Dubrovačka književnost je srpska i bazirana je na kosovskom zavetu!

[Пилипенда]

Наравно, то су увидели и Хрвати па су прешли на штокавску-српску.

Предлажем пажљиво читање Лудвигове „Кратке основе” (Ludwig Gay / Gáj Lajos / Ljudevit Gaj: Kratka osnova horvatsko - slavenskoga pravopisaňa, poleg mudroǏubneh, narodneh i prigospodarneh temeǏov i zrokov) и поређење тог дјела „хрватског препородитеља” и савременог хрватског језичког стандарда.

 

[Пилипенда]

Da, toliko je malovrijedna da je Vuk Karadžić cvilio za kajkavskim rječnicima.,...

Svi Slavenski narodi kromě Serbalja vostočnog' věroispovědanija imaju svoje Rěčnike. Mi ga sami trebamo...Ja sam takovij Rěčnik preduzeo, i već skupio. On će pomenutim' potrebama udovletvoriti. Soderžavaće sve Serbske rěči, koe se nalaze u Rěčnicima: Kurcbekovom' (koi e samo imenom Serbskij), Dellabelli, Belostencu, Jambrešiću, Stulliju, Voltičžiu, Hajmu; a imaće jošt' ednu tretinu pravih Srbskih' rěčij, koe se ni u ednome, ot rečenih Rěčnika, ne nalaze." ("U Fruškogorskom' Monastiru Šišatovcu 20ga Marta 1816.; Sabrana dela Vuka Karadžića, 2. tom, Prosveta, Beograd, 1966.: "Objavlenie o serbskome rěčniku")

Глупо, рођени мој, јако глупо. Прво си с књижевности одједном прешао на рјечнике, а онда као „подпорбу” поставио цитат у ком Вук говори о прикупљању свих СРПСКИХ ријечи које се налазе у побројаним рјечницима. (Све кајкавски рјечници, а?) Сабери се кад лажеш, можеш ти то и увјерљивије.

 

[Putnik iz Međugorja]

Дубровчани су становници града, а Срби народ.За разлику од Дубровчана који су били католици народ у околини је био углавном православан отуда те тензије на верској основи.
https://www.rastko.rs/rastko-du/umetnost/knjizevnost/mpantic/mpantic-proslost/mpantic06-kosovo.html

Dubrovčani su hrvatski narod, a narod okolo Dubrovnika je isto hrvatski narod - sjeverno i južno od Dubrovnika samo je hrvatski narod, i taj hrvatski narod bio je raširen sve do Boke kotorske u Crnoj Gori koja je bila dio kraljevine dalmacije - znači Srba na moru nije bilo čak niti u Crnoj Gori, jer je Crna Gora uzela to more od kraljevine dalmacije tek nedavno, a od Srba niti S.
Srbi su istočno, a u starim vremenima to je bila velika udaljenost (Od Dubrovnika do Trebinja), a ne mala bliska udaljenost i Srbi nemaju veze kulturno, religijski niti imaju krvno-rodbinsko srodstvo sa Hrvatima iz Dubrovnika...
Dakle, ta opća slika koju bi Srbi htjeli podmetnut je opća u obrnutom smjeru - obala je bitna - tamo je život koji se useljava u Dubrovnik, a ne daleko Trebinje gdje su, by the way, donedavno živjeli Turci i muslimani orjentirani prema Sarajevu, a ne Srbi orjentirani prema Beogradu...

Kako znamo da Dubrovčani nemaju veze sa Srbima...?
Pa to vidimo baš iz primjera "Srba katolika"...
Znači, čak i ako Srbin uzme katoličku vjeru i pokuša se ubacit u Dubrovnik to mu neće uspjet nego će ostat označen kao "Srbin"...
I to ti samo dokazuje da se taj proces koji bi ti htio izmislit nikada nije dešavao... Srbe, prvo, nitko nije puštao u Dubrovnik, a oni koji su pušteni ostali bi "Srbi" a ne bi postali Hrvati Dubrovčani, čak i da uzmu katoličku vjeru - ne pomaže...
I onda se ti "Srbi katolici" usred Dubrovnika osjećaju stigmatizirano i počinju širiti ideje koje normalni ljudi oko njih odbacuju, jer vide da su to tlapnje iskompleksiranih ljudi...

Također, Dubrovnik je bio veliki centar sa puno ljudi, a "srpski prostor" u dubini bila je pustoš u kojoj nije bilo nikog. Poznato je da u Zeti nakon mongolske invazije "nije ostao živ čovjek da piša uza zid" Dakle, proces "utjecaja mogao je ići jedino u obrnutom smjeru - da je netko iz mnogoljudnog Dubrovnika, sa puno ljudi, širio hrvatsku krv na tu pustoš koju danas Srbi prisvajaju po Bosni, a ne da je ta pustoš, sa malo ljudi, širila srpsku krv na mnogoljudni Dubrovnik koji je prema toj pustoši imao šovinistički odnos...

Dubrovčani su familija Zagrebu, Splitu, Imotskom, itd... nisu vaša familija niti su vas primali u svoja njedra. U Dubrovnik su kroz povijest useljavali Hrvati iz svih hrvatskih domena - Splita, Zagreba, a ne Srbi iz mrskog zaleđa...

Dakle to su sve UMOBOLNE TEZE...
A kolko su umobolne vidiš po tome što se srpski narod nedavno mobilizirao i krenuo u osvajanje Dubrovnika, a vi Srbi ste širili laž da su se Dubrovčani zapravo dogovorili da žele da JNA uđe u grad i da žele formirat Dubrovačku Republiku, ali su ih Hrvati okupirali. I tako kako lažete danas, tako su tvoji lagali i prije sto godina...
Dakle, onaj ko širi te vaše srpske izmišljotine i laži očigledno nije normalan, a od ljudskog poštenja nema ni p ni š...
I ti osobno lažeš čim zineš...

Nego, nisi dao jasan i precizan odgovor na moje pitanje...
Kakve veze "KOSOVSKI BOJ" ima sa Dubrovačkom književnošću?
Dakle, tema tvrdi (i ti skupa sa temom) da je Dubrovačka kultura bazirana na kosovskom boju?


.

 

[Mej bregami]

Из те реченице више је него јасно да се дубровачке власти обраћају својим грађанима на српском, па бих рекао да ти спадаш у те "шверцере" који баш не разумеју написано.Ту стоји само српски језик а не дубровачки.Проглашен је и извикан од стране Ивана телала пошто га је Флорија Стаи преходно прочитао народу.

Jasno piše da su doveli nekog Ivana da nakon čitanja objave, tekst koji sam postavio iz dubrovačke arhive, to još jednom kaže na srpskom da i zadnji težak shvati o čemu se radi.

Piše da su dva načina objave, čitanje na dubrovačkom i izvikivanje na srpskom da svi čuju i razumiju zabranu šverca i korištenja određene tkanine.

Ti se možeš objesiti za jajca, ali sve jasno piše i nikako se ne može shvatiti na tvoj način.

 

[Mej bregami]

Дубровчани су становници града, а Срби народ.За разлику од Дубровчана који су били католици народ у околини је био углавном православан отуда те тензије на верској основи.
https://www.rastko.rs/rastko-du/umetnost/knjizevnost/mpantic/mpantic-proslost/mpantic06-kosovo.html

Nije ti ovo podforum vicevi.

 

[Mej bregami]

Предлажем пажљиво читање Лудвигове „Кратке основе” (Ludwig Gay / Gáj Lajos / Ljudevit Gaj: Kratka osnova horvatsko - slavenskoga pravopisaňa, poleg mudroǏubneh, narodneh i prigospodarneh temeǏov i zrokov) и поређење тог дјела „хрватског препородитеља” и савременог хрватског језичког стандарда.

Smeta ti književnost na kajkavskom ili to što to naziva hrvatskim?

 

[darinko]

То мишљење дели било који иоле вредан медијавелиста, и сви пишу о народности тих словенских скупина.
Pogledajte prilog 1523566
https://www.scribd.com/document/26348377/Neven-Budak-Etnogeneza-Hrvata
И Живковић тврди мање више исто, постављао сам и то.

Ne može Živković tvrditi jedno i drugo. Niti bilo koji povjesničar. Glavnina povjesničara govori o DAI kao političkom pogledu iz 10. st. I to je to.

Као што рекох Банац се тиме није ни бавио, а и без њега знамо ко помиње Црвену Хрватску и када.Скилицин настављач је написао шта је написао и то се не слаже са оним што изводе Шпира и Хауптман.Хауптман се тврди ништа него "претпоставља", тако пише.Скилица пише о тим становницима као недвосмислено Србима.А због чега је то Вријеније јачи извор?Он Хрвате смешта у Рашку!То што мени треба ти не можеш да понудиш јер не постоји.
Па како, дао сам ти ДАИ и Ајнхарда и још извора.Знаш ли да је Мирослав, брат Стефана Немање, владао Захумљем као и његови потомци, да је Немањин син Сава основао епископију у Стону и да не ређам даље, недоказаном је џабе доказивати нешто.

Gdje piše nedvosmisleno da su Srbi? Ako Hauptman nešto tvrdi onda se očito ti izvori nedvosmisleno ne odnose na Srbe jer bi sam Hauptman to zaključio. Sikilica zna za Srbe i u tom smislu iste ne može brkati sa Hrvatima dok Brijenije navodi Hrvate koje ne brka sa Srbima i k tome je jači izvor i zato Hauptman iznosi svoju teoriju. To je jedan od argumenata koje Hauptman koristi.

Ako netko zna tko su Srbi a Sikilica to zna pa ne može ih u nikakvom kontekstu navoditi kao Hrvate jer vjerojatno i njih poznaje. Logični historiografski zaključak.

Врати се и прочитај приложену литературу и научићеш доста о језицима у то време.
И одговори ми на питање напокон, постоје ли Хрвати пре 12. века онда и како знаш?

Naveo sam u ranijim postovima zaključke što se tiče razvoja jezika. Do danas nigdje nismo vidjeli da netko piše o štokavici u kontekstu 6-9.st, 9-12. st. Ne možemo dalje od toga a jedini zaključak koji se nameće je da nema nikakve specifične štokavice u tom vremenu a koja bi bila obilježje bilo koga.
Što se tiče Hrvata, isti je slučaj kao i sa Srbima. Mi možemo nešto temeljiti sa DAI ali to je politički pogled iz 10. st. Srbija i Hrvatska u historiografskom smislu mogu biti i unazad obilježeni kao Srbi i Hrvati, ali ne mogu u tom smislu biti Zahumljani, Dubrovčani, Pagani, Dukljani. A to nam je glavno područje koje je okrenuto Dubrovniku. Tu nam treba šira slika, a šira slika pokazuje i Hrvate u tom području, tu su i Dukljani, Slaveni, Vlasi. Ne mogu svi oni biti zamjena za Srbe.

Ферман је указ или декрет, и нисам те питао за остале него конкретно за овај, где је онда ако је проверљив, због чега га не поставиш него само Матасовићево препричавање истог.Итекако је доведен у питање, прочитај предходну моју објаву о њему и приложене везице ка коментарима ка другим темама овде.

To ti je historiografski dokument, i ako bilo tko od nas sutra ili ako netko ide u hrvatsku na ljetovanje, može otići u muzej ili arhiv franjevaca u Fojnici i samo pita da li se može vidjeti ili kopirati taj dokument. To su dokumenti slobodni za uvid. U 100 godina netko je mogao otići u taj arhiv i pogledati da li je sve vjerodostojno.

Postoje i bošnjački povjesničari koji vjerojatno par puta godišnje prolaze kroz Fojnicu, a ja do danas nisam pročitao da bi netko od njih ovaj izvor predstavio u nekom drugom kontekstu itd.

Како ти не значи ништа, поставио сам ти документа у којима сами Дубровчани кажу да пишу лингва сервианом, односно српским језиком, и све су их обрадили лингвисти, шта ти још треба да би поверовао у нешто очигледно.Ја видим да ти не прилажеш ни модеран ни немодеран извор.

Navedi konkretne zaključke tih lingvista ili povjesničara. Govorimo o modernim izvorima. Vidiš kako ti ja navodim Hrvate-Dukljane? Znači povjesničare koji temeljem svojih primarnih izvora iznose zaključke. Ti meni izlažeš neka pojedina pisma ili isprave od njih tisuću, bez ikakvog konteksta, zaključka itd. Ja ne mogu s tobom u tom smislu raspravljati jer ja ne istražujem Dubrovačku jezičnu povijest. Ja ne znam ništa o tome. Ali ako ti imaš modernu historiografiju koja nešto tvrdi i zaključuje tim ispravama itd, onda ti mogu probati odgovoriti. Ovako par dokumenata meni ništa ne znače, jer nema nikakvog konteksta i zaključka iza toga.

Јел постоји дубровачки молитвеник, јел тамо стоји да је написан српским језиком, јесам ли га дао овде као и Решетарову обраду тог документа, и како не постоји примаран извор где Дубровчани свој језик називају српским.Први забележени стихови у дубровачкој књижевности исписани су српским језиком и ћириличним писмом 1421 године Џонко Калићевић, јел то примарни извор.Какви сад хрватски извори о српском језику!?

Gore sam odgovorio. Probaj naći moderne povjesničare i lingviste koji temeljem tih isprava zaključuju da su Dubrovčani svoj jezik nazivali srpskim ili koristili srpski jezik kroz svoju povijest itd. To citiraj, navedi stranicu i link. Onda ti ja mogu odgovoriti. Meni tvoji izvori ili tvrdnje ništa ne znače jer ja u hrvatskoj historiografiji nikada nisam čuo da je lingua serviana jezik kojeg su Dubrovčani smatrali svojim.

Не то није тачно, и за то сам ти поставио овде наредбу дубровачких власти који кажу да ће садржај наређења бити написан на српском језику како би га грађани разумели, односи се на саме грађане Дубровника а не на комуникацију са суседима, такође ту је и поменути молитвеник написан српским језиком који је био намењен самим Дубровчанима за коришћење а не околини која и није била католичка.

Već sam rekao, navedi moderne izvore koji jasno iznose zaključke temeljem izvora koje navodiš. Ja ne mogu tvrditi da Hrvati prema Duklji postoje i temeljiti to samo primarnim izvorima bez ikakvog zaključka nekog povjesničara. Ista je stvar sa tvojim argumentima. Da su tvoji argumenti toliko jaki pa onda bi imao barem 3-4 moderna srpska izvora koji nešto zaključuju temeljem tih izvora.

Најамници су долазили из Загреба, и што је још важније тај извор не показује да Дубровчани говоре хрватски већ супротно.

Gdje ti to piše da su dolazili iz Zagreba?

 

[Urvan Hroboatos]

Nije ti ovo podforum vicevi.

Ovaj tekst poznatog i učenog velikosrpskoga agitatora Pantića ipak zavrjeđuje osvrt.

Pantić bi htio, preko nategnutoga srbovanja, navući da je u južnom hrvatskom dijelu (Dubrovnik, Boka Kotorska) Kosovska tema bila nješto jako važno i proučavano, praktički identifikacijski.

No pokazao je upravo suprotno.

On miješa dijelove iz pseudopovijesnh dijela Dubrovčana (na latinskom i talijanskom) i odjeljke iz dva-tri književna djela u kojima se spominju likovi iz kosovske mitologije.

No upravo ti dijelovi dokazuju da je to Hrvatima na jugu sve to bilo strano i zapravo neki egzotični narativ o Turcima i pravoslavcima koje ni ne poznaju. Srbe zovu Makedoncima ili Grcima, nekad Rašanima i Servima, a to im je sve nekako mutno i čudno (i Gunduliću je Beograd bugarski grad). Ni Kotorani ni Dubrovačni tu srpsku priču ne poznaju, nego žongliraju s podatcima koje su ili čuli ili prepisali iz razne fantazijske "historiografije" toga doba i sličnih vrela.

Kod Gudulić dio o Kosovu je u stihovima prepričana bajka o nekoj Srpkinji koja ide kao priležnica u turski harem. Kod ostalih još bizarnije- ne znaju ni imena naroda ni što je to uopće- ništa.

Generalno su ti ljudi, Dubrovčani i Kotorani, imali gradsku ili širu svijest, no njihova povijesna svijest nema veze sa srpskom, a ima s hrvatskom- iako ne u modernom smislu.

1. oni su bili poglavito ponosni na svoje gradove i tu im je bila primarna lojalnost.
2. kao kolektiv, bili su jasni da pripadaju Dalmaciji, a ta je Dalmacija hrvatska. Ne u punini modernoga poimanja, no razvidno je i u nazivu jezika u svih njihovih pisaca kad govore o svom slavenskom jeziku. Iako su prozu pisali skoro isključivo na talijanskom (osim latinskog)- jasno su se etnički odjeljivali od Talijana, i sebe držali Dalmatincima- kao i oni u Splitu, Hvaru, Zadru, Šibeniku....
3. o povijesti su pisali umjetnički uglavnom izmišljotine po nekakvim panslavenskim izumima i vladarima kojih nikad nije ni bilo, a vjerojatno s vrelima najviše iz Hrvatske kronike ili LjPD.
4. o pravoj povijesti, onoj koja se zbila, pisali su jedino ozbiljnije o hrvatskoj, npr. ep o Sigetu Menčetića ili drame Palmotića o banu Hrvoju, no i to je stilizirano, sve s ciljem da se istaknu njihovi graadovi republike ili da se kao Kotorani i sl. uvuku Mlečanima zaštitnicima.
5. njeku povijesnu svijest do 19. st. nisu imali, a što su imali, vezivalo se na kroatocentrični Ilirik uz dosta izmišljotina, no uz najčešći jezični diskurs vezan uz hrvatsko ime, a često uz dalmatinsku, a rjeđe bosansku boju. Srbi su im bili njeka vrsta istočnih likova koje su miješali s Grcima, Bugarima i Makedoncima, a o njima su, ako su se osvrtali, znali jedino iz treće ruke i identitetski, kao s pravoslavcima, nisu imali upravo nikakve veze.

 

[Casual Observer]

Čitao sam i povjesničari koje ja navodim nigdje ne pišu da bi DAI dokazivao etnicitet nekoga 7-9. st. Niti to govore za 10. st. A Hrvoje Gračanin i Tibor Živković u radovima koje navodiš to nigdje ne zaključuju niti takav zaključak kod njih postoji. Zato te tražim da navedeš citate gdje to oni tvrde. Što se tiče Komatine na to sam odgovorio.



"Brijenije, naime saopštava: I „Hrvati i Dukljani, opet odmetnuvši se (1073. god.), pustošahu čitav Ilirik“ (Drački temat, po Šišiću). II „Kad Hrvati i Dukljani pustošahu Ilirik“, Brijenijev otac skupi vojsku po naređenju cara Mihajla VII, te je povede „na Dukljane i Hrvate“."

Ti ne čitaš izvor Špire Kulišića. Ako se uz Dukljane spominju Hrvati tj. Srbi onda Dukljani ne mogu biti Srbi ili Hrvati. U svakom slučaju se u tom području spominju i Hrvati uz Dukljane a brkanje istih sa Srbima ukazuje da se tu vjerojatno i radi o Hrvatima jer bizantska strana vrlo dobro zna tko su Srbi ili bi trebali puno bolje znati tko su im prvi susjedi.
Možda i Brijenije spominje Srbe-Hrvate ali koliko ja znam to nije slučaj u ovom kontekstu.
Prema tome to je odgovor i za Komatinu i njegove Dukljane-Srbe jer bi koristeći ove izvore imali Hrvate, Dukljane i Srbe koji ustvari označavaju jedne, Srbe.


Jezik određuje narod ali Srbi ne govore nekim specifičnim jezikom da bi se razlikovali od nekoga. Prema tome ne postoje lingvisti ili tvrdnje da bi Srbi dolaskom na Balkan 6,7,8,9.st. donijeli neki specifični jezik koji bi ih narodnosno obilježavao, ja ne znam ni da li postoje podaci za 9,10,11,12 st. Prema tome prvo moraš takve teorije dokazati a ti nemaš niti jedan jaki moderni lingvistički izvor koji bi to dokazao. Tako da je bolje da o tome ne diskutiramo jer su tvoje tvrdnje nedokazive.



Ne znam na što misli Mehmed Paša, ako imaš znanstveni rad u kojem je njegova tvrdnja historiografski obrađena slobodno ga priloži. Ja samo znam za taj izvor koji spominje Hrvate do Dubrovnika.



Noviji zaključci povjesničara govore da je Čelebija vrlo pouzdan izvor a da je do grešaka dolazilo pri prepisivanju njegovih zapisa. U svakom slučaju Hrvati oko Nikšića, u Boki i Podrinju se spominju i do danas ničim nisu dovedeni u pitanje.
Inače i popis bosanske vojske iz 1526. god spominje naziv Hrvat u Nikšiću, Podrinju ali i po Sandžaku. Srbi se kao oznaka u tom izvoru ne spominju.




Mile Bogović (Spisi Tajnog Vatikanskog arhiva XVI-XVIII veka, SANU, Zbornik za istoriju, jezik i književnost srpskog naroda, Beograd 1983,):
"U svojim natuknicama ispred teksta dokumenta često upotrebljava riječ Srbin, srpski, dok se u samom dokumentu niti jedno od toga ne spominje. Lako se može uočiti da je pridjev "srpski" stavljan na mjesto gdje je pisalo: Vlah, Morlak, šizmatik, Grk, pravoslavac, ili je jednostavno dodan, umetnut. Tu praksu Jačov ne stvara, nego je samo nastavlja. Tako su već pisali Aleksa Ivić, Nikodim Milaš, Jovan Radonić"



Kako se pravim lud kada ti kažem da nigdje to nisam pročitao. Navedi 3-4 moderna povjesničara i njihove citate jer ja ne znam o čemu ti pričaš. Znam da je lingua serviana označavala kancelarijski jezik ili pismo koje su Dubrovčani koristili u komunikaciji prema srpskom području a možda i šire. I znam podatak da se taj jezik prevodio na dubrovački ilirski. Ako nešto ne znam onda je na tebi da navedeš moderne povjesničare koji govore da lingua serviana označava jezik Dubrovčana.



Ti mi jednim dokumentom bez ikakvog konteksta, tumačenja nekog povjesničara koji nešto temelji tim dokumentom dokazuješ da je to jezik Dubrovčana? Ako je to sve jasno navedi povjesničare koji nešto zaključuju temeljem tog dokumenta. Ima tisuće izvora, pisama, isprava itd u Dubrovniku a ti nešto tvrdiš jednom od njih. U Hrvatskoj se ne piše o Vlasima zato što to netko namjerno želi već iz razloga što postoji stotine primarnih izvora koji spominju Vlahe i u tom smislu postoje povjesničari koji nešto temeljem tih izvora zaključuju. Kod tebe nema ništa osim dokumenta gdje se nešto spominje a zaključak je kolosalan.

popis bosanske vojske iz 1526. god spominje naziv Hrvat u Nikšiću, Podrinju ali i po Sandžaku.

Kod Srba su zabeležena lična imena Hrvatin, Bugarin, ali i Srbin. Ništa novo pod suncem. Lično ime ≠ narodnost.

 

[Casual Observer]

Ovaj tekst poznatog i učenog velikosrpskoga agitatora Pantića ipak zavrjeđuje osvrt.

Pantić bi htio, preko nategnutoga srbovanja, navući da je u južnom hrvatskom dijelu (Dubrovnik, Boka Kotorska) Kosovska tema bila nješto jako važno i proučavano, praktički identifikacijski.

No pokazao je upravo suprotno.

On miješa dijelove iz pseudopovijesnh dijela Dubrovčana (na latinskom i talijanskom) i odjeljke iz dva-tri književna djela u kojima se spominju likovi iz kosovske mitologije.

No upravo ti dijelovi dokazuju da je to Hrvatima na jugu sve to bilo strano i zapravo neki egzotični narativ o Turcima i pravoslavcima koje ni ne poznaju. Srbe zovu Makedoncima ili Grcima, nekad Rašanima i Servima, a to im je sve nekako mutno i čudno (i Gunduliću je Beograd bugarski grad). Ni Kotorani ni Dubrovačni tu srpsku priču ne poznaju, nego žongliraju s podatcima koje su ili čuli ili prepisali iz razne fantazijske "historiografije" toga doba i sličnih vrela.

Kod Gudulić dio o Kosovu je u stihovima prepričana bajka o nekoj Srpkinji koja ide kao priležnica u turski harem. Kod ostalih još bizarnije- ne znaju ni imena naroda ni što je to uopće- ništa.

Generalno su ti ljudi, Dubrovčani i Kotorani, imali gradsku ili širu svijest, no njihova povijesna svijest nema veze sa srpskom, a ima s hrvatskom- iako ne u modernom smislu.

1. oni su bili poglavito ponosni na svoje gradove i tu im je bila primarna lojalnost.
2. kao kolektiv, bili su jasni da pripadaju Dalmaciji, a ta je Dalmacija hrvatska. Ne u punini modernoga poimanja, no razvidno je i u nazivu jezika u svih njihovih pisaca kad govore o svom slavenskom jeziku. Iako su prozu pisali skoro isključivo na talijanskom (osim latinskog)- jasno su se etnički odjeljivali od Talijana, i sebe držali Dalmatincima- kao i oni u Splitu, Hvaru, Zadru, Šibeniku....
3. o povijesti su pisali umjetnički uglavnom izmišljotine po nekakvim panslavenskim izumima i vladarima kojih nikad nije ni bilo, a vjerojatno s vrelima najviše iz Hrvatske kronike ili LjPD.
4. o pravoj povijesti, onoj koja se zbila, pisali su jedino ozbiljnije o hrvatskoj, npr. ep o Sigetu Menčetića ili drame Palmotića o banu Hrvoju, no i to je stilizirano, sve s ciljem da se istaknu njihovi graadovi republike ili da se kao Kotorani i sl. uvuku Mlečanima zaštitnicima.
5. njeku povijesnu svijest do 19. st. nisu imali, a što su imali, vezivalo se na kroatocentrični Ilirik uz dosta izmišljotina, no uz najčešći jezični diskurs vezan uz hrvatsko ime, a često uz dalmatinsku, a rjeđe bosansku boju. Srbi su im bili njeka vrsta istočnih likova koje su miješali s Grcima, Bugarima i Makedoncima, a o njima su, ako su se osvrtali, znali jedino iz treće ruke i identitetski, kao s pravoslavcima, nisu imali upravo nikakve veze.

Cenjeno mišljenje? Analiza?

 

[Лекизан]

Dubrovčani su hrvatski narod, a narod okolo Dubrovnika je isto hrvatski narod - sjeverno i južno od Dubrovnika samo je hrvatski narod, i taj hrvatski narod bio je raširen sve do Boke kotorske u Crnoj Gori koja je bila dio kraljevine dalmacije - znači Srba na moru nije bilo čak niti u Crnoj Gori, jer je Crna Gora uzela to more od kraljevine dalmacije tek nedavno, a od Srba niti S.
Srbi su istočno, a u starim vremenima to je bila velika udaljenost (Od Dubrovnika do Trebinja), a ne mala bliska udaljenost i Srbi nemaju veze kulturno, religijski niti imaju krvno-rodbinsko srodstvo sa Hrvatima iz Dubrovnika...
Dakle, ta opća slika koju bi Srbi htjeli podmetnut je opća u obrnutom smjeru - obala je bitna - tamo je život koji se useljava u Dubrovnik, a ne daleko Trebinje gdje su, by the way, donedavno živjeli Turci i muslimani orjentirani prema Sarajevu, a ne Srbi orjentirani prema Beogradu...

Kako znamo da Dubrovčani nemaju veze sa Srbima...?
Pa to vidimo baš iz primjera "Srba katolika"...
Znači, čak i ako Srbin uzme katoličku vjeru i pokuša se ubacit u Dubrovnik to mu neće uspjet nego će ostat označen kao "Srbin"...
I to ti samo dokazuje da se taj proces koji bi ti htio izmislit nikada nije dešavao... Srbe, prvo, nitko nije puštao u Dubrovnik, a oni koji su pušteni ostali bi "Srbi" a ne bi postali Hrvati Dubrovčani, čak i da uzmu katoličku vjeru - ne pomaže...
I onda se ti "Srbi katolici" usred Dubrovnika osjećaju stigmatizirano i počinju širiti ideje koje normalni ljudi oko njih odbacuju, jer vide da su to tlapnje iskompleksiranih ljudi...

Također, Dubrovnik je bio veliki centar sa puno ljudi, a "srpski prostor" u dubini bila je pustoš u kojoj nije bilo nikog. Poznato je da u Zeti nakon mongolske invazije "nije ostao živ čovjek da piša uza zid" Dakle, proces "utjecaja mogao je ići jedino u obrnutom smjeru - da je netko iz mnogoljudnog Dubrovnika, sa puno ljudi, širio hrvatsku krv na tu pustoš koju danas Srbi prisvajaju po Bosni, a ne da je ta pustoš, sa malo ljudi, širila srpsku krv na mnogoljudni Dubrovnik koji je prema toj pustoši imao šovinistički odnos...

Dubrovčani su familija Zagrebu, Splitu, Imotskom, itd... nisu vaša familija niti su vas primali u svoja njedra. U Dubrovnik su kroz povijest useljavali Hrvati iz svih hrvatskih domena - Splita, Zagreba, a ne Srbi iz mrskog zaleđa...

Dakle to su sve UMOBOLNE TEZE...
A kolko su umobolne vidiš po tome što se srpski narod nedavno mobilizirao i krenuo u osvajanje Dubrovnika, a vi Srbi ste širili laž da su se Dubrovčani zapravo dogovorili da žele da JNA uđe u grad i da žele formirat Dubrovačku Republiku, ali su ih Hrvati okupirali. I tako kako lažete danas, tako su tvoji lagali i prije sto godina...
Dakle, onaj ko širi te vaše srpske izmišljotine i laži očigledno nije normalan, a od ljudskog poštenja nema ni p ni š...
I ti osobno lažeš čim zineš...

Nego, nisi dao jasan i precizan odgovor na moje pitanje...
Kakve veze "KOSOVSKI BOJ" ima sa Dubrovačkom književnošću?
Dakle, tema tvrdi (i ti skupa sa temom) da je Dubrovačka kultura bazirana na kosovskom boju?


.

Више чињеница а мање хрватске мегаломаније.
Дао сам ти везицу за косовску легенду у свести Дубровчана и осталих Далматинаца.А могао би и да прелисташ тему.

 

[Лекизан]

Nije ti ovo podforum vicevi.

И није зато се уозбиљи.

 

[Casual Observer]

U novinama Borba vodila se je 1967. rasprava o pripadnosti dubrovačke književnosti. U nju se uključio 28. prosinca 1967. ugledni povjesničar srpske književnosti Miodrag Popović. Da bi se vidjelo pripada li dubrovačka književnost hrvatskoj ili srpskoj književnosti, Popović kaže da je treba usporediti s hrvatskom i srpskom književnosti 16. i 17. stoljeća, i to po jeziku, pjesničkim i stilskim svojstvima te po njezinu općem duhovnom i idejnom smjeru. Popović je korak po korak prošao te točke (citiram prema V. Košćaku, časopis Dubrovnik, 1992):


„Jezik prvih dubrovačkih pjesnika, kao što je poznato, ima mnogo čakavskih osobina koje su, po svemu sudeći, dolazile iz susjedne (čakavske) književnosti. S druge strane, mnoga djela (proza i kasnije pjesnička djela) pisana su uglavnom štokavskim ijekavskim jezikom. U to vrijeme, međutim, Srbi imaju drugi književni jezik: srpskoslovenski na kome su i u XVI i XVII vijeku napisali mnoga književna djela.“... „U toku XVIII vijeka u jezičkom pogledu srpska književnost će se još više udaljiti od dubrovačke.“... „U pjesničkom i stilskom pogledu dubrovačka književnost čini cjelinu s hrvatskom književnosti u Dalmaciji i primorju. U hrvatskoj literaturi dominira renesansa i barok, a stara srpska književnost i ova XVI i XVII vijeka slijedi bizantinsku tradiciju i ima vlastite pjesničke i stilske odlike.“


„U općim stilskim i jezičkim odlikama nema na primjer ništa zajedničko između senzualne poezije Šiška Menčetića iz pseudopetrarkističkog zbornika Dinka Ranjine (1507) i Krušedolčeve ‘Službe Maksimu’ ispjevane petnaestak godina kasnije. Sasvim je drukčiji – i tematski i idejno i poetski pristup historiji u Gundulićevu ‘Osmanu’ (1628–1638) od Pajsijevog pristupa u ‘Žitiju Stevana Prvovenčanog’ 1629. Kakve sličnosti ima između komedija Marina Držića i naše pravoslavne, srpskoslovenske retorike?“


Zaključak M. Popovića glasi: „Kao što se vidi, dubrovačka književnost XVI i XVII vijeka po jezičkim, pjesničkim i idejnim svojstvenostima uklapa se u hrvatsku književnost i čini njen sastavni dio. Zato je prirodno što je nova hrvatska književnost spontano pošla za njom i što srpski pisci XVIII vijeka nisu imali nikakve veze s dubrovačkom književnošću. ‘Dalmatinska, a naročito dubrovačka književnost‘ – piše Jovan Skerlić 1914. godine u ‘Istoriji nove srpske književnosti‘ – ‘za vreme ilirskog pokreta bila je od velikog utjecaja za stvaranje nove hrvatske književnosti... Za tu književnost (dubrovačku i dalmatinsku) u Srba se gotovo nije ni znalo, i ako je ko od obrazovanijeg Srba i poznavao, nije je smatrao kao svoju.’“ Glede udjela „srpskog elementa u istoriji dubrovačke kulture“ Miodrag Popović zaključuje da „Postojanje srpskog u dubrovačkoj književnosti ni u kom slučaju ne dovodi u pitanje njen hrvatski karakter, niti ugrožava jedinstvo i nacionalni integritet hrvatske književnosti.“ U kojoj su mjeri Srbi „baštinili“ dubrovačku književnost, zorno ocrtava i činjenica da je u Srbiji Marin Držić, kako prenosi Mirko Tomasović, prvi put postavljen na pozornicu 1946, „kad ga je glumilo Hrvatsko narodno kazalište, ne iz Zagreba, već iz Subotice (poslije preimenovano u Narodno pozorište).“

Drugi žanr drugi jezik, tj narodni.

A evo i koji je narod bio u pitanju:

 

[ИгарЈ]

Večinom ne vidite razliku između slavenosrpskog i crkvenoslavenskog i to vam je sve isto.

- Славеносрпски у 12. веку? Овде само ти не знаш шта подразумевају појмови црквенословенски, српскословенски, српски вернакулар, рускословенски и славеносрпски.

- Мораш научити разговарати. Упорно се обраћаш некоме своме умишљеноме колективноме српству, уместо човеку који ти пише.

 

[Putnik iz Međugorja]

Више чињеница а мање хрватске мегаломаније.
Дао сам ти везицу за косовску легенду у свести Дубровчана и осталих Далматинаца.А могао би и да прелисташ тему.

Pa di je ta svijest?
U Dubrovniku je očito nema. U Dubrovniku postoji svijest da su to Hrvati koji veze nemaju sa Srbima na nijednom nivou, nit su ikad imali...
Ti radiš doslovce ovo:
"Sada ću da nađem minimum spomena kosovske bitke u Dubrovniku, i onda ću da beskrajno trolam da taj minimum spomena ima maksimalno značenje..."
Nema nikakvo značenje...
Opet kažem, za Dubrovčane katolike Srbi pravoslavci su heretici kojima nije bilo dozvoljeno čak ni prespavat u Dubrovniku...
Srbi sa kosovskog boja su isto pravoslavni heretici, koji su na kosovu prešli na stranu Turaka, i kakvog bi onda značenja za Dubrovčane mogao imati poraz heretika kojima nedaju prespavat u Dubrovniku?
Ideja da su katolici iz Dubrovnika za temelj svoje književnosti uzeli poraz heretika na kosovom polju je upravo imbecilna...
A s druge strane ti si čovjek koji je o oslobođenju Splita u drugom svjetskom ratu, za ovaj članak, pisao ovako: "Da zašto novine pišu da je oslobođen Split - ponos HRVATSKE dalmcije, umjesto da pišu da je oslobođen Split - ponos SRPSKE dalmacije!"
SPLIT je srpski grad?
To je čisto da pokažem ljudima s kim pričaju...

.

 

[Mej bregami]

- Славеносрпски у 12. веку? Овде само ти не знаш шта подразумевају појмови црквенословенски, српскословенски, српски вернакулар, рускословенски и славеносрпски.

- Мораш научити разговарати. Упорно се обраћаш некоме своме умишљеноме колективноме српству, уместо човеку који ти пише.

Ajde pametni kad sljedeći put skočiš u vodu barem provjeri je dovoljno duboko.

Ne znaš o čemu se radilo u diskusiji , ali glavno da si morao dati i svoj senf svemu tome.

 

[Mej bregami]

И није зато се уозбиљи.

To ti i pišem. Sve je jasno, a ti izvodiš misaone vratolomije da ne piše kako piše.

 

[ИгарЈ]

Ajde pametni kad sljedeći put skočiš u vodu barem provjeri je dovoljno duboko.

Ne znaš o čemu se radilo u diskusiji , ali glavno da si morao dati i svoj senf svemu tome.

Коментар у ком ти је речено да грешиш, и твој одговор који се своди на "не, ви не знате" није дискусија, нити нешто недокучиво, много се трипујеш.

 

[Лекизан]

Ne može Živković tvrditi jedno i drugo. Niti bilo koji povjesničar. Glavnina povjesničara govori o DAI kao političkom pogledu iz 10. st. I to je to.

Он и не тврди и једно и друго, то што ти не схваташ, из националистичких заблуда, није његов проблем.Живковић пише да су те кнежевине политички субјекти које насељавају Срби, и то сматрају и други.

Gdje piše nedvosmisleno da su Srbi? Ako Hauptman nešto tvrdi onda se očito ti izvori nedvosmisleno ne odnose na Srbe jer bi sam Hauptman to zaključio. Sikilica zna za Srbe i u tom smislu iste ne može brkati sa Hrvatima dok Brijenije navodi Hrvate koje ne brka sa Srbima i k tome je jači izvor i zato Hauptman iznosi svoju teoriju. To je jedan od argumenata koje Hauptman koristi.
Ako netko zna tko su Srbi a Sikilica to zna pa ne može ih u nikakvom kontekstu navoditi kao Hrvate jer vjerojatno i njih poznaje. Logični historiografski zaključak.

https://www.academia.edu/3510017/Sr...ia_and_Dioclea_in_the_work_of_John_Skylitzes_
Хауптман не тврди него претпоставља, читај како је написано.Због чега је Вријеније јачи извор, то што не брка Србе и Хрвате!!Скилица и не меша Србе и Хрвате, то ради његов настављач, Вријеније, Кедрин.

Naveo sam u ranijim postovima zaključke što se tiče razvoja jezika. Do danas nigdje nismo vidjeli da netko piše o štokavici u kontekstu 6-9.st, 9-12. st. Ne možemo dalje od toga a jedini zaključak koji se nameće je da nema nikakve specifične štokavice u tom vremenu a koja bi bila obilježje bilo koga.
Što se tiče Hrvata, isti je slučaj kao i sa Srbima. Mi možemo nešto temeljiti sa DAI ali to je politički pogled iz 10. st. Srbija i Hrvatska u historiografskom smislu mogu biti i unazad obilježeni kao Srbi i Hrvati, ali ne mogu u tom smislu biti Zahumljani, Dubrovčani, Pagani, Dukljani. A to nam je glavno područje koje je okrenuto Dubrovniku. Tu nam treba šira slika, a šira slika pokazuje i Hrvate u tom području, tu su i Dukljani, Slaveni, Vlasi. Ne mogu svi oni biti zamjena za Srbe.

Ниси навео ништа, писао си о томе да се ништа не зна....док сам ти ја поставио неке радове који се тичу развоја језика у том периоду.Нисам ти тражио да филозофираш него да ми одговориш на питање да ли Хрвати постоје пре 12. века, и то према теорији коју сам заговараш.

To ti je historiografski dokument, i ako bilo tko od nas sutra ili ako netko ide u hrvatsku na ljetovanje, može otići u muzej ili arhiv franjevaca u Fojnici i samo pita da li se može vidjeti ili kopirati taj dokument. To su dokumenti slobodni za uvid. U 100 godina netko je mogao otići u taj arhiv i pogledati da li je sve vjerodostojno.
Postoje i bošnjački povjesničari koji vjerojatno par puta godišnje prolaze kroz Fojnicu, a ja do danas nisam pročitao da bi netko od njih ovaj izvor predstavio u nekom drugom kontekstu itd.

Па када има толико историчара који су се тиме бавили где је сад?Зашто немамо не његов скен него ни текст тог документа у оригиналу него препричавање неког од пре 100 година!Е па видиш да постоји други контекст, поставио сам ти објаве које треба да прочиташ.Чак и такав препричан ферман не говори о Хрватима у Дубровнику.

Navedi konkretne zaključke tih lingvista ili povjesničara. Govorimo o modernim izvorima. Vidiš kako ti ja navodim Hrvate-Dukljane? Znači povjesničare koji temeljem svojih primarnih izvora iznose zaključke. Ti meni izlažeš neka pojedina pisma ili isprave od njih tisuću, bez ikakvog konteksta, zaključka itd. Ja ne mogu s tobom u tom smislu raspravljati jer ja ne istražujem Dubrovačku jezičnu povijest. Ja ne znam ništa o tome. Ali ako ti imaš modernu historiografiju koja nešto tvrdi i zaključuje tim ispravama itd, onda ti mogu probati odgovoriti. Ovako par dokumenata meni ništa ne znače, jer nema nikakvog konteksta i zaključka iza toga.

Gore sam odgovorio. Probaj naći moderne povjesničare i lingviste koji temeljem tih isprava zaključuju da su Dubrovčani svoj jezik nazivali srpskim ili koristili srpski jezik kroz svoju povijest itd. To citiraj, navedi stranicu i link. Onda ti ja mogu odgovoriti. Meni tvoji izvori ili tvrdnje ništa ne znače jer ja u hrvatskoj historiografiji nikada nisam čuo da je lingua serviana jezik kojeg su Dubrovčani smatrali svojim.
Već sam rekao, navedi moderne izvore koji jasno iznose zaključke temeljem izvora koje navodiš. Ja ne mogu tvrditi da Hrvati prema Duklji postoje i temeljiti to samo primarnim izvorima bez ikakvog zaključka nekog povjesničara. Ista je stvar sa tvojim argumentima. Da su tvoji argumenti toliko jaki pa onda bi imao barem 3-4 moderna srpska izvora koji nešto zaključuju temeljem tih izvora.

Навео сам ти и изворе и лингвисте и историчаре који су обрадили помене дубровачког језика као српског, и навео сам ти и доста примера, сасвим задовољавајуће.Видим како наводиш непостојеће Хрвате у Дукљи.Шта је за тебе модеран историчар, помињао сам ти водеће лингвисте који су се тиме бавили и неоспорно су утврдили и навели велики број примера где Дубровчани свој језик називају српским.За све што сам поставио дао сам и везице и књиге и текстове и цитате.Вероватно не читаш шта сам све постављао али ту су и текстови Коматине, Недељковића, Иване Арсић.
Жарко Вељковић је набројао неке примере спомена српског језика у Дубровнику.
https://www.in4s.net/kojim-se-jezikom-govorilo-u-dubrovniku-1890-prije/
ако ти они нису модерни не знам ко је.Још ми ниси одговорио које за тебе компетентан по питању језика а да је модеран!
Ствар је јасна, има доста помена српског језика у Дубровнику и о томе је писано, против тога не можеш.
Све је јако добро документовано.
https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/8509

Gdje ti to piše da su dolazili iz Zagreba?

Него одакле су требали да дођу?

 

[Лекизан]

Pa di je ta svijest?
U Dubrovniku je očito nema. U Dubrovniku postoji svijest da su to Hrvati koji veze nemaju sa Srbima na nijednom nivou, nit su ikad imali...
Ti radiš doslovce ovo:
"Sada ću da nađem minimum spomena kosovske bitke u Dubrovniku, i onda ću da beskrajno trolam da taj minimum spomena ima maksimalno značenje..."
Nema nikakvo značenje...
Opet kažem, za Dubrovčane katolike Srbi pravoslavci su heretici kojima nije bilo dozvoljeno čak ni prespavat u Dubrovniku...
Srbi sa kosovskog boja su isto pravoslavni heretici, koji su na kosovu prešli na stranu Turaka, i kakvog bi onda značenja za Dubrovčane mogao imati poraz heretika kojima nedaju prespavat u Dubrovniku?
Ideja da su katolici iz Dubrovnika za temelj svoje književnosti uzeli poraz heretika na kosovom polju je upravo imbecilna...
A s druge strane ti si čovjek koji je o oslobođenju Splita u drugom svjetskom ratu, za ovaj članak, pisao ovako: "Da zašto novine pišu da je oslobođen Split - ponos HRVATSKE dalmcije, umjesto da pišu da je oslobođen Split - ponos SRPSKE dalmacije!"
SPLIT je srpski grad?
To je čisto da pokažem ljudima s kim pričaju...

Какве везе ово твоје троловање има везе са темом!Срби су народ, Дубровчани су становници Дубровника, католици и православци су две верске струје у хришћанству, запамти то.Нико и није написао да је косовска легенда била темељ дубровачке књижевности већ један њен део.Какве везе са Хрватима има то што су Срби католици у Дубровнику бранили Србима православцима да преспавају тамо из верских разлога!Нисам ја то написао за Сплит, нешто си гадно помешао, као и ово остало.

To ti i pišem. Sve je jasno, a ti izvodiš misaone vratolomije da ne piše kako piše.

Све је јасно и документовано тако да твоје досетке о неким шверцерима и другим чудима нису потребне.
https://www.rastko.rs/rastko-du/umetnost/knjizevnost/mpantic/mpantic-proslost/mpantic06-kosovo.html

 

[Mej bregami]

Све је јасно и документовано тако да твоје досетке о неким шверцерима и другим чудима нису потребне.

Pa jasno, još jedno izvrtanje činjenica vam je eksplodiralo u lice.
Zašto čitati cijeli dokument kad vam je dovoljna i jedna iscjepkana rečenica istrgnuta iz konteksta.
Ovakav modus operandi čak nije ni izuzetak nekih internet propaliteta, nego pravilo od najviših obrazovnih institucija do pijanca pred zadrugom, čast izuzecima.

 

[Mej bregami]

Коментар у ком ти је речено да грешиш, и твој одговор који се своди на "не, ви не знате" није дискусија, нити нешто недокучиво, много се трипујеш.

Bio sam dao prije primjer gdje se tekst na crkvenoslavenskom preveden u 19.st. na slavenosrpski ovdje podmeće kao original iz srednjeg vijeka kao "pa vidi da se razumije".

 

[Urvan Hroboatos]

Cenjeno mišljenje? Analiza?

Pogledajte prilog 1523913

Tipična besmislica.

Radi se o minornom pripadniku srbokatoličkog pokreta skraja 19. st., a to nije tema. To što je on mislio ili htio, nevažno je i povijest je te opskurante pregazila.

U većini 19. st. u Dubrovniku i nije bilo njeke kreativnosti među srbokatolicima, izim filologa Budmanija i Rešetara, koji su odbacili to u ime isto fantazijskoga jugoslavenstva i pripadaju hrvatskoj filologiji. Obojica su priredili većinu dubrovačkih pisaca za ediciju JAZU "Stari pisci hrvatski". Uz njih valja spomenuti dobrog pravnog povjesnika Bogišića i svaštara Luku Zoru, dopisnika JAZU s nekim poslanim lokalnim rječnikom. Ako su imali potomstvo, to su sve Hrvati koji ni ne žele čuti za imbecilne identifikacije pređa i drže ih idiotima.

Tu spadaju i vrtiguzi poput Luje Vojnovića, koji ni sam nije znao ni što je karakter ni kamo pripada, a osramotio se mlitavim srbovanjem u doba 1. Yu, provevši netaknut život u doba NDH u Zagrebu.

https://forum.krstarica.com/threads/da-nam-srbi-vrate-bar-neke-rijeci.825145/page-3

https://www.enciklopedija.hr/clanak/vojnovic-lujo

Sam Zore je ispao jadan u pokušaju da pobije Kušara, budući da je Kušar- doduše, u naivnom i zastarjelom tonu onoga doba, pa i s njekih kvazijugoslavenskih pozicija, racionalnim metodama pokazao da srpstva u Dubrovniku nije ni bilo, dočim su pobijanja te argumentacije bila obično bijedno anegdotalno naklapanje koje dominira u srpskom diskursu.
https://www.matica.hr/media/knjige/...cel-kusar-dubrovcani-jesu-li-hrvati-izbor.pdf

I ti srbokatolici su dosadni sa svojim unitarizmom, primjer je Rešetar, osoba potekla iz korumpirane porodice koja je primala Judine škude od srbijanske vlade
:

Supilo je za te pikzibnere planina, a njegovi su politički spisi najbolja hrvatska publicistika onoga doba, po kakovosti europskoga formata.

 

[ИгарЈ]

Bio sam dao prije primjer gdje se tekst na crkvenoslavenskom preveden u 19.st. na slavenosrpski ovdje podmeće kao original iz srednjeg vijeka kao "pa vidi da se razumije".

Ја сам ти приложио одломак оснивачке повеље Хиландара писан на народном језику.
Рекох ти да грешиш, не познајеш језике о којима овде говориш те трипујеш неке подвале.
Уједно, не знаш ни с ким си о чему разговарао, те мени, који сам ти и приложио део текста, велиш да не знам "о чему се ради у дискусији".
Важно је да ти мислиш како дискутујеш, док појма немаш о чем говориш.

 

[Putnik iz Međugorja]

Какве везе са Хрватима има то што су Срби католици у Дубровнику бранили Србима православцима да преспавају тамо из верских разлога!Нисам ја то написао за Сплит, нешто си гадно помешао, као и ово остало.

Lekizan tvrdi da su Srbi katolici tjerali Srbe pravoslavce iz grada!
E vidiš, ovako to ispadne kad čovjek svjesno laže...

.