Književnost Dželaludin Rumi

Kasno je, sam sam, poput čamca u mraku,

a svjetla ni kopna niotkud ispod tmastih oblaka.

Nastojim ostati na površini,

a već sam pod vodom, u oceanu, živ

000197270.jpg
 
Potroših život,srce potroših,oči svoje,
jer mišljah da Ašik i voljeni su dvoje,

No sada saznah nešto suhog zlata vredno,
gde ja vidjeh dvoje ,beše samo jedno!

safe_image.php


Jedan čovjek dođe do vrata Ljubljenog i pokuca.
Glas upita: “Ko je to?”
On odgovori: “Ja sam.”
Glas rece: “Nema mjesta za Tebe i Mene.” Vrata ostaše zatvorena.
Nakon godine samoće i odricanja on se vrati i pokuca.
Glas iznutra upita: “Ko je to?”
Čovjek reče: “Ti.” Vrata mu se otvoriše.
 
Svežina

Kada je hladno i kiši, ti si još ljepša.

A snijeg me dovodi još i bliže tvojim usnama.



Unutarnja tajno,

koja nikada nisi bila rođena,

ti si ta svježina,

a ja sam sada s tobom.



Ne mogu objasniti odlaske, pa ni dolaske.

Uđeš iznenada, a ja sam opet nigdje.

U veličanstvenosti.

3797616-courageously_rageous.jpg


Tvoja ljubav moju dušu uzdiže iz tijela u nebesa,

dok me ti izdižeš iz svijeta dvojnosti.

Želim da tvoje zrake osunčaju moje kapi,

pa da tvoja toplina moju dušu uzdigne poput oblaka.
 
Ne idi! Ne želim...

Dakle, tako ti, lepršajući, odlaziš bez mene,
o, dušo moje duše!
Dodajući dušu životima svojih prijatelja!
Ne odlazi u ružin vrt bez mene! Ne želim!

Ne želim, o, nebeski svode, ne vrti se bez mene!
Ne želim, o, Mjeseče, ne rađaj se bez mene!
Ne želim, o zemljo, ne traji bez mene!
Ne prolazi bez mene, o vrijeme, ne želim!
Kad si sa mnom, prekrasni su, i ovaj, i drugi svijet!
Ne želim, ne napuštaj ovaj svijet bez mene!
Ne odlazi tamo bez mene, ne želim!

Ne želim, o, uzde, ne jašite bez mene!
Ne želim, o, jeziče, ne čitaj bez mene!
Ne želim, o, oči, ne gledajte bez mene!
Ne odlazi, dušo, bez mene, ne želim!

Tvoja svjetlost noću obasjava Mjesec.
Ja sam noć, dok si ti Mjesec.
Zato, ne idi u Nebo bez mene, ne želim!

O, Ti, koja znadeš put,
O, Ti, koja si svjetlost na mom putu.
O, Ti, moj oslonče!
Ne idi bez mene!
Ne želim!
swimdollysink-tumblr-1.jpeg
 
2108823393_199e371a7b_z.jpg


"Од твоје светлости учим како да волим. Од твоје лепоте, како да стварам песме. Играш ми у грудима, ту где те нико други не види, само те ја понекад назрем. Тај поглед постаје ова уметност. Ти си вода. Ја сам млински камен. Ти си ветар. Ја сам прашина усковитлана у фигуре. Ти си дух. Ја само отворим и затворим шаке. Ти си јасноћа. Ја сам овај језик, који покушава да је изрази. Ти си радост. ми смо сви различите врсте смеха. Сваки покрет или звук је исповедање вере, као што млински камен мељући објашњава, како верује у реку."
 
"Ти си песма, жуђена песма. Прођи кроз уво и уђи у средиште, где је небо, где је ветар, где је немо знање. Положи семење и покриј га. Изданци ће нићи свуда где сеже твоје дело. Када је хладно и пада киша, још си лепша, а снег ме доводи још ближе твојим уснама. Ти си присна тајна, оно што никад није било рођено, ти си свежина, а ја сам са тобом, твој верни дах, свака кап росе, окупама акордима боја. Не умем да објасним те доласке ни одласке. Нагло уђем и ја сам поново изгубљен у величанствености."

2011_33500_111319.jpg
 
Progutala me poplava

koja tek treba nadoći.



Okovan sam u zatvoru

kojeg će tek podići.



Partiju šaha nisam ni započeo,

a već sam matiran.



Ni čašu vina nisam popio,

a već sam pijan.



Na bojno polje nisam izašao,

a već sam ranjen i ubijen.



Više privid i stvarnost

ne razlikujem.



Poput sjenke...

ja i jesam,

i nisam.
http://4.***************/-kgVqSGFc_LE/TWaKogKqrII/AAAAAAAAADc/M6PQZalFWSI/s1600/Arabian_Nights_by_khaloodies.jpg
 
U dušu se iznutra uranja.

Tijelo prestaje tijelom biti,

a nezamislivo obilje

kroz tebe poteče.



Ne slušaj što neznalice govore.

Skloni se u tajnu svoga srca,

tu dvoranu tišne.

Riječi, koliko god da skromno zvuče,

zapravo su uvijek hvalisanje.



Nek tišina bude to što jesi.
arabian_nights_theme_wallpaper
 
Kralj ljubav tijelo razara
A onda ga nanovo stvara
O sretna dušo što za ljubav i uzitak
Daješ srce, kucu, posjed i imetak
Rušiš svoju kucu da bi našla blago
Pa da sa tim blagom gradiš što ti drago
Ti ocisti korito kojim tece rijeka
Da bi pitka voda kroz njega potekla
Ti zasjeci kozu i izvadi strijele
Ako hoceš da ti rane se zacijele
Savršeni koji tajnu zbilju znaju
Smeteni su i zbunjeni, k'o pijani bauljaju
Ne zbunjeni tako da su okrenuli Njemu ledja
Nego svaki zbunjeno za Ljubljenim zedja

thumbnail.php
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top