Glasnik.
Buduća legenda
- Poruka
- 45.138
A to da je Matej odneo jevandjelje u Etiopiju kaze tvoja crkva.Јој, јој, .....између Апостолског доба и 1534. могло је да се деси 100 ствари у вези Етиопске цркве.
Види, у данашњем времену када имамо интернет и AI и довољно енглески и руски, и само мало воље и труда и може да се нађе било шта што треба.
За пар минута, укуца се Етиопска црква и може да се нађе брдо информација, ево прво око а.Матеја, то што си преузео и пише да је а.Матеј проповедао у Партији и Мидији и Етиопији, ево та Партија и Мидија су ти , Мидија - градић у Турској на обали Црног Мора и Партија _ област у северо - источном Ирану, зашто је битно, зато што та Етиопија што се спомиње није Етиопија Афричка, него ткзв. Етиопија јужно од Каспијског Мора, и ту су ти близу и ове Партија и Мидија, значи у тим областима је проповедао а.Матеј, Партија и Мидија и ткзв. Етиопија Каспијско Море, ова Етиопија у Африци ти је на други крај света.
Ово доле линк са неким подацима :
https://www.newadvent.org/cathen/10056b.htm
Of Matthew's subsequent career we have only inaccurate or legendary data. St. Irenæus tells us that Matthew preached the Gospel among the Hebrews, St. Clement of Alexandria claiming that he did this for fifteen years, and Eusebius maintains that, before going into other countries, he gave them his Gospel in the mother tongue. Ancient writers are not as one as to the countries evangelized by Matthew, but almost all mention Ethiopia to the south of the Caspian Sea (not Ethiopia in Africa), and some Persia and the kingdom of the Parthians, Macedonia, and Syria.
According to Heracleon, who is quoted by Clement of Alexandria, Matthew did not die a martyr, but this opinion conflicts with all other ancient testimony. Let us add, however, that the account of his martyrdom in the apocryphal Greek writings entitled "Martyrium S. Matthæi in Ponto" and published by Bonnet, "Acta apostolorum apocrypha" (Leipzig, 1898), is absolutely devoid of historic value. Lipsius holds that this "Martyrium S. Matthæi", which contains traces of Gnosticism, must have been published in the third century.
Видиш, није то та Етиопија у Африци, ево ти овде доле све о тој ткз.Етиопији Каспијско Море и о томе како је а.Матеј тамо на тим просторима проповедао :
https://ethiopianism411.wordpress.com/2012/11/20/ancient-armenia-once-home-to-the-second-ethiopia/
Тако да, шта да ти кажем, мало си фулаобре, Гласник, светска историја и историја Цркве, мораш мало више да загрејеш столицу и концетрација и да видиш шта тачно пише.
Е, зато је у 4.веку, св.Атанасије Велики у Александрији рукоположио у епископа Фрументија који је после отишао у Етиопију и крстио тадашњег краља Езану и тако је Етиопија постала хришћанска држава. Да не причамо да је св.Атанасије славио недељу дан Васкрсења.
Вики :
" Према Делима апостолским (8,26-40), ђакон Филип је крстио евнуха, дворанина етиопске царице Кандакије који је донео Јеванђеље у своју отаџбину. Историјски је установљено да су овде средином 4. века проповедали браћа Фрументије и Едесије из Тира, који су претходно били робови на краљевском двору у Аксуму. Фрументије је отпутовао у Александрију где га је за епископа хиротонисао Атанасије Велики (негде око 295.-373.), а у повратку крстио је аксумског краља Езану. Обраћењем краљевске куће хришћанство је постало државна религија. На челу Цркве је стајао митрополит, звани абуна, кога је убудуће хиротонисао коптски александријски патријарх. Ова институционална зависност Етиопске од Коптске цркве трајала је све до 20. века."
Вики :
"Christianity in Ethiopia dates back to the ancient Kingdom of Aksum, when the King Ezana first adopted the faith in the 4th century AD. This makes Ethiopia one of the first regions in the world to officially adopt Christianity. "
Одакле онда субота у Етиопији, ево одговора :
" Године 1270. дошло је до смене династија: на место Цагве-династије дошла је тзв. „соломонска династија“, која је окончана тек свргавањем последњег хришћанског цара Хаила Селасија 12. септембра 1974. године и његовим погубљењем 1975. Владавина ове династије у трајању дужем од 700 година оставила је трајан печат на етиопску Цркву и културу. У историјском спису Кебре негест („слава царевâ“), написаном почетком 14. века, налази се правно оправдање династије - довођење у везу етиопске историје спасења с царем Соломоном: према овом спису, царица од Сабе је после своје посете Соломону понела сина, ког је назвала Менилек. Кад је Менилек одрастао, отпутовао је своме оцу Соломону у Јерусалим и овај га је поставио за етиопског цара. Према споменутом историјском делу, Менилекови пратиоци су украли Ковчег завета из јерусалимског храма, а у Јерусалиму на своје место оставили репродукцију, док су оригинални Ковчег донели у Етиопију. Овај оригинал, према предању, налази се у Саборној цркви Марије Сионске у Аксуму.
Свест да је етиопски народ пореклом постао „нови Израиљ“ и да је земља будући христијанизирана древним мисионарским радом, постала „истински Израиљ“, најснажније је обликовала Етиопску цркву као државну. Ово довођење у везу са Израиљом показује се и у култури етиопског народа и његове Цркве све до данас.
Из тог разлога неки обичаји који воде порекло из јудејства су преузети и очувани. Значајан предмет у свакој етиопској цркви јесте табот на олтару, што је репродукција Ковчега завета. Даље, слично подели јерусалимског храма, све етиопске цркве су подељене на три дела: олтар или светиња над светињама, лађа цркве или светиња намењена за вернике који се причешћују, и припрата за оне који се не причешћују. Субота се празнује исто свечано као и недеља, а почетак године је, сходно јеврејском календару, у септембру. Крштење дечака обавља се после 40 дана, а девојчице после 80 дана од рођења, а обрезање дечака осмог дана по рођењу. Па и у називима места, као што су Назарет, Магдала, или манастирâ као што су Дебре Либан, Дебре Тавор или Гетсиманија, опажа се та повезаност са Израиљом."
И, онда дођу ти Португалци у 15.веку у Етиопију и гле чуда, поред недеље виде и суботу код хришћана, и пошто нису имали интернет домен при себинису могли да изгуглају и виде у чему је цака са суботом. итд.
A sto si stao sa guglanjem?
Nije ti odgovaralo?
Evo od koga su Etiopljani dobili subotu.
Хришћанство је први пут стигло у северну Африку у 1. или раном 2. веку нове ере. Хришћанске заједнице у северној Африци су међу најстаријим на свету. Према легенди, Марко, један од четворице јеванђелиста, донео је хришћанство из Јерусалима у Александрију на египатској обали 60. године нове ере. То је било отприлике у исто време или вероватно пре него што се хришћанство проширило у северној Европи.
Стигавши у северну Африку, хришћанство се полако ширило од Александрије на запад и исток до Етиопије. У северној Африци, хришћанство је прихваћено као религија отпора против ширења Римског царства. У 4. веку нове ере, етиопски краљ Езана је хришћанство учинио званичном религијом краљевства. Цар Константин је 312. године прогласио хришћанство званичном религијом Римског царства.
У 7. веку, хришћанство је опадало са напредовањем ислама. Међутим, остала је изабрана религија Етиопског царства и наставила је да постоји у изолованим областима северне Африке.
https://www-bbc-co-uk.translate.goog/worldservice/africa/features/storyofafrica/index_section8.shtml?_x_tr_sl=en&_x_tr_tl=de&_x_tr_hl=de&_x_tr_pto=sge#:~:text=Christianity first arrived in North,four evangelists, in 60 AD.
.
