Dubrovačka književnost je srpska i bazirana je na kosovskom zavetu!

[GrdobanS]

Pa ja ne vidim kod vas nikakav kontraargument. Modernoj lingvistici je potpuno ustanovljeno postojanje ,,late common slavic" do 11-12 vijeka.
Fakat jeste da prva Biblija u Ceskoj je ispisana dijalektom iz Soluna.

Sve vreme mesas liturgijski vestacki jezik i organske, narodne jezike.

 

[ZabranjeniLegenda]

Sve vreme mesas liturgijski vestacki jezik i organske, narodne jezike.

Ne postoji nikakav ,,vjestacki" i ,,organski" jezik. To je prvi zapisani slovenski govor, iz 9. vijeka. Ne govor svestenika, ne govor robota, vec govor slovenskih plemena iz okolnih šuma Soluna.

 

[GrdobanS]

Ne postoji nikakav ,,vjestacki" i ,,organski" jezik.

Itekako postoji.

 

[ИгарЈ]

To što je sličnost slavenskih jezika nešto veća nego romanskih, stvorilo je mit da je to negdje u 10. st. ili sl. bio kao neki isti jezik, skoro.

A nije, ondašnji jezik Slovenaca u 11. ili 12. st. je bio udaljen od sadašnjeg makedonskog ili bugarskog i onda kao i danas.

Poljski i ruski su u 10. st., koliko znamo, bili kao nebo i zemlja.

Тврдње које се косе с целокупном славистиком би ваљало поткрепити.

 

[ZabranjeniLegenda]

Itekako postoji.

Govor ne raste na drvecu, niti se pravi u laboratoriji.

Slovenski govor 9. vijeka je zapisan od slovenskih plemena u sumama okoline Soluna, na kojim su uceni civilizovani Grci komunicirali s njima:

 

[GrdobanS]

Govor ne raste na drvecu, niti se pravi u laboratoriji.

Slovenski govor 9. vijeka je zapisan od slovenskih plemena u sumama okoline Soluna, na kojim su uceni civilizovani Grci komunicirali s njima:

Pogledajte prilog 1493750

dabome

 

[GrdobanS]

Тврдње које се косе с целокупном славистиком би ваљало поткрепити.

Opet onaj dSS-ovac haeul samo pod drugim nadimkom.

 

[ZabranjeniLegenda]

Kakvi su ovo kontraargumenti - "latinske lazi" "popovske lazi" "urbana legenda" "falsifikat"

Kao da se prica sa Dereticevcima.

 

[Пилипенда]

Тврдње које се косе с целокупном славистиком би ваљало поткрепити.

А шта би ти значило да ти окачи 15 корица књига које није читао и приложи 7-8 линкова на које није никад кликнуо?

 

[ИгарЈ]

Opet onaj dSS-ovac haeul samo pod drugim nadimkom.

Нешто си омашио, али смешно је што ово сматраш аргументом.

 

[GrdobanS]

Нешто си омашио, али смешно је што ово сматраш аргументом.

Tvoja ekipa redovno koristi whataboutisme, ad homineme i slicno umesto argumenata, pa reko' da vratim.

 

[ИгарЈ]

Tvoja ekipa redovno koristi whataboutisme, ad homineme i slicno umesto argumenata, pa reko' da vratim.

Да, јер то заиста има смисла. Одговорих само на једну објаву, не знам ко си нити о коме и чему говориш, ако овако приступаш разговору требало би да размислиш о свом приступу и порадиш на разговорним вештинама и аргументацији.

 

[ZabranjeniLegenda]

Proto-germanski i latinski su su imali ekspanzije i su se dijelili daleko prije ekspanzije Slovena, pa je logicno da su Germanski i Latinski jezici medjusobno udaljeniji nego Slovenski.

Sloveni se razizlaze tek u 6-7 vijeku, a novi jezik se ne formira preko noci, nego nakon vjekova udaljenosti i izolovanosti.

Prvo se jezicka podijela desava izmedju zapadnog, istocnog i juznog slovenskog, oko 11-12. v. pa tek nakon toga unutar sebe postepeno. Neki govori nikad se ni ne razviju u zasebne jezike kao Hrvatski-Srpski. Ili sopski, koji je medjusobno razumljiv sa bugarskim standardom.

 

[Urvan Hroboatos]

Тврдње које се косе с целокупном славистиком би ваљало поткрепити.

Slavistika nije egzaktna znanost, kao ni ostale slične. Dapače je debelo kompromitirana od samog nastanka fantazijama i krivotvorinama Dobrovskog, Šafarika i ekipe. Nema upravo nikakvih ozbiljnih tvrfnji koje bi izrijekom govorile kako istočnoslavenski u 10. st. ima neke jače sličnosti s jezikom u Češkoj u tom dobu. Postoje samo izoglose, a nema nikakvog teksta na vernakularu, kao što ima u svim razdobljima engleskog i francuskoga od 9. do 16. stoljeća.

Na temelju par izoglosa, bez cjelovita vernakularnoga teksta se ne da ništa rekonstruirati. Zorno je da hrvatskoglagoljski tekst iz 1350. kao Muka Sv. Margarite, a to je već više stoljeća kasnije, u pogledu obične razumljivosti ne spada u istu kategoriju s bilo čim ruskim, a kamoli poljskim..

Stsl., a potom cksl. su umjetni jezici bitno drugačijih glasova, gramatike i rječnika od bilo čeg što je nastalo na vernakularima. Dosta je pogledati Dušanov zakonik iz doba oko 1350. i bilo koji srpski teekst na cksl. istoga doba, pa da se vidi da je to nebo i zemlja. Hrvojev misal iz 1404. ili sl. je nešto posve nerazumljivo u usporedbi se VHM koji je nastao u Dubrovniiku možda dva desetljeća ranije ili u isto doba.

To su različiti svjetovi, 1400., a prije, bez pismenosti, je bilo vjerojatno i drugačije, jer se održavao i predugo filološki fantom da je to bilo kao jedno, pa se vremenom sve više odvajalo. Moglo bi se tvrditi suprotno- bilo je isto tako odvojeno, možda i odvojenije, no pismenošću se umjetno približavalo nešto što je bilo još dalje u dubini prošlosti. Rekonstrukcije I. Popovića i ostalih su upravo karikaturalne u svojim žongliranjima, poput povijesti koja barata nekom sirotinjom od vrela, poput DAI i slično.

 

[ZabranjeniLegenda]

Recimo poznato je da u srpskom govoru se zadrzalo samoglasno ,,L" kao Bugarski i Slovenacki do 15-16. vijeka, dok Hrvatski ga je izgubio ranije.

 

[Urvan Hroboatos]

Recimo poznato je da u srpskom govoru se zadrzalo samoglasno ,,L" kao Bugarski i Slovenacki do 15-16. vijeka, dok Hrvatski ga je izgubio ranije.

To nije ništa, radi se o zgodnoj stvari koja je opažena i pitajboga kako protumačena.

Problem sa slavistikom je što su slavenski jezici kao kulturni jezici u zaostatku za romanskim i germanskim, pa nema bitnoga materijala za pisani govorni jezik u dovoljnoj mjeri. Oko 1300., kad postoje već remek djela Dante za talijanski, Chaucera za engleski i Eckharta za njemački, za slavenske se jedva nađe nešto sirotinjski, kakav prijepis dijela evanđelja ili što slično.

A da ne govorimo o sramotnoj politizaciji za ova južnoslavenska područja kod svih osnivača, od Dobrovskog do Miklosicha. "Srbi" Dobrovskog nisu toliko sramota, koliko bizarna fantazija. No, što reći na uporna nastojanja Šafarika, Kopitara i kasnije Miklosicha, kad je sve bilo jasno, da nasilu spoje starinski pojam ilirski i srpski, u kao jedan jezik, dok od hrvatskoga imena bježe kao vrag od tamjana.

To nisu zbunjeni ljudi i neuki. To su lašci i preveranti. Imali su na vagone djela u kojma se jasno ukazuje da je "ilirski" isto što i "hrvatski" i da nije "srpski". Imali su djela Marulića, Mikalje, Barakovića, Stulića, Grabovca, Voltića,..sve kapitalci u kojima im piše stalno ilirski je hrvatski je slovinski. Od "srpskoga" ni s. jedino u nategnutom djelu Jovana Rajića i par marginalaca.

Imaju ljudi dakle cijeli vernakularni korpus od 1400ih u preko 400 godina, i rukopise i tiskana djela gdje im u oči viče "ilirski"-"hrvatski", a oni se prave slijepi, puj pike ne važi i konstruiraju ilirsko-srpski, što je sprdnja na n-tu potenciju.

To su kriminalci, a ne znanstvenici, pa i kilavog tipa.

 

[ZabranjeniLegenda]

To nije ništa, radi se o zgodnoj stvari koja je opažena i pitajboga kako protumačena.

Problem sa slavistikom je što su slavenski jezici kao kulturni jezici u zaostatku za romanskim i germanskim, pa nema bitnoga materijala za pisani govorni jezik u dovoljnoj mjeri. Oko 1300., kad postoje već remek djela Dante za talijanski, Chaucera za engleski i Eckharta za njemački, za slavenske se jedva nađe nešto sirotinjski, kakav prijepis dijela evanđelja ili što slično.

A da ne govorimo o sramotnoj politizaciji za ova južnoslavenska područja kod svih osnivača, od Dobrovskog do Miklosicha. "Srbi" Dobrovskog nisu toliko sramota, koliko bizarna fantazija. No, što reći na uporna nastojanj Šafarika, Kopitara i kasnije Miklosicha, kad je sve bilo jasno, da nasilu spoje starinski pojam olirski i srpski, u kao jedan jezik, dok od hrvatskoga imena bježe ko vrag od tamjana.

To nisu zbunjeni ljudi i neuki. To su lašci i preveranti. Imali su na vagone djela u kojma se jasno ukazuje da je "ilirski" isto što i "hrvatski" i da nije "srpski". Imali su djela Marulića, Mikalje, Barakovića, Stulića, Grabovca, Voltića,..sve kapitalci u kojima im piše stalno ilirski je hrvatski je slovinski. Os "srpskoga" ni s. jedino u nategnutom djelu Jovana Rajića i par marginalaca.

Imaju ljdi dkle cijeli vernakularni korpus od 1400ih u preko 400 godina, i rukopise i tiskane djela gdje im u oči viče "ilirski"-"hrvatski", a oni se prave slijepi, puj pike ne važi.

To su kriminalci a ne znanstvenici, pa i kilavog tipa.

Pa to je normalno jer pismenost pa i civilizacija kod Slovena se desila mnogo poslije Romana i Germana.

Sloveni u 11. vijeku su bili na nivou gologuzih amazonskih indijanaca na slici. Dok su Latini i Germani imali puteve, knjige, inovacije itd.

Bez obzira na te cinjenice, imamo materijalne dokaze slovenskih govora tog vremena. Naravno crkvenoslovenski 9. vijeka je najveci, i dokaz da je jos tada slovenski jedan jezik.

Onda imamo vladarske povelje raznih slovenskih zemalja, zakonike, freskopise itd. iz 11-15. v. kada su Sloveni kao grupacija poceli da se civilizuju.

 

[Khal Drogo]

Ми можемо говорити о језицима народа који су оставили списе па на основу тих списа доћи до неких ваљанијих сазнања, као што имамо списе на старосрпском у развијениом средњем вијеку или на рецимо староенглеском у IX вијеку.

Међутим, словенски народи нису оставили никаквих списа у раном средњем вијеку, до развијеног средњег вијека ништа. Ту се можемо ослонити на оскудна сазнања грчких и латинских аутора о словенским народима, којима би ти језици били неразумљиви, и ту би садржај списа прилагодили неком њима прихватљивијем схватању (узгред, нити један византијски аутор IX вијека не наводи да сви Словени говоре једним језиком како овај **** лупа, Теофан исповједник пише да Готи, Визиготи, Вандали и Гепиди говоре једним истим језиком, но за Словене немамо таквих навода у том вијеку) из тих штурих навода било какви лакомислени закључци о словенским језицима могу одвести само на споредан колосјек.

Овдје бих скренуо пажњу на запажање Флорина Курте (од заустављеног дијела овдје) који каже да током миграције и ширења било којег народа језик не остаје исти, мијења се, прилогођава новим околностима, и ту је изнио низ примјера. Добро запажање. Тако да чак и да су Словени или оно језгро из којег ће се касније развити словенска породица народа, некад у својој прапостојбини зборили једним истим језиком (а то је само нагађање као и што можемо нагађати да су зборили више језика) кроз миграције у разним правцима тај се језик мијењао и постепено удаљљвао и од изворног облика и од језика других словенских народа.

 

[Neno]

Govori hrvatski da svi Slaveni razumiju. Srbi prepisali hrvatski i sada nas odlično razumijete.

Istina. Ovdje Slaven sa ostalom ekipom stalno pokusavaju da ubijede ljude da 2+2=5.

Spamanje vam odlično ide..
******************************************************
"Da li su se ikada stanari Banovog brda, Ulice Antuna Fabrisa na Savskom vencu ili Mede Pucića na Paliluli pitali otkud ova imena? Nažalost, ogroman broj se nikada nije zamislio nad ovim nazivima. A da li bi trebalo – neka pokažu sledeći redovi.

Ti ljudi, kao i mnogi drugi, bili su Dubrovčani starinom. Dakle, ni od kuda nisu došli u taj lepi grad, a naročiti nisu došli iz Šumadije. A bili su Srbi. Pri tome to nisu bili nepismeni seljaci kojima je neko pametniji mogao utuviti u glavu da su nešto što nisu, nego vrsni intelektualci, obrazovani na najprestižnijim evropskim univerzitetima. Ogroman broj njih bio je plemićkog porekla. Ali, bilo ih je iz svih društvenih slojeva i svi su bili Srbi.

Što je najvažnije, svi su bili rimokatoličke vere i njihov rimokatolicizam ih nije sprečavao da budu nacionalno Srbi, jer vera i nacija nisu i ne mogu biti isto. Ali je tačno da religija veoma bitno utiče na nacionalno konstituisanje. Bitno je da sve ove ljude, koje smo naveli kao Srbe, tako nacionalno određuju i današnji hrvatski izvori. I niko od njih ne spori da je reč o ljudima koji su se dobrovoljno izjasnili kao Srbi. Koliko ih je bilo najbolje opisuje anegdota o dolasku Branislava Nušića u Dubrovnik. Nušić pita dečaka koga sreće: „Gde je ovde srpska crkva?”, a mali mu odgovara: „Gosparu moj, ovdje su vam sve crkve srpske, valjda mislite pravoslavna”."

Isječak iz „Tajna dubrovačkih Srba rimokatolika“
prof dr Miroljub Jevtić.

 

[Neno]

Da li je psihijatrijski zdravo da se neki, bilo koji savremeni Hrvat usuđuje da pomisli da je pametniji od Petra Budmanija, koji je pored matematike znao dobro jedanaest jezika, među njima sanskrit, a nešto slabije još šest, od kojih i svahili? Budmani je napisao na italijanskom „Gramatiku srpsko-hrvatskog jezika (ilirskog)”. Dakle, jasno je pokazao da je to jedan jedinstveni jezik. A ako neki deo naziva ima prednost, onda je to srpski, dakle ne hrvatski, nego srpski. I sad su svi pametniji od Budmanija i njemu mrtvom određuju šta je bio po nacionalnosti. Zar te ljude nije stid da svoje shvatanje nacije upoređuju s njegovim?

Isječak iz „Tajna dubrovačkih Srba rimokatolika“
prof dr Miroljub Jevtić.

 

[Пилипенда]

Slavistika nije egzaktna znanost, kao ni ostale slične.

Једино егзактно у славистици је да су српски и хрватски егзактно различити језици. Све остало мож’ да бидне, ал не мора да значи.

 

[ИгарЈ]

Slavistika nije egzaktna znanost, kao ni ostale slične. Dapače je debelo kompromitirana od samog nastanka fantazijama i krivotvorinama Dobrovskog, Šafarika i ekipe. Nema upravo nikakvih ozbiljnih tvrfnji koje bi izrijekom govorile kako istočnoslavenski u 10. st. ima neke jače sličnosti s jezikom u Češkoj u tom dobu. Postoje samo izoglose, a nema nikakvog teksta na vernakularu, kao što ima u svim razdobljima engleskog i francuskoga od 9. do 16. stoljeća.

Na temelju par izoglosa, bez cjelovita vernakularnoga teksta se ne da ništa rekonstruirati. Zorno je da hrvatskoglagoljski tekst iz 1350. kao Muka Sv. Margarite, a to je već više stoljeća kasnije, u pogledu obične razumljivosti ne spada u istu kategoriju s bilo čim ruskim, a kamoli poljskim..

Stsl., a potom cksl. su umjetni jezici bitno drugačijih glasova, gramatike i rječnika od bilo čeg što je nastalo na vernakularima. Dosta je pogledati Dušanov zakonik iz doba oko 1350. i bilo koji srpski teekst na cksl. istoga doba, pa da se vidi da je to nebo i zemlja. Hrvojev misal iz 1404. ili sl. je nešto posve nerazumljivo u usporedbi se VHM koji je nastao u Dubrovniiku možda dva desetljeća ranije ili u isto doba.

To su različiti svjetovi, 1400., a prije, bez pismenosti, je bilo vjerojatno i drugačije, jer se održavao i predugo filološki fantom da je to bilo kao jedno, pa se vremenom sve više odvajalo. Moglo bi se tvrditi suprotno- bilo je isto tako odvojeno, možda i odvojenije, no pismenošću se umjetno približavalo nešto što je bilo još dalje u dubini prošlosti. Rekonstrukcije I. Popovića i ostalih su upravo karikaturalne u svojim žongliranjima, poput povijesti koja barata nekom sirotinjom od vrela, poput DAI i slično.

Аха, мислиш да немамо на основу чега говорити о језику Словена тога доба, а онда самоуверено износиш своје закључке о њему. Оно што имамо није "пар" изоглоса, а и да јесте, свакако не иде у прилог твојим тврдњама, штавише. Славистика није стала у 19. столећу, та прича је ћорак, као и доношење некаквих закључака о језику пре писмености на основу језикâ 14. и 15. века.

 

[Mej bregami]

„Наук за писати добро латинскиема словима риечи језика словинскога којима се Дубровчани, и сва Далматиа како властитием своијем језиком служију.”
Ово звучи канда се тај језик језик словински којим се сви Дубровчани и сва Далмација као властитим своијем језиком служију писао и некијем другијем словима сем латинскијем, а?

Sve si razumio za razliku od srpskog onog vremena.

 

[Mej bregami]

Spamanje vam odlično ide..
******************************************************
"Da li su se ikada stanari Banovog brda, Ulice Antuna Fabrisa na Savskom vencu ili Mede Pucića na Paliluli pitali otkud ova imena? Nažalost, ogroman broj se nikada nije zamislio nad ovim nazivima. A da li bi trebalo – neka pokažu sledeći redovi.

Ti ljudi, kao i mnogi drugi, bili su Dubrovčani starinom. Dakle, ni od kuda nisu došli u taj lepi grad, a naročiti nisu došli iz Šumadije. A bili su Srbi. Pri tome to nisu bili nepismeni seljaci kojima je neko pametniji mogao utuviti u glavu da su nešto što nisu, nego vrsni intelektualci, obrazovani na najprestižnijim evropskim univerzitetima. Ogroman broj njih bio je plemićkog porekla. Ali, bilo ih je iz svih društvenih slojeva i svi su bili Srbi.

Što je najvažnije, svi su bili rimokatoličke vere i njihov rimokatolicizam ih nije sprečavao da budu nacionalno Srbi, jer vera i nacija nisu i ne mogu biti isto. Ali je tačno da religija veoma bitno utiče na nacionalno konstituisanje. Bitno je da sve ove ljude, koje smo naveli kao Srbe, tako nacionalno određuju i današnji hrvatski izvori. I niko od njih ne spori da je reč o ljudima koji su se dobrovoljno izjasnili kao Srbi. Koliko ih je bilo najbolje opisuje anegdota o dolasku Branislava Nušića u Dubrovnik. Nušić pita dečaka koga sreće: „Gde je ovde srpska crkva?”, a mali mu odgovara: „Gosparu moj, ovdje su vam sve crkve srpske, valjda mislite pravoslavna”."

Isječak iz „Tajna dubrovačkih Srba rimokatolika“
prof dr Miroljub Jevtić.

Da, to je u rangu ovog pisanja o srpskom Dubrovniku sa dokazom u vidu slike Dubrovnika iz 14.st. na kojoj piše "Dubrovnik, veliki grad u Kraljevini Hrvatskoj".

Tako i tvoj tekst koji se poziva na ljude koji su živjeli u 19.st. da je to dokaz srpstva Dubrovnika.

 

[Mej bregami]

Da li je psihijatrijski zdravo da se neki, bilo koji savremeni Hrvat usuđuje da pomisli da je pametniji od Petra Budmanija, koji je pored matematike znao dobro jedanaest jezika, među njima sanskrit, a nešto slabije još šest, od kojih i svahili? Budmani je napisao na italijanskom „Gramatiku srpsko-hrvatskog jezika (ilirskog)”. Dakle, jasno je pokazao da je to jedan jedinstveni jezik. A ako neki deo naziva ima prednost, onda je to srpski, dakle ne hrvatski, nego srpski. I sad su svi pametniji od Budmanija i njemu mrtvom određuju šta je bio po nacionalnosti. Zar te ljude nije stid da svoje shvatanje nacije upoređuju s njegovim?

Isječak iz „Tajna dubrovačkih Srba rimokatolika“
prof dr Miroljub Jevtić.

Jel tebi nije bed sramotiti se kratkotrajnom i malobrojnom pojavom pokreta Srbokatolika iz 19.st.