Književnost Dželaludin Rumi

Utihni, i u tihosti kreni u nepostojanje, i kad ga ostvariš, sav ćeš se u hvalu pretvoriti!

Transformation-L1.jpg
 
JA IMAM TAKVOG UČITELJA

Noćas mi je učitelj dao lekciju o siromaštvu,
o nemanju ničega i nemanju potrebe za ničim.

Ja sam goli čovek u rudniku rubina,
odeven u crvenu svilu.
Upijam sjaj i onda vidim okean
sa milijardama istovremenih kretnji
koje se u meni dešavaju.
Kružok divnih, spokojnih ljudi
postaje prsten na mom prstu.

Zatim vetar i grmljavina sa pljuskom na putu.
Ja imam takvog učitelja.
24.jpg
 
Ti si moje nebo, a ja sam zemlja što se čudi Tvojemu neumornom naviru iz mojega srca!
Ja sam tlo sasušenih usana! Dobrostivo me napoji - to će ovaj prah pretvoriti u nasade ruža!
Kako li zna zemlja što si posijao u njezinu srcu? Ti si je Sobom prožeo, i Ti znaš njezin teret!
533273_326438590769812_1240833424_n.jpg
 
A Moment Of Happiness

A moment of happiness,
you and I sitting on the verandah,
apparently two, but one in soul, you and I.
We feel the flowing water of life here,
you and I, with the garden's beauty
and the birds singing.
The stars will be watching us,
and we will show them
what it is to be a thin crescent moon.
You and I unselfed, will be together,
indifferent to idle speculation, you and I.
The parrots of heaven will be cracking sugar
as we laugh together, you and I.
In one form upon this earth,
and in another form in a timeless sweet land.

http://2.***************/-W-La1Owe6Uw/T38AVt2i_cI/AAAAAAAAABE/4lPrn_2yh-I/s400/zzzart.jpg
 
Tihim izrazima lica


Ljubav ti s nožem prilazi,
a ne sramežljivim pitanjima
i u strahu što će ljudi reći!

Pričam ti ovo bez interesa.
Prihvati stvari kakve jesu.

Ljubav je ludak koji se svojim ludorijama bavi,
odjeću si razdire, kroz planine trči, otrov pije...
i sada bira tiho nestajanje.

Maleni pauk koji paučinom želi
omotati ogromnog stršljena.

Zamisli paučinu ispletenu preko špilje
u kojoj je Muhamed spavao!

Postoje priče o ljubavi
i postoji nestajanje u ljubavi.

Hodaš uz rub okeana,
i paziš da ti se odjeća ne smoči.

Odbaci odjeću i zaroni,
sve dublje,
hiljadu puta dublje!
Ljubav je u dubini.

Tlo se nebu prepušta
i prima kišu koja ga zapljusne.
Zar zemlji takva predaja šteti?

Ne prekrivaj dušu! Potpuno se otvori.
Nek uho tvojeg duha posluša
strastveno mrmljanje Zemlje,
te zelene palače.

Odveži vrpce koje ti odjeću drže.
Zadrhti u toj novoj ljubavi
pokraj svega što jest, i gore, i dole.

Sunce izlazi, ali kuda je noć otišla?
Nemam više riječi.

Nek ti duša govori
tihim izrazima lica.

998736_1891404537665221_894850994_n.jpg
 
Svaka izgovorena reč je omotač unutrašnjeg bića.
Neznatni otklon zavese, širok koliko kriška hleba,
može da razotkrije stotine rasprskavajućih sunaca.
Čak i ako je ono što je rečeno tričavo i netačno,
slušalac jasno čuje izvorište

Natural_Beauty.jpg
 
TETOVIRANJE U KACVINU

U Kacvinu imaju običaj da se tetoviraju jer veruju
da to donosi sreću. To rade plavim mastilom,
na nadlanici, na ramenu, bilo gde.
Neki čovek je otišao svom berberinu
i zatražio moćnog, herojskog plavog lava
na lopatici. »I uradi mi to sa žarom i darom!
Lav mi dominira u horoskopu. Hoću mnogo plave boje!«
Ali čim je igla počela da bode,
zaurlao je:
»Šta to radiš?«
»Lava.«
»Od kojeg dela tela si počeo?«

»Od repa.«
»E pa, izostavi rep. Lavlja trtica je
na lošem mestu po mene. Oduzima mi dah.«
Berberin je nastavio da radi, i
čovek je
odmah dreknuo:
»Ooooooo! Na kojem si delu?«
»Na uvetu.«
»Šefe, uradimo ovog puta lava bez ušiju.«
Berberin zatrese glavom; i opet igla,
i opet kuknjava:
»Gde si sada?«
»Kod stomaka.«
»Sviđa mi se lav bez stomaka.«
Majstor lavotvorac
dugo je stajao sa prstima među zubima.
Naposletku je bacio iglu.
»Ni od koga nikada nije bilo
traženo tako nešto! Napraviti lava
bez repa i glave i stomaka.
To ne bi uspelo ni Bogu lično!«
Brate, izdrži bol.
Umakni otrovu svojih poriva.
Nebo
će se pokloniti tvojoj lepoti uspeš li u tome.
Ne spavaj u toj pećini. Nauči da zapališ sveću.
Ustaj sa suncem.
To je način da trn procveta u ružu.
Sve pojedinačno sija od sveopšteg.
Šta zaslužuje veličanje?
Učinite sebe
česticama.
Šta znači znati nešto o Bogu?
Izgaraj u tom prisustvu. Izgori.
Bakar se topi u lekovitom eliksiru.
Tako se i ti istopi u mešavini
kojom se krepi život.
Ruke su ti vazda vezane jer si odlučio
da ne prestaneš da govoriš ''ja'' i ''mi''.
Ta vezanost te sputava
ins09.jpg
 
Priča o čovjeku koji je rekao „ja“ (I, 3.056)


Pokucao neki čovjek na vrata svoga prijateija.

„Ko je?“, zapita prijatelj.

„Ja sam“, odgovori čovjek.

„Odlazi“, povika onaj iz kuće, „još je prerano da uđeš: za sirovog i prijesnog poput tebe, nema mjesta za mojim stolom.“

Može li sirovog bilo šta skuhati osim plama samoće i vatre razdvojenosti? Što bi ga drugo i moglo osloboditi od dvoličnosti i podvojenosti?

Jadnik se s tugom okrenu i ode, te čitavu godinu provede na putu izgarajući u vatri razdvojenosti. Od silnog se plama naposlijetku i skuhao i, vrativši se s puta, stade hodati uokolo prijateljeve kuće. Bojažljiv i pun strepnje da mu se kakva neuljudna riječ s usana ne omakne, pokuca na vrata.

„Ko je iza vrata?“, oglasi se prijatelj iz kuće.

„Ti si, dušo!“, odgovori došljak.

„Budući da si sada ja, uđi“, prijatelj će na to, „jer nema mjesta dvojici ja u ovoj kući.“
http://dc405.***********/img/309863865/21750394/016941.jpg?rnd=0.8837766071697414&sizeM=3
 
Gle, sam sebi sam neznan,
pa što mi je, zaboga, činiti?
Ne klanjam se ni križu ni polumjesecu,
nisam ni kaur ni židov.
Dom mi nije ni istok ni zapad,
ni kopno ni more;
rod mi nije ni anđeo ni zemni patuljak.
Nisam iskovan ni od vatre, ni od pjene,
nisam sačinjen ni od praha, ni od rose.
Nisam rođen u dalekoj Kini, niti u Saksinu,
a ni u Bugarskoj, ni u Indiji od pet rijeka;
nisam stasao u Iraku, ni u Korasanu.
Ne stanujem ni na ovomu, ni na onomu
svijetu, ni u raju, a ni u paklu.
Ne otpadoh iz Edena, a ni iz Rizvana,
niti mi je podrijetlo Adamovo.
U mjestu izvan najdaljega mjesta,
u predjelu bez sjene i traga,
dušu i tijelo nadilazeći,
ja vazda nanovo živim u duši mojega Ljubljenog!
 
Čovek kome se uvukla zmija u usta dok je spavao

Jedan pametan čovjek jahaše na konju, drugi čovjek spavaše pored puta, a zmija je išla prema njemu.
Kad je konjanik primijetio da zmija ide prema spavaču,
konjanik je požurio da spriječi zmiju da mu uđe u usta.
Pošto je bio pametan, brzo je reagirao, ali je zmija ušla,
pa je konjanik počeo tući spavača topuzom, ne govoreći.
Udarci su bili žestoki
i dotjerao ga je do pod stablo jabuke.
Udarcima topuza tjerao ga je da jede jabuke toliko, da su mu se usta prepunila jabukama.

Natjerao ga je da pojede toliko jabuka, da je počeo povraćati na sva usta.
Čovjek zavika: O emiru! Kakva ti je namjera, šta je tebi da me tučeš i tjeraš da jedem jabuke?

Ako ti je namjera da mi uzmeš dušu,
potegni sablju i jednim udarcem mi prolij krv.
Neka je proklet onaj čas, kada sam tebe vidio, sretan je svaki onaj koji tebe nije sreo.
Bez grijeha sam, čak i nevjernici ne dozvoljavaju ovakav
postupak prema drugom čovjeku kao ti, šta činiš.

Od gutanja jabuka udari mu krv na usta,
»O Bože, kazni ovoga što me nemilosrdno tuče«,
poče vikati.
Čovjek je neprestano jadao i uzvikivao,
na to se konjanik nije osvrtao, ostao je kao stijena.
Od udaraca topuza, čovjek se njihao i posrtao, padao je na lice od udaraca i gutanja jabuka.

Stomak mu je bio prepun jabukama, prebijen udarcima,
noge su mu podhrtavale od stotinu raznih tegoba.

Do mraka, konjanik ga je silio da jede, tukao i gonio, dok se
ovaj nije od iznemoglosti onesvijestio i počeo povraćati.

Povratio je iz stomaka svu hranu i jabuke, u ovom
sadržaju bila je i zmija koja mu se uvukla pri spavanju.

Kad je čovjek vidio da je i zmiju povratio iz sebe,
duboko se poklonio pred konjanikom koji ga je gonio.

Zmija je bila velika, debela i vrlo crna, pa ga uhvati strah od nje,
ali je osjetio olakšanje poslije povraćanja.
Čovjek reče konjaniku: Ti si kao Džebrail, donio si mi rahmet,
ili si gospodin, poslan od Rabba da mi donese
ni'mete.
Mubarek je onaj čas kada sam ja tebe vidio; već sam bio umro, sad sam dobio novu dušu.
Ti si prema meni postupio kao majka prema djetetu,
a ja sam od tebe bježao kao magare od vlasnika,
Magarac bježi od svoga vlasnika radi svoje magareštine,
a vlasnik ide za njim iz dobrih pobuda.

Vlasnik ne leti za magarcem radi svoje koristi, nego da mu magarca zvijeri u pustinji ne razderu.
Sretan je onaj koji vidi tvoje lice, blago selu u koje ti dođeš.
Tebe duše hvale, takav si ti i ponose se tobom, a šta sam ti ja sve izgovorio.
O ti emiru, care, šahu, ono što sam ti rekao nisam ja rekao,
to je reklo moje neznanje, ne zamjeri mi.
Da sam malo znao od onoga što si mi ti govorio, nizašto ja ono tebi ne bih izgovorio.
Da si mi uputio bar kakav znak, mnogo bih te hvalio.
Mene je ljutilo što si ti šutio dok sam te je napadao.
Ali tvoja šutnja mene je izazivala; šuteći, ti si mene u glavu udarao.

Pošto sam neuk i nedorastao, sada se stidim šta sam govorio,
ali šta mogu, tada nisam mogao ni razmišljati.
Oprosti mi ti, koji si lijepa ponašanja i vanjštine, odbij mi ovo na ludost i ne uzimaj za zlo.

Da sam ti dao bilo kakav znak da ide zmija prema tebi,
ti bi se uplašio iza sna i žuč bi ti pukla od straha.

Da sam ti kazao kolika je i kakva je to zmija bila, ti bi se, izbezumljen od straha, iz temelja izmijenio.

Mustafa je rekao: Kad bih vam rekao koliki je neprijatelj
nefs, svi bi poslovi zastali od razočarenja.
U srcima bi otrovi zavladali, sve bi od straha zastalo.

Srce ne bi imalo snage da nijaz učini; tijelo ne bi imalo snage da na namaz stane.

Vi biste se osjećali uplašeni kao miš pred mačkom, ili kao janje kad ugleda vuka.

Ne bi bilo snalaženja, a ni pokreta, sve bi palo u očaj,
ja vam nisam ništa kazao i tako hoću da vas odgajam,
Kao Ebu Bekir Rebabi koji je šutio a djelovao, i ja sam tako šutio,
a moja ruka je djelovala kao ruka Davuda pejgambera.
Da se nemoguće preko moje ruke riješi, i ptica dobije perje da može visoko letjeti.
Pošto je Allahova ruka iznad ljudske ruke, naša ruka bila je pod zapovijedi Jedinog.

Moja ruka postala je duga i prošla je sedam nebesa.
Pokazala je vještinu pa uči iz Kur'ana: Kad se Mjesec raspolovio.
O ovome je teško govoriti slabim pametima; Božija moć se ne može razjasniti njima.
Znaj da si se probudio iz sna poslije udarca, neću ti to tumačiti, jer Allah zna kako je najbolje.
Da si znao da je u tebi zmija, ne bi ti imao snage da povratiš.
Slušao sam kako me grdiš i proklinješ dok sam te tukao,
u tim trenucima ja sam samo izgovarao: Rabbi jessir!
Pitaš me za uzroke, ali ja nemam dozvole da ih tebi kažem,
ali te nisam smio ostaviti sa zmijom u ustima.
Svakog časa i ja govorim iz svoje nutrine: Uputi moj narod, oni ne znaju.

Ponovo se spašeni čovjek pokloni konjaniku i reče mu: Ti si moja sreća i spasilac.

O plemeniti, neka te nagradi Gospodar, ovaj slabić nema snage da ti izrekne zahvalu.

Neka ti je od Allaha plata, o ti plemeniti, moja usta i vilice ne mogu zahvalu izreći.

Neprijateljstvo pametnih ljudi se odvija kao ovo što meni se desilo; njihov otrov je za tvoju dušu spas...

zmija.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top