e.e. cummings - stihovi, pesme

[VranV]

Listen: there's a hell of a good universe next door; let's go!

e.e. cummings

 

[VranV]

Negde kud nikad nisam putovao, srećne iznad
svakog iskustva,tvoje oči čuvaju svoj mir;
u tvom najkrhkijem pokretu ima nečeg što me zatvara,
ili što ne mogu taći jer je suviše blizu.

tvoj najlaganiji pogled lako će me rastvoriti
mada sam se zatvorio poput prstiju,
uvek me otvaraš listak po listak kao što Proleće otvara
(dodirujuc vešto, zagonetno) svoju prvu ružu

a ako želiš da me zatvoriš, ja i moj život
sklopićemo se veoma lepo, najednom,
kao da srce ovog sveta zamišlja
kako se sneg brižljivo svuda spušta;

ništa što možemo sagledati na ovom svetu
nije ravno snazi tvoje neodoljive krhkosti:
njeno mi tkanje nameće boju svojih predela,
pruža mi smrt i vekovečnost sa svakim udisajem

(ne znam što je to u tebi što zatvara
i otvara; jedino nešto u meni shvata
da je glas tvojih očiju dublji od svih ruža)
niko, čak ni kiša, nema tako malene ruke

 

[VranV]

radosna tvoja sva neustrašiva i čista ljubav
s malo neznanja može pojmiti
više no što ikad će dokazujući ne dokazat
neodlučna nepreglednost kovinastog uma

– ništa vjerojatno ne prebiva tu:
neba znanja slaze kroz dubinu nagađanja,
sjene su supstancije i krila su ptice;
podzemlja snova k stvarnom nebu grabe –

 

[VranV]

volim svoje telo kada je s tvojim
telom. Ono je tad nešto posve novo.
Mišići su bolji i ima više žila.
volim tvoje telo. Volim to što ono čini
volim njegove načine. Volim kad osetim kičmu
tvog tela i njegove kosti, podrhtavajuću
-čvrsto-glatko ću koju ću
iznova i iznova i iznova
ljubiti, volim da ljubim ovo i ono tvoje,
volim, polako maženje, uzbuđenih dlačica
tvog naelektrisanog krzna, i to-šta-je-to preko
ploti koja se razdvaja....I oči velike ljubavne-mrve,

i verovatno volim ustreptalost

ispod mene tebe tako nove