Dubrovačka književnost je srpska i bazirana je na kosovskom zavetu!

  • Začetnik teme Začetnik teme Neno
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
darinko:
U historiografiji imaš raznih tumačenja tako da njegovo mišljenje nije jače od mišljenja 5-6 povjesničara koji u zaključcima ne dijele to mišljenje. I spomen Hrvata prema Duklji od par povjesničara nije jače od suprotnog mišljenja 5-6 povjesničara(kada bi to bio slučaj). Tibor Živković koji je još veći stručnjak ne tvrdi isto kao Komatina.
Kliknite za proširenje...
То мишљење дели било који иоле вредан медијавелиста, и сви пишу о народности тих словенских скупина.
Untitled.jpg

https://www.scribd.com/document/26348377/Neven-Budak-Etnogeneza-Hrvata
И Живковић тврди мање више исто, постављао сам и то.
darinko:
Ne može Banac spominjati moguću Crvenu Hrvatsku u kontekstu Duklje jer on faktično to temelji samo na LJPD i DAI(hrvati u iliriku). On je morao znati cijeli kontekst koji tu postoji a o kojem su neki povjesničari pisali. (Banac, Ivo . The National Question in Yugoslavia: Origins, History, Politics)
Nije ništa Skilicin nastavljač objasnio. Ako Ljudmil Hauptman nešto tvrdi onda njemu Skilicin nastavljač nije ništa objasnio jer i dalje tvrdi da se tu radi o Hrvatima. Nadalje on zaključuje da Sikilica zna za Srbe i Hrvate tako da u tom trenutku nije bilo moguće da ih miješa. Što uz druge izvore poglavito Brijenija koji je jači izvor i koji ne miješa Srbe sa Hrvatima znači da se radi o Hrvatima.
Ne znam što tebi treba? Još nisi naveo niti jedan primarni izvor koji navodi Srbe kao stanovnike Zahumlja, Duklje, okolice Dubrovnika do 10. st, i onda kasnije do 17. st.
Kliknite za proširenje...
Као што рекох Банац се тиме није ни бавио, а и без њега знамо ко помиње Црвену Хрватску и када.Скилицин настављач је написао шта је написао и то се не слаже са оним што изводе Шпира и Хауптман.Хауптман се тврди ништа него "претпоставља", тако пише.Скилица пише о тим становницима као недвосмислено Србима.А због чега је то Вријеније јачи извор?Он Хрвате смешта у Рашку!То што мени треба ти не можеш да понудиш јер не постоји.
Па како, дао сам ти ДАИ и Ајнхарда и још извора.Знаш ли да је Мирослав, брат Стефана Немање, владао Захумљем као и његови потомци, да је Немањин син Сава основао епископију у Стону и да не ређам даље, недоказаном је џабе доказивати нешто.
darinko:
Naveo si mi literaturu kako se došlo do tih tvrdnji a još nisi priložio niti jedan izvor lingvista koji govori o štokavici ili nekom specifičnom dijalektu Srba 7-9. st, 10-12. st?
Ako nemaš dokaza niti oni postoje ne znam zašto o tome diskutiramo? Znači ne postoje nikakvi primarni dokazi pa samim time i historiografski kontekst koji bi govorio o nekom specifičnom srpskom jeziku, kulturi, običajima 7-9. st, 10-12. st.
Kliknite za proširenje...
Врати се и прочитај приложену литературу и научићеш доста о језицима у то време.
И одговори ми на питање напокон, постоје ли Хрвати пре 12. века онда и како знаш?
darinko:
Svaki ferman je pisan u sažetku i sam dokument je već 100 godina provjerljiv u Fojničkom muzeju. "da rimski fratri po Budimu, Temišvaru i Dubrovniku i uopće od naroda hrvatskoga ne pitaju milostinju, ako taj narod spada na grčkoga patrijara"
Prema tome do danas taj dokument nije doveden u pitanje a koristili su ga i ostali istraživači međutim i dalje je kontekst isti.
Kliknite za proširenje...
Ферман је указ или декрет, и нисам те питао за остале него конкретно за овај, где је онда ако је проверљив, због чега га не поставиш него само Матасовићево препричавање истог.Итекако је доведен у питање, прочитај предходну моју објаву о њему и приложене везице ка коментарима ка другим темама овде.
darinko:
Razumiješ da nama dokumenti ništa ne znače bez konteksta nekog povjesničara itd. U dubrovačkoj arhivi imaš tisuće dokumenata a za kontekst tih dokumenata trebamo tvrdnje modernih povjesničara odnosno što ti dokumenti dokazuju. Ti ne prilažeš niti jedan moderni izvor i zaključak.

Ja te tražim primarne izvore koji govore da Dubrovčani svoj jezik nazivaju srpskim, ti ništa primarno ne izlažeš zato što takvi dokumenti ne postoje i zato hrvatski izvori ne govore da Dubrovčani svoj jezik nazivaju srpskim a ne zato što se nečeg boje reći.

Dubrovčani koriste lingua servianu za komunikaciju prema Srbiji i u tom smislu vjerojatno i prema Turskoj. Zato moraš imati historiografski kontekst da se vidi kako se komuniciralo sa Srbima, Turcima, Mađarima, Zadranima, Splićanima, Kotorom, Mlečanima itd.

Znamo i kontekst da se lingua serviana prevodila na dubrovački ilirski. Zato nam treba širi kontekst a ne izvlačiti ispravu po ispravu i donositi neke privatne zaključke. Isto tako nam trebaju moderni izvori koji to tumače a koji ne postoje.
Kliknite za proširenje...
Како ти не значи ништа, поставио сам ти документа у којима сами Дубровчани кажу да пишу лингва сервианом, односно српским језиком, и све су их обрадили лингвисти, шта ти још треба да би поверовао у нешто очигледно.Ја видим да ти не прилажеш ни модеран ни немодеран извор.

Јел постоји дубровачки молитвеник, јел тамо стоји да је написан српским језиком, јесам ли га дао овде као и Решетарову обраду тог документа, и како не постоји примаран извор где Дубровчани свој језик називају српским.Први забележени стихови у дубровачкој књижевности исписани су српским језиком и ћириличним писмом 1421 године Џонко Калићевић, јел то примарни извор.Какви сад хрватски извори о српском језику!?

Не то није тачно, и за то сам ти поставио овде наредбу дубровачких власти који кажу да ће садржај наређења бити написан на српском језику како би га грађани разумели, односи се на саме грађане Дубровника а не на комуникацију са суседима, такође ту је и поменути молитвеник написан српским језиком који је био намењен самим Дубровчанима за коришћење а не околини која и није била католичка.

Не знамо за то, како таквих преведених текстова нема ради се о измишљотини.
darinko:
Da i kakve veze Beč i vojna krajina imaju sa zagorcima?
Kliknite za proširenje...
Најамници су долазили из Загреба, и што је још важније тај извор не показује да Дубровчани говоре хрватски већ супротно.
 
Mej bregami:
Treba znati tumačiti izvore, ali i poznavati o čemu se radi.
U Dubrovniku je postojao položaj cancellarius linguae servianae, koji se bavio prevođenjem i pisanjem dokumentima na srpskom i ćirilici.
Od 17.10.1654. postoji zapis o uvođenju uglednog Hieronima u službu kancelara za srpski jezik:
„de dando onus linguae seruianae Hieronymo Trafiani de Primo, et quod pro tali officio habere debeat pro sua prouisione yperperos centum annuatim".
"o davanju tereta srpskog jezika Hieronimu Trafianiju de Primo, i da za ovu službu treba imati stotinu perpera godišnje"
Njegova zadaća je bila da dokumente pisanih u "lingua serviana et serviana caractere" prevodi i zapisuje u arhivu na talijanskom i dubrovačkom. Originali na ćirilici nisu sačuvani, ali radi se večinom o oporukama koje su se ticale Dubrovčana i poslovnim ugovorima sa trgovcima na turskom području.
Tekst proglasa na, srpskom
Il di primo di 9bre 1638
De mandato degli Signori officiali sopra la pramatica si grida, et proclama infrascritto tenore in lingua seruiana per maggior intelligenza di ogni uno alla loggia del Commune per Iuan riuiero perlegente me Florio Stai et segue
(Prvog novembra 1638. Po zapovjedi gospode činovnika pramatike izvikuјe se i proglašava doljenapisani sadržaј na srpskom јeziku da bi ga svak bolje razumio sa općinske lože od strane Ivana zdura (telala) uz prethodno čitanje moјe, Floriјa Stai, i slijedi.)
Pó sapouiedi gospode officiala od pramattiche, daua se na snagne suakomu od coiemugodi drago ies uarste; da su dosle bile sabragnene i ú napriedase takoghier sabragnuiu hagline uesene illiti malo illiti uele, isuan cegliadim sduora sa deset godiscta samo, i drusiem ú gradu po kuchi, i pó giardinu, i na duoru isuan cuchie, ma pod haglinam scrouito, sa pet godisc samo, takoghier sabragnuiuse liste, i istrisi od koiemugodi drago uarste, i raspliet isuan miere; i gneguoa costa kakono u pramattizi, i to sabragnuiese; illiti po kuchi; illiti na duoru; illiti u gradu u suako brieme, sato suak ú tridni od danas, bichie poslusciat receno od sgara, inakochie bit castigan; i stauglien u pienu bes niedne scusce.
Znači tekst i nije na srpskom, nego se samo izvikuje na srpskom. Najprije je pročitan na dubrovačkom Dubrovčanima, a potom je preveden na srpski izvikan da ga čuju i razumiju Srbi.
Govori o tome da se u grad šverca sukno iz zaleđa, vjerojatno od okolnih pravoslavaca koji dolaze u grad, i da se to zabranjuje kao i nošenje bilo čega od tog sukna pa i samo trake.
Nakon tri dana od proglasa tko ne poštuje zakon biti će kažnjen bez isprike.
Kliknite za proširenje...
Да треба знати а то се не ради овако како ти то радиш.
Знамо да је у Дубровнику постојала српска канцеларија са српским писарима односно дијацима, и он је преводио документа са српског на латински и италијански.Текст ове наредбе или прогласа јесте сачуван на латинском и ту се сасвим јасно каже да је поменути садржај на српском језику - linguae serviana - да би га боље разумели сами становници Дубровника јер је њима и намењен, ово касније су твоје досетке и измишљотине које немају везе са чињеницама.Чуј шверцери из залеђа......
Mej bregami:
Kaive to ima veze s Dubrovnikom?
Kliknite za proširenje...
Има везе са помињањем илирског језика који си једнострано прогласио за хрватски.Ни оно што си ти поставио нема везе са Дубровником.
АнаиванГорд:
Шта мислиш, да ли има неке везе с породицом-династијом Отвил и Норманима из јужне Италије?
Kliknite za proširenje...
Питање је, то је врло раширен симбол међу племством тада.Оно што знамо да шаховница у Хрватску долази са Хабзбурговцима.
 
Urvan Hroboatos:
Ne smeta me ništa, no tvoja ideja da oko 1630. govorni jezik Dubrovčana i okolnih pravoslavaca je bio bitno drugačiji tako da je bio potreban prijevod je apsurdistička. To nijedan hrvatski jezikoslov nije tvrdio ni mislio, bilo kad.

Nije uopće bio potreban prijevod ni sa srednječakavskoga, recimo, Splita, a kamoli s istočnoštokavskoga kakav se govorio u Foči, Trebinju, Nikšiću, Nevesinju, Goraždu itd. N aobičnoj govornoj razini to je posve razumljivo.

Ono je što je na čisto gramatičkoj osnovici razilovalo istočnu od zapadne štokavštine je u nizu jasno razlikovnih crta, no to nema veze s razumijevanjem. Također u rječniku.

Jednostavno, iole pismen Srbin je mogao razumjeti skoro u cijelosti ovaj dio Kašićeva prijevoda Biblije iz 1620ih, a i nepismen, ako mu se čita naglas, iako bi vidio razlike između svojih govora i ovoga stliziranoga jezika:

Pogledajte prilog 1523435


Ti čini se misliš da su pravoslavci govorili njeki šubidubi jezik s primečanijama i zabluždenijama i slične burgije.


Katolici Hrvati su imali pravi crkvenoslavenski koji kad ga staviš na latinicu zvuči kao neki pseudo-ruski šubidubi - npr. Hrvojev misal i Hvalov zbornik za krstjane, koji su pisani u Omišu oko 1405. i oba su šubidubi.
A Križanić je u 17. st. htio njeki miješani jezik koji je isto šubidubi i ni bog ni vrag ga ne razumiju.

Srbi su pisali njekim cksl većimom do 17. st., a to je šubidubi i nitko to nije znao. Ono što imamo od njihovih pisama i dopisa iz Crne Gore, Srbije (možda), Bosne, a možda i Hrvatske (to nije sigurno, jer su imali katolike pisare)- dakle ono što su bilježili u dopisima, to je kao Venclovićev neobjavljeni jezik iz razdoblja 1720. i kad se sredi grafija- to nije bitno drugačije od ovoga.

https://www.rastko.rs/rastko-bl/umetnost/knjizevnost/mselimovic/mselimovic-vuk_l.html
Beda na vodi,
beda od haramija,
beda od svoga roda,
beda od jezika,
beda u gradu,
beda u pustinji,
beda od lukave braće
i medu laživim društvom
(I prebeda ovo pišući
u oprljenoj knjigi
na zloj hartiji, jakož i vidi se,
s neupravnim mastilom!)
Od svega zla i bede,
ti nas oslobodi.


Ovih krvavih vremena
svagdar punih vojske i boja
i svakoga nemira,
i ne teku tako vode potočne,
kakono što krvave reke teku.


Moli, presveta devo,


sina svoga,
kojino je rad nas svoju krv
izlio na krstu,
da bi radi istočenja njegove krvi,
ostala u nas ta krv vojištanska
i međusobna,
što se na zemlji proliva
od zlih ljudi.
Ti, blagoslovena u ženah...
isuši te krvave potoke
da bi u toj reki
suhima prošli nogami.
Budi nam nebesnom dugom,
znamenjem.
da ne bude više na nas potop!

Razlika je u tom što je hrvatski za razliku od srpskoga:

a) temeljen na višestoljetnoj pisanoj baštini govornog jezika, ozbiljnije oko 1300. nadalje, a srpski- nije

b) što je hrvatski tronarječan, pa je uzimao iz drugih narječja, napose kajkavskog, riječi koje Srbi ili nisu, ili ako jesu, pokrivaju tragove (npr. iz kajkavskog su pelud, latica, ladanje, pregovor, konjanik,, ..), a ine samo riječi, nego i gramatiku- kajkavski je prefiks- protu- , a štokavski protiv-, no u hrvatskom je jeziku protuslovlje, protuprirodno, protupravno, protugradni, protuzakonit ....dakle ne sa štokavskim predmetkom protiv-

c) i još više, to što je hrvatski puristički pa više sam iz svoje baštine hrvatskoga slavenskoga gradi riječi i oblike, a srpski lakše usvaja tuđice i pretvara ih u usvojenice.

Zato na psihološkoj razini Srbima hrvatski izgleda izvještačen, artificijelan, nasilu konstruiran, a nama srpski kao seoski čobanski kao Životije se naslonio na tarabu i čačka krezuba usta čačkalicom.
Kliknite za proširenje...
Zna se da je dubrovački govor imao svoje specifičnosti kojih kod okolnih pravoslavaca nije bilo.
I danas Srbi hrvatske riječi kojih ima u hrvatskim knjigama od prije više stoljeća nazivaju ustaškim jer u Jugoslaviji nisu za njih čuli.
I danas se čuje razlika u leksemu izmedju Trebinjaca i Dubrovčana, a "samo" su preko brda.
 
Лекизан:
Да треба знати а то се не ради овако како ти то радиш.
Знамо да је у Дубровнику постојала српска канцеларија са српским писарима односно дијацима, и он је преводио документа са српског на латински и италијански.Текст ове наредбе или прогласа јесте сачуван на латинском и ту се сасвим јасно каже да је поменути садржај на српском језику - linguae serviana - да би га боље разумели сами становници Дубровника јер је њима и намењен, ово касније су твоје досетке и измишљотине које немају везе са чињеницама.Чуј шверцери из залеђа
Kliknite za proširenje...
Pukla ti priča o dubrovačkom govoru kao srpskom iz iscjepjane rečenice od čitave objave koja u arhivu stoji samo u obliku koji sam postavio, bez talijanskog ili latinskog, osim u predgovoru.

Jasno piše da će neki Ivan ponoviti objavu na srpskom odmah nakon što je pročita Stai na dubrovačkom.
Čemu ako je to sve isto?

Bit će da si i ti jedan od potoka tih brđana iz Istočne Hrćercegovine kad ne razumiješ dubrovački .
 
Лекизан:
Има везе са помињањем илирског језика који си једнострано прогласио за хрватски.Ни оно што си ти поставио нема везе са Дубровником.
Kliknite za proširenje...
Drugi tako nazivaju Srbe, ne koriste Srbi taj naziv za sebe ili za jezik svoje književnosti. Uostalom to se odnosi većinom na Srbe na području Kraljevine Hrvatske i Slavonije čije područje zajedno sa Dalmacijom je obuhvaćeno pojmom Ilirija pa njene stanovnike skupno nazivaju Ilirima.
 
Zvonimir Božić:
Vice Adamović (1838. – 1919.) - dubrovački povjesničar i pedagog, najbolji poznavatelj dubrovačkog arhiva kojeg je čitav život istraživao. Utemeljitelj dubrovačkog Zemaljskog školskog muzeja.

Dubrovački časopis "Srđ", broj 1., 15.1.1902., str. 9.
Kliknite za proširenje...

Vidi koji si šprd pokušo prodat...
https://en.wikipedia.org/wiki/Vicko_Adamović

Vicko je Srbin koji je pokušao prodat priču o Srbima katolicima. Štoviše, klaun je utemeljitelj tog pokreta...
Ne možete izać iz začaranog kruga laži - hrpica srpskih agenata pokušala je prije sto godina prodat retardiranu priču o srpskom Dubrovniku, Srbima katolicima, itd... A kolko je priča glupa vidiš upravo po tome što u srpstvu ne postoji "Srbin katolik"... Srbi takvima ne priznaju status Srbina, osim kad jako nisko padnu - kao na ovoj temi, gdje, odjednom, svi Srbi zblentave i žele bit Srbi katolici koje na drugim temama nazivaju pokatoličenom stokom...
100 godina kasnije Srbi na temelju njihovog pokušaja kreću u opću mobilizaciju i osvajanje Dubrovnika...
Jad, jad, jad...

Ali ove priče su super kad na drugim temama netko potegne priče o razlozima za rat 1991 - onda ga samo uputiš na ovu temu...

.
 
Poslednja izmena:
Mej bregami:
Zna se da je dubrovački govor imao svoje specifičnosti kojih kod okolnih pravoslavaca nije bilo.
I danas Srbi hrvatske riječi kojih ima u hrvatskim knjigama od prije više stoljeća nazivaju ustaškim jer u Jugoslaviji nisu za njih čuli.
I danas se čuje razlika u leksemu izmedju Trebinjaca i Dubrovčana, a "samo" su preko brda.
Kliknite za proširenje...
To nije tema.

Ti si tvrdio da je neki dubrovački trivijalni tekst, da bi bio razumljiv srbadiji, trebao biti preveden.
To nije realno.
 
Mej bregami:
Drugi tako nazivaju Srbe, ne koriste Srbi taj naziv za sebe ili za jezik svoje književnosti. Uostalom to se odnosi većinom na Srbe na području Kraljevine Hrvatske i Slavonije čije područje zajedno sa Dalmacijom je obuhvaćeno pojmom Ilirija pa njene stanovnike skupno nazivaju Ilirima.
Kliknite za proširenje...
Stvar je jednostavna do karikaturalnosti.
Panta i Đoka bi htjeli renesansu, a i ne vide kakav je to urnebesni imbecilizam.

Kao i barok Muje i Hase.
 
Scott Isle:
Dubrovcani govore srpskim jezikom to je ocigledno, a ne njemackim ni talijanskim.
Kliknite za proširenje...
Samo što nema nikakvih dokaza za to da oni sami napiši da govore ili pišu srpski.
Više je primjera gdje pišu da su Hrvati ili da pišu hrvatskim jezikom.

Čak se i ova istrgnuta rečenica kojom ste mahali da je to dokaz da Dubrovčani govore srpski u kontekstu cijele objave okrenulo protiv vas i lupilo vam pljusketinu da sve zvoni.
Dubrovčani u toj objavi pišu da je tamo neki srpski, različit od njihovog govora za kojeg treba prijevod sa dubrovačkog.
Ebiga!!
 
Casual Observer:
Kultur-rasizam.
Kliknite za proširenje...
U novinama Borba vodila se je 1967. rasprava o pripadnosti dubrovačke književnosti. U nju se uključio 28. prosinca 1967. ugledni povjesničar srpske književnosti Miodrag Popović. Da bi se vidjelo pripada li dubrovačka književnost hrvatskoj ili srpskoj književnosti, Popović kaže da je treba usporediti s hrvatskom i srpskom književnosti 16. i 17. stoljeća, i to po jeziku, pjesničkim i stilskim svojstvima te po njezinu općem duhovnom i idejnom smjeru. Popović je korak po korak prošao te točke (citiram prema V. Košćaku, časopis Dubrovnik, 1992):


„Jezik prvih dubrovačkih pjesnika, kao što je poznato, ima mnogo čakavskih osobina koje su, po svemu sudeći, dolazile iz susjedne (čakavske) književnosti. S druge strane, mnoga djela (proza i kasnije pjesnička djela) pisana su uglavnom štokavskim ijekavskim jezikom. U to vrijeme, međutim, Srbi imaju drugi književni jezik: srpskoslovenski na kome su i u XVI i XVII vijeku napisali mnoga književna djela.“... „U toku XVIII vijeka u jezičkom pogledu srpska književnost će se još više udaljiti od dubrovačke.“... „U pjesničkom i stilskom pogledu dubrovačka književnost čini cjelinu s hrvatskom književnosti u Dalmaciji i primorju. U hrvatskoj literaturi dominira renesansa i barok, a stara srpska književnost i ova XVI i XVII vijeka slijedi bizantinsku tradiciju i ima vlastite pjesničke i stilske odlike.“


„U općim stilskim i jezičkim odlikama nema na primjer ništa zajedničko između senzualne poezije Šiška Menčetića iz pseudopetrarkističkog zbornika Dinka Ranjine (1507) i Krušedolčeve ‘Službe Maksimu’ ispjevane petnaestak godina kasnije. Sasvim je drukčiji – i tematski i idejno i poetski pristup historiji u Gundulićevu ‘Osmanu’ (1628–1638) od Pajsijevog pristupa u ‘Žitiju Stevana Prvovenčanog’ 1629. Kakve sličnosti ima između komedija Marina Držića i naše pravoslavne, srpskoslovenske retorike?“


Zaključak M. Popovića glasi: „Kao što se vidi, dubrovačka književnost XVI i XVII vijeka po jezičkim, pjesničkim i idejnim svojstvenostima uklapa se u hrvatsku književnost i čini njen sastavni dio. Zato je prirodno što je nova hrvatska književnost spontano pošla za njom i što srpski pisci XVIII vijeka nisu imali nikakve veze s dubrovačkom književnošću. ‘Dalmatinska, a naročito dubrovačka književnost‘ – piše Jovan Skerlić 1914. godine u ‘Istoriji nove srpske književnosti‘ – ‘za vreme ilirskog pokreta bila je od velikog utjecaja za stvaranje nove hrvatske književnosti... Za tu književnost (dubrovačku i dalmatinsku) u Srba se gotovo nije ni znalo, i ako je ko od obrazovanijeg Srba i poznavao, nije je smatrao kao svoju.’“ Glede udjela „srpskog elementa u istoriji dubrovačke kulture“ Miodrag Popović zaključuje da „Postojanje srpskog u dubrovačkoj književnosti ni u kom slučaju ne dovodi u pitanje njen hrvatski karakter, niti ugrožava jedinstvo i nacionalni integritet hrvatske književnosti.“ U kojoj su mjeri Srbi „baštinili“ dubrovačku književnost, zorno ocrtava i činjenica da je u Srbiji Marin Držić, kako prenosi Mirko Tomasović, prvi put postavljen na pozornicu 1946, „kad ga je glumilo Hrvatsko narodno kazalište, ne iz Zagreba, već iz Subotice (poslije preimenovano u Narodno pozorište).“
 
Na stranu što je dubrovačka književnost hrvatska, Dubrovnik hrvatski grad i Dubrovčani Hrvati katolici...
Još nitko od Srba nije odgovorio kako je to Dubrovnik svoju kulturu i književnost bazirao na kosovskom boju?

Kosovski boj je novovjekovna srpska stvar...
A Dubrovčani Srbima nisu dozvoljavali prespavat u Dubrovniku, jer su pravoslavci za Dubrovčane krivovjernici, a Srbi uglavnom neprijatelj Dubrovnika koji ratuje protiv Dubrovnika X puta...
Ako Dubrovčani Srbima nisu dozvoljavali prespavat u Dubrovniku, kako onda zamišljate da je atmosfera u Dubrovniku mogla otić u smjeru da Dubrovčani na kosovskom boju grade svoju književnost?
Ovo je osnovno logičko pitanje koje jasno pokazuje da Srbi svjesno biraju laž...
A onda se još i borite za tu laž, uzimate oružje u ruke i pokušavate nešto nasilu...
.
 
Poslednja izmena:
Putnik iz Međugorja:
Na stranu što je dubrovačka književnost hrvatska, Dubrovnik hrvatski grad i Dubrovčani Hrvati katolici...
Još nitko od Srba nije odgovorio kako je to Dubrovnik svoju kulturu i književnost bazirao na kosovskom boju?

Kosovski boj je novovjekovna srpska stvar...
A Dubrovčani Srbima nisu dozvoljavali prespavat u Dubrovniku, jer su pravoslavci za Dubrovčane krivovjernici, a Srbi uglavnom neprijatelj Dubrovnika koji ratuje protiv Dubrovnika X puta...
Ako Dubrovčani Srbima nisu dozvoljavali prespavat u Dubrovniku, kako onda zamišljate da je atmosfera u Dubrovniku mogla otić u smjeru da Dubrovčani na kosovskom boju grade svoju književnost?
Ovo je osnovno logičko pitanje koje jasno pokazuje da Srbi svjesno biraju laž...
A onda se još i borite za tu laž, uzimate oružje u ruke i pokušavate nešto nasilu...
.
Kliknite za proširenje...
Pokvareno je to.

Slovenci su imali u 19. st. neke pretenzije prisvajanja hrvatske kajkavske književnosti, no odustali su jer su ipak razumni i normalni, golema većina.
 
Mej bregami:
Pukla ti priča o dubrovačkom govoru kao srpskom iz iscjepjane rečenice od čitave objave koja u arhivu stoji samo u obliku koji sam postavio, bez talijanskog ili latinskog, osim u predgovoru.
Jasno piše da će neki Ivan ponoviti objavu na srpskom odmah nakon što je pročita Stai na dubrovačkom.
Čemu ako je to sve isto?
Bit će da si i ti jedan od potoka tih brđana iz Istočne Hrćercegovine kad ne razumiješ dubrovački .
Kliknite za proširenje...
Из те реченице више је него јасно да се дубровачке власти обраћају својим грађанима на српском, па бих рекао да ти спадаш у те "шверцере" који баш не разумеју написано.Ту стоји само српски језик а не дубровачки.Проглашен је и извикан од стране Ивана телала пошто га је Флорија Стаи преходно прочитао народу.
Mej bregami:
Drugi tako nazivaju Srbe, ne koriste Srbi taj naziv za sebe ili za jezik svoje književnosti. Uostalom to se odnosi većinom na Srbe na području Kraljevine Hrvatske i Slavonije čije područje zajedno sa Dalmacijom je obuhvaćeno pojmom Ilirija pa njene stanovnike skupno nazivaju Ilirima.
Kliknite za proširenje...
Наравно да други тако називају Србе, зато и кажем да илирски језик није искључиво везан за Хрвате, анахронизам.
 
Putnik iz Međugorja:
Na stranu što je dubrovačka književnost hrvatska, Dubrovnik hrvatski grad i Dubrovčani Hrvati katolici...
Još nitko od Srba nije odgovorio kako je to Dubrovnik svoju kulturu i književnost bazirao na kosovskom boju?

Kosovski boj je novovjekovna srpska stvar...
A Dubrovčani Srbima nisu dozvoljavali prespavat u Dubrovniku, jer su pravoslavci za Dubrovčane krivovjernici, a Srbi uglavnom neprijatelj Dubrovnika koji ratuje protiv Dubrovnika X puta...
Ako Dubrovčani Srbima nisu dozvoljavali prespavat u Dubrovniku, kako onda zamišljate da je atmosfera u Dubrovniku mogla otić u smjeru da Dubrovčani na kosovskom boju grade svoju književnost?
Ovo je osnovno logičko pitanje koje jasno pokazuje da Srbi svjesno biraju laž...
A onda se još i borite za tu laž, uzimate oružje u ruke i pokušavate nešto nasilu...
.
Kliknite za proširenje...
Дубровчани су становници града, а Срби народ.За разлику од Дубровчана који су били католици народ у околини је био углавном православан отуда те тензије на верској основи.
https://www.rastko.rs/rastko-du/umetnost/knjizevnost/mpantic/mpantic-proslost/mpantic06-kosovo.html
 
Urvan Hroboatos:
Pokvareno je to.

Slovenci su imali u 19. st. neke pretenzije prisvajanja hrvatske kajkavske književnosti, no odustali su jer su ipak razumni i normalni, golema većina.
Kliknite za proširenje...
Разумни и нормални људи, али и крајње рационални, увидјели вриједност те књижевности и одмахнули руком, није вриједно труда.
 
Пилипенда:
Разумни и нормални људи, али и крајње рационални, увидјели вриједност те књижевности и одмахнули руком, није вриједно труда.
Kliknite za proširenje...
Наравно, то су увидели и Хрвати па су прешли на штокавску-српску.
 
Пилипенда:
Разумни и нормални људи, али и крајње рационални, увидјели вриједност те књижевности и одмахнули руком, није вриједно труда.
Kliknite za proširenje...
Da, toliko je malovrijedna da je Vuk Karadžić cvilio za kajkavskim rječnicima.,...

Svi Slavenski narodi kromě Serbalja vostočnog' věroispovědanija imaju svoje Rěčnike. Mi ga sami trebamo...Ja sam takovij Rěčnik preduzeo, i već skupio. On će pomenutim' potrebama udovletvoriti. Soderžavaće sve Serbske rěči, koe se nalaze u Rěčnicima: Kurcbekovom' (koi e samo imenom Serbskij), Dellabelli, Belostencu, Jambrešiću, Stulliju, Voltičžiu, Hajmu; a imaće jošt' ednu tretinu pravih Srbskih' rěčij, koe se ni u ednome, ot rečenih Rěčnika, ne nalaze." ("U Fruškogorskom' Monastiru Šišatovcu 20ga Marta 1816.; Sabrana dela Vuka Karadžića, 2. tom, Prosveta, Beograd, 1966.: "Objavlenie o serbskome rěčniku")

https://www.enciklopedija.hr/clanak/belostenec-ivan


Belostenčevo životno djelo ležalo je u rukopisu 65 godina u pavlinskom samostanu u Lepoglavi. Rječnik je 1740. objavio u Zagrebu pavlin Jeronim Orlović. To je prvi rječnik koji obuhvaća sva tri hrvatska narječja. Njegovo leksičko blago u prvom je redu kajkavsko, ali ima štokavizama i čakavizama. Spajanjem narječja Belostenec se uključuje u struju koja je težila ostvarenju jedinstvenog jezika. Gazofilacij je prvi put tako koncipiranomu jeziku (tzv. trodijalekatska koncepcija) odredio jedinstven grafijski sustav (J. Vončina). Hrvatsko-latinski dio rječnika ima enciklopedijsko obilježje (donosi gospodarske pouke, liječničke naputke, poslovice, sentencije, epigrame i dr.).

https://enciklopedija.hr/clanak/jambresic-andrija

Autor je jednoga od najboljih starijih hrvatskih rječnika. Veliki Latinski rječnik s obilatim tumačenjem na ilirskom, njemačkom i madžarskom ponajviše za uporabu učevnoj mladeži, koji je priredio Andrija Jambrešić, svećenik Družbe Isusove, Hrvat Zagorac (Lexicon Latinum interpretatione Illyrica, Germanica et Hungarica locuples…, 1742., pretisak 1992) na 1160 str. sadrži osim četverojezičnika još predgovor, popis hrvatskih riječi s uputnicom na latinske natuknice, mali rječnik latinskih naziva ustrojen po pojmovnim gnijezdima, nazivlje bilja, rimski kalendar, tablicu arapskih i rimskih brojki. O autorstvu i leksikografskim izvorima za sva četiri jezika u rječniku različita su mišljenja. Iako je na koricama samo Jambrešićevo ime, nesporno je da je suautor i Franjo Sušnik. Uz osnovni leksik tadašnjega kajkavskog književnog jezika, u rječniku ima štokavizama i čakavizama. Jezično se čistunstvo ogleda u mnogobrojnim prevedenicama i novotvorenicama, osobito u znanstvenom nazivlju. Jambrešićev prijedlog kajkavske grafije iz rasprave Uvod u hrvatski pravopis (Manuductio ad Croaticam orthographiam, 1732) i iz Leksikona ugrađen je u kajkavski školski pravopis 1779.
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Bila je anđeo Aušvica
Odgovora
2
Pregleda
166
Nina
Nina
Nina
Podvig koji je ušao u istoriju
Odgovora
3
Pregleda
235
Nina
Nina
Прељуб
Koliko je tezak prijemni na istoriji u Bg?
Odgovora
11
Pregleda
340
mario80
mario80

Back
Top