Mastrangello
Aktivan član
- Poruka
- 1.907
Svet u šaci moćnikaU ratu ne gube svi - bankari su ti koji pobeđuju. Oni pozajmljuju novac koji ne postoji i finansiraju obe strane, ostvarujući ogromne prihode. Dinastija Rotšilda izgrađena je na novcu koji je proneveren od proneveritelja
#2 Orao sa pet strela u kandžama
MAJER Amšel Bauer (kasnije Rotšild) rođen je 1743. godine u Frankfurtu u Nemačkoj. Oženio se 1770. godine Gutlom Šnaper sa kojom je imao veliku porodicu, pet sinova i pet ćerki. Učio je da postane rabin, ali je kratko vreme radio za banku Openhajmer u Hanoveru, da bi kasnije postao zajmodavac u ulozi agenta Vilijama IX, lendgrofa Hesen - Kasela. Vilijam je 1785. godine nasledio najveće porodično bogatstvo u Evropi, procenjeno na približno 40 miliona dolara. Nešto od tog bogatstva stvoreno je iznajmljivanjem vojnih trupa Britaniji za borbu u američkom ratu za nezavisnost, izrežiranom od strane bratstva, odnosno svetske elite.
Carstvo Rotšilda izgrađeno je na Vilijamovom novcu tako što ga je proneverom prisvojio Majer Amšel, a onaj prvi ga ukrao vojnicima čije je usluge iznajmljivao Britancima. Novac, možda nekih tri miliona dolara, dala je Vilijamu britanska vlada da isplati vojnike, ali ga je on zadržao za sebe. Vilijam je dao novac Rotšildu da ga sakrije od Napoleonovih trupa, a Rotšild ga je uputio u Englesku sa svojim sinom Nejtanom koji je imao zadatak da uspostavi londonski ogranak porodičnog carstva.
NEJTAN je tim novcem pribavio veliku količinu zlata od Istočnoindijske kompanije (East India Company) kojim je finansirao vojne poduhvate vojvode od Velingtona. Nejtan je tako vešto manipulisao ovim okolnostima i to je bila osnova ogromnog bogatstva Rotšildovih. Budući da je dinastija Rotšilda izgrađena na novcu koji je proneveren proneveritelju, znači da je njihovo carstvo od samog početka izgrađeno na negativnoj energiji.
Na osnovu Nejtanovog finansijskog prevrata uspostavljeni su ogranci dinastije Rotšilda u Berlinu, Parizu, Beču i Napulju. Za svaki od njih bio je zadužen po jedan od Majerovih sinova. Danas se imovina Rotšilda drži u fondaciji "Fajv erous" (Five Arrows Fund) u Kurakau i u korporaciji "Fajv erous" (Five Arrows Corporation) u Torontu u Kanadi.
Naziv potiče od Rotšildovog simbola - orla s pet zvezda u svojim kandžama, koje simbolišu njegovih pet sinova. Bogatstvo se gomilalo ogromnom brzinom, jer su Rotšildi manipulisali vladama i kroz mrežu bratstva izazivali ratove i revolucije, često pozajmljujući novac obema stranama u sukobima. Iz svega ovoga videćete da je to postala uobičajena praksa bankarske elite. Nema ničeg lakšeg nego izazvati sukob i rat; potrebno je samo da pod svoju kontrolu stavite nekog diktatora ili vladu, obezbedite im sredstva da izgrade moćnu vojsku i onda ih podstaknete ili navedete da napadnu druge zemlje. Naravno, treće zemlje će da organizuju sopstvenu odbranu i eto - imate rat.
LjUDI obično kažu da u ratu svi gube, ali nije baš tako. Bankari su ti koji pobeđuju, kratkoročno gledano. Oni pozajmljuju novac koji ne postoji i finansiraju obe strane, ostvarujući ogromne prihode u vidu kamata. Pored toga, kontrolišu proizvođače oružja kod kojih obe zaraćene strane troše virtuelni novac koji su im pozajmili bankari. Na taj način, preko svojih kompanija za proizvodnju oružja, dobijaju nazad novac koji su im pozajmili i istovremeno zaračunavaju kamate na prvobitni zajam odobren tim državama. Nakon toga, kada dve ili više zemalja razruše jedna drugu uz pomoć novca koji su im obezbedile banke, te iste banke im pozajmljuju dodatni virtuelni, nepostojeći novac kako bi ove obnovile svoje razorene nacije i infrastrukturu. Time se generiše još više profita za banke i tako kroz dugovanja zadobijaju kontrolu nad tim zemljama i njihovim narodima.
Rotšildovo carstvo ubrzo je postalo veoma vešto u ovakvim manipulacijama, baš kao i njihovi pandani u Americi, kao što su J. P. Morgan, carstvo Rokfelera i mnogi drugi...Kada malo zagrebete po površini nekih od organizacija, koje služe kao paravani i dimne zavese, otkrijete da su kontrolisani od strane istih porodica i pojedinaca. Postoje dokazi koji ukazuju na to da je, u stvari, dinastija Rotšilda stajala iza oba ova velika američka poslovna i bankarska carstva. To je znak njihove genijalnosti da sakriju stvarnu meru svoje moći i kontrole iza isturenih ljudi i organizacija.
U SVOJOJ knjizi "Rotšildi" (The Rothschilds), istoričar Džon Rivs opisuje kako je Nejtan Rotšild bio prisutan tokom bitke kod Vaterloa 1815. godine i bio je svedok Velingtonove pobede nad Napoleonovim trupama. On je potom odjurio što je brže mogao preko Engleskog kanala do londonske berze. Tamo je, onako sav prljav i utučen objavio da je Velington pretrpeo poraz. Da bi bio uverljiviji, prodao je izvesnu količinu deonica po smešno niskoj ceni. Ovo je izazvalo pravu paniku na tržištu, jer su svi požurili da prodaju sopstvene deonice po bilo kojoj ceni koju su mogli da dobiju. Potajno ih kupujući, Nejtanu i dinastiji Rotšild te deonice došle su u ruke skoro za džabe.
U to doba, bez telefona ili telegrafa, trebalo je nekoliko dana da vest o pobedi Velingtona stigne do Londona. Berza se istog trenutka oporavila i vrednosti deonica su vrtoglavo skočile. Nejtan je sada prodavao deonice koje je potajno otkupio i na taj način došao do ogromnog profita. Od tog vremena, isti metod se koristi i danas da bi se manipulisalo tržištem kapitala. Panike na berzama nisu slučajne. Isplanirane su da idu na štetu svih ljudi osim onih koji ih uzrokuju. Pristup koji carstvo Rotšilda primenjuje sažeo je Majer Amšel u svojoj izjavi: "Dajte mi kontrolu nad novčanim sistemom neke zemlje i neće me biti briga ko donosi zakone."
Svet u šaci moćnika
#3 Kult i moć svevidećeg oka
Koncern "N. M. Rotšild i sinovi" pozajmio je britanskoj vladi, čiji je premijer bio Bendžamin Dizraeli, 1875. godine, četiri miliona funti za kupovinu kontrolnog paketa u Sueckom kanalu#3 Kult i moć svevidećeg oka
NEJTAN Rotšild porodično bogatstvo i uticaj podigao je na mnogo viši nivo. Hvalio se da je u razdoblju od samo pet godina umnožio njihov kapital 2.500 puta. Uspostavio je privatni bankarski koncern "N. M. Rotšild i sinovi" u Londonu sa predstavništvima u Parizu, Berlinu, Beču i Napulju. Zadatak koncerna bio je da bude aktivan na berzama i da pozajmljuje novac državama i ostalima. Počeo je da posreduje i da upravlja bankama, železnicama, proizvođačima oružja i korporacijama svih vrsta. Odatle su iznikli razni ogranci, te kompanije sa različitim nazivima, kako bi se sakrila razmera uticaja Rotšilda, njihova moć i infiltracija. Današnji finansijski sistem deluje na isti način, sa centrom moći iz kog nekolicina ljudi koristi različite firme kao paravan i različita imena za istu organizaciju.
Pogledajte samo imena iznad prodavnica u prosečnom gradskom središtu; ako istražite ko im je vlasnik, videćete da je to uvek jedna od nekoliko istih grupa. Potpuno je isto i sa, na prvi pogled, različitim deterdžentima za pranje i drugim proizvodima u supermarketima. U Americi, carstvo Rotšildovih predstavljale su kompanije kao što je "Kun", "Leb i društvo" (Kuhn, Loeb end Co.), a prema nekim istraživačima vrlo je verovatno da američkim kompanijama kao što su "Džej-Pi Morgan" (J. P. Morgan), "Spejer" (Speyer) i "Limen" (Lehman), takođe upravljaju Rotšildi, ili da, u najmanju ruku, imaju veliki uticaj na njih.
BRITANSKI premijer Bendžamin Dizraeli bio je vrlo blizak porodici Rotšild. Oni su njegovoj vladi 1875. godine pozajmili četiri miliona funti za kupovinu kontrolnog učešća u Sueckom kanalu. Dizraelijev roman "Koningsbi" (Coningsby) verovatno za osnovu ima priču o ovoj porodici. U ovom odlomku, lik pod imenom Sidonija očigledno predstavlja Nejtana Rotšilda:
"Sa svojim velikim kapitalom stigao je ovde (u London) nakon potpisivanja Pariskog mira. Sve što je imao uložio je u zajam za Vaterlo i taj događaj ga je učinio jednim od najvećih kapitalista u Evropi. Ubrao je nagradu vrednu njegove briljantnosti. Evropi je novac zaista bio potreban, a Sidonija je bio spreman da joj ga pozajmi. Nešto novca bilo je potrebno Francuskoj, Austriji nešto više, Prusiji nešto manje, a Rusiji nekoliko miliona; Sidonija je mogao sve da ih zadovolji. Jedina zemlja koju je izbegavao bila je Španija; suviše dobro je poznavao njene resurse...
"... U većini glavnih gradova postavio je nekog od svoje braće ili bližeg rođaka u kog je imao poverenja. Bio je gospodar i vladar svih tržišta novca i praktično je bio vladar i gospodar svega ostalog. Doslovno je u šaci držao prihode južne Italije, a monarsi i ministri svih zemalja tražili su od njega savet i slušali njegove predloge."
ISTORIČAR Džon Rivs u svom delu "Rotšildi" piše:
"Majer Amšel nije mogao ni slutiti da će njegovi sinovi u nastupajućim godinama da imaju tako neograničenu moć, da će na njihov mig mir između država da se dovede u pitanje; da će im moćna kontrola koju su imali nad evropskim tržištima novca omogućiti da igraju ulogu arbitara mira i rata, s obzirom na to da su po sopstvenom nahođenju mogli da uskrate ili da obezbede novčana sredstva potrebna za vođenje rata.
"Ma kako neverovatno zvučalo, upravo to im je omogućilo snažan uticaj koji su imali u kombinaciji sa ogromnim bogatstvom i izuzetnim ugledom, jer nije bilo firme dovoljno snažne da im se duže vreme odupire ili toliko neoprezne da preuzme posao koji su Rotšildi odbili. Da bi dospeli na tako visok položaj, Majeru Amšelu i njegovim sinovima bila je potrebna saradnja država, ali onog momenta kad bi se popeo na njihova leđa i dostigao vrhunac svojih ambicija, postao bi nezavisan od bilo čije pomoći i mogao je da deluje potpuno slobodno, dok su se države našle u položaju sužnja, pred njegovim nogama."
O VELIČINI uticaja Rotšilda, šta god da se kaže neće se preterati. Nakon Nejtanove smrti, mesto direktora kompanije "N. M. Rotšild" zauzeo je njegov najstariji sin Lajonel. On je odobrio pozamašne zajmove britanskoj i američkoj vladi, ali i drugima među kojima su bili i Egipćani. Između ostalog, Britaniji su pozajmili oko 80 miliona dolara za finansiranje Krimskog rata (režiranog od strane svetske elite) u kojem je nastradalo desetine hiljada ljudi. Lajonel je ujedno dvadeset godina delovao kao agent ruske vlade. Nasledio ga je najstariji sin Nejtan Majer, koji je postao prvi lord Rotšild, da bi potom dobio i status plemića i 1885. godine postao član Gornjeg doma britanskog parlamenta. Prvi lord Rotšild nakon toga postao je guverner Engleske banke (Bank of England) i tako preuzeo ogromnu moć uticaja na svetski novčani sistem. "Stara dama iz ulice Trednidl" (naziv od milja za Englesku banku) uvek je bila i ostala produžena ruka svetske elite. Predstavnici Rotšilda širom sveta su nastavili da manipulišu događajima kako bi proširili svoju moć i poslužili dugoročnom planu koji je istovetan planu Bratstva - vladanje svetom.
OVDE želim da naglasim da isticanjem uloge koju su odigrali Rotšildi ne želim da ocrnim jevrejski narod u celini, jer je velika većina onih koji nemaju pojma šta se događa, a kada bi toga bili svesni ne bi ni dali svoju podršku. Čak ni mnogi članovi porodica koje pominjem nisu upućeni u tajne planove. Moja namera je da razotkrijem one koji kontrolišu ta carstva, a ne da ocrnim svakoga ko nosi prezime Rotšild, Rokfeler ili bilo koje drugo. Smatram da su istraživači koji su tokom godina za čitavu zaveru smatrali odgovornim jevrejski narod u velikoj zabludi; isto je tako naivno poricanje jevrejskih organizacija da je bilo koji Jevrejin uključen u stvaranje novog svetskog poretka, jer ih takva dogmatičnost ili nešto još gore čini potpuno slepim za realnost. Ovde vidimo zajedničku nit - žudnju za moći i kult svevidećeg oka koji se javljaju u svim rasama i koji su po mom mišljenju svesno povezani sa višom kontrolnom silom.
