Dubrovačka književnost je srpska i bazirana je na kosovskom zavetu!

  • Začetnik teme Začetnik teme Neno
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Neno:
E to. a ja tvrdim da su bili i te kako pismeni.
A ti eto dokaži da nisu.. :mrgreen:
Kliknite za proširenje...

"Karađorđe je rođen kao jedno od sedmoro dece (uz tri sestre i trojicu braće) Petronija (nadimak Petar) i Marice Živković, siromašnih ljudi, koji su se posle Kočine krajine nastanili u Topoli. Prezime Petrović dobio je po nadimku svog oca. Već kao dečak isticao se nesvakidašnjom hrabrošću. Bio je preke naravi, štedljiv i slab prema ženskoj lepoti. Nije se libio fizičkih napora, pa je kod kuće krčio zemlju, orao, kopao i kosio. Nije bio u prilici da se školuje, tako da je ostao nepismen – ističe dr Petar Krestić, naučni savetnik Istorijskog instituta Beograd."
https://www.blic.rs/riznica/manje-p...dje-nije-imao-milosti-ni-prema-ocu-ni/rhkp8d0
 
guslar1389:
"Karađorđe je rođen kao jedno od sedmoro dece (uz tri sestre i trojicu braće) Petronija (nadimak Petar) i Marice Živković, siromašnih ljudi, koji su se posle Kočine krajine nastanili u Topoli. Prezime Petrović dobio je po nadimku svog oca. Već kao dečak isticao se nesvakidašnjom hrabrošću. Bio je preke naravi, štedljiv i slab prema ženskoj lepoti. Nije se libio fizičkih napora, pa je kod kuće krčio zemlju, orao, kopao i kosio. Nije bio u prilici da se školuje, tako da je ostao nepismen – ističe dr Petar Krestić, naučni savetnik Istorijskog instituta Beograd."
https://www.blic.rs/riznica/manje-p...dje-nije-imao-milosti-ni-prema-ocu-ni/rhkp8d0
Kliknite za proširenje...

I te kako je pismen je Karadjordje.. dokazi

"Veliki ruski književnik Aleksandar Sergejevič Puškin je napisao pesme „Kćeri Crnog Đorđa“ i „Pesma o Crnom Đorđu“.
Delo „Gorski vijenac“ Petra II Petrovića Njegoša je posvećeno Karađorđu. O životu i delu Karađorđa snimani su igrani filmovi i izvođene predstave, te su objavljivani romani."

:mrgreen:
 
Neno:
I te kako je pismen je Karadjordje.. dokazi

"Veliki ruski književnik Aleksandar Sergejevič Puškin je napisao pesme „Kćeri Crnog Đorđa“ i „Pesma o Crnom Đorđu“.
Delo „Gorski vijenac“ Petra II Petrovića Njegoša je posvećeno Karađorđu. O životu i delu Karađorđa snimani su igrani filmovi i izvođene predstave, te su objavljivani romani."

:mrgreen:
Kliknite za proširenje...

Ne znam da li si ti pismen, ali "pismen" znaci da li je covjek znao da cita i pise.
 
Mej bregami:
Nije, ima karti dok je Srbija još postojala u srednjem vijeku pa je nema upisano.
Kliknite za proširenje...

Ja nemam pojma o čemu ti pričaš.

Pogledaj stare karte; redovno je na njima bila prikazivana Srbija, koja i jeste postojala zaista u nekoliko navrata, najznamenitije između 1717. i 1739. godine.

Mislim, bukvalno pišeš nešto što nije tačno i o čemu smo na forumu krstarice naširoko pisali i stare karte kačili. Ovde imaš na desetine stranica analiza starih karata i sporova oko toga da li Skoplje pripada Srbiji, da li je Vidin u Srbiji ili Bugarskoj i slične stvari, zato što se granice znaju ponekad razlikovati od karte do karte. Ali Srbija je redovno bila tu, na gotovo svim kartama koje ne predstavljaju antičke (rimske) provincije.
 
Q. in perpetuum hibernum:
Ja nemam pojma o čemu ti pričaš.

Pogledaj stare karte; redovno je na njima bila prikazivana Srbija, koja i jeste postojala zaista u nekoliko navrata, najznamenitije između 1717. i 1739. godine.

Mislim, bukvalno pišeš nešto što nije tačno i o čemu smo na forumu krstarice naširoko pisali i stare karte kačili. Ovde imaš na desetine stranica analiza starih karata i sporova oko toga da li Skoplje pripada Srbiji, da li je Vidin u Srbiji ili Bugarskoj i slične stvari, zato što se granice znaju ponekad razlikovati od karte do karte. Ali Srbija je redovno bila tu, na gotovo svim kartama koje ne predstavljaju antičke (rimske) provincije.
Kliknite za proširenje...
Ima masa starih karata gdje nema Srbije, prvi ili najstariji sačuvani globus iz 15.st. nema Srbiju dok ima sve ostale od Albanije do Hrvatske.
 
Q. in perpetuum hibernum:
Dubrovnik ima jedan od najvećih arhiva istorijskih izvora na Balkanskom poluostrvu. Značajna za kompletni region, uključujući čak i Turke, a kamoli sam sebe. Postoji, danas sačuvano, na tone i tone građe počevši od testamenta, uličnih proglasa, preko brojnih hronika, književnih dela po uzoru na italijanske klasike i zapisa sednica veća ili presuda,... Stari Dubrovčani se danas toliko dobro poznaju, sa se danas može rekonstruisati jedna prava igrana serija o životu običnog građanina doba renesanse ili baroka.

Da su Dubrovčani sebe doživljavali etničkim Hrvatima, proisteklim iz Hrvatskog kraljevstva ili po nekoj tradiciji sa origo gentis, to je nešto što bi bilo dobro poznato, oko čega ne bi, doslovno, bilo ni moguće voditi rasprave ovog tipa, zato što bi bile i izlišne. Međutim, svako ko prođe tone i tone, ko uzme sve što je napisano od Milecija pa na dalje, ne dobija takvu sliku. Oni nisu bili Hrvati, baš kao što se ni onaj famozni proglas iz 1638. godine ne može koristiti kao dokaz da su bili Srbi (ili štogod drugo, opis da je Dubrovnik u srpskoj zemlji, Srpska kancelarija, oni testamentu na srpskom lingvonimu, itd.).

Ozbiljna istorija se uopšte ni ne bavi tom nekom jurnjavom tamo nekakvih spomena ovde ili onde, već analizom društvenih procesa, ključnih pitanja, biografija i događaja. Apsolutno svaka jurnjava tzv. spomena, koja se zapravo danas samo i na prostoru bivše Jugoslavije može pronaći, u svom korenu sama je po sebi pogrešna, zato što podrazumeva jako ograničeni repertoar informacija koji obuhvata izuzetno ogromne vremenske periode, nekada skačući i vekove.

To je, jednostavno rečeno, pseudoistorija. Danas nije istorija, i neće nikada uopšte ni biti. Nekada, u vreme tzv. "nacionalnih radnika" čiji je cilj bio izgradnja nacionalnog identiteta, jeste bilo. Ali neće biti više.
Kliknite za proširenje...
Pa i nema rasprave kako su se Dubrovčani osjećali. Imali su lokalni identitet, ispod toga se probijao hrvatski. Postavio sam dosta zapisa da se u tuđini zapisuju Hrvatima, u svojim djelima na dosta mjesta spominju da pišu hrvatskim jezikom, za što nije bilo potrebe .
Zato nigdje nema da su Srbi ili Crnogorci.
20240814_182507.jpg
 
Evo par izvora iz pera hodočasnika koji su išli preko Dalmacije. Par njih spominje Dubrovnik.

"Hodočašće na Sveti grob Petera Rindfleischa blaženoga
(1496.)
Dakle, ja, Petar Rindfleisch izjahao sam iz Breslaua 3. dana Uskrsa. (5.travnja) za Niirnberg, 1496. godine po rođenju Krista. ...
U Dubrovnik /Ragus! smo došli u četvrtak po noći. To je lijep grad koji se nalazi u Hrvatima (Crabaten) na kraju mletačke obale i on je sam za sebe. Leži na jednom velikom brdu i čim čovjek prijeđe preko brda, nađe se u Turskoj, a ima pola njemačke milje do granice s Turčinom. Ovaj prije spomenuti grad i zemlja, od Mletaka pa do Dubrovnika, sva ispremetana, zove se Slavonija /Sclavonia/, Dalmacija I Dalmatia, Hrvatska (Crdatia). Sve do Dubrovnika graniči s Turskom, a Turci izdržavaju Dubrovnik sa žitom i drže tamo sva tržišta. Ovi iz Dubrovnika su napravili ugovor s Turčinom da ih pusti na miru i da ih pusti slobodno da ulaze u njegovu zemlju, a Turci dolaze u Dubrovnik. Dubrovčani Turčinu daju godišnje 20.000 dukata. Nadalje, ovi iz Dubrovnika drže da je kralj Ugarske gospodar zemlje i zbog toga mu daju godišnje 6.000 dukata. U Dubrovniku leži dragi gospodin biskup sv. Vlaho. Osim toga u jednom samostanu kod sivih redovnika vidjeli smo vrlo mnogo svetinja. Grad Dubrovnik se nalazi 45 milja od Korčule."
405

"nakon što sam ja, Arnold od Harffa, vitez rodom iz zemalja njegove
kneževske milosti vojvodstva od Jiilicha, završio hvalevrijedno
hodočašće u godini kako se piše, poslije rođenja Kristova tisuću
četiristo XCVIIII, desetog dana listopada,... (1497.)

Nadalje, od Korčule do Dubrovnika I Regusal ima LXX milja. To je vrlo lijepi
tvrdi grad, i ima vlastito gospodstvo i nikome nije podložan, jer kralju Ugarske
mora davati danak. Također moraju davati danak Turcima, da bi s njima mogli imati
mir. Nadalje, ovaj grad leži u Kraljevstvu Hrvatskoj (Croatijen) i svi ljudi ovdje
govore slavenski Islaueneskel jezik koji se proteže vrlo daleko. Na primjer (kroz)
sve slavenske /wyndesche/ zemlje, kroz Slavoniju /Slavenijen/, kroz Kraljevstvo
Poljsku, kroz Kraljevstvo Dalmaciju i Hrvatsku, od čijeg sam jezika zapamtio
nekoliko riječi koje stoje niže napisane:
Dakle, slavonski jezik:
crochga - broyt traba - stroe
vyno - wijn benese - gelt
voda - wasser eslade - eyn gulden
messo - vleysch operate - wesschen
zere - kese kosola - eyn hempt
guska - eyn ganss spate - slaeffen
rijba - eyn vysch schepate - framveren
kokoss - eyn henne sena potzgo spate - frauvve sal ich bij
scho - sals uch slaeffen
bytte - drincken mosse spate odij - moygen wir hie
iehe - essen slaeffen
iachge - eyn ey • dobro jutro - guden morgen
ia - ich dobro wetzgijr - guden naicht
potzgo - wyllen koliko vo - wat gylt dat
gotzo - ja ja potzko kopita - ich wyl it gelden
netzgo - neyn kaka tesimi - %vie heyscht dit
dobro - goyt Tzellen.
Eslae - boese jeden - eyn
chackauwe - waerafftich duwa - tzwey
bomegist - geloegen trij - drij
dreuo - eyn schyff tzettyr - vier
schoffieck - eyn man pete - vunff
gotzpoga - eyn edelman seest - sees
gena - eyn wijff sedam - seuen
gostpotymbo - vns here got oescham - acht
\vratze - der duuel debet - IX
swyckga - eyn kertz deschet - X
konege - eyn peert staet - hundert
besenitza - hauer gleden - dusent
cerrest — heusve"
411

"LXVII. (Putno izvješće brata Gabriela - 1527.)

Taj vjetar je potrajao jedva dva dana, a nakon toga je postao sasvim protivan. Ipak, koliko smo mogli, plovili smo s njim naprijed prema gradu po imenu Dubrovnik /Raguss/. Tamo počinje i zemlja Albanija, ali rečeni grad Dubrovnik nalazi se u
zemlji Slavoniji I Schlavonial Kraljevstva Hrvatske /kunigreiches Croacia Taj
ne priznaje ni jednog gospodara - oni samo daju kralju Ugarske godišnji danak i
tako isto Turcima, do kojih im je stalo, kako bi bili u miru s njima."
457

Hrvatska obala u putopisima njemačkih hodočasnika: XIV-XVII. st.
Krešimir Kužić
https://dokumen.pub/hrvatska-obala-u-putopisima-njemakih-hodoasnika-xiv-xvii-st-9789531633987.html
 
Neno:
Pogledajte prilog 1684299Pogledajte prilog 1684302


Попис становника у Дубровнику 1898. и 1902. година
Kliknite za proširenje...


Doslovno svaki tvoj komentar se temelji na nekim falsifikatima i konstrukcijama. Ova izmišljotina iz srpske dubrovačke štamparije je davno raskrinkana iako se i dalje dobro drži na srpskim portalima i srpskim TV emisijama. Čak i neki srpski povjesničari citiraju ovu sramotu
 
Ebisclaus:
Doslovno svaki tvoj komentar se temelji na nekim falsifikatima i konstrukcijama. Ova izmišljotina iz srpske dubrovačke štamparije je davno raskrinkana iako se i dalje dobro drži na srpskim portalima i srpskim TV emisijama. Čak i neki srpski povjesničari citiraju ovu sramotu
Kliknite za proširenje...
Francuska karta 1862g

1739476978006.png
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Podvig koji je ušao u istoriju
Odgovora
3
Pregleda
230
Nina
Nina
Прељуб
Koliko je tezak prijemni na istoriji u Bg?
Odgovora
11
Pregleda
338
mario80
mario80
W
Da li je Apis bio opasnost za (kralja) Aleksandra I Karađorđevića?
3 4 5
Odgovora
116
Pregleda
1.087
Casual Observer
Casual Observer

Back
Top