EFT tapkanje

[Elle]

Verovatno placebo efekat, neverovatno je u sta ljude mozes ubediti, kad zele u nesto da veruju.

Zar to nije dokaz da hipnoterapija radi? u mnogo većem procentu od tih 15

15% je premalo ali sve zavisi od toga šta se tretira i kako tačno. Samostalno mislim da se ni ne upotrebljava tako često, više kao deo kombinovane terapije.

 

[Lule]

Pitaš šta su zvanični izvori a onda kažeš da brdo studija ne znači ništa? Šta bi onda za tebe značilo nešto i kako ti to zamišljaš, ko radi te studije osim naučnika i stručnjaka?

Kad sam rekla "Brdo studija ništa ne znači" , mislila sam da tvoja izjava o tom brdu studija ništa ne znači kad mi nisi dala referencu ni na jednu. Otkud ja znam gde si ti pročitala te "zvanične izvore", s obzirom da se razni portali popularne psihologije koji promovišu sve i svašta (uz neke korisne stvari provuku i mnogo toga netačnog ili problematičnog) popzivaju i tumače rezultate.

Pošto mi nisi dala izvor, ostalo mi je da pitam AI za te izvore i okačila sam što je našao. Ali izgleda da nisi pročitala deo gde kaže da su ti rezultati (pored tpga što su "površni") problematični u smislu naučnog istraživanja i objasnio zašto, i to je drugi razlog zašto sam napisala da "brdo studija ne znači ništa".

1. Međutim — ozbiljne metodološke rezerve ostaju: mnoge studije su male, koriste samoprocenu (self-report), imaju heterogen protokol (različit broj i oblik sesija), često nemaju aktivnu kontrolnu grupu ili slepo ocenjivanje, a deo publikacija je finansiran ili promovisan od strane EFT zagovornika. Zato ukupni kvalitet dokaza nije visok kao za terapije koje su „zlatni standard“ (npr. KBT za anksioznost). PMC+1
2. Konsenzus u literaturi (kratko): dok postoje podaci koji sugerišu da EFT može da bude efikasan za kratkoročno smanjenje stresa, anksioznosti i simptoma PTSP, većina stručnjaka zahteva veće, bolje dizajnirane, nezavisno finansirane RCT-ove i duža praćenja pre nego što EFT postane opštepriznata, evidence-based terapija. PubMed+1

Zato sam dala ovaj komenttar

Znači kadija finansira "istraživanja", kadija "tumači" i promoviše "pozitivne" rezultate kroz medije, kadija posle uzima lovu od naivnih

Toliko je ozbiljan ovaj metod da terapijska seansa sa komšinicom Micom bajalicom daje efikasnije rezultate

za koji si rekla da je moje tumačenje, a nije- ja sam parafrazirala ono iznad što si propustila da pročitaš

Jasne su mi takve psihološke "studije"

Da su prihvaćena ta istraživanja, EFT bi ušao i zvaničene metode, prihvatila bi ga akademska zajednica.
A nije jer su studije nameštene.

 

[Elle]

Da su prihvaćena ta istraživanja, EFT bi ušao i zvaničene metode, prihvatila bi ga akademska zajednica.
A nije jer su studije nameštene.

Čekaj, da li su istraživanja opovrgla efikasnost EFT-a ili su nameštena?
Prvo oko toga moraš da se odlučiš da bi se uopšte pričalo o bilo čemu.

 

[Truman]

To što akademska zajednica nije zvanično prihvatila neku metodu ne znači da ta metoda ne daje neke rezultate. Uostalom, preporučuje se vojnicima sa postraumatskim sindromom.

 

[Banovic Strahinja]

15% je premalo ali sve zavisi od toga šta se tretira i kako tačno. Samostalno mislim da se ni ne upotrebljava tako često, više kao deo kombinovane terapije.

Stvar i jeste u tome sto cak i ako osoba koristi samo hipnoterapiju- pre toga je donesla odluku o necemu i sama ta odluka je korak da se pokrene s mrtve tacke, i u vecini slucajeva ce napraviti niz drugih promena koje ce dugorocno dati nekakave rezultate, u principu je najbitnija stvar da se promeni percepcija i perspektiva. Perspektiva je npr vaznija od proslosti- tj interpretacija je vaznija od dogadjaja, tj dve osobe su npr prezivele vrsnjacko nasilje u detinjstvu no zavisno od toga kako to interpetiraju ce imati posledice- jedan moze zavrsiti s teskim traumama koje ce ga pratiti kroz zivot, druga nece, tako da i samo tapkanje je dobro jer je neki prvi korak koji moze voditi do promene kako osoba vidi sebe i svet oko sebe- a to je kljuc svega.

Sad sam prelistao istrazivanja i naisao na clanak sa Stanforda koji verovatno imaju najbolje neronaucnike, i na njohovom clanku pise da je oko 10% ljudi podlozno da udje u duboku hipnozu, sto je dosta neodredjena cinjenica, tako da se tesko moze kavantifikovati,
tj ne secam se odakle mi info od 15 % i verovatno nije precizna, no okvirno se nalazi u tom delu skale ili kako da se vec izrazim.


https://med.stanford.edu/news/all-n...in-areas-altered-during-hypnotic-trances.html

 

[Lule]

Čekaj, da li su istraživanja opovrgla efikasnost EFT-a ili su nameštena?
Prvo oko toga moraš da se odlučiš da bi se uopšte pričalo o bilo čemu.

Pretraži malo i ti, ne mogu sve ja.
Meri se kvalitet rada od strane naučne zajednice (peer review system)

Zašto su studije o efikasnoisti ove metode problematične?

Tačno mesto gde treba tražiti istinu o metodama poput EFT-a (tapkanja).
To što postoje „studije“ koje pokazuju efikasnost ne znači da je metoda zaista delotvorna — i upravo u načinu na koji su te studije sprovedene leže problemi.
Evo detaljno zašto su EFT studije naučno problematične

---

1. Metodološke slabosti​

Mnoge EFT studije imaju ozbiljne metodološke manjkavosti:

• 
  
• Mali uzorci (često 20–60 ispitanika): teško je izvesti pouzdane zaključke.
• 
  
• Bez adekvatnih kontrolnih grupa – npr. porede se „EFT“ i „ništa“, umesto EFT i priznate terapije (kao KBT).
• 
  
• Bez slepe procedure – učesnici i istraživači znaju da primaju „posebnu tehniku“, što povećava efekat očekivanja (placebo).
• 
  
• Loša randomizacija – grupe nisu nasumično formirane, već su unapred selektovane, što može izobličiti rezultate.

To znači: čak i ako se posle EFT sesija ljudi osećaju bolje, ne znamo da li je to zbog tehnike, očekivanja, pažnje terapeuta ili prirodnog smanjenja simptoma.

---

2. Nejasan mehanizam delovanja​

EFT se zasniva na teoriji o „energetskim meridijanima“ – koji nisu fiziološki dokazani.

• 
  
• Dakle, čak i ako EFT ima efekte, nema naučnog objašnjenja zašto.
• 
  
• Ono što EFT praktično uključuje (usredsređivanje, verbalizacija emocija, ritmično disanje) već postoji u kognitivno-bihejvioralnim i relaksacionim terapijama.
  Efekat EFT-a može jednostavno biti posledica postojećih psiholoških mehanizama, ne „energetskog balansa“.

---

3. Subjektivna merenja​

Većina EFT istraživanja meri napredak samo putem samoprijavljenih upitnika:

• 
  
• „Kako se sada osećate?“
• 
  
• „Koliko vam je nivo stresa manji?“
  Ovi pokazatelji su podložni autosugestiji, želji da se „zadovolji terapeut“ i efektu očekivanja.
  Ozbiljnije studije koriste i objektivne markere (npr. kortizol, EEG, srčani ritam) – ali u EFT literaturi ih ima vrlo malo i rezultati su nedosledni.

---

4. Nedostatak replikacija​

U nauci je osnovno pravilo: rezultat mora moći da se ponovi u nezavisnim studijama.
Kod EFT-a:

• 
  
• Mnogi „pozitivni“ radovi dolaze iz istih istraživačkih krugova, često povezanih sa EFT organizacijama.
• 
  
• Nezavisne, neutralne laboratorije retko uspevaju da reprodukuju efekte.

To stvara sumnju u pristrasnost (bias) i selektivno objavljivanje pozitivnih rezultata.

---

5. Kratkoročni efekti​

Neki radovi pokazuju da se posle EFT-a simptomi smanje odmah nakon tretmana — ali:

• 
  
• nema dugoročnih praćenja (posle 6 meseci, godinu dana),
• 
  
• u onim studijama koje postoje, efekti se često gube.

Dakle, EFT može proizvesti kratkotrajan osećaj olakšanja — sličan onome što daju relaksacija, disanje ili placebo.

---

6. Nedostatak kliničke relevantnosti​

Čak i kada su statistički rezultati „značajni“, oni su često klinički beznačajni.
Drugim rečima:
razlika postoji u brojkama, ali u stvarnom životu nije dovoljno velika da bi promenila tok bolesti.

---

7. Potencijalni konflikt interesa​

Mnogi autori EFT studija:

• 
  
• predaju EFT kurseve,
• 
  
• prodaju obuke i sertifikate,
• 
  
• finansiraju sopstvena istraživanja.
  To stvara sukob interesa i sumnju u objektivnost nalaza.

---

Ukratko:​

Problem	Posledica
Mali uzorci, loša kontrola	Nema pouzdanih zaključaka
Pseudonaučna teorija	Nema validnog mehanizma
Subjektivna merenja	Pristrasni rezultati
Nema replikacija	Nepoverenje u nalaze
Kratkoročni efekti	Bez dokaza o trajnom poboljšanju
Sukob interesa	Sumnja u nepristrasnost

---

Dakle — nije da EFT „nikako ne deluje“, nego da nema dovoljno kvalitetnih dokaza da deluje zbog onoga što tvrdi da radi.
To je ključna razlika između naučno potvrđenih i kvazipsiholoških metoda.

 

[Elle]

Pretraži malo i ti, ne mogu sve ja.
Meri se kvalitet rada od strane naučne zajednice (peer review system)

Zašto su studije o efikasnoisti ove metode problematične?

Ali to nije odgovor na moje pitanje.
Pišeš kontradiktorne stvari i imam utisak da uopšte ne umeš da protumačiš napisano niti razumeš ono što sama navodiš kao neki argument.

Pretražila sam sve mnogo pre nego što sam se uopšte uključila u raspravu.

 

[Elle]

Stvar i jeste u tome sto cak i ako osoba koristi samo hipnoterapiju- pre toga je donesla odluku o necemu i sama ta odluka je korak da se pokrene s mrtve tacke, i u vecini slucajeva ce napraviti niz drugih promena koje ce dugorocno dati nekakave rezultate, u principu je najbitnija stvar da se promeni percepcija i perspektiva. Perspektiva je npr vaznija od proslosti- tj interpretacija je vaznija od dogadjaja, tj dve osobe su npr prezivele vrsnjacko nasilje u detinjstvu no zavisno od toga kako to interpetiraju ce imati posledice- jedan moze zavrsiti s teskim traumama koje ce ga pratiti kroz zivot, druga nece, tako da i samo tapkanje je dobro jer je neki prvi korak koji moze voditi do promene kako osoba vidi sebe i svet oko sebe- a to je kljuc svega.

Sad sam prelistao istrazivanja i naisao na clanak sa Stanforda koji verovatno imaju najbolje neronaucnike, i na njohovom clanku pise da je oko 10% ljudi podlozno da udje u duboku hipnozu, sto je dosta neodredjena cinjenica, tako da se tesko moze kavantifikovati,
tj ne secam se odakle mi info od 15 % i verovatno nije precizna, no okvirno se nalazi u tom delu skale ili kako da se vec izrazim.


https://med.stanford.edu/news/all-n...in-areas-altered-during-hypnotic-trances.html

Sad si ovde napravio salatu od svega i svačega.

Jedno je perspektiva i obrada trauma a drugo čista efikasnost hipnoterapije, pričamo isključivo o ovom drugom.

 

[Elle]

To što akademska zajednica nije zvanično prihvatila neku metodu ne znači da ta metoda ne daje neke rezultate. Uostalom, preporučuje se vojnicima sa postraumatskim sindromom.

Ne znam šta se ovde konkretno podrazumeva pod "nije prihvatila" (ne mislim na ono što ti sad pišeš nego uopšteno na priču ovde na temi).

Studije i njihovi rezimei pokazuju jasno koje su prednosti i ograničenja EFT i gde ima smisla koristiti je a gde verovatno ne. Tu nema apsolutnih, crno-belih zaključaka nego je sve uslovno, više stvari treba uzeti u obzir.

 

[Banovic Strahinja]

Jedno je perspektiva i obrada trauma a drugo čista efikasnost hipnoterapije, pričamo isključivo o ovom drugom

Napravio sam salatu jer je to sve povezano i pokusao sam objasniti zasto se cini da je vise ljudi podlozno hipnoterapiji nego sto jeste,
ocigledno nisam uspeo.

Ali na kraju sam ti dao odgovor, mada se i Stanford necka: u ovom se pominje 15 % koji su visoko podlozni hipnozi sto je opet otvoreno interpretaciji.
https://med.stanford.edu/news/all-news/2024/01/brain-stimulation-hypnosis.html

 

[Elle]

Napravio sam salatu jer je to sve povezano i pokusao sam objasniti zasto se cini da je vise ljudi podlozno hipnoterapiji nego sto jeste,
ocigledno nisam uspeo.

Ali na kraju sam ti dao odgovor, mada se i Stanford necka: u ovom se pominje 15 % koji su visoko podlozni hipnozi sto je opet otvoreno interpretaciji.
https://med.stanford.edu/news/all-news/2024/01/brain-stimulation-hypnosis.html

Ali ti procenti nisu toliko ni bitni u kontekstu ove priče, podložnost i efikasnost mogu ali ne moraju biti u vezi, posebno što podložnost nije apsolutan pojam.

 

[Lule]

Ali to nije odgovor na moje pitanje.
Pišeš kontradiktorne stvari i imam utisak da uopšte ne umeš da protumačiš napisano niti razumeš ono što sama navodiš kao neki argument.

Pretražila sam sve mnogo pre nego što sam se uopšte uključila u raspravu.

Ja mogu da ti postavim rezultate pretrage, ali ne mogu umesto tebe da čitam. Rekla bih da te ili mrzi da pročitaš ili ignorišeš i nećeš da razumeš jer se ne slaže sa tvojim predubeđenjima.
Ali to nije moj problem, ja razumem o čemu se ovde radi.
Evo objašnjenje kako se određuje kvalitet istraživanja, iako bi sama trebalo da pretražiš (jer si zainteresovana strana, ako te se tiče u smislu da koristiš ovu metodu, za razliku od mene koja sam kontrolna strana) umesto što se utvrđuješ u ubeđenju koje si usvojila i koje ti se sad ne menja.

Odlično pitanje — i to je suština naučnog procesa.
Ne postoji „jedna institucija“ koja zvanično odlučuje da li je neko istraživanje „dobro“ ili „loše“ — ali postoji jasan sistem naučne provere kroz koji prolaze svi ozbiljni radovi.
Evo kako to funkcioniše

---

1. Ko ocenjuje kvalitet istraživanja?​

a) Naučna zajednica – peer review sistem​

To je osnovni mehanizam.

• Kada istraživač završi studiju, šalje je naučnom časopisu (npr. Journal of Clinical Psychology, Psychological Science, Frontiers in Psychology).
• Časopis šalje rad na recenziju (peer review) drugim stručnjacima iz iste oblasti.
• Ti recenzenti (obično anonimni) ocenjuju:
  • da li su metode pravilne,
  • da li su uzorci dovoljno veliki,
  • da li su statističke analize tačne,
  • da li su zaključci u skladu s podacima.
    Ako rad ne zadovoljava standarde, odbija se ili traže izmene.

Dakle, naučna zajednica sama proverava kvalitet kroz višeslojnu recenziju.

---

2. Institucije i organizacije koje postavljaju standarde​

Neke međunarodne i nacionalne organizacije imaju posebne smernice o tome koje metode su „evidence-based“ (naučno potvrđene):

Organizacija	Uloga
APA (American Psychological Association)	Ocenjuje koje psihoterapije imaju dovoljno empirijskih dokaza.
EFPA (European Federation of Psychologists’ Associations)	Definiše standarde za praksu psihologa u Evropi.
NICE (National Institute for Health and Care Excellence – UK)	Preporučuje koje terapije se mogu koristiti u zdravstvenom sistemu.
Cochrane Collaboration	Radi meta-analize i sistematske preglede o efikasnosti svih medicinskih i psiholoških tretmana.
WHO (World Health Organization)	Povremeno izdaje smernice o mentalnom zdravlju i terapijama koje imaju dokaze.

Ove institucije ne zabranjuju alternativne metode, ali zvanično preporučuju samo one koje su višestruko potvrđene.

---

3. Kako se meri kvalitet dokaza​

Postoje međunarodni kriterijumi za naučne dokaze:

Nivo dokaza	Opis
I. – Meta-analize i sistematski pregledi RCT-ova	Najviši stepen pouzdanosti
II. – Randomizovane kontrolisane studije (RCT)	Zlati standard pojedinačnih istraživanja
III. – Opservacione i korelacione studije	Srednji nivo, pokazuju povezanost, ne uzročnost
IV. – Studije slučaja, iskustveni izveštaji	Nizak nivo dokaza
V. – Mišljenja stručnjaka, teorijski radovi	Nema empirijske osnove

Kvazipsihološke metode obično imaju studije nivoa III–V, dok priznate terapije (KBT, DBT, EMDR, mindfulness) imaju nivo I–II.

---

4. Kako naučna zajednica reaguje​

Ako se pojavi metoda sa obećavajućim rezultatima (npr. EFT, NLP, regresoterapija), naučnici:

• pokušavaju da ponove eksperimente nezavisno,
• proveravaju statističke artefakte i pristrasnost,
• objavljuju kritičke analize i meta-analize.
  Tek kad više nezavisnih timova ponovi iste rezultate, metoda se može smatrati validnom.

---

Ukratko:​

• Kvalitet istraživanja ocenjuje naučna zajednica, kroz sistem recenzije i replikacija.
• Standardi i smernice dolaze od tela kao što su APA, NICE, EFPA i Cochrane.
• Metoda postaje „prihvaćena“ tek kada višestruko, nezavisno, dugoročno i pouzdano pokaže efikasnost.

---

Hoćeš da ti pokažem konkretan primer kako su npr. KBT i EMDR prošli taj proces prihvatanja — da vidiš šta EFT još nije ispunio?

 

[Elle]

Ja mogu da ti postavim rezultate pretrage, ali ne mogu umesto tebe da čitam. Rekla bih da te ili mrzi da pročitaš ili ignorišeš i nećeš da razumeš jer se ne slaže sa tvojim predubeđenjima.
Ali to nije moj problem, ja razumem o čemu se ovde radi.
Evo objašnjenje kako se određuje kvalitet istraživanja, iako bi sama trebalo da pretražiš (jer si zainteresovana strana, ako te se tiče u smislu da koristiš ovu metodu, za razliku od mene koja sam kontrolna strana) umesto što se utvrđuješ u ubeđenju koje si usvojila i koje ti se sad ne menja.

Nema potrebe da pretražuješ umesto mene, posebno što sam već dva puta rekla da sam upoznata sa svim tim stvarima (i evo sad treći put). Trebalo je samo da odgovoriš na ovo moje pitanje

Čekaj, da li su istraživanja opovrgla efikasnost EFT-a ili su nameštena?
Prvo oko toga moraš da se odlučiš da bi se uopšte pričalo o bilo čemu.

 

[Lule]

A evo kako se kotiraju EFT istraživanja...

Odlično — hajde da pogledamo kako izgleda put od "nove ideje" do "zvanično priznate metode" kroz konkretna poređenja:

• KBT (kognitivno-bihejvioralna terapija)
• EMDR (Eye Movement Desensitization and Reprocessing)
• EFT (Emotional Freedom Techniques / tapkanje)

---

1. Početak: Hipoteza i klinička primena​

Faza	KBT	EMDR	EFT
Nastanak	1960–70-ih, Aaron Beck i Albert Ellis razvijaju teoriju da misli oblikuju emocije i ponašanja.	1987, Francine Shapiro primećuje da pokreti očiju umanjuju emocionalni naboj traumatskih sećanja.	1990-ih, Gary Craig spaja akupresuru i verbalne afirmacije (tapkanje po „meridijanima“).
Prva primena	Klinički psiholozi u bolnicama i univerzitetima.	Terapeuti obučeni u radu sa traumom i PTSP-om.	Samouki praktičari, koučevi i alternativni terapeuti.

---

2. Naučno ispitivanje (istraživačka faza)​

Kriterijum	KBT	EMDR	EFT
Broj kliničkih studija (RCT)	Više od 2.000	Više od 400	Oko 100 (većina malih uzoraka)
Nezavisna istraživanja	Da – sprovedena širom sveta, različiti timovi.	Da – uključena u programe za PTSP u armijama SAD, UK, Izraela.	Uglavnom iz istih EFT krugova, retko nezavisna.
Kvalitet studija	Rigorozne, kontrolisane, sa aktivnim kontrolnim grupama.	Uglavnom visoko-kvalitetne, mnoge meta-analize.	Neravnomerne, često bez kontrole, s pristrasnim uzorcima.
Dugoročni efekti	Dokazano održivi (godinama).	Dokazano održivi (posebno kod PTSP-a).	Nedovoljno ispitani, često kratkoročni.

---

3. Institucionalna verifikacija​

Organizacija	KBT	EMDR	EFT
APA (Američka psihološka asocijacija)	Preporučena za depresiju, anksioznost, fobije, PTSP itd.	Preporučena za PTSP i traumu.	Nije priznato kao validna terapija.
NICE (UK)	Uvrštena u kliničke smernice NHS-a.	Uvrštena u smernice za PTSP.	Nije uvrštena.
WHO (SZO)	Preporučuje KBT kao standard za psihičke poremećaje.	EMDR zvanično priznat za tretman PTSP-a (2013).	Nema preporuke ni pomena.

---

4. Replikacija i meta-analize​

• KBT: preko 300 meta-analiza i sistematskih pregleda; dosledno pokazuje značajne i dugoročne efekte.
• EMDR: više desetina meta-analiza koje potvrđuju efikasnost kod trauma i anksioznih poremećaja.
• EFT: nekoliko pozitivnih meta-analiza, ali — većinom sa slabim kontrolama, visokim rizikom od pristrasnosti i bez nezavisne potvrde.

---

5. Status danas​

Aspekt	KBT	EMDR	EFT
Naučni status	Evidence-based (potvrđeno naučno).	Evidence-based (za PTSP).	Eksperimentalno / kvazipsihološko.
Regulativa	Priznato u zdravstvenim sistemima (NHS, APA, EFPA).	Priznato u terapijskim smernicama.	Neregulisano, često komercijalizovano.
Mehanizam delovanja	Jasno objašnjen (kognitivna promena i učenje).	Delimično objašnjen (procesiranje traume + dualna pažnja).	Teorijski neutemeljen (energetski meridijani).

---

Zaključak​

KBT i EMDR su prošli kroz ceo naučni ciklus:

1. Hipoteza → 2. Istraživanja → 3. Replikacije → 4. Meta-analize → 5. Institucionalna potvrda.

EFT (tapkanje) je ostao na nivou:

• parcijalnih istraživanja,
• teorijski neutemeljenih objašnjenja,
• nedostatka nezavisnih potvrda.

Dakle, EFT može imati subjektivni, placebo ili relaksacioni efekat, ali ne ispunjava kriterijume da bude evidence-based terapija.

---

Želiš da ti prikažem šta konkretno mora da se ispuni (korak po korak) da bi jedna nova tehnika poput EFT-a postala priznati psihoterapijski pristup?

Nema potrebe da pretražuješ umesto mene, posebno što sam već dva puta rekla da sam upoznata sa svim tim stvarima (i evo sad treći put). Trebalo je samo da odgovoriš na ovo moje pitanje

Oni koji zagovaraju novu teoriju, novi metod, na njima je teret dokazivanja i "ubeđivanja" putem studija. Naučne zajednice ili klijent nije dužan da opovrgava (mada može ako ga ne mrzi ili ima interes), već postavljač da ih ubedi da prihvate njihov proizvod (psihoterpijski metod). Organizacije (klijenti) ocenjuju kvalitet studija i odlučuju da li će prihvatiti i pritom ne moraju da "opovrgavaju" nekim drugim studijama, na čemu ti insistiraš. Znači, prosto ne prihvate jer nisu zadovoljni kvalitetom studija, kao što nisu bili zadovoljni EFT studijama.

U tački 2, kriterijumi "nezavisna istraživanja" i "kvalitet studija", ti je odgovor na drugu alternativu tvog sugestivnog pitanja - da, baš to- nameštena su.

A što se tiče prve alternative, da li su istraživanja opovrgla efikasnost EFT

Da li su studije opovrgle da su cigarete efikasno srestvo za smirenje - Nisu.
A zašto ih onda ne preporučuju kao psihoterapiju, šta misliš
Zato što postoje štetne implikacije koje prevazilaze korist od kratkotrajnog umirujućeg dejstva.

Te implikacije sam u više poruka navela, ali ti i dalje insistiraš na istom pitanju koje još i posle navoda o kvalitetu studija prelazi u manipulativno pitanje (postavljač ignoriše kontekst i šteluje pitanje da bi izvukao odgovor koji mu odgovara).

Pri svemu tome niti referišeš na studije koje potvrđuju efikasnost, niti bar izvor gde si pročitala da je rečeno da "brdo studija pokazuje efikasnost", što je neozbiljno. Onda iz te pozicije insistiraš na pitanju ili-ili. To ne ide tako

Čekaj, da li su istraživanja opovrgla efikasnost EFT-a ili su nameštena?
Prvo oko toga moraš da se odlučiš da bi se uopšte pričalo o bilo čemu.

Odlučila sam se: ja pišem o činjenicama a ko hoće neka tapka, šta me se tiče

 

[Elle]

A evo kako se kotiraju EFT istraživanja...




Oni koji zagovaraju novu teoriju, novi metod, na njima je teret dokazivanja i "ubeđivanja" putem studija. Naučne zajednice ili klijent nije dužan da opovrgava (mada može ako ga ne mrzi ili ima interes), već postavljač da ih ubedi da prihvate njihov proizvod (psihoterpijski metod). Organizacije (klijenti) ocenjuju kvalitet studija i odlučuju da li će prihvatiti i pritom ne moraju da "opovrgavaju" nekim drugim studijama, na čemu ti insistiraš. Znači, prosto ne prihvate jer nisu zadovoljni kvalitetom studija, kao što nisu bili zadovoljni EFT studijama.

U tački 2, kriterijumi "nezavisna istraživanja" i "kvalitet studija", ti je odgovor na drugu alternativu tvog sugestivnog pitanja - da, baš to- nameštena su.

A što se tiče prve alternative, da li su istraživanja opovrgla efikasnost EFT

Da li su studije opovrgle da su cigarete efikasno srestvo za smirenje - Nisu.
A zašto ih onda ne preporučuju kao psihoterapiju, šta misliš
Zato što postoje štetne implikacije koje prevazilaze korist od kratkotrajnog umirujućeg dejstva.

Te implikacije sam u više poruka navela, ali ti i dalje insistiraš na istom pitanju koje još i posle navoda o kvalitetu studija prelazi u manipulativno pitanje (postavljač ignoriše kontekst i šteluje pitanje da bi izvukao odgovor koji mu odgovara).

Pri svemu tome niti referišeš na studije koje potvrđuju efikasnost, niti bar izvor gde si pročitala da je rečeno da "brdo studija pokazuje efikasnost", što je neozbiljno. Onda iz te pozicije insistiraš na pitanju ili-ili. To ne ide tako


Odlučila sam se: ja pišem o činjenicama a ko hoće neka tapka, šta me se tiče

Evo opet si ostavila AI tepih a nisi odgovorila na pitanje koje bukvalno zahteva odgovor od par reči.

 

[Truman]

Nažalost, primećujem da ljudi sve više nekritički koriste ChatGPT. Mislim da je čak bilo i neko istraživanje da korišćenje AI zatupljuje.

Inače, postoji jedna relativno slična metoda koju je osmislio naš Živorad Mihajlović Slavinski. Zove se Deep PEAT, svojevremeno sam je znao ali sam je i zaboravio. Kompleksnija je od EFT-a.

 

[Elle]

Nažalost, primećujem da ljudi sve više nekritički koriste ChatGPT. Mislim da je čak bilo i neko istraživanje da korišćenje AI zatupljuje.

Inače, postoji jedna relativno slična metoda koju je osmislio naš Živorad Mihajlović Slavinski. Zove se Deep PEAT, svojevremeno sam je znao ali sam je i zaboravio. Kompleksnija je od EFT-a.

Po meni je PEAT suštinski skroz druga priča sa EFT u tragovima, ali to je verovatno za neku drugu temu

 

[Truman]

Po meni je PEAT suštinski skroz druga priča sa EFT u tragovima, ali to je verovatno za neku drugu temu

Kojoj priči daješ prednost? DEEP PEAT služi za integrisanje polariteta. To spušta tenziju, a verujem da sličnu svrhu ima i EFT. Možemo ovde da diskutujemo, šta fali.

 

[Banovic Strahinja]

Kojoj priči daješ prednost? DEEP PEAT služi za integrisanje polariteta. To spušta tenziju, a verujem da sličnu svrhu ima i EFT. Možemo ovde da diskutujemo, šta fali.

Mozda gresim, ali sticem utisak da ti nemas dobro eazvijen ono sto se na engleskom zove “agency”, ne znam kako se kaze na srpskom- ali oznacava sposobnost upravljanja svojim zivotom, donosenjem odluka i generalno manevrisanjem kroz zivot i snalazlljivost sto istovremeno daje osecaj da osoba kontrolise stvari.

 

[Truman]

Mozda gresim, ali sticem utisak da ti nemas dobro eazvijen ono sto se na engleskom zove “agency”, ne znam kako se kaze na srpskom- ali oznacava sposobnost upravljanja svojim zivotom, donosenjem odluka i generalno manevrisanjem kroz zivot i snalazlljivost sto istovremeno daje osecaj da osoba kontrolise stvari.

Definitivno nemam osećaj da kontrolišem stvari. Ali s druge strane i smatram da je kontrola zapravo iluzija. Oni kojima se (karmički?) više daje imaju to uverenje ali za mene je to sve samo matrix.

 

[Banovic Strahinja]

Definitivno nemam osećaj da kontrolišem stvari. Ali s druge strane i smatram da je kontrola zapravo iluzija. Oni kojima se (karmički?) više daje imaju to uverenje ali za mene je to sve samo matrix.

Delujes kao poprilicno inteligentna osoba, rekao bih da imas dosta znanja u vise oblasti- ukljucujuci i iz psihologije- tj da imas sve sto je potrebno za napredak, sto se tice kontrole- i sam determinista tj odluke koje donosimo su predeterminisane- no to nije isto sto i fatalizam- tj volim da koristim poredjenje sa robotima usisivacima- sto se tice trenutnih donosenja odluka imamo isto toliko slobodu donosenja odluka kao i robot usisivac koji "donosi odluku" gde ce da usisava- no postoji vrlo bitna i kljucna razlika- za razliku od robota usisivaca mi mozemo da unosimo inpute i sami se reprogramiramo sto ce u buducnosti uticati na nacin na koji donosimo odluke, odnosno trenutno u odredjenim situacijama je predvidljivo kakvu cu odluku doneti i samim tim je predeterminisano- no to se moze reprogramirati pa cu u buducnosti donositi drugacije odluke, odnosno i pristalice skole tvrdog determinizma preporucuju razne tehnike za unapredjivanje i licni rast i oni su vrlo uspesni ljudi jer su iskoristili svoj kapacitet, tako da mozes i ti.