Dubrovačka književnost je srpska i bazirana je na kosovskom zavetu!

[psmaniac]

Naporan si i pročitan. Kad god je riječ o nekom srbokatoliku gledaš da ga veličaš do nebesa. Svi redom najbolji, najcjenjeniji, najveći fililozi, linguisti, leksikolozi itd
Ponavljam osim srbokatoličkog pokreta sredine i kraja 19 stoljeća o tom dubrovačkom srpstvu nema gotovo ništa. Kako je moguće da ti silni profesionalci i vodeći stručnjaci u vasceloj vasioni nakon toliko godina pretraživanja i proučavanja dubrovačke arhive nisu mogli pronaći Dubrovčane koji se izjašnjavaju Srbima? Ni izjave stranaca koje Dubrovčane smatraju Srbima ili njihov jezik srpskim?

Ovdje su vam ljudi podijelili neke radove, citate Arapa, Rusa, Švaba u kojem Dubrovnika i Dubrovčane vežu uz Hrvatski toponim/etnonim. I izjave samih Dubrovčana koji sebe zovu Hrvatima i svoj jezik smatraju hrvatskim...Istina češće slovinskim i ilirskim ali srpskim nikako. Sve to preskočite pa ste se dovezali srbokatolika koji stoljećima kasnije konstruiraju dubrovačko srpstvo.

I taj "popis iz 1890" ste falsificirali, to je davno raskrinkano. Evo ti ispod i cijeli kalendar iz "srpske dubrovačke štamparije" Antuna Pasarića. Suradnika Fabrisa, Zore i ekipe. Srbokatolika naravno, da se zna iz čije je kuhinje. Eto o kakvim profesionalcima se radi kad ni jedan šugavi popis nisu mogli uzeti u šake a da ga ne "falširaju".

https://www.poreklo.rs/wp-content/uploads/2014/01/Дубровник-статистика-из-1

Gdje Banduri spominje Konavle kao srpske Kanale? Usput, jel se možde on sam izjasnio kao Srbin? Ili barem nekog drugog ili bilo što u Dubrovniku?

"Bio je pionir arheologije, numizmatičar, povjesničar, lingvist, teolog i jedan od dva ili tri najveća poznavatelja antičke, posebno bizantske literature kojeg smo ikad imali."

I od Bandurija ste već napravili Srbina?

 

[psmaniac]

 

[darinko]

Навео си цитат где не пише то што кажеш, уосталом постављао сам ти о чему човек пише.

Živković, Tibor Portreti srpskih vladara (IX—XII vek) str 60.

"Konstantin Porfirogenet stanovnike Zahumlja koji su se tamo naselili od vremena cara Iraklija izričito naziva Srbima, ali ne možemo biti sigurni da su Travunjani, Zahumljani i Narentinci u doba seobe na Balkan bili Srbi ili Hrvati ili slavenska plemena koja su u savezu sa Srbima ili Hrvatima stigli na Balkan. Car-pisac kaže da su sve te kneževine naseljene Srbima, ali to je pogled iz njegovog vremena, kada je proces etnogeneze već bio došao u toliki stadij da je srpsko ime postalo rašireno i opšte prihvaćeno u cijeloj zemlji zbog srpske političke dominacije."

Све је ту јасно за оне који хоће да знају.
И сада си од Скилице и његових настављача дошао до ЛПД и коментара везаних за тај спис и Наде Клаић.

Pa zato što imaš raznih tumačenja a to što je Radojčić nešto razjasnio ništa ne znači u širom historiografskom kontekstu.

ЛДП има тему па изволи:
https://forum.krstarica.com/threads...kraljeva-falsifikat-mavra-orbina-1601.980125/
Надa Клаић.
Pogledajte prilog 1525956
https://www.scribd.com/document/69882694/Nada-Klaic-Povijest-Hrvata

Видиш и сам бесмисао тих тврдњи.

Nada Klaić nešto tvrdi i to sam naveo. Da li je to besmislica ili ne, ne znam.

Проблем је што ми тај ферман у извору још нисмо видели, само ово препричавање које је толико контрадикторно да га не вреди ни коментарисати али ето наводи се као еклантантан пример Хрвата у Дубровнику како католика тако и православаца, пази православци у Дубровнику у 16. веку, а Хрвати у Темишвару!

Nismo mi toga puno vidjeli ali moramo vjerovati izvorima. Za takve situacije postoje recenzije, neki novi znanstveni radovi koji to obrađuju itd. Do danas taj ferman odnosno kontekst nije doveden u pitanje a sam dokument je provjerljiv, nije nestao, i relativno je blizu svim zainteresiranim povjesničarima.

"Mehmed paša Sokolović, veliki vezir Osmanlijskog carstva, izdaje god. 1566. naredbu povodom harzaula grčkog patrijarha,u kojoj kaže: »Car daje ferman, da rimski fratri po Budimu, Temišvaru i Dubrovniku i uopće od naroda hrvatskoga ne pitaju milostinju, ako taj narod spada na grčkog patrijara... No ako pak narod pod patrijara ne spada, zabranjeno mu je napastovati fratre i njihov puk« (Spomenik 67. Srp. Kralj. Akademije, str. 211)."

Ovo je sažetak, ali ne znam koji bi kontekst morao biti da ovaj sažetak ne prikazuje osnovu tog fermana.

Ти нису моје тврдње него људи које сам цитирао а који су признати лингвисти хтео ти да их признаш као такве или не.Још ми ниси написао име тог твог модерног и признатог који оповргава ово написано.Хрватска лингвистика је позната по шарлатанима који ни сами не могу да се договоре шта хоће и докле су у својим фантазијама стигли.
Можда ни Јован Деретић није модеран.
Pogledajte prilog 1525978
https://www.scribd.com/document/260937299/Jovan-Deretić-Put-srpske-književnosti-Identitet-granice-težnje

Nigdje ne postoji zaključak da je lingua serviana oznaka za jezik Dubrovčana ili da su oni kroz povijest tako nazivali svoj jezik. To nam treba, konkretni zaključci modernih autora.
Do danas takve zaključke ti još nisi citirao, što znači da isti ne postoje čime tvoja argumentacija o nekom srpskom jeziku odnosno jeziku kojeg tako nazivaju Dubrovčani ustvari nije ničim potvrđena..

Нису бре Дубровчани тражили најамнике из Турске или Венеције него из Хабзбуршке монархије, прочитај текст извора.

To ti je jedan dokument. Razumiješ? U tom zahtjevu su to tražili a kakve to veze ima za vrijeme prije tog dokumenta ili nakon tog dokumenta.

"Za vrijeme boravka u Gradu, pa i prilikom šetnje u predgrađu, pravoslavni svećenici i kaluđeri morali su biti u pratnji barabanata, pripadnika dubrovačke plaćeničke vojske koje je dubrovačka vlada regrutirala uglavnom u drugim hrvatskim krajevima. Svojem povjereniku u Beču 9. svibnja 1618. u svezi s barabantima javila je ovako (u prijevodu V. Košćaka): „Obavijestite nas također, da li se mogu dobaviti barabanti i u kom broju, ali da budu Hrvati, našeg jezika i katolici [Crouati de nostra lingua e cattolici], kada se mogu imati, i uz koju plaću za stražu i ostale službe u gradu.“ Za nadzor gradskih zidina i srpskih shizmatika u Dubrovniku tijekom više stoljeća bili su zaduženi – zahvaljujući zalaganjima dubrovačke vlade – naoružani „Crouati, de nostra lingua e cattolici“."
https://www.matica.hr/vijenac/516 - 517/dubrovacka-knjizevnost-ni-u-kojem-smislu-nije-sastavni-dio-srpske-knjizevnosti-22634/

"Početak barabantske ustanove u Dubrovniku može se staviti udrugu polovicu XIV stoljeća. I prije toga Dubrovčani unajmljivahu plaćenike, ali od toga doba unajmljivanje je sve češće i redovitije. Otada plaćenici pristižu s hrvatskoga i ugarskoga područja... Znači da se plaćenička vojnička ustanova u Dubrovniku pod barabantskim imenom javlja poslije 1358...Da su barabanti u golemoj većini bili Hrvati, kazuju pridjevci uz njihova imena, tako Antun Hrvat, Juraj Hrvat, Ivan Hrvat, (Cheruat, Choruatt i slični). U obračunu plaća za travanj 1559. od 47 barabanata najviše je Hrvata, nešto Mađara, tri Nijemca (Tedesco) i jedan Rus.... Broj barabanata smanjuje se za po šezdeset ljudi u 1524, 1532, 1533 i 1535, za po četrdeset ljudi 1534. i 1536, za trideset 1549. a za ravno sto ljudi 1572.... Republika primaše barabante u skupinama i pojedinačno. Skupine dolažahu same ili ih je vlada tražila po Hrvatskoj i Ugarskoj. Kada bi vlada htjela unajmiti više barabanata, onda bi uvijek slala svoga čovjeka, da ih unajmi i dovede. To izršivahu vlastela, zapovjednici barabanata, sami barabanti, svećenici i druge pouzdane osobe. Osobama koje iđahu po barabante odmah se davao novac za putne troškove iza plaće barabantima....Manje skupine barabanata pristizahu u Dubrovnik kroz čitavo XVI stoljeće gdje su tražile službu. Dolazile su same ili ih je dovodio neki stari barabanat. Sve uvijek ne primahu. Ponekada bi se našao i koji nekadašnji barabanat, koji je opet želio služiti..."

Dubrovački barabanti u XVI stoljeću
Trpimir Macan
https://hrcak.srce.hr/259201


Inače na primjeru barabanata se vidi kontekst pisarnice i pisara, radi se o Hrvatima a pišu se svakako, "Crouati, Cheruat, Choruatt i slični". Prema tome svaki pisar ima neko svoje tumačenje i pisanje.

 

[Urvan Hroboatos]

Za bilo kog tko se želi baviti zastarjelom nacionalnom polemikom oko nacionalne pripadnosti, a ima vrjemena za starinska pisanja u kojima ima i argumenata, dostupne su knjige:

Marcel Kušar: Dubrovčani, jesu li Hrvati?, 124 stranica, 1892., https://archive.org/details/dubrovcani_jesu_li_hrvati_1892/page/n1/mode/2up

I kao protuodgovor, tekst (predpostavlja se) srbokatolika Luke Zore (nezgrapno skeniran), ovdje: Dubrovčani su Srbi, 86 stranica, 1903., https://dokumen.tips/documents/dubrovcani-su-srbi.html?page=1

Tko pročita te dvije brošure, lako će vidjeti da se uza svu zastarjelost radi o sukobu dva tipa umnoga pristupa- jedan je racionalan i argumentativan, pa i ako tendenciozan, pokušava obrazložiti svoje tvrdnje suvislim i smislenim argumentima, a daje i obilje potvrda iz korpusa pisane riječi, bilo južnoslavenske, bilo njemačke, talijanske itd.

U Zorinu slučaju toga nema ništa. Priznajući da nijedan dubrovački pisac ne zove svoj jezik srpskim, tu domišlja razne bizarne tobožnje razloge iz rukava, a uglavnom se bavi prepričavanjem rekla-kazala, priča razne marginalne etnografske marginalije nasilu ih pokušavajući strpati pod isključivo po srpski identitet.
To je upravo popabričena nebuloznost bez razumnoga i logičkoga okvira što to uopće znači srpski, a što hrvatski zaokruženi identitet, i tko je tu gdje što, da se stvari konačno rasčiste.

Vjerojatno i vrjednije od ta dva stara kulturno-polemičko-povijesna spisa, vrijedi doista kao pokazatelj da se ništa nije promijenilo.

Srpski je diskurs dokazivanja nabacivanje bez reda onoga što misle da ide u korist njihovih teza, bez pokušaja da se identificira što je doseg i opseg srpske kulture i samobiti, da se pokuša doći do suvisle tvrdnje i izgraditi korpus argumentacije. To je i u najboljim izdanjima novinarsko-polemičarski pristup.

Hrvatski je diskurs druga priča. To je u boljim izdanjima povjesničarski, racionalno-empirijski pristup koji bi trebao biti sustavno razglobljen i ilustriran, dati jasno izgrađenu strukturu podkrijepljenu pouzdanom zasvjedočenim literaturom.

To su jednostavno dva mentalna svjetonazira, kao , na višoj razini analitičko-sintetički koji se trudi doći do stanovita rezulata (hrvatski), i impresionistički, bez poštovanja rigoroznih zakona rasprave uz navođenje jedino asocijacija iz raznih tematskih područja (srpski).

 

[Mej bregami]

Само ти лажи, запис сам наводио и у целости, а оном приликом сам издвојио део који си кривотворио и преметнуо.
Док ти преводиш "proglašava se i izvikuje na srpskom јeziku niže napisano", у самом тексту стоји "si grida, et proclama infrascritto tenore in lingua seruiana", тј. "izvikuјe se i proglašava dolenapisani sadržaј na srpskom јeziku". Јасно је шта то значи, а знамо да су Дубровчани и Срби говорили и говоре истим језиком (како год га крстио), твоја бајка је запањујућа глупост у коју не верујем ни да си себе убедио, врати се и читај шта ти је Хроби писао.

Који пут ти говорим, научи разговарати, у разговору са мном осврћи се на моје аргументе.
Гледе србофобоних трипова на крају твоје објаве, само показујеш да с тобом не може бити интелектуално искреног разговора.
Уједно, мало си омашио адресу.

Ono kad ponoviš isto što i ja napišem, a ne shvaćaš.

 

[Mej bregami]

Jeste, neko kaže da prema rezultatima sprovedenog ispitivanja Novartisova vakcina protiv kovida nije efikasna, a ti povičeš - "Ubij ravnozemljaša!".

Jadno.

Koliko se sjećam vi ravnozemljaši još uvijek vičete da su cjepiva genocid iako ste ih dobili barem 12 dok vas se nije ništa pitalo.

 

[Лекизан]

Živković, Tibor Portreti srpskih vladara (IX—XII vek) str 60.
"Konstantin Porfirogenet stanovnike Zahumlja koji su se tamo naselili od vremena cara Iraklija izričito naziva Srbima, ali ne možemo biti sigurni da su Travunjani, Zahumljani i Narentinci u doba seobe na Balkan bili Srbi ili Hrvati ili slavenska plemena koja su u savezu sa Srbima ili Hrvatima stigli na Balkan. Car-pisac kaže da su sve te kneževine naseljene Srbima, ali to je pogled iz njegovog vremena, kada je proces etnogeneze već bio došao u toliki stadij da je srpsko ime postalo rašireno i opšte prihvaćeno u cijeloj zemlji zbog srpske političke dominacije."

Јасан је Тибор и треба читати онако како пише.Касније су тамо већ и за њега Срби.

Pa zato što imaš raznih tumačenja a to što je Radojčić nešto razjasnio ništa ne znači u širom historiografskom kontekstu.Nada Klaić nešto tvrdi i to sam naveo. Da li je to besmislica ili ne, ne znam.

Није питање да ли има разних тумачења него каква су та тумачења и шта је од тога тачно.А тачно је једино то да се из писања тих византијских писаца не може доћи до закључка о неким Хрватима у Дукљи и Рашкој, као што сам ти и показао.Боље да ти не кажем шта је све писала Нада Клаић. која је демистификовала добар део хрватске историје.

Nismo mi toga puno vidjeli ali moramo vjerovati izvorima. Za takve situacije postoje recenzije, neki novi znanstveni radovi koji to obrađuju itd. Do danas taj ferman odnosno kontekst nije doveden u pitanje a sam dokument je provjerljiv, nije nestao, i relativno je blizu svim zainteresiranim povjesničarima.
"Mehmed paša Sokolović, veliki vezir Osmanlijskog carstva, izdaje god. 1566. naredbu povodom harzaula grčkog patrijarha,u kojoj kaže: »Car daje ferman, da rimski fratri po Budimu, Temišvaru i Dubrovniku i uopće od naroda hrvatskoga ne pitaju milostinju, ako taj narod spada na grčkog patrijara... No ako pak narod pod patrijara ne spada, zabranjeno mu je napastovati fratre i njihov puk« (Spomenik 67. Srp. Kralj. Akademije, str. 211)."
Ovo je sažetak, ali ne znam koji bi kontekst morao biti da ovaj sažetak ne prikazuje osnovu tog fermana.

Каквим изворима треба да верујеш када они не постоје, имаш ове две реченице које су толико контрадикторне да су и на прво читање контрадикторне, јел треба неки округли сто о томе!Откуд православци у Дубровнику онда, одакле Хрвати у Темишвару и Будиму!

Nigdje ne postoji zaključak da je lingua serviana oznaka za jezik Dubrovčana ili da su oni kroz povijest tako nazivali svoj jezik. To nam treba, konkretni zaključci modernih autora.
Do danas takve zaključke ti još nisi citirao, što znači da isti ne postoje čime tvoja argumentacija o nekom srpskom jeziku odnosno jeziku kojeg tako nazivaju Dubrovčani ustvari nije ničim potvrđena..

Како не постоји поставио сам ти лингвистичаре који баш о томе говоре аман.

To ti je jedan dokument. Razumiješ? U tom zahtjevu su to tražili a kakve to veze ima za vrijeme prije tog dokumenta ili nakon tog dokumenta.
"Za vrijeme boravka u Gradu, pa i prilikom šetnje u predgrađu, pravoslavni svećenici i kaluđeri morali su biti u pratnji barabanata, pripadnika dubrovačke plaćeničke vojske koje je dubrovačka vlada regrutirala uglavnom u drugim hrvatskim krajevima. Svojem povjereniku u Beču 9. svibnja 1618. u svezi s barabantima javila je ovako (u prijevodu V. Košćaka): „Obavijestite nas također, da li se mogu dobaviti barabanti i u kom broju, ali da budu Hrvati, našeg jezika i katolici [Crouati de nostra lingua e cattolici], kada se mogu imati, i uz koju plaću za stražu i ostale službe u gradu.“ Za nadzor gradskih zidina i srpskih shizmatika u Dubrovniku tijekom više stoljeća bili su zaduženi – zahvaljujući zalaganjima dubrovačke vlade – naoružani „Crouati, de nostra lingua e cattolici“."
https://www.matica.hr/vijenac/516 - 517/dubrovacka-knjizevnost-ni-u-kojem-smislu-nije-sastavni-dio-srpske-knjizevnosti-22634/
"Početak barabantske ustanove u Dubrovniku može se staviti udrugu polovicu XIV stoljeća. I prije toga Dubrovčani unajmljivahu plaćenike, ali od toga doba unajmljivanje je sve češće i redovitije. Otada plaćenici pristižu s hrvatskoga i ugarskoga područja... Znači da se plaćenička vojnička ustanova u Dubrovniku pod barabantskim imenom javlja poslije 1358...Da su barabanti u golemoj većini bili Hrvati, kazuju pridjevci uz njihova imena, tako Antun Hrvat, Juraj Hrvat, Ivan Hrvat, (Cheruat, Choruatt i slični). U obračunu plaća za travanj 1559. od 47 barabanata najviše je Hrvata, nešto Mađara, tri Nijemca (Tedesco) i jedan Rus.... Broj barabanata smanjuje se za po šezdeset ljudi u 1524, 1532, 1533 i 1535, za po četrdeset ljudi 1534. i 1536, za trideset 1549. a za ravno sto ljudi 1572.... Republika primaše barabante u skupinama i pojedinačno. Skupine dolažahu same ili ih je vlada tražila po Hrvatskoj i Ugarskoj. Kada bi vlada htjela unajmiti više barabanata, onda bi uvijek slala svoga čovjeka, da ih unajmi i dovede. To izršivahu vlastela, zapovjednici barabanata, sami barabanti, svećenici i druge pouzdane osobe. Osobama koje iđahu po barabante odmah se davao novac za putne troškove iza plaće barabantima....Manje skupine barabanata pristizahu u Dubrovnik kroz čitavo XVI stoljeće gdje su tražile službu. Dolazile su same ili ih je dovodio neki stari barabanat. Sve uvijek ne primahu. Ponekada bi se našao i koji nekadašnji barabanat, koji je opet želio služiti..."
Dubrovački barabanti u XVI stoljeću
Trpimir Macan
https://hrcak.srce.hr/259201
Inače na primjeru barabanata se vidi kontekst pisarnice i pisara, radi se o Hrvatima a pišu se svakako, "Crouati, Cheruat, Choruatt i slični". Prema tome svaki pisar ima neko svoje tumačenje i pisanje.

Наравно да је један документ јер смо о њему причали, и јасно је да су најаммици долазили из Хрватске и Угарске које су знамо где биле тада, и то не значи да у Дубровнику живе Хрвати или да говоре дубровачким језиком већ да су им они требали као најамници.Не бих коментарисао овај политички панфлет Мариа Грчевића који је срамота за сваког ко се лингвистиком бави.

 

[ИгарЈ]

Ono kad ponoviš isto što i ja napišem, a ne shvaćaš.

Ох, ироније. Лијем вино у бушну бачву.

 

[darinko]

Јасан је Тибор и треба читати онако како пише.Касније су тамо већ и за њега Срби.
Pogledajte prilog 1527111

Mogu biti kasnije u različitom kontekstu ali taj kontekst nije bio ranije. A to se uz Zahumlje odnosi na Duklju i Dubrovnik. To je njihov izvor a da li je kontekst kasnije srpski vjerojatno je ali nisam to istraživao. Znam samo da se prema tom području spominju i Slaveni, Hrvati i Vlasi tako da je i to kontekst dubrovačkog područja odnosno samog Dubrovnika.

Није питање да ли има разних тумачења него каква су та тумачења и шта је од тога тачно.А тачно је једино то да се из писања тих византијских писаца не може доћи до закључка о неким Хрватима у Дукљи и Рашкој, као што сам ти и показао.Боље да ти не кажем шта је све писала Нада Клаић. која је демистификовала добар део хрватске историје.
Pogledajte prilog 1527116

Kako se ne može zaključiti kada sam ti naveo povjesničare koji govore o Hrvatima prema Duklji. Znači i oni su relevantni.

Каквим изворима треба да верујеш када они не постоје, имаш ове две реченице које су толико контрадикторне да су и на прво читање контрадикторне, јел треба неки округли сто о томе!Откуд православци у Дубровнику онда, одакле Хрвати у Темишвару и Будиму!

"Dio islamiziranih stanovnika Hrvatske, Bosne, Hercegovine i Srbije sudjelovat će u migracijama koje će od 1540-ih provoditi osmanska vlast u Ugarskoj i predstavljat će osnovu muslimanskog stanovništva u tim krajevima. Osim kod kršćana etnonim Hrvat zabilježen je uz osobna imena nekih muslimana u ugarskom Podunavlju, primjerice temišvarski paša Gazi Kasim Hrvat i Maglajac Mahmud paša i Hasanpaša (Kılıç 2019: 205-206, 215-216, 226). Antun Vrančić u pismu Hasan begu sandžaku hatvanskomu 1559. ističe im zajedničku pripadnost hrvatskom narodu(Szalay i Wenzel 1865: 78; Skenderović 2017: 36-37). Putopisac i pratitelj Antuna Vrančića na drugom poslanstvu u Carigrad Marco Antonio Pigafetta, primijetio je u Budimu 1567. da osmanski dostojanstvenici, napose vojnici razumiju hrvatski jezik, što bi značilo da su većina bili južnoslavenskoga podrijetla."

"Protestanti su do kraja 1540-ih uz blagonaklonost vlasti, raznim pritiscima i nasiljem, najvećim dijelom protjerali katoličke svećenike preko Tise (do 1551./1552.dio Banata s Temišvarom je još pod vlašću kršćana), dijelom pridobili za novo učenje, a dio svećenika se sklonio u Bosnu. Budim i Peštu su franjevci napustili 1541.-42. (Molnár 2019: 310). Katolički svećenici održali su se jedino u Segedinu gdje je opstala franjevačka crkva i samostan. Tamošnje osmanske vlasti su u vjerskom prijeporu s protestantima 1545. odlučile u korist franjevaca. Drugdje su katolici koristili crkve, ostavljene kršćanima, u odijeljenim dijelovima s protestantima, primjerice crkvu sv. Marije Magdalene u budimskoj tvrđavi"
str. 30

"Troje dubrovačkih redovnika djeluje od 1587. u Podunavlju sa središtima iz dubrovačkih kolonija u Požegi, Beogradu i Temišvaru"
str. 33

"Šokci se spominju među katolicima u Beogradu 1628. i 1632. u sporu „Dubrovčana Latina“, „Šokaca i Bošnjaka“ oko beogradske katoličke kapele, te u nedalekom selu Višnjici (Bojanić1982: 52, 79; Filipović 1967: 141). O podrijetlu Bosanaca spominje se da je tek mali dio predstavljao sloj bogatih trgovaca, ostali su bili podrijetlom iz područja uz Savu, a Šokci su bili obrtnici podrijetlom iz sela u okolici Beograda i Požege (Molnár2007: 111). U Bosni se Šokci spominju iz dokumenta o sporu koji se vodio u vojnom logoru Ali-paše u Temišvaru 1662. između opunomoćenika pećkoga patrijarha i predstavnika franjevaca i katolika. Navode se „latinske i šokačke zimije“ iz Motika kod Banja Luke, Dragočaja, Kotora i Jajca (Boškov 1992)58. Podaci o spominjanju šokačkog imena kroz 16. i 17. st. omeđuju prostor na kojem žive Šokci od dijela Mačve, susjednog Srijema, Beograda i njegove okolice, od Srijema preko Valpovštine uz rijeku Dravu s pojedinim skupinama preko Drave oko Sigeta i Balatina, zatim u Posavini s obje strane toka rijeke Save zapadno do Požege, Baranji, Bačkoj (Segedinskom sandžaku), Banatu (Temišvarskom sandžaku) te Bosni"
str. 35
Autohtonost i migracije: Hrvati u ugarskom Podunavlju
Mario Bara
https://www.zkvh.org.rs/storage/app/uploads/public/65d/332/0be/65d3320be63f5769987896.pdf

Postoji neki katolički kontekst i prema Temišvaru i Budimu. Ne znamo zašto Mehmed paša Sokolović to tvrdi ali vjerojatno smatra da u tom području borave i Hrvati.

Како не постоји поставио сам ти лингвистичаре који баш о томе говоре аман.
Pogledajte prilog 1527119

Čitao sam neke znanstvene radove, i mislim da je bilo riječ o molitvenicima ili slično koji su se tiskali za srpsko područje i na tom servianu. Međutim ja te tražim moderne izvore gdje su zaključi da je lingua serviana jezik Dubrovčana ili da oni sami kroz povijest to navode. Ti zaključci ne postoje.

Наравно да је један документ јер смо о њему причали, и јасно је да су најаммици долазили из Хрватске и Угарске које су знамо где биле тада, и то не значи да у Дубровнику живе Хрвати или да говоре дубровачким језиком већ да су им они требали као најамници.Не бих коментарисао овај политички панфлет Мариа Грчевића који је срамота за сваког ко се лингвистиком бави.

Hrvati su živjeli i u Vilajetu Hrvati, a barabanti su dolazili i prije turskih upada. U tom kontekstu su Hrvati dolazili i iz bližeg područja.

"Na smjer migracija Bunjevaca upućuju toponimi koji su nastali na područjima koja su nastanjivali. Jedno od njih je selo Vojnići kod Ljubuškog (Šarić 2008:38). Oko 1528. preselili su na područje stare jezgre hrvatske srednjovjekovne države na kojem su Osmanlije oformile Vilajet Hrvati sa sjedištem u Sinju (Šabanović1959: 176, 208)."
str. 21

Autohtonost i migracije: Hrvati u ugarskom Podunavlju
Mario Bara
https://www.zkvh.org.rs/storage/app/uploads/public/65d/332/0be/65d3320be63f5769987896.pdf

 

[Лекизан]

Mogu biti kasnije u različitom kontekstu ali taj kontekst nije bio ranije. A to se uz Zahumlje odnosi na Duklju i Dubrovnik. To je njihov izvor a da li je kontekst kasnije srpski vjerojatno je ali nisam to istraživao. Znam samo da se prema tom području spominju i Slaveni, Hrvati i Vlasi tako da je i to kontekst dubrovačkog područja odnosno samog Dubrovnika.
Kako se ne može zaključiti kada sam ti naveo povjesničare koji govore o Hrvatima prema Duklji. Znači i oni su relevantni.

Можда негде у тренутку насељавања, али врло брзо су се формирали народи како су се Словени уклапали у раносредњовековно феудално друштво и међусобно удаљавали и као такви су и препознати.Тибор такође говори о томе.
Говоре и претпостављају као онај Словенац али читајући саме те изворе до таквог закључка се не може доћи.

"Dio islamiziranih stanovnika Hrvatske, Bosne, Hercegovine i Srbije sudjelovat će u migracijama koje će od 1540-ih provoditi osmanska vlast u Ugarskoj i predstavljat će osnovu muslimanskog stanovništva u tim krajevima. Osim kod kršćana etnonim Hrvat zabilježen je uz osobna imena nekih muslimana u ugarskom Podunavlju, primjerice temišvarski paša Gazi Kasim Hrvat i Maglajac Mahmud paša i Hasanpaša (Kılıç 2019: 205-206, 215-216, 226). Antun Vrančić u pismu Hasan begu sandžaku hatvanskomu 1559. ističe im zajedničku pripadnost hrvatskom narodu(Szalay i Wenzel 1865: 78; Skenderović 2017: 36-37). Putopisac i pratitelj Antuna Vrančića na drugom poslanstvu u Carigrad Marco Antonio Pigafetta, primijetio je u Budimu 1567. da osmanski dostojanstvenici, napose vojnici razumiju hrvatski jezik, što bi značilo da su većina bili južnoslavenskoga podrijetla."
"Protestanti su do kraja 1540-ih uz blagonaklonost vlasti, raznim pritiscima i nasiljem, najvećim dijelom protjerali katoličke svećenike preko Tise (do 1551./1552.dio Banata s Temišvarom je još pod vlašću kršćana), dijelom pridobili za novo učenje, a dio svećenika se sklonio u Bosnu. Budim i Peštu su franjevci napustili 1541.-42. (Molnár 2019: 310). Katolički svećenici održali su se jedino u Segedinu gdje je opstala franjevačka crkva i samostan. Tamošnje osmanske vlasti su u vjerskom prijeporu s protestantima 1545. odlučile u korist franjevaca. Drugdje su katolici koristili crkve, ostavljene kršćanima, u odijeljenim dijelovima s protestantima, primjerice crkvu sv. Marije Magdalene u budimskoj tvrđavi"
str. 30
"Troje dubrovačkih redovnika djeluje od 1587. u Podunavlju sa središtima iz dubrovačkih kolonija u Požegi, Beogradu i Temišvaru"
str. 33
"Šokci se spominju među katolicima u Beogradu 1628. i 1632. u sporu „Dubrovčana Latina“, „Šokaca i Bošnjaka“ oko beogradske katoličke kapele, te u nedalekom selu Višnjici (Bojanić1982: 52, 79; Filipović 1967: 141). O podrijetlu Bosanaca spominje se da je tek mali dio predstavljao sloj bogatih trgovaca, ostali su bili podrijetlom iz područja uz Savu, a Šokci su bili obrtnici podrijetlom iz sela u okolici Beograda i Požege (Molnár2007: 111). U Bosni se Šokci spominju iz dokumenta o sporu koji se vodio u vojnom logoru Ali-paše u Temišvaru 1662. između opunomoćenika pećkoga patrijarha i predstavnika franjevaca i katolika. Navode se „latinske i šokačke zimije“ iz Motika kod Banja Luke, Dragočaja, Kotora i Jajca (Boškov 1992)58. Podaci o spominjanju šokačkog imena kroz 16. i 17. st. omeđuju prostor na kojem žive Šokci od dijela Mačve, susjednog Srijema, Beograda i njegove okolice, od Srijema preko Valpovštine uz rijeku Dravu s pojedinim skupinama preko Drave oko Sigeta i Balatina, zatim u Posavini s obje strane toka rijeke Save zapadno do Požege, Baranji, Bačkoj (Segedinskom sandžaku), Banatu (Temišvarskom sandžaku) te Bosni"
str. 35
Autohtonost i migracije: Hrvati u ugarskom Podunavlju
Mario Bara
https://www.zkvh.org.rs/storage/app/uploads/public/65d/332/0be/65d3320be63f5769987896.pdf
Postoji neki katolički kontekst i prema Temišvaru i Budimu. Ne znamo zašto Mehmed paša Sokolović to tvrdi ali vjerojatno smatra da u tom području borave i Hrvati.

Постоје католици, постоје фратри, католички редови, и фрањевци и бенедиктанци, католички контекст, тако да постоје и Шокци, али не и Хрвати.Видим да је аутор мегаломански убацио и Буњевце у Хрвате, свашта, што му је изгледа у опису посла!
https://scholar.google.com/citations?user=KHWg4iAAAAAJ&hl=en
Уз то углавно пише о Бачкој и Срему.
Дубровчани су имали своје колоније у Србији још пре Османлија, углавном у већим рударским или трговачким местима, а били су католици у православној средини и имали и своје богомоље тамо.Мехмед паша ништа не тврди.

Čitao sam neke znanstvene radove, i mislim da je bilo riječ o molitvenicima ili slično koji su se tiskali za srpsko područje i na tom servianu. Međutim ja te tražim moderne izvore gdje su zaključi da je lingua serviana jezik Dubrovčana ili da oni sami kroz povijest to navode. Ti zaključci ne postoje.

Па када си читао онда знаш да дубровчани користе назив српски језик за свој језик, а не за српско подручје, чему митоманисање.И то се зна и пише се и данас, постављао сам ти Жарка Вељковића, Ирену Арсић, Слободан Реметић, Недељковића и друге.Сви они пишу о тим документима где дубровчани свој језик називају лингва сервиана, тако да је све јасно.

Hrvati su živjeli i u Vilajetu Hrvati, a barabanti su dolazili i prije turskih upada. U tom kontekstu su Hrvati dolazili i iz bližeg područja.
"Na smjer migracija Bunjevaca upućuju toponimi koji su nastali na područjima koja su nastanjivali. Jedno od njih je selo Vojnići kod Ljubuškog (Šarić 2008:38). Oko 1528. preselili su na područje stare jezgre hrvatske srednjovjekovne države na kojem su Osmanlije oformile Vilajet Hrvati sa sjedištem u Sinju (Šabanović1959: 176, 208)."
str. 21
Autohtonost i migracije: Hrvati u ugarskom Podunavlju
Mario Bara
https://www.zkvh.org.rs/storage/app/uploads/public/65d/332/0be/65d3320be63f5769987896.pdf

Вилајет Хрвати ти је политичка творевина и то Османлијска, јер је ту некада постојала хрватска кнежевина, али најамници нису долазили одатле нити су их Дубровчани тражили тамо, него из Хабзбуршке провинције Хрватске као што ти је и речено.У то време вилајет Хрвати је преплављен Србима који су се повлачили испред Османлија и насељавали ту хрватску земљу, док су се Хрвати исељавали даље на север у Славонију.

 

[Mej bregami]

Jel se našlo nešto srpsko u Dubrovniku?
Usput da objasne kako to da u "srpskom primorju" tj. navodnim srpskim sklavinijama svi koji pišu većinom pišu da su Hrvati, hrvatskim jezikom i sl., i tako sve do Boke.
Gdje su se izgubili Srbi?

 

[Лекизан]

Jel se našlo nešto srpsko u Dubrovniku?
Usput da objasne kako to da u "srpskom primorju" tj. navodnim srpskim sklavinijama svi koji pišu većinom pišu da su Hrvati, hrvatskim jezikom i sl., i tako sve do Boke.
Gdje su se izgubili Srbi?

Има али је зазидано.
https://slobodnahercegovina.com/spomenik-kralja-petra-oslobodioca-u-dubrovniku/
Изгубили су се по јамама, вртачама и логорима, како ко, примери тисућљетне културе Хрвата.

 

[Perperius]

Jel se našlo nešto srpsko u Dubrovniku?
Usput da objasne kako to da u "srpskom primorju" tj. navodnim srpskim sklavinijama svi koji pišu većinom pišu da su Hrvati, hrvatskim jezikom i sl., i tako sve do Boke.
Gdje su se izgubili Srbi?

Stari Dubrovčani nisu bili Srbi ali nisam siguran ni da su bili Hrvati. Dugo je Dubrovnik bila posebna država, često bez kontakata sa Zagrebom, Podgoricom ili Beogradom. Jedina južnoslovenska grad-država.

 

[Mej bregami]

Stari Dubrovčani nisu bili Srbi ali nisam siguran ni da su bili Hrvati. Dugo je Dubrovnik bila posebna država, često bez kontakata sa Zagrebom, Podgoricom ili Beogradom. Jedina južnoslovenska grad-država.

Imali su Dubrovčani puno kontakta kroz široku trgovački mrežu pa opet ni jedan do pojave Srbokatolika krajem 19.st. se ne naziva Srbinom

 

[Mej bregami]

Има али је зазидано.
https://slobodnahercegovina.com/spomenik-kralja-petra-oslobodioca-u-dubrovniku/
Изгубили су се по јамама, вртачама и логорима, како ко, примери тисућљетне културе Хрвата.

Opet ti o "jučerašnjim" stvarima.

 

[Perperius]

Imali su Dubrovčani puno kontakta kroz široku trgovački mrežu pa opet ni jedan do pojave Srbokatolika krajem 19.st. se ne naziva Srbinom

Srbokatolici se javljaju tokom nacionalnog buđenja pa je i logično da nema ranije Srba jer je to otprilike i period oslobađanja Srba od Osmanlija. Dakle odvojenost i mali uticaj, tj. slabe šanse za asimilaciju.

No svakako Dubrovnik je i tokom srpskih srednjovekovnoh država bila nezavisna država od Srbije...Da je recimo Srbija preživela Osmanlije imala bi od Hrvata bolju startnu poziciju za asimilaciju Dubrovčana vremenom... ipak hrvatska ideja u Dubrovniku je pobedila tokom nacionalnog buđenja zbog religije, bliže kulture itd.

 

[psmaniac]

Stari Dubrovčani nisu bili Srbi ali nisam siguran ni da su bili Hrvati. Dugo je Dubrovnik bila posebna država, često bez kontakata sa Zagrebom, Podgoricom ili Beogradom. Jedina južnoslovenska grad-država.

Са Београдом? Можда си мислио на Ново Брдо.
Паво Новобрђанин је домаћи у Дубровнику а Гулисав је странац,
што је и наглашено у улогама.

 

[Perperius]

Са Београдом? Можда си мислио на Ново Брдо.
Паво Новобрђанин је домаћи у Дубровнику а Гулисав је странац,
што је и наглашено у улогама.

Beograd je asocijacija na Srbiju i razne srpske države, ne mislim bukvalno na Beograd.

 

[Лекизан]

Opet ti o "jučerašnjim" stvarima.

Када су "јучерашње" ствари зазидане шта мислиш о онима раније.
https://reff.f.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/1086/1083.pdf?sequence=1&isAllowed=y

 

[psmaniac]

Beograd je asocijacija na Srbiju i razne srpske države, ne mislim bukvalno na Beograd.

Па како немају везу са Србијом?
Новобрђани и которани су домаћи у Дубровнику.
Трговина између Србије, Босне и Дубровника непрестано тече вековима.
Културни утицаји се мешају, са Србијом и Босном, не са северном Далмацијом
а поготово не са Хрватском.

 

[Mej bregami]

Srbokatolici se javljaju tokom nacionalnog buđenja pa je i logično da nema ranije Srba jer je to otprilike i period oslobađanja Srba od Osmanlija. Dakle odvojenost i mali uticaj, tj. slabe šanse za asimilaciju.

No svakako Dubrovnik je i tokom srpskih srednjovekovnoh država bila nezavisna država od Srbije...Da je recimo Srbija preživela Osmanlije imala bi od Hrvata bolju startnu poziciju za asimilaciju Dubrovčana vremenom... ipak hrvatska ideja u Dubrovniku je pobedila tokom nacionalnog buđenja zbog religije, bliže kulture itd.

Teško, Srbi su više puta od osnivanja Republike pa do nedavno napadali Dubrovnik koji je zbog toga imao izgrađen drugačiji identitet i sentiment prema Srbima i gledali su da se što više povezu sa drugim katolicima u blizini, koji im nisu bili prijetnja.

 

[Mej bregami]

Када су "јучерашње" ствари зазидане шта мислиш о онима раније.
https://reff.f.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/1086/1083.pdf?sequence=1&isAllowed=y
Pogledajte prilog 1528153

Znači opet se pozivaš na prevoditelja na srpski jezik u Dubrovniku kao dokazom da su Dubrovčani Srbi.
Nego, zašto im onda treba prevoditelj na srpski?

 

[Лекизан]

Znači opet se pozivaš na prevoditelja na srpski jezik u Dubrovniku kao dokazom da su Dubrovčani Srbi.
Nego, zašto im onda treba prevoditelj na srpski?

Написано ти је већ више пута, преводили су српски на латински.

 

[Perperius]

Teško, Srbi su više puta od osnivanja Republike pa do nedavno napadali Dubrovnik koji je zbog toga imao izgrađen drugačiji identitet i sentiment prema Srbima i gledali su da se što više povezu sa drugim katolicima u blizini, koji im nisu bili prijetnja.

Koji to beše ratovi? Srbija je imala solidne odnose sa Dubrovnikom u srednjem veku, prodala im Konavle, imala trgovačke veze itd

 

[psmaniac]

Teško, Srbi su više puta od osnivanja Republike pa do nedavno napadali Dubrovnik koji je zbog toga imao izgrađen drugačiji identitet i sentiment prema Srbima i gledali su da se što više povezu sa drugim katolicima u blizini, koji im nisu bili prijetnja.

Бег у окриље римокатоличанства због неподношљивости живљења шизматичке одбачености,
историјски је доказана појава. Неспоразуми и долазе због деловања конгрегације за пропаганду вере,
зар се Дубровчани нису кхурвали и са Османлијама? Какав њихов статус беше, повлашћени трговаца?