Dzejkob Rotšild umro u 87. godini

Банка је у власништву британске државе.


То уопште није тачно централна банка Велике Британије је приватна већ неколио стотина година а један од власника је породица Роштилд
Касније је тај систем импллементиран и на САД , федералне резерве и централне банке Јапана и Ј Кореје итд

Овај човјек је провео читав живот истражујући ко је власник централних банака више њему вјерујем него чланцима у манстрим медијима који су у власиштву централних банкара на основу којих си ти креирао своје мишљење


 
Svet u šaci moćnika
#1 Novi poredak i virtuelni novac

Obični ljudi dave se u dugovima, očajnički pokušavajući da plate kamatu na novac koji nikada nije postojao, koji ne postoji ni sada, niti će ikada postojati. Vitezovi templari su bili među prvim bankarima u zapadnom svetu
felj-1.jpg

PLAN stvaranja novog svetskog poretka i globalne kontrole ušao je u novu fazu s pojavom takozvanog virtuelnog novca (engl. funny money). To je proces u kom vam banke pozajmljuju novac koji uopšte ne postoji (zajam) i još vam na njega zaračunavaju kamate! Kada bih vam ja dao nešto što ne postoji i zatražio od vas da mi za to platite, verovatno biste pozvali policiju. Kad bih vam dao nešto što ne postoji i rekao da ću vas, ako mi za to ne platite, tužiti i oduzeti vam imovinu, rekli biste da živimo u fašističkoj državi. Pa ipak, ono što sam upravo opisao je svetski bankarski sistem i razlog zbog kog i ljudi i države grcaju u dugovima. A šta predstavlja dug? Odličan sistem kontrole.

Vitezovi templari su bili među prvim bankarima u zapadnom svetu. Od hrišćana koji su pomagali krstaške ratove dobijali su ogromna bogatstva, kao i velika nasledstva od onih koji su se često nadali da time kupuju sebi mesto u raju. U svakoj zemlji u kojoj bi se ustoličili, njihova organizacija bi ubrzo postala najbogatija, a njihovi hramovi u Parizu i Londonu su postali pravi finansijski centri.

FRANCUSKI kralj Filip IV, u savezu s papom Klementom V, uništio je templare i oteo njihovu imovinu kako bi platio dugove. Veliki majstor templara Žak de Mole spaljen je na lomači, nakon čega je red prešao u ilegalu, odakle je delovao i u tajnosti kovao planove, bezbedno smešten unutar drugih organizacija. Hrišćanski svet je imao strogu zabranu zelenašenja (zaračunavanje kamata na zajmove), ali je ta zabrana u nastupajućim vekovima pala u zaborav, dok je bankarski sistem koji danas kontroliše čovečanstvo počeo da se razvija.

Valute tog vremena bili su dragoceni metali (kao zlato i srebro), pa su vlasnici, iz sigurnosnih razloga, svoje blago počeli da pohranjuju kod zlatara koji su imali prikladne zaštićene prostorije za njegovo bezbedno čuvanje. Zlatari su izdavali papirnate potvrde da je kod njih pohranjeno zlato i srebro, a vlasnici su dugove plaćali podizanjem delova svojih "depozita", po potrebi. Očigledno se vrlo brzo pokazalo kako je premeštati sav taj metal s jednog na drugo mesto vrlo nepraktično, pa su papirnate potvrde polako postale prihvaćene kao sredstvo plaćanja. Zlato i srebro su retko premeštani, ali se vlasništvo nad njima menjalo izdavanjem potvrda ("novca") za otplatu dugova. Na isti način danas se stvaraju velika bogatstva jednostavnim premeštanjem brojeva iz jedne kompjuterske datoteke u drugu.

ZLATARI i oni koji su posedovali trezore ubrzo su uvideli činjenicu da vlasnici u svakom trenutku povlače samo manji deo svog zlata ili srebra. "Hm", pomisliše, "zašto ne bismo izdavali priznanice (novac) i drugim ljudima, onima koji nemaju zlato i na te priznanice im zaračunavali kamate?" Podvala bi mogla da bude otkrivena samo ukoliko bismo izdali previše priznanica, a svi u isto vreme došli da ih unovče i preuzmu zlato i srebro. Počeli su da izdaju priznanice za vlasništvo nad zlatom i srebrom u količini koja je bila mnogo veća od vrednosti zlata i srebra pohranjenog u njihovim sefovima.

Većina priznanica koje su davali kao zajam (i na to zaračunavali kamatu) odnosila se na zlato i srebro koje te "banke" uopšte nisu ni imale. Ali kako se obično podizala samo mala količina metala odjednom, bili su na sigurnom. Mogli su da izdaju gomile običnih papira za zlato i srebro koje nije postojalo i da za taj trud naplate kamate! I tako, u jednoj jedinoj rečenici imate opis današnjeg bankarskog sistema koji kontroliše ceo svet.

Ljudi i države se dave u dugovima, očajnički pokušavajući da plate kamatu na novac koji nikada nije postojao, koji ne postoji ni sada, niti će ikada postojati. Računa se da u proseku, za svakih 1.000 evra koje banka primi od klijenata, ona pozajmljuje (i zaračunava na to kamate) najmanje 10.000 evra! Banke to mogu da sprovode putem sistema frakcionalne rezerve, što znači da su obavezni da kao "rezervu" drže samo jedan deo (recimo, jednu desetinu) svojih ukupnih bankarskih depozita. Računaju na to da neće svi njihovi klijenti doći u isto vreme da zahtevaju (podignu) svoj novac.

PODMUKLI trik zaokružen je činjenicom da banka može da vam, ako zaostanete s plaćanjem kamate na novac koji ne postoji, oduzme automobil, kuću i drugu imovinu koja predstavlja realno bogatstvo. Pored toga, zapamtite da kada od banke pozajmite određeni iznos, kasnije morate da vratite mnogo više, s kamatom. Odakle potiču kamate? Potiču od imovine i zajmova u čitavom svetu. Znači, od uvođenja ovakvog sistema, svakim otplaćenim kreditom se, putem otplaćenih kamata, bogatstvo i novac čitavog sveta usisavali u bankarski sistem. Svakim otplaćenim kreditom u sistem je jačao. Time se bankarskom sistemu, koji je kontrolisala svetska elita, omogućavalo da pozajmljuje još veće sume nepostojećeg novca i da gurne u dug još veći broj ljudi.

U 18. veku, sa širenjem bankarskog sistema, ambicije svetske elite/Bratstva su uveliko porasle, naročito sa pojavom, vrtoglavim usponom i zadobijanjem moći dinastije Rotšild. U današnje vreme, malo je organizacija koje su ambicijama Bratstva služile na bolji način od ove.

Svet u šaci moćnika
#2 Orao sa pet strela u kandžama
U ratu ne gube svi - bankari su ti koji pobeđuju. Oni pozajmljuju novac koji ne postoji i finansiraju obe strane, ostvarujući ogromne prihode. Dinastija Rotšilda izgrađena je na novcu koji je proneveren od proneveritelja
feljton.jpg

MAJER Amšel Bauer (kasnije Rotšild) rođen je 1743. godine u Frankfurtu u Nemačkoj. Oženio se 1770. godine Gutlom Šnaper sa kojom je imao veliku porodicu, pet sinova i pet ćerki. Učio je da postane rabin, ali je kratko vreme radio za banku Openhajmer u Hanoveru, da bi kasnije postao zajmodavac u ulozi agenta Vilijama IX, lendgrofa Hesen - Kasela. Vilijam je 1785. godine nasledio najveće porodično bogatstvo u Evropi, procenjeno na približno 40 miliona dolara. Nešto od tog bogatstva stvoreno je iznajmljivanjem vojnih trupa Britaniji za borbu u američkom ratu za nezavisnost, izrežiranom od strane bratstva, odnosno svetske elite.

Carstvo Rotšilda izgrađeno je na Vilijamovom novcu tako što ga je proneverom prisvojio Majer Amšel, a onaj prvi ga ukrao vojnicima čije je usluge iznajmljivao Britancima. Novac, možda nekih tri miliona dolara, dala je Vilijamu britanska vlada da isplati vojnike, ali ga je on zadržao za sebe. Vilijam je dao novac Rotšildu da ga sakrije od Napoleonovih trupa, a Rotšild ga je uputio u Englesku sa svojim sinom Nejtanom koji je imao zadatak da uspostavi londonski ogranak porodičnog carstva.

NEJTAN je tim novcem pribavio veliku količinu zlata od Istočnoindijske kompanije (East India Company) kojim je finansirao vojne poduhvate vojvode od Velingtona. Nejtan je tako vešto manipulisao ovim okolnostima i to je bila osnova ogromnog bogatstva Rotšildovih. Budući da je dinastija Rotšilda izgrađena na novcu koji je proneveren proneveritelju, znači da je njihovo carstvo od samog početka izgrađeno na negativnoj energiji.

Na osnovu Nejtanovog finansijskog prevrata uspostavljeni su ogranci dinastije Rotšilda u Berlinu, Parizu, Beču i Napulju. Za svaki od njih bio je zadužen po jedan od Majerovih sinova. Danas se imovina Rotšilda drži u fondaciji "Fajv erous" (Five Arrows Fund) u Kurakau i u korporaciji "Fajv erous" (Five Arrows Corporation) u Torontu u Kanadi.

Naziv potiče od Rotšildovog simbola - orla s pet zvezda u svojim kandžama, koje simbolišu njegovih pet sinova. Bogatstvo se gomilalo ogromnom brzinom, jer su Rotšildi manipulisali vladama i kroz mrežu bratstva izazivali ratove i revolucije, često pozajmljujući novac obema stranama u sukobima. Iz svega ovoga videćete da je to postala uobičajena praksa bankarske elite. Nema ničeg lakšeg nego izazvati sukob i rat; potrebno je samo da pod svoju kontrolu stavite nekog diktatora ili vladu, obezbedite im sredstva da izgrade moćnu vojsku i onda ih podstaknete ili navedete da napadnu druge zemlje. Naravno, treće zemlje će da organizuju sopstvenu odbranu i eto - imate rat.

LjUDI obično kažu da u ratu svi gube, ali nije baš tako. Bankari su ti koji pobeđuju, kratkoročno gledano. Oni pozajmljuju novac koji ne postoji i finansiraju obe strane, ostvarujući ogromne prihode u vidu kamata. Pored toga, kontrolišu proizvođače oružja kod kojih obe zaraćene strane troše virtuelni novac koji su im pozajmili bankari. Na taj način, preko svojih kompanija za proizvodnju oružja, dobijaju nazad novac koji su im pozajmili i istovremeno zaračunavaju kamate na prvobitni zajam odobren tim državama. Nakon toga, kada dve ili više zemalja razruše jedna drugu uz pomoć novca koji su im obezbedile banke, te iste banke im pozajmljuju dodatni virtuelni, nepostojeći novac kako bi ove obnovile svoje razorene nacije i infrastrukturu. Time se generiše još više profita za banke i tako kroz dugovanja zadobijaju kontrolu nad tim zemljama i njihovim narodima.

Rotšildovo carstvo ubrzo je postalo veoma vešto u ovakvim manipulacijama, baš kao i njihovi pandani u Americi, kao što su J. P. Morgan, carstvo Rokfelera i mnogi drugi...Kada malo zagrebete po površini nekih od organizacija, koje služe kao paravani i dimne zavese, otkrijete da su kontrolisani od strane istih porodica i pojedinaca. Postoje dokazi koji ukazuju na to da je, u stvari, dinastija Rotšilda stajala iza oba ova velika američka poslovna i bankarska carstva. To je znak njihove genijalnosti da sakriju stvarnu meru svoje moći i kontrole iza isturenih ljudi i organizacija.

U SVOJOJ knjizi "Rotšildi" (The Rothschilds), istoričar Džon Rivs opisuje kako je Nejtan Rotšild bio prisutan tokom bitke kod Vaterloa 1815. godine i bio je svedok Velingtonove pobede nad Napoleonovim trupama. On je potom odjurio što je brže mogao preko Engleskog kanala do londonske berze. Tamo je, onako sav prljav i utučen objavio da je Velington pretrpeo poraz. Da bi bio uverljiviji, prodao je izvesnu količinu deonica po smešno niskoj ceni. Ovo je izazvalo pravu paniku na tržištu, jer su svi požurili da prodaju sopstvene deonice po bilo kojoj ceni koju su mogli da dobiju. Potajno ih kupujući, Nejtanu i dinastiji Rotšild te deonice došle su u ruke skoro za džabe.

U to doba, bez telefona ili telegrafa, trebalo je nekoliko dana da vest o pobedi Velingtona stigne do Londona. Berza se istog trenutka oporavila i vrednosti deonica su vrtoglavo skočile. Nejtan je sada prodavao deonice koje je potajno otkupio i na taj način došao do ogromnog profita. Od tog vremena, isti metod se koristi i danas da bi se manipulisalo tržištem kapitala. Panike na berzama nisu slučajne. Isplanirane su da idu na štetu svih ljudi osim onih koji ih uzrokuju. Pristup koji carstvo Rotšilda primenjuje sažeo je Majer Amšel u svojoj izjavi: "Dajte mi kontrolu nad novčanim sistemom neke zemlje i neće me biti briga ko donosi zakone."

NAPOLEON I SLOBODNI ZIDARI

ROTŠILDI se odavno javno i sa puno entuzijazma izjašnjavaju kao pristalice "slobodnog zidarstva" (masonerije). I sam Napoleon Bonaparta je bio okružen "slobodnim zidarima" koji su ga savetovali na polju politike i ekspanzionizma. U jednom trenutku su ga ubedili da napadne Egipat i razrovari drevna nalazišta u potrazi za znanjem i artefaktima koji su smatrani svetima u masonskim obredima i legendama. Napoleon je kao plen sa ovog pohoda u Pariz doneo masivni egipatski obelisk. Britanski masoni su sopstvenu vladu ubedili da se upusti u sličan poduhvat, a rezultat toga je bila krađa velikog obeliska poznatog po nazivu Kleopatrina igla koji se i dalje nalazi u Londonu.
 
Poslednja izmena:
То уопште није тачно централна банка Велике Британије је приватна већ неколио стотина година а један од власника је породица Роштилд
Касније је тај систем импллементиран и на САД , федералне резерве и централне банке Јапана и Ј Кореје итд

Овај човјек је провео читав живот истражујући ко је власник централних банака више њему вјерујем него чланцима у манстрим медијима који су у власиштву централних банкара на основу којих си ти креирао своје мишљење



Немој да се расправљаш самном око детаља у Британији.
 
Veseli se servski robe,Jakob Rotsild ode. Sad ako srbadiji ne svane ne znam kad će.
Da, takvi glupani koje opisuješ uopće ne shvaćaju dvije stvari. Prvo, izuzetno je nekulturno loše pričati/pisati o pokojnicima i oni koji to rade pokazuju svoju obiteljsku nekulturu i primitivizam. Stara latinska izreka kaže "De mortuis nihil nisi bonum".

Drugo, samo idiot može vjerovati da odlazak jednog od 50-tak trenutno živućih Rothschilda može nešto značiti, čak da su njegovi kritičari u pravu.
 
Da, takvi glupani koje opisuješ uopće ne shvaćaju dvije stvari. Prvo, izuzetno je nekulturno loše pričati/pisati o pokojnicima i oni koji to rade pokazuju svoju obiteljsku nekulturu i primitivizam. Stara latinska izreka kaže "De mortuis nihil nisi bonum".

Drugo, samo idiot može vjerovati da odlazak jednog od 50-tak trenutno živućih Rothschilda može nešto značiti, čak da su njegovi kritičari u pravu.
Nema prozvanima pomoći. Zato se samo i sprdam sa njima. Pre ovih stavki,sa kojima se naravno slažem,pođimo od toga da opisani ne shvataju značenje reči ironija. Sve ostalo u vezi tog velikog dela infantilne populacije je deplasirano.
 
#2 Orao sa pet zvezda u kandžama
U ratu ne gube svi - bankari su ti koji pobeđuju. Oni pozajmljuju novac koji ne postoji i finansiraju obe strane, ostvarujući ogromne prihode. Dinastija Rotšilda izgrađena je na novcu koji je proneveren od proneveritelja
feljton.jpg

MAJER Amšel Bauer (kasnije Rotšild) rođen je 1743. godine u Frankfurtu u Nemačkoj. Oženio se 1770. godine Gutlom Šnaper sa kojom je imao veliku porodicu, pet sinova i pet ćerki. Učio je da postane rabin, ali je kratko vreme radio za banku Openhajmer u Hanoveru, da bi kasnije postao zajmodavac u ulozi agenta Vilijama IX, lendgrofa Hesen - Kasela. Vilijam je 1785. godine nasledio najveće porodično bogatstvo u Evropi, procenjeno na približno 40 miliona dolara. Nešto od tog bogatstva stvoreno je iznajmljivanjem vojnih trupa Britaniji za borbu u američkom ratu za nezavisnost, izrežiranom od strane bratstva, odnosno svetske elite.

Carstvo Rotšilda izgrađeno je na Vilijamovom novcu tako što ga je proneverom prisvojio Majer Amšel, a onaj prvi ga ukrao vojnicima čije je usluge iznajmljivao Britancima. Novac, možda nekih tri miliona dolara, dala je Vilijamu britanska vlada da isplati vojnike, ali ga je on zadržao za sebe. Vilijam je dao novac Rotšildu da ga sakrije od Napoleonovih trupa, a Rotšild ga je uputio u Englesku sa svojim sinom Nejtanom koji je imao zadatak da uspostavi londonski ogranak porodičnog carstva.

NEJTAN je tim novcem pribavio veliku količinu zlata od Istočnoindijske kompanije (East India Company) kojim je finansirao vojne poduhvate vojvode od Velingtona. Nejtan je tako vešto manipulisao ovim okolnostima i to je bila osnova ogromnog bogatstva Rotšildovih. Budući da je dinastija Rotšilda izgrađena na novcu koji je proneveren proneveritelju, znači da je njihovo carstvo od samog početka izgrađeno na negativnoj energiji.

Na osnovu Nejtanovog finansijskog prevrata uspostavljeni su ogranci dinastije Rotšilda u Berlinu, Parizu, Beču i Napulju. Za svaki od njih bio je zadužen po jedan od Majerovih sinova. Danas se imovina Rotšilda drži u fondaciji "Fajv erous" (Five Arrows Fund) u Kurakau i u korporaciji "Fajv erous" (Five Arrows Corporation) u Torontu u Kanadi.

Naziv potiče od Rotšildovog simbola - orla s pet zvezda u svojim kandžama, koje simbolišu njegovih pet sinova. Bogatstvo se gomilalo ogromnom brzinom, jer su Rotšildi manipulisali vladama i kroz mrežu bratstva izazivali ratove i revolucije, često pozajmljujući novac obema stranama u sukobima. Iz svega ovoga videćete da je to postala uobičajena praksa bankarske elite. Nema ničeg lakšeg nego izazvati sukob i rat; potrebno je samo da pod svoju kontrolu stavite nekog diktatora ili vladu, obezbedite im sredstva da izgrade moćnu vojsku i onda ih podstaknete ili navedete da napadnu druge zemlje. Naravno, treće zemlje će da organizuju sopstvenu odbranu i eto - imate rat.

LjUDI obično kažu da u ratu svi gube, ali nije baš tako. Bankari su ti koji pobeđuju, kratkoročno gledano. Oni pozajmljuju novac koji ne postoji i finansiraju obe strane, ostvarujući ogromne prihode u vidu kamata. Pored toga, kontrolišu proizvođače oružja kod kojih obe zaraćene strane troše virtuelni novac koji su im pozajmili bankari. Na taj način, preko svojih kompanija za proizvodnju oružja, dobijaju nazad novac koji su im pozajmili i istovremeno zaračunavaju kamate na prvobitni zajam odobren tim državama. Nakon toga, kada dve ili više zemalja razruše jedna drugu uz pomoć novca koji su im obezbedile banke, te iste banke im pozajmljuju dodatni virtuelni, nepostojeći novac kako bi ove obnovile svoje razorene nacije i infrastrukturu. Time se generiše još više profita za banke i tako kroz dugovanja zadobijaju kontrolu nad tim zemljama i njihovim narodima.

Rotšildovo carstvo ubrzo je postalo veoma vešto u ovakvim manipulacijama, baš kao i njihovi pandani u Americi, kao što su J. P. Morgan, carstvo Rokfelera i mnogi drugi...Kada malo zagrebete po površini nekih od organizacija, koje služe kao paravani i dimne zavese, otkrijete da su kontrolisani od strane istih porodica i pojedinaca. Postoje dokazi koji ukazuju na to da je, u stvari, dinastija Rotšilda stajala iza oba ova velika američka poslovna i bankarska carstva. To je znak njihove genijalnosti da sakriju stvarnu meru svoje moći i kontrole iza isturenih ljudi i organizacija.

U SVOJOJ knjizi "Rotšildi" (The Rothschilds), istoričar Džon Rivs opisuje kako je Nejtan Rotšild bio prisutan tokom bitke kod Vaterloa 1815. godine i bio je svedok Velingtonove pobede nad Napoleonovim trupama. On je potom odjurio što je brže mogao preko Engleskog kanala do londonske berze. Tamo je, onako sav prljav i utučen objavio da je Velington pretrpeo poraz. Da bi bio uverljiviji, prodao je izvesnu količinu deonica po smešno niskoj ceni. Ovo je izazvalo pravu paniku na tržištu, jer su svi požurili da prodaju sopstvene deonice po bilo kojoj ceni koju su mogli da dobiju. Potajno ih kupujući, Nejtanu i dinastiji Rotšild te deonice došle su u ruke skoro za džabe.

U to doba, bez telefona ili telegrafa, trebalo je nekoliko dana da vest o pobedi Velingtona stigne do Londona. Berza se istog trenutka oporavila i vrednosti deonica su vrtoglavo skočile. Nejtan je sada prodavao deonice koje je potajno otkupio i na taj način došao do ogromnog profita. Od tog vremena, isti metod se koristi i danas da bi se manipulisalo tržištem kapitala. Panike na berzama nisu slučajne. Isplanirane su da idu na štetu svih ljudi osim onih koji ih uzrokuju. Pristup koji carstvo Rotšilda primenjuje sažeo je Majer Amšel u svojoj izjavi: "Dajte mi kontrolu nad novčanim sistemom neke zemlje i neće me biti briga ko donosi zakone."
Роштилди су измислили банке пре неколико стотина година
Новац као друштвени систем који користимо за трговину робом и услугама кроз векове je мјењао разне облике од раи камења до стаклених перли и метала
На крају је злато однело победу и кoриштено је као новац хиљадама година све док се Рошдилди пре неколико стотина година нису досјетили да измисле мјеста која нуде услугу чувања злата .та мјеста су касније названа банкама

Злато је у та врермена било јако тешко и опасно носити са собом па су људи брзо повјерили Роштилдима свој златни новац на чување.
Рошилди су за узврат сваком ко им је предао злато издавали папирну потврду касније названу банкнота
Те банкноте постају свакодневно средство размјене јер људима се није дало ићи сваки пут у банку по злато већ се у трговини робама и услугама почињу користити банкноте

То је био тренутак кад Роштилди задобијају моћ и постају господари новца и банака јер су схватили да нико не долази по злато у сефовима и да могу да штампају банкнота колико год желе .то је почетак каматарења . дуговног новца и инфлације
 
Новац као друштвени систем који користимо за трговину робом и услугама кроз векове je мјењао разне облике од раи камења до стаклених перли и метала
На крају је злато однело победу и кoриштено је као новац хиљадама година све док се Рошдилди пре неколико стотина година нису досјетили да измисле мјеста која нуде услугу чувања злата .та мјеста су касније названа банкама

Злато је у та врермена било јако тешко и опасно носити са собом па су људи брзо повјерили Роштилдима свој златни новац на чување.
Рошилди су за узврат сваком ко им је предао злато издавали папирну потврду касније названу банкнота
Те банкноте постају свакодневно средство размјене јер људима се није дало ићи сваки пут у банку по злато већ се у трговини робама и услугама почињу користити банкноте
Pise sve, samo treba procitati pre odgovaranja...
Valute tog vremena bili su dragoceni metali (kao zlato i srebro), pa su vlasnici, iz sigurnosnih razloga, svoje blago počeli da pohranjuju kod zlatara koji su imali prikladne zaštićene prostorije za njegovo bezbedno čuvanje. Zlatari su izdavali papirnate potvrde da je kod njih pohranjeno zlato i srebro, a vlasnici su dugove plaćali podizanjem delova svojih "depozita", po potrebi. Očigledno se vrlo brzo pokazalo kako je premeštati sav taj metal s jednog na drugo mesto vrlo nepraktično, pa su papirnate potvrde polako postale prihvaćene kao sredstvo plaćanja. Zlato i srebro su retko premeštani, ali se vlasništvo nad njima menjalo izdavanjem potvrda ("novca") za otplatu dugova. Na isti način danas se stvaraju velika bogatstva jednostavnim premeštanjem brojeva iz jedne kompjuterske datoteke u drugu.

ZLATARI i oni koji su posedovali trezore ubrzo su uvideli činjenicu da vlasnici u svakom trenutku povlače samo manji deo svog zlata ili srebra. "Hm", pomisliše, "zašto ne bismo izdavali priznanice (novac) i drugim ljudima, onima koji nemaju zlato i na te priznanice im zaračunavali kamate?" Podvala bi mogla da bude otkrivena samo ukoliko bismo izdali previše priznanica, a svi u isto vreme došli da ih unovče i preuzmu zlato i srebro. Počeli su da izdaju priznanice za vlasništvo nad zlatom i srebrom u količini koja je bila mnogo veća od vrednosti zlata i srebra pohranjenog u njihovim sefovima.
 
Али најсмешнији су ми они што кажу: ''Банке су највеће зло. Позајмиш новац од њих, па ти наплаћују дебелу камату.''
''Узму ти кућу ако не вратиш кредит.''

Такве приче само причају они што им је било лепо кад су узели паре од кредита, па схватили да су се зезнули кад су почели да враћају дуг.
Кад не би било банака, били би само зеленаши. Само што код њих слаба вајда да добијеш новац на рате. И уместо да ти узму кућу, они ти је запале, а тебе испребијају. У најбољем случају.
Па ти види које ти је веће зло.
 
Ja sam pomislila kako ću postati mašina za rađanje u ostatku teksta

Uuuh, dobro je
По Марксу, производња људи је најважнији облик друштвене репродукције.Дакле, прво национализација банака, онда национализација и свега осталог, па онда производња људи.
 

Back
Top