије,
Што претећ сунцу дере кроз облак,
Суморног чела мрачним борама
О вековечности прича далекој,
Показујући немом мимиком
Образа свога бразде дубоке.

Векова тавних то су трагови -
Те црне боре, мрачне пећине;
А камен овај, ко пирамида
Што се из праха диже у небо,
Костију кршних то је гомила,
Што су у борби против душмана
Дедови твоји вољно слагали,
Лепећи крвљу срца рођеног
Мишице својих кости сломљене,
Да унуцима спреме бусије,
Оклен ће некад смело презирућ
Душмана чекат чете грабљиве.

И само дотле, до тог камена,
До тог бедема...
Ногом ћеш ступит, можда, поганом?
Дрзнес ли даље?... Чућеш громове,
Како тишину земље слободне
Са грмљавином страшном кидају,
Разумећеш их срцем страшљивим
Шта ти са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камењу
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати,
Ал' један израз, једну мисао
Чућеш у борбе страшној ломљави
"Отаџбина је ово Србина!...

Ђура ЈАКШИЋ

 

[Никола]

МИ ЗНАМО СУДБУ

Ми знамо судбу и све што нас чека,
Но страх нам неће заледити груди!
Волови јарам трпе, а не људи —
Бог је слободу дао за човјека.

Снага је наша планинска ријека,
Њу неће нигда уставити нико!
Народ је ови умирати свикo —
У својој смрти да нађе лијека.

Ми пут свој знамо, пут богочовјека,
И силни, као планинска ријека,
Сви ћемо поћи преко оштра кама!
Све тако даље, тамо до Голготе,
И кад нам мушке узмете животе,
Гробови наши бориће се с вама!

 

[Никола]

Zna Dušana rodit Srpka, zna dojiti Obiliće;
al' heroje ka Požarske, divotnike i plemiće,
gle, Srpkinje sada rađu! Blagorodstvom Srpstvo diše!
Bježi, grdna kletvo, s roda - zavjet Srbi ispuniše!

 

[Никола]

Заћута друштво дирнуто причом,
мисли се роје, немирне ласте:
дијете-голубић и дјечак њежан
како у борби јунак израсте.
Битка за правду, за народ свој,
искова таквих невиђен број.

 

[Norma Kampl]

И, још једна, за вечерас.

JUTRO NA KOSOVU

Probudjene trepte daljine i medje -
Razdraba se blesak po kosi i luci.
K'o da Bosko, s alaj barjakom u ruci,
U oklopu sjajnom sam projezdi nedje...
Puca polje. Tamo, preko dugih njiva,
Sto se steru kao mrki pokrivaci,
Vidi se gdje prvi Kosovski oraci
Stupaju k'o slike ispolinskih diva...
Na pogledu im, sa sest v'jekova svoji',
K'o srebrna gora Gracanica stoji
I sa krsta baca rastavljene luce...
Svrh Sare sve visi obruc sunca biva -
Trepti... Rale skripe i na rubu njiva
U lobanju jednu gavran kljunom tuce...

Aleksa Santic

Лаку ноћ свима, миран и пријатан сан!

 

[south]