Silton
Primećen član
- Poruka
- 734
U društvu živih pesnika mrtav pesnik mrtvo stoji,
još ga ljubav prema reči na nogama mrtvog drži,
dok jesen kasna grob njegov živim bojama boji,
kosti mu se prevrću u grobu... boleći do same srži...
Mrtav je on već odavno, to niko sem njega ne zna,
duša mu je utihnula, odletela iz mrtvog gnezda,
on govori, piše, diše, a u njemu sve je stalo,
mrtvilo ga mrtvim čini i živ nije baš nimalo.
Svi se smeju oko njega, vedrina im lica zari,
k'o spomenik on pred njima, al' ko za njeg' jošte mari,
nit' govori, nit' romori, škljoca mu aparat stari,
da što lepši oni budu, da to veče ne pokvari.
A boli ga celo telo,
još ga mrtva snaga gura,
svaki dan mu je opelo,
svaki minut avantura.
Tako bolan čeka fajront,
da se skupi kao pseto,
tu u tami svoje sobe,
piše poslednji libreto.
još ga ljubav prema reči na nogama mrtvog drži,
dok jesen kasna grob njegov živim bojama boji,
kosti mu se prevrću u grobu... boleći do same srži...
Mrtav je on već odavno, to niko sem njega ne zna,
duša mu je utihnula, odletela iz mrtvog gnezda,
on govori, piše, diše, a u njemu sve je stalo,
mrtvilo ga mrtvim čini i živ nije baš nimalo.
Svi se smeju oko njega, vedrina im lica zari,
k'o spomenik on pred njima, al' ko za njeg' jošte mari,
nit' govori, nit' romori, škljoca mu aparat stari,
da što lepši oni budu, da to veče ne pokvari.
A boli ga celo telo,
još ga mrtva snaga gura,
svaki dan mu je opelo,
svaki minut avantura.
Tako bolan čeka fajront,
da se skupi kao pseto,
tu u tami svoje sobe,
piše poslednji libreto.
